20. октобар
;
КОМУНАЛЦИ ПРОБЛЕМ
привинее у зе ајаринња% ~ гранама у мијеиманга
У ИНТЕРЕСУ ЗДРАВЉА ГРАЂАНА
чистоћа града ускоро ће достићи
предратни ниво
об
"Раскрчивање рушевина зграде у
Васиној улици где су погинула
23 Београђанина услед минирања зграде од стране Немаца
Нечистоћа улица и кућних дворишта, претставља у великим градовима, најближи и најопаснији извор заразних обољења, која у време рата и одмах иза, њега могу имати неслућене последице и размере.
За време окупације и непосредно после ослобођења, Београд се у погледу чистоће нала.зио у врло тешким приликама. Огромне количине кућног и уличног ђубрета лежале су на свим странама. Органи који се старају о чистоћи, били суу фактичкој немогућности да брзо спроведу акције, које би, бар до. некле, отклониле опасност зараза. Они нису имали ни алата, ни чистачког прибора ни људства.
У 1940 години било је 600 чистача улица, 1944 године 260, 1945 се број попео на 800, а, 1946 има их свега 257 ; за изношење сметлишта из кућа 1940 године је било 160 људи, 1944 године 21, 1945 године 140, а 1946 годигне 164; трамвајских цистерни за "поливање улица било је 1940 годинв 2, 1944 и 1945 није их уопште било, а ове године је 0способљена _ једна; превозних средстава, за чишћење фекалија, било је 1940 године 7, 1944 године 1, 1945 је било 7, а 1946 године 8; трактора, 1940 године 8, 1944 и 1945 један, а 1946 два; камиона, за чишћење и прање улица, 1940 године 34, а, 1944, 1945 и 1946 их уопште нема; камиона, обичних и типа „Кука“ било је 1940 године 39, 1944 свега 7, 1945 било их је 8, а ове године 28: коњских запрега било је 1940 године 40, 1944 свега, 18, 1945 св број повећао на 85, а 1946 спао на 12. Осим тога, пре рата се повремено употребљавала, најамна радна снага на краће време, Само у току 1940 године било је употребљено око 1000—1200 радника, за чишћење снега.
Разумљиво је да се са, оваквим апаратом није могао град ни дефинитивно очистити ни чистоћа, одржавати. Зато су предузимане велике акције чишћења у пролене и јесен 1945 године и у пролеће 1946 године.
После последње акције — У пролеће ове године — пред ор-
гане за одржавање чистоће по. ставио се задатак да се више не дозволи да се ђубре поново гомила. У томе се највећим делом и успело. Данас више нема Ђубрета по улицама и по пољанама, а то значи да га нема, ни по двориштима, јер га грађани не износе, што би свакако чинили да су им дворишта препуна, Чистачке колоне не стижу пот-
пуно да, редовно износе ђубре са периферије града, али тамо постоји могућност закопавања ђубрета, па се зато највећа пажња, посветила, чишћењу у центру.
Улице се, уколико је то могуће, чисте и перу ноћу. Услед недостатка црева за поливање не могу се свв улице прати редовно, него повремено. У предузећу „Рекорд“ израђује се већа количина црева за поливање, и када буду израђена, осетиће се побољшање.
Да би се спречило бацање отпадака, и хартије по улицама, по. ставиће се велики број корпица
од жице за бацање тих отпада-
ка, За привремено смештање уличног ђубрета постављају се сандуци. Досада је постављено 50 таквих сандука, а ускоро ће се поставити још 850, Тако ће се спречити да ветар разноси улично ђубре док оно чека, превозно средство којим ће се однети.
Досада предузетим мерама, и онима, које ће се предузети У току месеца маја и јуна, чистоћа града достићи ће онај ниво на коме се налазила пре рата. Али, њезино одржавање биће те„шко све дотле док постоје по граду рушевине, непоправљена, калдрма и неуређени травњаци, јер се одатле разноси блато, прашина и разни отпаци који се ту задржавају. су.
За бољи квалитет меса
Са првим топлим данима ја виле су се и извесне тешкоће У снабдевању грађана месом, Како се десило да су поједини месари делили месо које је имало задах, па би било чак и покварено и претстављало опасност и за здраве људе, а камо ли за болеснике и труднице, којима се некад такође додељује, по“ требно је више се забавити питањем увоза и расподеле ова“ квог меса. ЈЕ
Суво месо довози се из поје“ диних већих кланица у унутра“ шњости (Велика Плана, Шабац, и др) и са кланице Ветсерума У Земуну. Оно се суши на самим кланицама, али, иако се коље под надзором ветеринара, иако се сушење можда спроводи по свим прописима — с обзиром да је месо намењено брзој потро“ шњи — оно се суши врло крат“ ко време, негде чак само 24 часа (Ветсерум), колико да би се убиле клице и омогућио транспорт до места потрошње. Ова: ко припремљено месо мора се брижљиво чувати и после су“ шења.
' Пошто је снабдевање грађана месом врло важан проблем у снабдевању животним намирницама, он захтева пуну пажњу меродавних органа и то, како оних који треба да ускладе рад кланица са стварним потребама грађана тако и оних који врше надзор над сушарама и транспортом, а исто тако и органи за дистри“ буцију у Београду треба да пазе на одржавање хигијенских у: слова у продавницама. _
у одређеном времену, |
Најзад, и сами грађани У сопственом интересу, треба да 0брате пажњу на квалитет меса које следују, како би у случају неисправности могли одмах ла врате месару све оно што је по: кварено, Месари су дужни да такво месо одмах врате Гранапу, односно Кланици, а кланични ветеринари не само да ће испитати састав меса, него ће
моћи да установе и са које кла-
Д. П.
нице оно потиче,
Ти
— Побогу комшија страшно смрде свиње!
— Нека, нека и мирисаће
= и <<.
И БЕОГРАДА
Београдски товљичи СВИЊО
ПОДИЗАЊЕ ЦЕНТРАЛНЕ 'МЛЕКАРЕ. |
И пре рата је проблем снабдевања млеком био сложен и актуелан. Било је покушаја, да се поправе здравствено-хигијенске ме. ре и код произвођача и у самоме граду стварањем једне централне млекаре за пастеризовање и хлађење млека. Као многи други, редовно су пропадали Фви овакви предлози и пројекти.
За време окупације тај проблем је постао много актуелнији како због недостатка, друге хране, тако и због појачане шпекулације са овим важним артикдом. Немци су на празној поља. ни код Ауто-команде почели да граде једну велику централну млекару за прераду млека, ода. кле би извозили млечне производе у Немачку.
Градско млекарско предузеће је поставило себи за задатак да уведе што је могуће више реда у снабдевање млеком, да га са„чува, од квара и да што веће количине млека прођу кроз предузеће. За извршење таквог задатка било је, а и данас има, мало могућности.
Кроз месец дана биће потпуно довршена зграда и смештене инсталације за пастеризовање и хлађење млека.
Ни после покретања, рада у овој млекари, неће бити могуће да се квар млека потпуно избегне, нако ће он знатним делом бити смањен. Предузећу недостају многе справе, нарочито пастеризатори и хладионице, а и. сто тако и поједина средства за хлађење, којих ни раније није било у нашој земљи.
Упоредо са напорима Млекарског предузећа, требало би што више пооштрити контролу млека. које доносе сеоске млекамије. Ту би контролу требало вршити по свим трошаринским станицама, пијацама и по целоме граду и то за цело време док се млеко разноси по граду. Сваки случај неисправности млека требало би оштро кажњавати и то не само новчаном казном, јер се она, показала за млекаџије неефика.сном, него принудним радом и другим врстама, оштрих казни.
вам кад будем ја топио чварке!
Продавнице су пуне „Унриних пакета“
рт. домаћинство 1 Београду
није без.,„Унриних пакета“
Захваљујући томе што су стигле веће количине намирница од Унре власти су биле у могућности да У току маја повећају следовања како имаоцима Д, Б и Т тако и Р и Г карата. То значи да ће сваки грађанин Београда добити овог пута више „Унрине“ робе но што је досада добио. У месецу мају предвиђено је за расподелу 116.000 конзерви евапорираног млека, 54-000 кути“ ја кондензованог млека. 52.560 килограма млека у праху, 23.600 килограма пиринча, 25:900 килограма гриза, 83:100 кутија сока од поморанџи у тежини од 510
жтрама:ги 1,804 килограма тежине..
Биће такође“ подељено –221-700 кутија сока од грожђа. Предвибено је да се за потребе грађанства подели 14.400 конзерви са маслацом од јабука. Поред ове робе, која ће бити подељена имаоцима свих карата, а на. рдчито, болесницима, деци и рад“ ницима, добијена је од „Унре“ и већа количина конзервираног свињског меса са пиринчем. У току маја месеца биће подељено 3.400 конзерви ове врсте, Даље је предвиђено дељење конзерви са говеђим месом, парадајзом, ко басицама са пасуљем, сардинама и разна друга конзервирана роба.
Сем ове робе поделиће се овога месеца 80.000 великих паке“ та »Мени број 5« у тежини од 10 килограма имаоцима Р карата тј. онима који се највише залажу за обнову и изградњу наше земље. Да би расподела робе била што експедитивнија, ова роба се дели како, преко државних магацина, задруга, тако и преко приватног сектора
Много приспелих намирница
"налази се и у слободној продаји
тако да у Београду нема ниједног домаћинства без ових намир« ница. Тиме је исхрана грађана знатно олакшана. Од великог је значаја што су намирнице сти“ гле сада, када још није стигло воће и поврће: С. МИХАЈЛОВИЋ
дуо
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Сва лица која станују или желе да се настане“ на територији ИНО града Београда, · морају бити уредно пријав« љена, Дозвола за боравак неће се ви« ше тражити, већ ће се само издавати потврда да се дотично лице уредно при“ јавило, Лица која се баве у Београду дуже од 24 сата и не желе да се стал« но настане, морају се уредно пријавити,
"али такав привремени боравак не може
бити дужи од 15 дана, По истеку тога рока, сматраће се да се дотично лице аутоматски одјавило, и оно је дужно о томе року или напустити град, или св поново пријавити,
Од овога поступка пријављивања изу“ зимају се војна лица, која се пријављу“ ју својим војним установама, _ као и страни држављани који ће се пријављи“ ватн по посебним прописима.
“
Из надлежности Градског народног предузећа за снабдевање Београда »Гранап« издваја се посао око трга“ вине гвожђардком робом и оснива се Градско гвожђарско предузеће, у чији ће се делокруг рада укључити овакви послови,
Исто тако оснива се и Градско уго-« ститељско предузеће, које ће водити угоститељске им хотелске бранше на те. риторији града Београда. Одељење за трговину и снабдевање вршиће стручни надзор и пословнб руководство над тим предузећем.
Ученицима београдских средњих, струч“ них и оснодних школа, ради очигледне наставе дозвољен је бесплатан улаз у Зоблошки врт у пратњи својих наставе ника, у времену од 1. М до 20. У 1946 године. |
а
Горковска област је завичај великог _ совјетског ваздухопловца Валерија Чкалова.
Први ас Стаљиновог ваздухопловства, Чкалов је ватрено воЛео своју отаџбину И свим срцем мрзео њене непријатеље. Говорио је да ће први сести У борбени авион ако се фашистички потпаљивачи рата буду Усудили да нападну његову, отаџбину. чкалов је умро пре великог Отаџбинског рата, Али светао лик славног Стаљиновог сокола снажно је одушевљавао совјетске ваздухопловце У њиховој борби против непријатеља. Чкаловљеви земљаци вратили су се из борби са одликовањима, на, грудима. Од њих су сто бораца, и официра родом из Горковске 0бласти добили почасно звање хероја Совјетског Савеза.
Међу њима је знатан број ученика, васлитаника, ратних "другова и сабораца Валерија,
1 фра МАДА ВО ТА ИРА ЈУДОСО РА ·
#
у
Чкалова, Поколење Стаљинових сокола — ваздухопловаца, на. следило је високе одлике Чкаловљеве личности, његово дубоко родољубље) челичну вољу, неустрашивост, присебност и ратну вештину.
Генерал Василиј Рјазанов двоструки је херој Совјетског Савеза, сјајан ваздухопловац, рођен у Чкаловљевом завичају. Ас јуришне авијације, он је неуморно уништавао фашистичке трупе. Тукао је непријатеља, онако како је Чкалов учио. Скоро од првих дана рата, Василиј Рјазанов био је командант већих ваздушних одреда. Ратни пут његове ваздухопловне групе — то је пут непрекидних огорчених борби, страховитих уништења непријатељских снага, пут врли. не и славе. Рјазановљеви ваздухопловци сручили су своје јуришне ударце на немачке трупе и тенкове код Москве) на Калињинском и Северозападном
фронту, код Великих Лука и Полтаве. Уништавали су опкољену Корсуњ-Шевченковску непријатељску групу, учествовали у прелазу Дњепра, у борбама за Украјину, Пољску, Чехословачку, у заузећу Берлина и у другим великим операцијама. Ваздухопловци генерала Рјазанова, стекли су вечну славу. У његовој групи било је 67 хероја Совјетског Савеза, а груди њихова команданта, — генерала, Рјазанова украсила је друга Златна звезда.
Хероји Совјетског Савеза гардиски мајори
Леонид
Други чувени Чкаловац је мајор Арсениј Ворожејкин. Колхозници - земљаци ваздухопловца, Ворожејкина, читали су у новинама о његовим подвизима. Сажета ратна саопштења, ширила, су целом земљом славу тог неустрашивог борца, који је заиста низао чуда у сукобима са непријатељем, Смели ваздушни „ловац“, он је првим митраљеским ударцем обарао непријатеља. За узорно извршење борбених задатака, више команде Арсениј Ворожејкин је двапут од-
Иван '"Кожедуб и
Бједа
ликован титулом хероја Совјет- јатичари помислили да је његов
ског Савеза.
Радник машинског завода Сер. геј Сафронов савлађивао је ваздухопловну вештину у Горковском аероклубу. Тамо се често виђао са Чкаловом. Приче славног авијатичара увек су привла. чиле његово огромно интересовање и пажњу. Чкаловљеви савети показали су се врло добродошли Сафронову кад је он тукао непријатеља под стаљинградским небом. Али највише се Сафронов одликовао у борбама за Кубан. Овде се Сафронов борио у осморци совјетских разарача, против непријатељских авиона. Совјетски ваздухопловци оборили су 12 немачких авиона, без икаквих властитих губитака. У току рата капетан Сафронов лично је оборио 25 фашистичких авиона. ,
Авион одличног претставника, јуришне авијације Ивана Пе. трова обрушивао се преко сто пута, на војне објекте, железничке ешалоне, тенкове и живу снагу хитлероваца.
Једном, У заносу борбе, Пе. тров није приметио да се одвојио од својих другова. Био је
већ потрошио сву своју муници-.
ју кад га је напало одједном осам „Месершмита“. Јуришном
_авиону није лако измаћи толи-
ком броју непријатељских раза. рача. Петров је дао авиону та. кав положај да су немачки ави-
авион погођен м пада, Тако је преварио Немце, који су сматрали да је са њим свршено. Међу. тим, Петров се у бришућем лету срећно вратио на свој аеродром... Још много пута Петров је водио авионе у напад на непријатеља, Овај одважни авијатичар одли.кован је звањем хероја Совјет. ског Савеза, -
Прва девојка из Горковске ббласти, којој је дато то пуно части звање, јесте гардиски капв. тан Гашева из села Катунки, Чкаловљевог рејона, Она је још пре рата, добила темељну ваздухопловну обуку. У Отаџбинском рату узела је учешћа у низу борбених операција. на Кубану, у Таману, у Керчу, на Криму, у Белорусији, Пољској и Померанији,
Моласно звање хероја Совјет. ског Савеза добили су исто тако горковски ваздухопловци Варивов, Волгин, Золин, Зајцев, Сомов, Антонов, ШЈапошњиков, Чугунов, Старшинов.
Сви су они васпитавани и обу--
чавани у славним традицијама, великог совјетског ваздухоплов. ца Валерија Чкалова.
'У тешким борбама против не. пријатеља они су показали надмоћност свог ратног звања, одважност, вештину, оданост своме народу и вољеној отаџбини.
М. ЈАРАНЦЕВ
“
Борила св.
МИ“ ____
РС РИНЕ
ја + ___
4
са