20. октобар
"ви и одликовани.
М
„БЕЛСАП“
некад и сад
'Фашистичка најезда 1941 године, бацила је нашу земљу у страховиту беду. Плански су вр. шена разарања. Уништавано је систематски све; фабрике, пре-
· дузећа, приватне зграде, култур-
не установе и споменици, тргови
_и улице.
Међу осталим „војним циљеви. ма“, била је Дирекција трамваја и осветљења, сада, „Белсап“. Многе зграде су биле срушене и попаљене. Многобројни трамваји и аутобуси потпуно уништени. Машине и алати по радионица-“ ма, такође. џ
Кратко време по уласку Немаца у Београд, Драги“ Јовановић, верни слуга Хитлера, долази у „Белсап“ где одржава збор, наредивши целокупном особљу, да му присуствује. На томе збору он говори о великој Немачкој, о непобедивој-армији Рајха, о пријатељству Немаца према српском народу, о томе како ми то пријатељство треба да заслужимо, а заслужићемо га на тај начин, ако будемо лојални према, Немцима и ако будемо што више за њих радили. Затим, он говори о томе како је на „Белсап“ пала, љага да је он пун комуниста, да је он први почео 27 мар. та демолирање немачког саобраћајног бироа и да је особље „Белсапа“ било један од руководилаца тих манифестација.
За време окупације „Белсап“ је животарио. Радило се тек толико да предузеће не би преста.ло да постоји. Истина, било је људи на водећим положајима, којима, је био симпатичан „нови поредак“ и који су се трудили да помогну немачку војну силу. Врло често, су се вршиле хајке на раднике намештенике „Белсапа“. Нису били ретки случајеви, да су агенти немачког слуге Драгог Јовановића, у друштву Немаца, упадали у радионице и канцеларије предузећа и одводили другове и другарице. Специјална, полиција, десна рука, Гестапоа, била је врло добро позната службеницима „Белсапа“. Радници су одвођени у логоре, на стрелишта, у смрт. Они су херојски умирали, не одавајући остале, То је још више збијало радничке редове. Подземна акција, уперена против мрског окупатора, била, је све успешнија.
После ослобођења, ослобођења, које је плаћено крвљу и животима најбољих, ослобођења, за, које је пало стотине хиљада младих живота, кренуло се спонтано, одушевљено напред, кренуло се дотада непознатим еланом и пожртвовањем, у изградњу попаљене и опљачкане земље, а за бољу и срећнију будућност раднога народа.
Раднике „Белсапа“ чекао је веома тежак задатак. Требало је на првоме месту оспособити трамвајски саобраћај, који је био десеткован. Требало је оспособи. ти порушене и попаљене радионице. Требало је довести предузеће у исправно стање. Није било ни алата, ни материјала, ни резервних делова за трамваје. Ситуација је била врло тешка.
Радници, свесни да раде за, себе, за своје предузеће, за, своју нову државу, за државу раднога народа, давали су све од себе. Свакога дана јављали су се нови ударници на радовима, по појединим радионицама,
Данас су у „Белсапу“ сва 0дељења и све радионице оспособљене за рад. У свима, радионицама има ударника који се истичу својим радом. Поред ударника, „Белсап“ има и раднике-проналазаче. Милош Арсић дао је досада 6 проналазака. Он и даље своје слободно време проводи радећи на новим проналасцима. Васа Старчевић је такође проналазач. И он своје слободно време посвећује раду на новим проналасцима. Они су за своје проналаске награђеОбојица су врло поносни на та одликовања,
„Белсап“ данас, поред тога, што ради за разна предузећа и установе, ради и за приватна, лица. Посла има много. Неке радионице раде и у шихтама. Сваким даном производња се повећава. Наравно, тешкоћа још увек има. Али, пожртвовањем и залагањем свега, особља, и те се тешкоће савлађују. Свима, је јасно да се само повећаном про-
_ изводњом може побољшати ниво
радничког живота.
На конференцијама, које се ре. довно одржавају, говори се о свим актуелним проблемима. У дискусијама, учествују многи другови и другарице, Они износе разне предлоге 0. повећању производње, о потреби планског рада, о побољшању услова. рад-
· ничког живота, за борбу народ-
них власти, у борби против штпекуланата и црноберзијанаца. Лазар ДЕКИЋ
КРОВ ФИЈОИ
НИ:
__ СМОТРА УСПЕХА РАДНИНА БЕОГРАДА
У току такмичења предузећа, Београда постигла су велике успехе. Било је неопходно сакупити-све резултате на, једном месту, средити их, учинити прегледним и са њима упознати целокупно грађанство нашега, града. Ова потреба, налагала је зато и отварање изложбе која, би сакупљене резултате документовала и упознала широку јавност са успесима такмичења. Синдикално веће Београда, уложило је напоре и организовало У згради Радничке коморе изложбу првомајских такмичарских резултата,
Поред мноштва најбољих зидних новина појединих синдикал-
Детаљ са изложбе Месног синдикалног већа
них подружница из Београда, други део изложбе посвећен је искључиво резултатима такмичења. Изложба, је прва. манифестација ове врсте код нас и заслужује да јој се посвети пуна, пажња, тим пре, што она даје очигледне доказе о напорима, и успесима наших пожртвованих радника,
Изложба је богата сликама, које показују наше раднике за, машинама, на послу; графиконима, чија кривуља илуструје напоре и успехе у обнови наше индустрије; и најзад, изложба, доноси и проналаске наших радника. — конструктора, и пронала.зача, са чијим квалитетима, по-
сетилац може да се упозна не посетивши саме фабрике у који. ма, су поникли.
Све гране наше индустрије обухваћене су изложеним мате. ријалом. Успех радника свих београдских фабрика, документо. ван је самим производима, израђеним у току такмичења,
Све врсте наших тканина, 0буће, разних производа, као и фотографије нашег саобраћаја, свих осталих индустрија и нај. зад фотографије ударника, кон. структора, проналазача и хероја рада уређене стручно и савесно, илуструју скоро потпуно ефекат рада београдских предузећа у току првомајског такмичења. Изложба, је могла, бити још 6оље опремљена, она је могла, да. 0бухвати још више материјала који већ постоји, али недостатак изложбених просторија није омогућио да она буде организована у оним размерама које по постигнутим резултатима заслужује да јој се дају.
Али, и поред тога, изложба, је, као прва ове врсте, пажљиво и савесно уређена, претставља, заиста смотру свих напора, успеха, и залагања радних људи Београда у току такмичења и потребно је указати јој заслужену пажњу, посетити је и упознати се са свим резултатима, успеха, наших радника и радница. Било би потребно да се, организују скупне посете изложбе и да, се за њу заинтересују најшири сло. јеви грађанства, јер она то и заслужује. Гробар
У име стотина хиљада гробова тражимо изручење Анте Павелића.
МУ
у недоумици
— Зар им није доста толико гробова него хоће још2
ЈОШ УВЕК ИМА НЕСАВЕСНИХ ПОСЛОДАВАЦА ар
Послодавац — експлоататор
У више махова говорено је о несавесним послодавцима и њиховим махинацијама којима је крајњи циљ што бездушнија експлоатација радњика. Из дана у дан таквих је послодаваца све мање, али постоји још по неки остатак старог и болесног пословања по предузећима и радионицама. производња || У ФАБРИЦИ МЕТАЛА „ПРОЛЕТЕР“ — ЈЕДНОЈ ОД НАЈБОЉИХ У ПРОШЛОМ ТАКМИЧЕ ЊУ Радници усвајају и даље усавршавају нове проналаске појединаца
Двадесет дана пре завршетка такмичења ·_ радници . предузећа »Пролетер« остварили су свој план првомајског такмичења, Двадесет дана радило је. цело
предузеће преко одређеног плана,“ За двадесет дана »Пролетер« — радионица са 120 радника — дала је 20.160 радних
часова више, а за то време много више канти, задрема« плочица, плеханих продуката, апарата за гашење пожара.
И све се то остварило. У такмичењу, које је обухватило све раднике преду“ већа, избили су, као и ло целој земљи, претходници у раду, ударници. Тома Врбашки пронашао је патент којим се отклањају несрећни случајеви при изра« ди »адрем« плочица, створио нове моде. ле за обликовање плеха и пребацио норму за 1200%. Божић, брусач, створио је нов ред и начин рада у брушењу но» жева. Лекић је пронашао нов начин никловања, а све то допринело је да рад добије нов метод, да створено новотарство пређе на све раднике и да их они, прихвативши нове форме у раду, разви“ ју још више. Нов метод рада у пре дузећу >Пролетер« створио је и нове резултате. -
Преса, данас, се користи са већим по“ стотком јер се на њој домећу нови мо. цели за обликовање плеха према потреби, који пре у предузећу нису никада употребљавани. Данас се не губи много времена у никловању. Пре је за један сат микловано 170 завртања, данас 25.000. Никада се нису »бренди«-делови у апара“ ту за гашење пожара — летовали помоћу ланчаног система из једне боце ки= сеоника, као што је то данас спроведено. Пре такмичења брусило се 70 ножева за осам радних часова, у току такмичења 120.
То нису усамљени случајеви једног или неколико радника, већ једна настала промена у раду свих радника. То је
метод који је постао општи, у свим гравама посла. И баш зато у једном радном организму, као што. је предузеће »>Пролетер«, може да се спроведе проналазак, новотарија или систем, јер сви послови, макар многоразличити, сливају се у је“
Летовање у серији
КонструВртори „Бебода“
У селу Белим Водама налази се инсталација и пумпна, станица Београдског водовода. У њеним разним одељењима запо. слено је преко 170 радника, Првомајско такмичење прихва.ћено је једнодушно од свих радника и намештеника и у току такмичења дати су добри резултати. У раду су се нарочито истакли радник машинске ра.дионице Ђорђе Зубовић, који је конструисао апарат, чијом помоћи може да, обрађује на дребанку аутомобилске радилице. Конструкција је састављена, од коленасте полуге која се причвршћује са једне стране за електромотор, 2 са друге за, шлајфапарат.
Други. конструктор предузећа, је инжењер Љубиша Мирковић, који је са групом бравара, конструисао апарат за испитивање рада вакум-пумпи. Овим алпаратом са тачношћу може да, се од-
реди јачина притиска, отпорност
и исправност делова пумпи. О. ваква конструкција, досада, није уопште постојала у нашој земљи и проналаском инжењера, Мирковића у многоме је олакшан рад око контроле пумпи.
4
ИМ у осталим одељењима, Београдског водовода својим преданим радом у току такмичења, истакли су се многи радници.
ж Б. В.
ПРОНАЛАЗАК ЈОВАНА БЕЛА. ТА, РАДНИКА ПРЕДУЗЕЋА „НЕСТОР“
Дуго је размишљао радник предузећа прецизне механике „Нестор“ Јован Блат, на који би начин и ону данима полетног такмичења, дао свој допринос "обнови им изградњи земље.
·— У дванаестом часу првомајског такмичења успео сам да "завршим радове на свом проналаску, којим ћемо отсад моћи да, уштедимо много више времена, и материјала. Мој изум је једноставан и практичан пламењак за. варење. "Досада смо за разне димензије материјала при зава„ривању употребљавали целу гар. нитуру пламењака. Мојим про. наласком успео сам да једним јединим пламењаком заменим целу гарнитуру, јер се помоћу мор пламењака протицање гаса може да регулише и добије по вољи јачина пламена, каже проналазач Јован Блат.
С. БУРИНА
; предузећу је од
дан велики посао, јединствен и полетан. У предузећу »Пролетер« Тома Врбашки је пронашао, али зато сви, радећи са његовим практичностима и моделима у склопу свих послова, успешно реализују новине на преси. Лековић је пронашао покретан добош за никловање, а џело предузеће од тога има уштеду у производњи, тиме и сви радници. Божић је ударнички постигао брушење од 70 на 120 ножева, други'су прихватили и за. једнички савладали норму, спремни и да је превазиђу,
Једно је важно: да се при истом рад“ ном _ времену у производњи пребацује
норма, план се остварује пре времена, |
што показује — да је нов метод рада постао 'општи, кроз цело предузеће, и да то значи само корак напред за нови корак ка повећању производње.
Шта прбизлази отуда, какав финанси“ ски ефекатр Једна »адрем« плочица стајала је 1.90 динара, сада ће бити само 1 динар. За једну радну годину производило се 1,525.754 »адреме плочица а по сле проналаска 4,428.103. У брушењу је постигнута зарада од 91.260 динара по једној радној снази, а тај посао ради њих шест..Са никлерницом уштеда у 1,764.704 динара. Ето, тако изгледа примена новог метода рада, такмичење и уношење новотарства.
У радионици точкови — замајци се окрећу, пресе штанцују, горе у никлерници не везује ге више комад по комад ва жицу, да би се спустили у раствор
; никла, каб пре стотину година, већ сви
комади, који ће се никловати, убаце се у покретан добош. Убрзо се ваде о датле никловани,
У преграђеном одељењу неколико жена раде уз ватру. Уз лаке пресе седе
_ жене.
Потребе раднонице за простором постале су велике. Ускоро ће се радионица преселити у нову зграду, а тада ће се рад обављати са већим замахом и ши“ рим могућностима.
У лупи пресе чују се речи руководио ца предузећа; ;
— Када се будемо селили ми нећемо дозволити да изгубимо у производњи, Ту ће бити вештине и правог успеха у организовању рада.
— Ми смо већ поставили нов план са дуплом разликом од прошлог и, оствари. ће се сигурно, показују се знаци, говори управник предузећа.
Тома Врбашки, ударник, прати рад своје машине
Жена у ковачници
Нови метод рада, унесен од ударни“ ка и прихваћен од свих радника, ствара основ за још веће резултате који ће се сигурно постићи, јер, биће и нових у“ дарника, и још нових метода. Такмичење је отпочело и биће новатора. 1
В. ПАСКАЉЕВИЋ
Муса Тахировић дошао је из Космета и запослио се у ковач ко-поткивачкој радионици Ду. шана Јовановића, Димитрија Ту. цовића улица број 69. Како Тахировић није познавао ондашње прилике и платежне односе, јер је недавно демобилисан, то је газди Душану Јовановићу било лако да га увери у своју исправност плаћајући му за његов рад 30 динара дневно. Газда Душан није обраћао пажњу на радно време, бар уколико се то одно• сило на Тахировића, Ни остале принадлежности које је био ду“ жан да плати Душан Јовановић није испунио, Није пријавио свога радника Уреду за осигурање, нити је плаћао порезу на њега,
Недељом је газда Душан приморавао свога радника да ради, бесплатно иако је сам тога дана имао више од хиљаду динара зараде. Када Тахировића, због недостатка посла, није имао чи-' ме да упосли у радионици, приморавао га је да меси блато и лепи зидове радионице.
Радник Муса Тахировић је у току народноослободилачке борбе рањен и има отворену повреду на нози. Када је од свога послодавца затражио упут за лекара овај му је одговорио: „Шта ту Уред може да ти помогне, неће ти они ништа помоћи“, и Тахировић није добио упут за Уред, јер и није имао право као непријављен.
Муса Тахировић покушао је неколико пута да се супротстави овој бездушној експлоатацији од стране његовог газде али му је Јовановић одговарао: „Е мој друже, ти се ниси ни родио када сам ја био партизан и водио борбу за ово..“ Међутим, Тахировић се није уплашио и ствар је пријавио Месном синдикалном већу. '
Надлежни ће се већ побринути да дерикожа Душан Јовановић не настави и даље са оваквим радом и да за досад учи“ њене преступе буде примерно кажњен,
Данило ЛУКИЋ,
секретар Месног одбора металаца
Прелазна заставица
— одликовање Месном синдикалном већу Београда
На свечаној конференцији у сали Коларчевог народног универзитета, претседник Земаљског одбора Јединствених синдикат. радника и намештеника Србије, Душан Петровић-Шане, предао је претставницима, Месног син. дикалног већа у Београду пре. лазну заставицу као одликова. ње и награду за труд и успех у организовању и вођењу посло-
ва. синдиката у току првомајског такмичења.
Месно синдикално веће Бео. града заслужило је својим пуним залагањем у раду и саве. сним руковођењем првомајског такмичења кроз сва, предузећа, Београда ово одликовање. Убудуће ће чланови Месног већа служити као пример у Раду цеЛа радном свету Београ-
а.
О 72
РАДНИЦИ ОРТОПЕДСКОГ ЗАВОДА У СЕЛУ ШОПИЋИ и"
Радници Ортопедског завода ИНО:а посетили су село Шопић у Срезу колубарском, Сељаци су радосно дочекали своје другове из града и дали им просторије у којима су радници почели са оправкама разног алата, крпљењем одела и обуће итд. У току тог дана по. стигтнута су следећи резултати: обућари су оспособили за ношење 132 пара ципела и опанака, рачунајући ту и 60 па. ри пенџета; швајсери су зашвајсовали 152 комада разног оруђа; сарачи су о. правили 16 амова н улара; кројачи су
оправили разних предмета одела 21 комад; ковачи су исклепали 198 разних а. латки; лимари су извршили 316 разних оправки; оправљено је 14 часовника, 98 разних предмета столарије. Истовремено је „административно особље написало 17 разних молби за потребе тамошњег становништва. Лекари су извршили 86 ин терних прегледа, извадили 109 зуба и из“ вршили 47 разних зубних прегледа. Ово је још један допринос чврстом. вближењу радника и сељака.