20. октобар
пр – ПИИЊЕ и 7 - 1
О Е
| ЕС 10 РГ
„у
РМ љисли
"у
и а
и
:
амо људима који не воле никог
О и ништа до саме себе може тако
дубоко и трајно да омрзне жи-
вот као што је тих октобарских
дана омрзнуо Стевану Карајану, привреднику и кућевласнику, А
. то код њега није од данас ни од Јуче: има добра година дана откако је то по: У две речи може се казати ко је и шта је Стеван Карајан. Он је дошао у Београд 1920 године као мали банкарски чиновник однекуд испрека. Радио је две три године упорно и предано, услужан и стрпљив а хладан као стаклени шалтер за којим је седео. Тако, док талас општег богаћења није и њега издигао као толике друге и начинио од њега самосвесна човека, домаћина и привредника, У то време наиме он је сазидао прву кућу, довео жену. из утицајне породице у нов стан, и на капији те куће приковао малену али јаку таблицу од месинга на којој је било урезано његово име.
Стеван Карајан, то и не звучи као име жива“
човека него кад нека шифра у трговачкој кореспонденцији. Тада је и он у лицу, говору и држању узео онај израз хладне и надмоћне сигурности који га више није остављао, Само људи са ограниченим душевним видиком и великом моралном равнодушношћу могу да показују такву сигурност у наступању према другим људима и према свему што живот доноси. Код Керајана је тај израз дотеран до савршенства. Он је пролазио кроз живот као висок, наочит човек одмереног држања, прзавилних црта лица, и не само лица, него правилне речи и хода, покрета и погледа, свега што је на њему и што долази од њега.
Његов мир није пореметила ни непријатна чињеница да у браку нису имали деце, ни женина глупост кеју је, уосталом, открио још за време кратког вереничког живота, Редак је случај да се глупа жена с годинама не прозли,
„нарочито ако се њено здравље или њене еко-
Али Карајан је прилике биле и његова жена је домаћица.
номске прилике погоршавају, и ту имао срећу. Њихове су остале више него повољне а била и остала мирна и одана 4; Тако је, сигуран у свему, „ Стеван Карајан и правилно би и умре. ваљда
: и-правилно био сахрањен да нису у свету науран“ потреси, промене и удари против сваке
и најтврђе правилности и сигурности,
До краја 1943 године све је код њега било , још добро, чак врло добро. После грубог и наглог поремећаја у априлу 1941 године све се за Карајана и његов уски круг опет смирило и некако средило, Живот се свео на ишчекивање онога што ће доћи, а то ишчекивање није било неиздржљиво, Способности које су некад од туђинца дошљака ни убогог банкар. ског чиновника: из 1920 године начиниле имућког и угледног бебградског зета и рентијера показале су се у несмањеној вредности и двадесет година дошније кад је Београд бомбардован и земља окупиргна од Немаца. Безбројне су и заиста велике биле беде и страдања која су наилазила за тих ратних година на овај клети Београд, али Стеван Карајан је успео да њега и његову кућу не погоди ни једно од тих зала. Одувек је важио као „човек који има фини нос и добро око“. Тај његов нос му је помогао и овога пута да намирише све опасности унапред, а добро око да их избегне кад наступе, М на свако питање: „Како стер“ он је могао миран као увек да одговори: „да зло не чује, добро“, Али крајсм 1943 и почетком 1944 године као да је зло чуло. Почело је све више да се говори о савезничком бомбардовању. Радио је отворено предупређивао свет, а Немци су по Београду предузимали мере које су јасно показивале да очекују заиста бомбардовање. Вршене су пробе, Наређено је строго замрачивање прозора. Тада је стало да се мрачи и лице Стевана Карајана дотле мирно и јасно као рачун без остатка, Тешка брига увукла се У њега и по први пут у животу код њега су сте-“ да се јављају знаци лаке несигурности у у. гњу и држању, М све је то расло, расло, „ок се једног мајског дана није преломило и претворило у дубоко, непризнавано али очигледно очајање. Све се то десило брзо и поред свих оче' кивања неочечкивано. На први дан Ускрса, око десет сати пре подне засвирала је сирена на узбуну. Куварица је погасила ватру у кујни и отрчала за госпођом која је, избезумљена од страха, циктала, грдећи све људе око себе и дозивајући у помоћ све свеце са неба. То је Карајану било стидно, тужно и гадно, Да не би морао да гледа и слуша избезумљену жену у подруму, он застаде у приземљу, у нади да би узбуна могла да се размине на овоме, као што је често бивало последњих дана. У том тренутку почеле су да падају прве бомбе, Једна је пала на празно земљиште поред његове куће. И та његова кућа се потресла, зашкрипала у свима саставима, кренула некуд
и она, као излудела. Браве су на вратима по.
попустиле и прозорска стакла попрскала.
Он је ту кућу зарадио У својим срећним годинама, позната му је од дубоких темеља на бетонској плочи до ваздушастих мансарда на петом спрату и равног крова са терасама.
Зна тачно све трошкове у вези са њом као и '
кретање прихода које она одбацује. Све хартије које се односе на њен постанак и њено одржавање налазе се у његовој каси, а сва сећа-
~
ви
= =
с
_ мало разговори. и разведри,
правилно живео ћутке одмахивао главом.
|
ња у његовој глави. Т. ј. налазила су се, Али сада ово не ваља ни са кућом ни са главом. Од ударца бомбе њему је између лобање и коже на темену прошао студен ветар. И тај ветар има и укус и боју и мирис и неку нарочиту студен,
Из подрума допире вриска жена и деце. Тамо се светлост угасила а прашина од угља и малтера испунила све просторије. Изгледа да је смак света, 5 ___ Па ипак није било тако. Све се брзо стишало и умирило, а око два часа после подне дат је знак да је опасност престала, Карајан се опрезно испео. у. свој стан, придржавајући жену испод руке. Девојка им, је већ раније јавила да у стану нема веће штете, На двема собама су полупани прозори и експлозија је убацила нешто шљунка и земље са празног терена, Газили. су по стаклу и земљи и разгледали, Све је било у реду.
Јавило се олакшање, Девојка је живо мела и чистила, куварица је подгрејавала ручак, жена је, оживела и весела, трчкала и говорила
· без престанка као пијан папагај. МИ на улици
свет се гласно дозива и нервозно смеје, Очитледно, сви су радосни што су остали живи и лако се мире са губитцима са којима се још јуче ни у мислима нису мегли да помире. Само Карајан седи, у фотељи, брижан и дубоко замишљен, онако у шеширу и капуту како је изишао из подрума, и не налази ни речи ни осмеха, погружен као човек који зна више и види боље и даље од ових површних људи око њега.
Од тада он није више ни нашао ни речи ни осмејка, Није волео никог да виђа, Понајвише је седео у тој истој фотељи, у полумрачној соби, увек са шеширом на глави, огрнут и онда кад су почеле врућине. Јер, иако то Карајан није могао ником да каже и призна, у њему је остало мало онога смртоносног ветра од прве бомбе и та му се студен ширила целим телом. , '
Жена је често прилазила тој фотељи, настојећи својим слабим духовним силама да га али он је само Одмах после оног нрвог бомбардовања он је покушао да са њом разговара и рекао јој неколико речи које су му изгледале и сувише бледе и слабе да изразе његово огорчење и безнађе,
— "Кад је дошло до тога да и овакве мирне и честите грађане бију из висина бомбама
као црнце или бандите и да им имање уни-, ,
штавају горе него шуму и ледину, онда нема више живота ни рада ни сигурности. Ове није рат, ово је крај свега!
— Зверови! рекла је жена глупо и неумесно, =: Он је само пресече погледом а- осети се још више несхваћен и сам у свом очајању.
И како је тада стао да му мркне живот и горча век, није престао све до ових октвбарских дана. М кад је „запуцало“ око Београда, па по београдским улицама и кад је унезверен свет стао да се пресељава у подруме, Карајан их је ћутке гледао као слепце и мало. умнике који су изненађени и узбуђени нечим што је њему одавно јасно и извесно.
Преседео је шест дана у подруму као и сви остали не учествујући ни једном речи у безбројним разговорима, не одговарајући чак ни жени на њена луда и уплашена питања, А онда је дошао и томе крај. Борбе су умукле и у подрум су упали неки узбуђени млади људи вичући:
— Отишли су, отишли! Ево наших, Излазите, ево наших!
Карајан је изишао последњи, вукући ноге као болесник, згужван и блед, са брадом од недеље дана, Пред његовим очима улица се указала у руменом сјају јесењег јутра као проиветала покретима, бојама и покличима. После шест дана проведених при слабој подрумској светлости, он је жмиркао, очи су му болно сузиле; призор пред њим изгледао му је луди нестваран. И у грлу га гуше сузе. Вређа га сваки поклич као убод игле, а њих има на хиљаде и све се роје нови.
Одвраћа лице од свега тога и на својој капији, прем самим очима, види плочицу од месинга и на Њој усечено сигурним, правилним словима: Стеван Карајан, Сам не зна зашто, али много би дао да може да уклони ту таблицу, да је прекрије ма чиме, само да је сунце не обасјава. Али не налази снаге да то учини. '
Окреће се опет улици која бива све жив-
ља. Жене, војска, цивили са пушкама. И све то узаврело и заталасано од узвика и покрета. Чини му се да до овог часа није знао колико руку и колико уста има на свету и како силно могу да вичу и страховито Да измахују.
Подиже очи у вис, тражећи негде амо
бар мирну тачку, али узалуд, Тамо горе у висини, на петом спрату једне куће, нагнуо се неки човек преко балкона и настоји да причврсти нову и јарку заставу. Толико се нагнуо да мора пасти, чини се Карајану. Свуда исто: ризик и безумље, мисли Карајан, свуда исто! И толико га дражи тај човек који, презирући опасност и све законе опреза, настоји да утврди једну заставицу, да се заборавља потпуно и почиње да виче, да грди: “ — Будало, пашћеш! Будало! викао је кроз сузан грч пискутавим гласом, који нико није могао да чује, И махао рукама према балкону у ВИСИНИ,
Како су сви викали и махали, нико на њега није обраћао пажњу.
Карајан се осети тада тако сам и несхваћен. и угрожен на тој улици да се повуче у ходник, само да не гледа то што од сада треба, ваљда, да се зове живот. Уђе, али не крену уз степенице у свој стан, где су жена и девојка већ спремале и уређивале собе, него
се, не знајући ни сам шта ради, спусти у по-
друм из кога је пре пола часа изишао, Одоздо га запахну страшан задах. И оно мало светлости било је угашено, ништа се није разабирало. Пригушено јечећи као рањена зверка, он се сваки час ударао о столице и разне друге предмете који су ових последњих дана били снесени У подруме. Некако напипа пут до свога одељења и нађе ону гомилу од свакојаких отпадака, струготине и ситног угља на којој је провео шест дана и ноћи, Саме се поге савише, саме очи склопише и без мисли и речи он леже у мрак и нечистоћу као у свој
рођени гроб. __ 4 (Фрагмент) Иво АНДРИЋ
еоград данас по други
пут слави свој велики празник, дан свога ослобођеља, од мрског окупатора и домаЋих издајника и од свиж оних омрзнутих ненародних режима у бившој Југославији, против којих се деценијама борио. Тог великог дана и ми жене Евограда треба да се упитамо
шта смо допринеле за ове две
", Године напретку своје земље и
За града. Чиме смо изрази. ле нашу захвалност жртвама које су пале за слободу домовине и за слободу Београда. ко се осврнемо и бацимо поглед на ове две протекле године, ако сумирамо све наше напоре и настојања, можемо са, поузјдањем рећи, да су се жене ' Београда, од ослобођења, до данас, прихватиле свих оних задатака који су стајали пред читавим народом, па и пред женама, и да су те задатке решавале са успехом, за-
хваљујући „својој упорности и.
своме јединству. Сетимо се само првих наших акција: за фронт, за рањенике, за пострадале) крајеве, за незбринуту децу. Београд даје у овим акцијама. '6,115.000 динара У новцу, око; 10.000 пажета, хране и топлог рубља — за фронт, око 32.000 пакета за рањенике, захваљујући свесрдном раду својих антифашист. киња Н Под паролом „Из усваког ду: шека по четврт килограма, вуне" Београђанке сакупљају У кратком року 4.500 кг; вуне, од које плету мемпере, чарапе, рукавице и шалове и шаљу их нашим борцима на фронт, Жене Београда, пожртвовано дежурају и у болницам:љ раде у кухињама и периогзицама болница. Само у претусонгресном такмичењу учестузовало је У раду у Војној болиици у Београду 10.512 жена које су дале 94.608 радних часова, Код давања крви женф Београда показале су такође своју љубав и захвалност за онце ји су им донели слободу. укупног броја давалаца у Београду 55 од сто су ж Одмах у првим данима по ослобођења, требало је х помоћи деци која су у рат
Од
" стала, без родитеља, и деци 113. |
немоглој од глади, хладноће ји претрпљеног страха за вреу!е окупације. Београђанке се мај
терински залажу на оснивању! у | ним радом 90 антифашист-
првих дечјих домова и обданишта, на слању деце у Бугарску. Крајем августа и почетком септембра 1945 воде сабирну акцију 3за помоћ незбринуте даје у Ан и ван њих.
овој акцији сакупљено је 4,000.000 динара, # |
Ђорђе АНДРЕЈЕВИЋ-КУН: Детаљ композиције (скица)
Сетимо се даље наше упорности којом смо се бориле противу шпекуланата и црноберзијанаца у циљу одржања цена намирницама. Захваљујући нашем јединству нашој истрајности и нашој свести, ми смо и у овој борби пружиле пуну помоћ нашој власти.
Бројно учешће жена Београда на изборима за Уставотворну скупштину у новембру прошле године потврдило је још једном снагу и унутрашње јединство нашег Антифашистичког фронта жена,
С овим резултатима улазимо у годину 1946, Наш вољени маршал Тито позива нас све на обнову и изградњу наше земље, Речи друга Тита: „Нека година, 1946 буде година великих победа у обнови и из. градњи наше земље" одјекивале су свакодневно у свакој од нас. И не само наше другарице које су учествовале директно у производњи и већ у првомајском такмичењу дале 14 ударница, него и ми, остале жене Београда, прегнуле смо свим силама, да допринесемо обнови и изградњи наше земље и нашег Београда.
Ево наших резултата у првомајском такмичењу: 1,620.000
динара приложених за, устано-
ке-
ве дечје заштите; 38.000 радних часова датих на шивењу и крпљењу рубља и одела у деч. јим домовима и обдаништима; око 9 хектара обрађених повртњака за дечје домове, 06давишта _и ђачке кухиње; 2.800 жена обухваћених на а"налфабетским течајевима; 1600 читалачких група са 20.000 обухваћених жена, 166,000 радних часова на обнови и уређењу нашега града, на кречењу кућа, уређењу травњака, паркова и скверова, на поправци путева и улица, То је допринос автифашисткиња Београда 06нови и изградњи свога, града.
У летњим месецима настављамо наш рад у оквиру међу. градског · такмичења. У овоме
· периоду такмичења жене Бео-
града дају 550.000 радних ча-
"сова на обнови и уређењу гра-
· дела, опремање
да и око 45.000 радних часова у установама дечје заштите.
· Помогле су са 270.000 динара
прилога у новцу и бесплатним шивењем потребног рубља и оомладинских радних бригада, а бесплатним шивењем, рубља и одела за децу и особље и добровољ-
„Киња у дечјим летовалиштима, „допринеле су да наше народуде власти пошаљу 5.500 деце ноа летовање овога. лета. Отворуале су 54 курса кројења, језучка, стенографије, дактило-
_ када дође дан гласања,
графије и књиговодства им послале 64 екипе састављене од лекара, _ бабица, ветеринара, кројачица ми разних других за“ натлија на село,
Сви ови напори и успеси жена, Београда, резултат су наше снаге, нашег јединства, наше љубави према новој отаџбини у којој је препорођен наш живот, Они нас испуњавају поносом, они нас испуњавају вером, да нема, препрека, које ми нисмо у стању да савладамо, да нема задатака које нисмо У стању да повољно решимо.
Али, нас они такође обавезују и на даљи рад, на даље напоре и на даље успехе на пољу обнове и изградње наше земље.'Они нас такође обавезу“ ју да им нови, велики непосредни задатак који данас стоји пред нама, а то су избори за Уставотворну скупштину наше Народне Републике Србије, 0бавимо са још већим успехом него прошле године,
Пред нама, је, дакле, задатак, да овога пута изађемо све до последње на гласање, пред нама је да пошаљемо најбоље људе и жене из наше средине у Уставотворну скупштину СРрбије, која ће на основу Устава, Ф.АН.Р.. израдити Устав наше Народне Републике и тиме изградити унутрашњи део наше народне зграде на принципима,
пуне демократије. “
У овом кратком периоду, ко“ ји нас раздваја од избора, наша је прва дужност: упознати сваку жену Београда <2 значајем избора за Уставотворву скупштину Србије, са значајем Устава, који треба да донесе Уставотворна скупштина коју сада бирамо, тако да
антифашисткиње Београда снажно и јединствено иступе и своје гласове даду за оне, са којима, су се заједно бориле за своју равноправност,
"Дајући своје гласове за. Н8родни фронт ми ћемо гласати за своју слободу, за независност наше земље, за праведан мир, за бржу обнову и изград“ њу наше отаџбине, за нашу равноправност, за права која данас уживамо у својој новој домовини,
Своје право гласа употребићемо и овога, пута против мрачних остатака прошлости, 38: добро и напредак наше Народне Републике Србије, за добро и напредак наше Федеративне Народне Републике Југослави-
је. Мелеса ПРОДАНОВИЋ секретар Градског одоо“ МЕ ра АФЖ
све |
о