20. октобар
У Ши
„
учињени су у Београду
огромни напори на 06нови. Како у погледу материјапног побољшања животних успова, такво и у културно-просветном раду и свим осталим гранама друштвене делатности ови напори крунисани су видљивим успесима.
У погледу побољшања мживотног стандарда грађана Београда прва година по ослобођењу донела је и прве успехе, осигуравајући даљи напредак и нова постигнућа у 1946 години, са којом мивотне прилике треба још више да се нормализују.
О успеху који је постигнут добићемо најбољу слину ако Упоредимо бројке из 1945 и 1946 тодине. При овом треба Натласити да ће, благодарећи радном полету радништва по предузећима и свестраном – залагању трађана ка добровољним радовимс, успех и бројке на крају 1946 године бити много већи, јер дати подаци обухватају период 1946 године закључно са августом месецом.
У погледу обнове станбених зграда прошла година није забележила знатне успехе, јер нису постојати услови за нормалну грађевинску сезону. Досада је у овој години обновљено 360 зграда, чиме је добијено 428 празних станбених јединида. Поред овога рестауриран је 351 настањени стан. Трошнови за ове износе 35,000.000 ди-
> две године рада у миру
_ нара. У раду је још 320 зграда
које ће дати око 1060 празних станбених јединица, а поред тога се рестаурирају 386 Настањених станова. За радове који су у току предрачунска сума износи око 170 милиона динара. Извршни народни одбор Београда поред ових обилних радова на оспособљавању | станбених просторија организовао је уз помоћ добровољног залагања грађана рашчишћавање рушевина. Досада је очишћено 333 порушене зграде од којих је 66 редшчишћено добровољном радном снагом.
Отсен за паркове при Комуналном одељењу ИНО-а успео је да изврши обнову паркова и скверова за 800/%, обновивши 35 хиљада нвадратних метара уличних травњака и велики број београдских паркова. Ва јесење пошумљавање ископано је 160 хиљада рупа.
У погледу обнове хидротехНичких инсталација отсек за ове радове при Вомуналном одељењу ИНО-а утрошио је од ослобођења до данас 4,501.603 динара. Инжењерски отсек у досадашњим радовима обновио је 217.955 квадратних метара калдрме. Ако упоредимо ову цифру са бројкама из 1932 године, видећемо да је урађено много више Него што се за исто време пре рата могло да уради. Овде треба натласити да је степен оштећења плочника и калдрме на појединим местима тако велики да је попоправка много обимнија и захтева много веће Напоре него пи сама новоградња.
Успешан рад одељења за социјално старање
Народне власти одмах по о.
_ ослобођењу обратиле су вели.
ву пажњу на социјално угрожене грађане и на децу палих бораца за ослобођење. Напори и успеси овог одељења могу најбоље да се виде ако се упореди сума издата од социјалног одељења општине града Београда 7 1940 години која износи 1,870.000 са сумом коју је Одељење за содијапно старање ИНО-а издало у току 1946 године, чија је висина 27,247.000 динара.
Од ослобођења до данас ИНО је исплатио на име помоћи породицама жртава фашистичког терора, погинулих бо. раца Југосповенске армије, мо= билисаних бораца ТА и заро« бљеника 111,465.655.
Што се тиче установа за здравствену заштиту трађана, оне су после рата затечене
или потпуно упропашћене или у савршеном нереду. Одељење за народно здравље при ИНО-у у почетну свога функционисања располатало је са једном градском болницом, једном општом поликлиником, две поликлинике за лечење полних ми кожних болести и једном станицом за хитну помоћ. Ове установе су за нај краће време доведене У ред и оспособљене за рад. Градска болница у Београду претставља
данас једну од најбоље уређе-
них и организованих здравствених установа ове врсте на територији Србије.
Кроз дечје диспанзере, који су основани, прошпо је 9143 детета док је извршено 45.855 претледа. Преко завода за стерилизацију "млека снабдева се свакодневно 700 деце. Основане су јасле и обданишта за децу. До сада је отворено 21 обданиште. Поред обданишта, у Београду је отворено 12 дечјих домова који сплуме за смештај социјапно _ необезбеђене деце. До сада је у овим домовима било смештено 7161 дете.
Опоравилишта, — летовалишта и феријалне колоније отпочеле су са радом 1946 године и кроз њих је прошло око 8000 деце. Здравствена служба за децу и младем школскога доба спроводи се преко Централне шнолсне поликлинике и преко две рејонске поликлининке. Знатне успехе постигли су Завод за дезинсекцију и дезинфенцију као и бантериолошка лабораторија која је извршила 52.855 разних анапиза.
Одељење за чистоћу и возни парк ИНО-а коме је од предратног инвентара остао на У: потребу само један аутомобил за изношење сметлишта, један за изношење _ фекалија, два тракора гусеничара и један трамвај — цистерна за поливање улица, успело је да свој возни парк знатно увећа и да у овој години до 30 септембра да 11.586 радних дана и превезе 161.245 тона шута. Данас отсек за чистоћу и возни парк располаже са 70 теретних аутомобипа, 3 цистерне и 70 запрежних кола.
Рад ЕПС-а (филијале Београд) БЕПСАП-а и БЕВОДА-а
За време окупације, од бомбардовања и при уличним борбама за ослобођење Београда нарочито тешко је настрадала ваздушна електрична мрена. Било је оштећено око 23.000 кипометара ваздушне мреже ниског и високог напона, 3 километра каблова високог напона, а уништено оно 150 дрвених и 88 гвоздених стубова. Мрежа уличног осветљења била је уништена за две трећине. Подруж-
ница ЕПС-а за Београд успела је од ослобођења до данас да обнови 37 километара ваздушне мреже високог напона и 360 кипометра ваздушне мреже ниског напона. Извучено је 17 километара нове линије. Запатањем службеника филијале и бољом органиазцијом посла просечна цена елентрично енергије смањена је за 330/) у односу на цену ноја је била У октобру
1945 године. Белсап је од ослобођења до данас успео да обнови 65 ки-
лометара трамвајског колосека, 65 нилометара трамвајске ваздушне мренже, 65 трамвајских моторних кола и 24 приколица, 11 аутобуса, 3 теретна камиона, све радионице, све зграде, изузев једне гараже која ће до краја ове године бити оправљена. За ове радове утрошено је до сада за радну снагу 37,158.678 динара, а за материјап 91,394.555 динара.
Успех Белсапа видеће се најбоље ако се упореди рад у новембару 1944 године када је превезено 45.441 путник, и У јулу 1946 године када је превезено 5,835.804 путнина.
Бевод је у обнови такође постигао велике успехе. Дон је у лето 1940 године мансимални капацитет водова износио дневно 53.980 нубних метара пијаће и 13.290 нубних метара речне воде, а у лето 1945 године 64.368 нубних метара пијаће и 5184 кубних метара речне воде, дотле је у лето 1946 године капацитет Бевода био 67.128 нубних метара пијаће и 12.843 кубних метара речне воде. Већина инсталација Бевода потпуно је оправљена, а у току су · радови на даљем повећавању капацитета.. Народном просвећивању посљећена је нарочита пажња
Нултурни живот Београда почео је после ослобођења да се развија спонтано и без икаквог плана. Стварана су разна културна друштва и извођене мбогобројне приредбе. Да би се стапо на пут ованвом непланском раду створен је Градски нуптурно - просветни одбор, који је имао за задатан да направи план и да спроведе плански целокупни културно. просветни рад у Београду. Данас већ имамо шеснаест културно - просветних друштава при синдикатима и пет друштава са националним обелемјем. Поред овога, свани рејон има своју драмску групу. Народно позориште није више установа изопована од нивота и туђа радном народу. Оно је заиста постало народно. У згради код СпомеНика у сезони 1945/46 године дато је 305, а на Врачару 204 претставе којима је присуствовало – 320.000 посетилаца. Бесплатно је раздељено 24.567 улазница,
За време окупације, исто онако као и пре рата, просветне власти нису учиниле ништа за сузбијање неипсмености у Београду. По ослобођењу приступило се одмах организовању аналфабетских течајева. У току 1945 године радило је 70 течајева са 1.191 полазником. Укупно је 1945 године описме: њено 738 полазника. Рад на ор-
ганизовању анапфабетских течајева у 1945 години био је много бољи и имао је много шири замах. Формиран је фонд за сузбијање неписмености из кога су свим полазницима купљене свесне, буквари и писаљке. Такође је формирана градска комисија за сузбијање неписмености са осам подређених рејонсних комисија. У 1946 години на 334 анапфабетска течаја било је 3.499 полазника. Поред овога одркано је 97 просветних течајева, 62 за милиционаре и 30 течајева за њене. На свим течајевима радило је 360 учите-
ља, 20 професора и 15 фрон-о
товаца.
|
Стање београдских школа по ослобођењу било је врло тешко. један део зграда био је сасвим уништен, а остали добрим делом оштећен и скоро неупотребљив. Прве године по осло-
бођењу средње школе је поха-.
ђало 13.784 ученика, док их је на нрају године већ било 16.923. За ратом ометене ученике отворен је већи број течајева и кроз њих је у 1945 и 1946 години прошло 6.135 ученика.
Захваљујући залагању народ“ них власти многе зграде основ“ них школа су поправљене, тако да сада у Београцу ради 36, а у Земуну шест основних школа. Данас 15.149 ученика похађа наше основне школе.
Иницијативом Одбора Народ“ не средњошколске омладине У 1945 години отворене су четири ђачке кухиње, У којима се хра“ нило оно хиљаду средњошколаца. Почетком 1945/46 формиран је Одбор за ћачне кухиње који је на себе преузео руковођење над радом ђачвих кухиња. Исте године отворено је десет кухиња са 2.600 абонената. За издржавање школских кухиња У овој години била је одређена сума од три милиона динара. Нова шкнолскна година почиње рад са 15 ђачних кухиња и трпезарија, у којима ће се хранити 4.000 ученика.
Посповање Одељења рада
Одељење рада ИНО-а до ју. ла месеца 1946 године изврши“ ло је преглед у 31 предузећу и донело 28 решења о отклањању пронађених — недостатака. Тиме је обухваћено побољшање услова рада за 3.571 радника и радницу, 272 намештенина и 78 ученика, Отсеци рада по рејонима извршили су истовремено прегледе у 2.030 мањих предузећа, радионица и радњи, 0" бухвативши тиме техничко-хити«“ јенско побољшање радних прилинка за 7.943 радника, 1.222 намештеника и 804 ученика У привреди. » |
Од 4.500 ученика у привреди 808 ученика и ученица смеште«
но је у пет мушких и два ненска дома. У надлешност Мини“ старства индустрије ФНРЈ и Министарства саобраћаја ФНРЈ, а на буџету ИНО-а такође се напазе три мушка дома, у којима је смештено 176 ученика. Буџет ИНО-а за ове домове износи у 1946 години 16,472.537 динара. Предлог буџета за 1947 годину износи 24,181.355 динара. Један ученик хоштаће ИНО по 1.200 динара месечно,
Из Београда и Земуна ове године летовало је 1.660 ученика и ученица у привреди. На њих је утрошено 843.000 динара.
Дон је у 1945/46 години У стручне школе за ученике у индустрији и занатству било уписано 2.400 ученика, у 1946/47 години уписано је 4.000 ученика. Први пут откако ове школе постоје, у Београду и Земуну обухваћено је 1000/) занатских и индустриских ученика.
Преглед рада Одељења вине и снабдевања
трго-
Највеће напоре у 1946 години требало је посветити редовном снабдевању становништва. Одељење трговине и снабдевања постигло је много веће успехе него у 1945 години. Упоређени резултати изгледали би овако: док је у августу и септембру месецу 1945 године увенжено унупно 5,478.823 килограма поврћа, дотле је у 1946 години, 7 истим месецима, увезено 12,244.696 _ нилограма _ поврћа, што значи више за 1100/) него у прошлој години. Августа и септембра 1945 године увезено је 8,689.512 нилограма воћа, а у истим месецима 1946 године 14,541931 килограм воћа. У 1945 години за два месеца је увежено укупно 23,5 вагона воћа и поврћа, а у 1946 години за исто време увезено је 44,6 ватона воћа и поврћа.
Сразмерно довозу кретале су се и цене поврћу и воћу, Ове цене су у 1946 години ниже за 20 до 500/) од прошлогодишњих.
Контигент подељене тенстилне робе у 1946 години већи је за неколико пута од количине раздељене грађанству у 1945 години. _– Снабдевање грађана текстилом побољшава се из дана у дан.
Цок је у 1945 години за шест месеци издато 47.401 пар обуће, за шест месеци у 1946 години
издато је 124.223 пара ципела.
Снабдевање обућом побољшава се упоредо са усавршавањем
и повећавањем производње по
нашим фабрикама.
Сва домаћинства – Београда биће ове године снабдевена са одређеном количином огревног материјала, јер је за седам месеци у 1946 години већ раздељено 135.838 метара дрва и
РИСТИЋ;
Пастир вз Срема
92.854 тоне угља, а даља раздеоба следује.
Напори и успеси наших радника
Поједине врсте робе из дана '“ дан имамо све више на тржишту, а цене свакодневно пока“ зују тенденцију опадања. Ово је дошао као резултат огромних напора и залагања које наше радништво чини по фабрикама. Цене производима у металној индустрији од 1945 до данас смањене су просечно од 12 до 250/0. Евститет производа у металној индустрији истовремено је побољшан за 120/0.
Дрводељци су успели да за тодину дана побољшају квалитет намештаја за 500/), док су цене намештају пале просечно за 250/0.
Производња обуће у 1946 знатно је побољшана. До сада је у овој години _ израђено 521.250 пари обуће и 120.000 опанака. У 1945 години укупно је израђено 399.330 пари обуће и 50.000 пари опанака. Бројке поназују стални пораст производбње и у комарској инду“ стрији.
Хлеб у 1945 години био је мешан од пшеничног и кукурузног брашна, а цена му је била се„дам динара по килограму. Данас је квалитет хлеба одличан а цена му је смањена за један динар, што је постигнуто радом пенарских раднина и залста. њем Гранапа на овом пољу.
Ввалитет текстилних произво“ да је квалитет из 1938 године, а побољшао се у упорееђњу са 1945 годином за 79/). Фланелу, потстати, американ · платну, чаршавском платну и другој роби цена је смањена 3а 13,750/) до 241 од сто. Производња је у односу на 1945 годину повећана за 35,88 од сто, док је квалитет побољшан за 300 од сто. Потребе народа У погледу штофа могле су у 1945 години да се подмире само за 30 од сто, док ове године што
фом су" подмирене _ потребе стопроцентно. , Напори свесног грађанства,
радништва и напори народних власти крунисани су у 1946 години великим успесима на лобољшању животног стандарда становништва. Резултати двогодишњег рада на обнови огромни су. Напори народних власти и Народног фронта сведоци су иснрене неље да се настави са даљим радом на побољшању производње, културне делатно: сти, а заједно с тим на по бољшању услова нивота. На родне власти оправдале су ло верење које им народ поклања, а постигнути успеси осигураће јој и (будуће народно лове рење,