20. октобар

СТРАНА 4

Калемегдански

такмичари

адала ономад киша чита-

= ву ноћ н Сутрадан до подне. Тек предвече се мало просушило, ада и грађани

нашли за сходно да изиђу на · Калемегдан. Ко марамицом, ко

новинама, обрисали клупе и столице. Сели, дишу дубоко. ·" Удишу, веле, озон.

— Знао сам — изјављује је“ дан чичица који се скукуњио у кишном огртачу — да ће да падне киша.

Заболела га, каже, крста. И ноге, и руке, Све га заболело. Зато је одмах с пуном сигурношћу рекао и сину, и ћерци, и унуцима, и пекару, и бакалину, и писмоноши, једноставно свима:

— Видећете, киша ће.

— И ја сам то знао — на то ће, уз осмех; дугајлија с качкетом. Њега нису била заболела ни крста, ни руке, ни ноге, Али има и он свој барометар. Његов комшија, ратни шпекулант, распричао се, вели, да ће она жега на којој нам је летос мозак проврео, и то појачана, трајати још два месеца. Рекао да долази врућ талас, и то из — Русије. Дугајлија се одмах прпсетио како је зимус било са оним хладним таласом о коме је његов комшија такође испредао занимљиве теорије. Сетнио се и шта бива са сваком вести која доспе из комшијине кујне. Па и он, са сигурношћу, саопштио свима:

— Сутра ће да захладни.

Јегленишу ти тако калемегдански посетиоци и с извесним негодовањем гледају рибара како је притегао змију, па из ње само шикља дебели млаз воде. Замерају што је управа парка уопште пустила сад тај водоскок да ради. Водоскок је, резонују они, зато да освежи ваздух. А ваздух је сада и иначе свеж и влажан. Зашто онда узалуд да се расипа вода.

Крптикују они, дакле, тако. Али све сама добронамерна, конструктивна критика. Кад наједном осетише као неки поветарац, а одмах затим и неки пљусак с леђа. Скочише као да их паре. А оно их, уствари, расхлађују. Стоје мало подаље два младића пл држе огромна гумена црева, из којих избијају прави гејзири,

Па и ови младићи што др. же гумена црева понашају се, иначе, као врло пристојан свет.

= Извините, молимо вас, извините, — правдају се грађанима, видиш сасвим искрено,

Али са прскањем не престају. Него навалили, па прскају ли прскају, Као да је стани-

„пани, сад ил' никад, или да им је сабља за вратом. _

— Па што нас онда квасите на ову зиму2г — протествују грађани.

Највише протествује старацвремењача, Сви му криви.

Хоће људи пре свега да Виде зашто они тамо на њих сипају воду.

=— Је ли ви, еј ви!2..,

А · сдићи прскају ин даље као д: су повиленили. Само сваки час погледају један У другог и подвикују:

— Аха, ти спушташ црево. Не признајем, Подигни, ВИДИШ, овако.

= Не ваља. Бацаш много у“ вис. Не признајем.

= Ама, еј ти! — ухватили неки грађани једнор од њих за рукав, па вуку.

— Јао, другови, не упропашћујте ме. Пустите, пустите швили овај, настојећи да се ишчупа,

И не гледа никог, већ само будним оком и као у некој грозници, прати рад свога друга поливача.

— Не сметајте ви тамо = умеша се и човек у финој адмиралској униформи, Врховни паркаџија главом. =— Пустите Људе да се такмиче!

— А то је.. Свака част поклони се стари обућар.

— Знам, али земља је и иначе влажна — усуди се да примети дугајлија са качкетом. :

— Па шта, ваљда ће неко због тога да заборави на свечано дате обавезе, Не позна-

јете ви нашу екипу, == с прко: | сом и некако хвалисаво одго-

"_вори паркаџија.

_ = Ви ништа не разумете, —

"допуни и обућар, уносећи се · лице дугајлији и сваком ко-

ји му се успротиви,

__А момци такмиче ли се, тако миче, Само један други младић из поливачке екипе ску-

њен дошао пред надзорника |

· парка пи жали се:

— Замисли, друже надзбрни- ||

"це, не могу да се такмичим. _Црево не ради. Неко украо вентил... у __-- У добри час лопови, дрзнуб се да каже дугајлија. __--= Шта, лоповиг Аха, у Добри: час — заразише се овом дрскошћу и остали грађани

. .

5 20 ОКТОБАР.

30 АВГУСТ 1946

ГРАЂАНИ ЗАГРЕБА ДОПРИНОСЕ УРЕЂЕЊУ СВОГА ТРАДА

дело десетина хиљада

Савски насил ·

И нионири помажу на насипу

У рано јутро Загреб мирише на, шуму, на планину и воће. Чистим, поливе_ ним плочницима одјекују кораци фабричких радника, чи ји посао најраније почиње, Али, истовремено, док иза завеса, шалона и ролоа још спавају »индиферентни«, кроз равне градске улице прохује бучни, шарени камиони. То пре пет часова стотине грађана, из разних рејона, одлазе на добровољни рад.

=.., а на врх барјака,

а на врх барјака...

... ори се кроз иначе тихи град. ИМ један, два, пет, осам камиона измичу из склопа, зграда у центру и клизе већ Радничком цестом. Омладина, предњачи у песми, као и на раду. Свежи гласови простиру се и остају за камионима. Пуше се фабрички димњаци около, машу поранеле жене, са капија,

А онда — велико радилиште. Жута, разрована земља. Сува, и прашњава,

Терен иде у дужину до 1000 метара. Грађани, као мрави, расути су по деоницама, Грађани појединих рејона порани_ ли су пре пет. Хоће да, искористе хладовину.

Сваки рејон има своју деовицу и сви се међу собом такмиче за што више пребачених кубика, што више радних са_ ти... А борба је оштра. Сведок је прелажење заставице. Она се додељује по петнаесто_ дневним резултатима, Први је освојио Четврти рејон, па О.

те

уку

сми, потом опет Осми, затим Седми, онда Четврти и најзад Трећи рејон. %

Онај рејон, који освоји заставицу, побада је за време рада на свој део насипа и док грађани замахују будацима и товаре песковиту земљу, застава се лепрша победнички.

Јуре дечаци са пуним колицима уз даске.

— Кај је, бум те претекел, виче један.

— Је, ал твоја, тачка, је прав два крат лаганија од моје...

— Дечки, с пута, виче пуначка жена. Кај нисте нашли погоднијег места за причу“:

— Знаш што вели Злата, каже осмогодишња девојчица, своме оцу, намештенику рејонске задруге, — њин рејон има управ две уре дуље рада. Не мремо отић данас на купање... Радићемо дуље, да их претечемо...

— Биће превруће, као брани се отац, а задовољно гледа, малу. 5

— Коме7 Мени не, вели она, А ни теби... Кај нег

Од 1 јуна до 15 августа, да. то је 178.841 радни час. За то време пребачено је 36. 981 м>, а радило је 62.509 добровољних радника, 35.752 мушкарца и 26.757 жена.

Али то нису једини радови

ет мх

Радови на Савском насипу

који се обављају. Ради се и на Вараждинској цести, где се, у оквиру такмичења, изграђује 2000 станбених зграда. На радовима је за два месеца учествовало 6.634 _ добровољна, радника, који су приложили племенитом делу такмичења, 20.236 радних сати.

Четврти рејон ради, док се лепрша прелазна заставица,

ПОСЕТА ЈЕДНОМ БЕОГРАДСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ

Предузеће „Шумадија“

не такмичи сео

о малом, тескобном дворишту леже разбацане, разне пољопривредне справе, зарђало гвожђе, материјал и смеће. Кроз тај крш долази се до канцеларије индустриског предузећа „Шумадија, у улиди Станоја, Главаша број 27. У уској собици препиру се људи. Улазимо и дочекују нас питањима, Нељубазно: „Шта желите“ — Радионицу би хтели да

обиђемо 2 Званично: „О ким имамо част2“ Мзвештачено раздра.-

гано: „Изволите молим, мило нам је што сте баш нас изабрали.“ = Би ли могао да нас кроз радионицу проведе неко из синдиката, секретар

== Ја сам.

= Секретар 7

== Не, претседник, секретар није ту!

= Па какво је стање радио-

ница7 Има ли чега да не ва_·

ља2 Да ли имате извесних те. шкоћа у раду, шта би могло да се измени да би рад текао бржег , же Неодлучно: „Па знате (за. тим решено и одлучно) код нас је све у најбољем реду. Све клапа..“ | Један поглед проз ирозор канцеларије на други део дворишта: р' 1 нових пољо. прив тих машина које се

пеку на сунцу. |

— Зашто оволике машине

стоје тако незаштићене Да ли може због тога да се деси неки квар на њима7

и, као да би хтео , не хватам се

же под ша кривица, |

— У магацинима и ван ма. гацина имамо 11,000 пољопри_ вредних справа, које чекају на

дистрибуцију. 'То су универзалне сејалице, запрашивачи, берачи воћа и ручни прашачи. Већином справе потребне за јесењу сетву,

11.000 справа лежи неиско-

ишћено у обнови и пропада.

бог чега 7 Свакако да би тре. бало наћи кривца, макар се он налазио и у савезном Министарству индустрије.

У ·ссобицама некадашњег стана, неподесног за фабрич_ не просторије, раде људи, Од_ јекује лупа чекића. Радници сагнуте главе гледају У свој рад. Нерадо одговарају на, питања. Водич, — претседник подружнице — приликом сваког постављеног питања при_ ближава се и радознало слуша, одговор. Али, ту нема шта, да се чује.

= Вадовољни смо радом, Све је у реду овде.

= А како стојите с такмичењем 2

Изненађено,

збуњено: „Па

ми се не такмичимо, Немамо материјала (извињавајући се) чим га добијемо направићемо и план такмичења“,

= А. културно - просветни рад: А уређење и чишћење радионице, побољшање услова,

рада72 А. одакле материјал за, оних 11.000 машина 2

' Одговора нема, Као да нико није чуо ово питање. Бојажљиво прилази млади радник. Претседник се удаљује.

— Какви су ваши међусобни односи7 Како се слажете ви радници у предузећу :

— Богами, не познајем ни_ кога од ових људи. Раније нису радили код нас,

— Каког

= Већина је дошла из других предузећа, Отуда су били или отпуштени, или су побегли са рада, а овде су их запосли_ ли одмах, Нас, старих радни_ ка, који смо раније редили У предузећу нема, много.

— Како је са културно.просветним радом 2

=— Не ради се ништа,

Приближава се пуначки и љубазни претседник подружнице. И он је дошао из другог предузећа, Разговор замире. Уосталом, и доста, га је било. Опраштамо се, Излазимо из уског дворишта,

Данас, у јеку свеоштег такмичења, постоји у Београду и овакво предузеће, Шта се ту може2 Предузеће „Шумадија« не такмичи се: Б. В.

Готове машине чекају испоруку.

Такмичење између

беогродског и зогре-

бачког Петог рејони

фу јаарни одбор Народног фронта београдског Петог рејона одлучио је на састанку 30 јула'да позове Пети рејон братског града Загреба на такмичење по општим питањима међуградског такмичења између Београда, Загреба и осталих главних градова народних република, У писму упућеном | Извршном — одбору Нф:а загребачког Петог рејона, питања по којима би се такмичење одвијало формулисана су овако:

1) Који ће рејон више рад“ них часова дати на уређењу града, односно на радовима на важним објектима у граду;

2) Који ће рејон више учинити по питању помоћи селу: у погледу одласка радних и културних екипа на село и прикупљања књига и листова за село;

3) Ко ће више учинити по питању помоћи Народном одбору, те народним _ властима уопште — у погледу побољшања службе, разних пописа, савета и друго;

4 Ко ће више урадити на културно - просветном подизању грађанства у нашим рејонима путем предавања, усмених новина, приредби, изложби ит. сл,

Ових дана Пети рејон Београда примио је од загребачког Петог рејона одговор на позив, у коме се, између осталог, каже:

„Извршни одбор НФ-а Петог рејона града Загреба Упознао је са вашим дописом тајништва уличних одбора те је на заједничком састанку ваш позив са одушевљењем — прихваћен. Предлажемо да се такмичење рачуна од почетка Међуградског такмичења, тј, од 1 јуна до закључно 31 децембра 1946 год, а да се резултати за прва четири месеца успореде закључно са 830 септембром 1946 год.“

Народни фронт Петог рејона топло је поздравио и прихватио све предлоге Загрепчана,

Милош МИЛИЧКОВИЋ

Остали радови обухватају пољопривредне радове у еко. номији на »Кајзерици«, где св плеви поврће, затрпавање на, пуштеног поточног корита на, Ксаверској цести, уређивање Бабунићеве улице, радове на довршавању Мартићеве улице, радове на продужетку улице Црвене армије, планирање на. вежене земље у Задарској у. лици, градњу новога парка у Брозовој улици, радове на спортском игралишту »Младост«, уређење парка у улици Тршћанској, спремање терена за пијацу и дечје игралиште на Кегљевића Тргу, новоградња цесте на Филиповипевом прелазу, уклањање ђубрета из времена, окупације из Тушканца, продужење Видовчица улице, уређење дворишта, школ. ске зграде у Седмом рејону и радове на игралишту »Динамо«. Сви ти остали радови по градским рејонима окуплли су за два месеца, 4.681 добровољ. ног радника, који су дали 14.883 радна сата. А кад се

. Урачунају и радови на плани-

рању на насипу, укупни радни сати у Загребу, у овоме ДВомесечном _ раздобљу — износе 43.520. 'Ту су одузети сатови који су изражени кубицима, Ако се и они урачунају, За греб је за ово време дао 152.985 радних сати.

Из дана у дан, и поред же. ге, учешће постаје све масовније. Евиденција функционише прецизно и сваке вечери градски такмичарски одбор има тачан преглед рада и 6 фекат протеклог дана, Већ сутра изјутра, на, великој табли, пред Градским одбором Фронта, на Тргу Републике, убележавају се резултати, Исти је поступак и у рејонима. На рејонским таблама, убележавају се резултати улица. Тако цео Загреб може да пре ти ток такмичења,

За похвалу је организација. на Савском насипу. Ту, поред такмичарске табле, постоји мала амбуланта, са дежурном стручном сестром, а гласноговорник преноси радио-емисије.

— Често, уз звуке корачни“ ца и окретних игара, Рад брже иде, бар нама младим, вели плавокоса девојка у КУ паћем костиму, пунећи колица,

— Ово ти је плес своје ВРсте, за побједу, довикује дРУга, смеђа, пуначка девојчица, одмичући са својим колицима.

Досада је на насипу, У ДУ' жину, свршено око 850 метара, и ма да је предвиђено да се радови продуже и преко прво. “битног плана, све ће се завршити у оквиру такмичења. Та ко Сава неће плавити велики комплекс земљишта, ту близини Јакушевачког моста, а уједно ће бити спреман те рен за градњу фабрике.

Моцрнели, можда и посивели од песковите земље, које се лепи на. ознојена лица и РУ' ке, пењу се, уз жагор, грађе ни у камионе, М поново ведро песма разлеже се кроз улуле Загреба. Још ведрија, можда“ јер за радницима је остало доста кубика, тога дана преба“

чене земље, | Јулија ЛУЧЕВ