20. октобар

ОКТОБАР 1946

Ста године се рачунало од пролећа до јесени

· и од јесени до пролећа. Рачунало се колико још остаје до ослобођења, Јесен 1944 била је већ ту и са њом је долазила Слобада. Више није било сумње ни нагађања, Слобо“ да се на далеко осећа, она зрачи.., Бројали су се само дани, "па можда и сати. Октобарски дани су кратки.

Преко Дунава били су већ Руси, Чули су се њихови топови, силни топови Црвене арми“је, Они су објављивали долазак Слободе. Али се долазак

"| Слободе већ осећао и са дру· тих страна. Од Младеновца, од | Ваљева и од Смедерева при· мицали су се Београду Парти, зански одреди. Око Београда · стезао се гвоздени обруч, То · се опажало и по безглавом кретању; окупаторских јединица. · Оне су журно пребациване час у правцу Гроцке, час се вра„ Ћћале ка Младеновцу. Кроз Бе" оград су тутњале њихове ко| доне камиона и оруђа...

"Села око Београда живела су | у грозничавом узбуђењу. Пре. пуна избеглица из Београда, , који су по селима провели це-

ло: лето, гледајући свакодневно у висине одакле су се повремено изручивали 'товари смртоносних бомби, села око Београда су била живи мрави„ Њак, Приближавање Слободе “ уносило је толико узбуђења да су људи читаве дане и ноћи проводили слушајући препричавања и ослушкујући звуке борбе. Прелазак једног одељења Цр' вене армије код Ритопека Уунеб- је ново узбуђење. Слобо" да се примакла један корак више. Јужно од Авале чула се паљба, — то су партизани при- дазили Београду.

Предвече 12 октобра Кумодраж је доживео да се и на _.њему искали бес окупатора. "Било је око шест часова по подне, први мрак, Киша је синила, Над селом се одједном проломише пуцњи. Неколико граната из правца од смедеревског друма писнуше кроз ваздух. Затим још неколико... рироз, ноћ се чуло запомага„ње... Плач... Неко је дозивао... „После се све умирило..,

» То су Немци тукли, Зашто» -Кога су тукли У мирном селуг Последњи бес... А можда и злобна немоћ тирана који су у последњем тренутку хтели да искале свој јад. Пошто непријатељу, који их је потискивао, нису могли ништа, они су топове окренули на незаштићено село..,

Петак, 13 октобар, приближио је жариште битке ка Београду. На јужној страни Авале водила се огорчена борба. Пуцњи пушака, машинки, штектање митраљеза стварали су борбену хуку коју су топови на махове узносили до врхунца., ___У ноћи између 13 и М оклобра каљавим сокацима Ку[ · Модража гласници су довикивали: „Руси су на Торлаку. Живела Слобода“. Било је два часа изјутра.

“_У очекивању догађаја нико није спавао, Намах је радосна вест прохујала селом. Чули су се раздрагани поклици Слободи, Црвеној армији, нашим пар• тизанима. Омладина је по но"ћи похрлила на Торлак. Свако је желео да својим очима види ослободиоце, У мраку су «се окупљале групице. Неко је причао како су Руси дошли на неким великим моторним точковима, Каже да су точкови тако велики да просто не знају за запреке, Велики народ, велика армија, па је велико и све чиме се она служи. Вели“ ка је и машта нашега народа...

Око 3 часа изјутра 14 овтобра Кумодраж је задрхтао од силне експлозије, Од Раковице се дигао у небо сјајан ватро“ мет. То су Немци бацили У ваздух барутне магацине. Праштање ситне „муниције и по_времене тешке експлозије наставили су се до зоре.

У расвит дана нека немачка батерија из Београда почела | је да дејствује против Торлака. Зачас је по Кумодражу би“ "до на све стране крви, паљевине и разарања. Народ је у хитњи почео да напушта село и да се склања у јаруге према Бубањ Потоку. Цело јутро отицала је река народа из Ку“модража, Стока је мучала; из" локаним брдским путем низ јаругу шкрипала су кола не сећи децу и нешто ствари на "брзину покупљених, Шљапка» ло се по блату. се још чула јека борбе. Људска река потекла је према Равном Лугу и даље ка Вр“ чину, Ишло се усусрет Слобо“

Испред Авале

Вече 14 октобра затекло је неколико хиљада бегунаца из умодража, Малог и Великог Мокрог Луга, из Београда, под стрехом стрелишта у Равном Лугу. Измешани људи и стока затекли су се између две ватре у једном мирном, заклоњеном куту, Жагор гомиле је био притајен, Преко, Равног Луга су с времена на време прелетале гранате, Целу ноћ је трајала борба... ;

У јутро 15 октобра река народа је наставила према Врчину. Тамо је већ слободно, тамо су наши, Из Београда је кркљало као из котла, Од Болеча и Лештана покушавале су да се пробију опкољене немачке дивизије, али су им наше храбре партизанске јединице већ затвориле и тај једини

преостали пут. УЧврст обруч стегао се око избезумљених фашистичких _ хорди. Обруч

смрти који се више није отварао.., У Врчину је био ратни логор, А као у сваком логору: жагор, весеље, ужурбаност. Народна војска, сељаци, грађани, људи и жене — све је у неком раздраганом стању и односу. Наилазе први рањеници, Једни иду сами или се ослањају на другове, Теже рањенике превозе сељачким колима. Народ их дочекује поздравима, доноси млеко, воће, Свако би хтео да учини нешто за нашу војску. То је: заиста наша, народна војска. Наши људи, наши коњићи, наша расточена кола која шкрипе,

У ваздуху се осећа близина борбе. Од Болеча и Лештана чује се паљба, од Авале исто тако, а из Београда кркља.. Па ипак, народ је расположен. Слободан је...

Врчин је пун бораца. Они су уморни, различито одевени, различито и наоружани, али им из очију блиста самопоуздање и свест о величини дела које изводе. Јуди су полегли по шљивицима, Чују се песме и хармоника. Прве партизанске песме У слободном Врчину, На све стране је кретање, Хитро пролазе курирн, пролазе им одлазе коморџиски коњи, Народ иде од груледо трупе, распитује се о својима-који су отишли раније у партизанске одреде, сусрећу се знанци..

Срдачни односи, раздраганост, слободно изражавање љуДи... 16 октобра око 10 часова за: бректали су кроз Врчин тешки мотори. Пратила их је граја и весели поклици, Наишла је прва моторизована артилериска јединица Црвене армије. Застали су мотори, опкољени са свих страна. Одушевљено је

народ пружао понуде ослободиоцима, Црвеноармејци умор. ни, каљави, нису могли да се одбране од загрљаја. Снебивљиво су примали дарове, захваљивали. Са свих страна чује се реч „Брате“ — сви су браћа, То се види и по изразу лица и по покретима и по лепој словенској речи. Прилазе људи. Загледају машине, 1опове — чисте блато са точкова, Сви ужурбани. Сметени. Свако би хтео да нешто учини, да помогне, да каже коју реч, да чује црвеноармејце..

Али, они морају даље, Извињавају се... „Немца треба гонити, После, после ће бити весеља,.“ Мотори поново брекћу. Тешке машине крећу, маше се рукама, добацују још у трку понуде. Весело и раздрагано „здравствујте“.

Мало затим село се поново тресе. Још тежа грмљавина мотора: Звекетање челика. Нови урнебесни поклици, Наилазе први тенкови, Моћне машине ваљају блатњави друм 0стављајући за собом као бетон набијен траг. Тенкови су начичкани борцима. Млади, весели, На врху куполе једнога тенка усправила се црвеноармеј“ ка повезане главе и ока, Насмејана и поред свеже ране, она борбено диже пушку и кличе: „да здравствујет славјанска Југославија“,

Да здравствује Краснаја армија — дочекује хор људских гласова (одједном сви знају Рруски!)... Расположење расте до ВРхунца. Заустављају тенкове, Опет поклици, грљење, трка да се донесу нове понуде,

Људи загледају тенкове, диве се тешким оруђима. Све је то тако блиско, тако присно. Та то су наша браћа, борци из Стаљинграда! Дошли су из толике даљине да и нас ослободе, Они се боре за Слободу...

И људи одједном схватају да су слободни., Толико жељена и очекивана Слобода је ето ту. Људи се окрећу, застају У ходу, У очима им читате: ама, је ли ово истина7.. Четири године патњи, четири године робо-

вања мрскоме непријатељу и

његовим измећарима, четири године нечовечног трпљења све је прошло. Пред људима се пружа нови, срећнији живот. Много је мука било, много зала запамћено, То ће поучити људе за будућност...

Над Београдом још грокће бојна хука. Један сељак гледајући према Београду вели као за себе: „Поменуло се, не повратило се“...

М. К. ИВАНОВИЋ

____________-----——оп

ОНО ис ве

з састава Гранапа издво-

јено је 21 фебруара ове године његово одељење за текстил и обућу и основано 3асебно _ привредно предузеће „Гратекс“. Од Гранапа је преузет један магацин, једна продавница већих, једна средњих и једна сасвим малих размера. Преузета је сва роба и персонал који је радио у одељењу док је ово било у саставу Гранапа. Упоредо с повећањем производње у нашој текстилној и кожарској индустрији проширивао се и рад Гратекса. Указала се потреба за стварањем широке дистрибутивне мреже и отварањем нових продавница. Данас ово предузеће има једно централно стовариште и 14 детаљистичких продавница у разним деловима града. До краја овога месеца биће отворене још три продавнице и још једна посебна за ужарске производе. Отварањем нових продавница престало је дуго чекање у редовима који су се с времена на време појављивали пред Гратексовим продавницама док је њих било мало. Дл се не би концентрисала про

даја само у центру града отво-. рене су продавнице и по пе-. риферији (код „Цветкове ме

хане“, код „Липовог лада“ ну Раковици). Међутим, у поје диним перифериским деловима града немогуће. је отварати нове продавнице, јер за њих нема погодних локала, Такав, је случај на Карабурми и на Чукарици. У продавницама _ Гра продаје се роба добијена од Унре и из домаћих фабрика, На ту робу зарачунава се само детаљистичка маржа; гро-

| (систичка маржа је искључена, обија робу ди“

јер предузеће добиј ректно од фабрика. Утолико је и цена роби нижа и услови

за снабдевање повољнији,

Услед доброг руководства и несебичног залагања намеште-

"ника предузеће се нагло разви-

ја. За седам месеци свога постојања оно је испоручило по трошачима 364.843 пара разних чарапа, 167.587 комада разног рубља, 15.196 комада ћебади и јоргана, 27.883 комада разних

пуловера и џемпера, 5.268 ко. |

мада шешира и капа, 29.574 ко-

_ мада одела, капута и мантлова, | " 65.175 пари мушке, женске и На обуће, 2.033 кг. кожног

она, 39.680 кг гуменог ђона, 9,280 фуси коже за обућу, 878.608 метара памучних тканина, 216.904 метра вунених тка“ нина, 142,394 метра свилених тканина, 7.554 кг ужарске робе и 7.562 кг вате за приборе за одела, Поред тога, има још маса артикала који нису били рационирани, а који су прошли кроз Гратексове продавнице. Руководство и намештеници Гратекса поклањају нарочиту

Гратекса

ЕРЕ

а И а 2 иза

Први совјетски авијатичар у околини Београда поздрављен је буром народног одуше

Развој и напредак Градског текстилног предузели

пажњу стварању здравог односа између намештеника и купаца приликом куповине робе, чистоћи и лепом изгледу продавница и њихових излога,

у диртодаце

' 'Призор тога часа крез прозор зеница и у срце доспе, право као стрела и са нама срасте, бива део тела к'о уткани део унутрашњег лица.

Уђе као муња, к'о бљесак запљусне бојама и звуком и живи у нама,

и наш живот дели с нама годинама: к'о мекано руно доспе нам и у сне.

је ли то та слика: машинке, пешаци

и поворке, лица, јутро, загрљаји

и метална птица што на небу сјаји

и к'о свеже цвеће свуда звезде знаци!

Живи с нама живот, наше откуцаје призор тога дана, часа, тог тренутка. Као пређа мајке у ткива се утка

и трепери, дрхти и заносе даје.

Признање

"петак 18 о. м. синдикал-

на подружница Штампар_ ског _ предузећа _ Народног фронта Србије извршила је свечано проглашење ударника у предузећу. Седам другова У току протекла три месеца на рочито су се истакли, били су бољи од свих осталих, То су другови: Драго Хура, управ"ник штампарије Стеван Марти_ новић, ротациони машинист, Љубиша Михајловић, машин“ ски слагач, Никола Стефано вић, машински слагач, Мило“ љуб Богдановић, ручни слагач, Аца Топаловић, машински слагач и Јосип Нађ, електромон“ тер, који су проглашени у · дарницима,

После свечаног проглашењо _ говорио је Душан Будимиро: вић, одговорни уредник „20 октобра“, који је истакао значај момента проглашења у дарника и позвао раднике и " намештенике предузећа да се у свом даљем раду угледају нг своје најбоље другове-удар нике.

У оквиру приредбе, коју су извели сами радници и наме: штеници, предат је пехар и диплома шах и пингпонг сек:

ДЈ и и

Усади се негде у срцу дубоко

скривен као тајно зрно животворно. Гаји се к'о биљка, чува љубоморно и увис нас диже, поносно к'о соко.

пау ЕМ

вљења

Излози Гратексових продавница су укусно уређени и могу

да послуже као пример дру“ гим трговачким радњама у граду.

Гвидо ТАРТАЉА

најбољима

у Шћампарсном предузећу Народног фронта Србије

цији који су освојени у не давном првенству. Нарочито велико одушевљење изазвао је хор — „Јединства“ _ културно“ уметничког друштва – Савеза радника и намештеника гра» фичке индустрије. На општи захтев хор је морао да отпева и једну песму преко програма. Хором је дириговао Брана Поробић.

Проглашењу _ударника присуствовао је Чеда Медурић, секретар Месног одбора Са-

веза радникаји намештеника графичке индустрије.

БИРОКРАТСКИ ХОД НАШЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ .

У допису под горњим насловом, ког фи је штампан у »20 октобру« од 4 октобра 1946 провукла се непроверено вест, да је судски позив из Среског суда 1! рејона до предузећа »Земко« путовао двадесет дана. Међутим судски позив који је послат из Среског суду у Вршцу Среском суду М рејона путовао од 21 августа до 7 септембра 1946, а Срески суд МИ рејона је по, слао предузећу »Замко« већ 9 септембра, р

Према томе нема

никакве _ кривице

„то Среског суда || рејона,

Душан НИКЧЕБИЋ, претседник Среског суда П рејона

. . 4!

са „Ум ји ЦД реј

___Г=ж =

ој Бо