20. октобар

на годишњица београд-

ске битке, која по замисли и вештини извођења претставља озбиљан допринос ратној науци. Београдска операција, завршена опкољавањем и уништењем великог непријатељског гарнизона, била је остварена муњевитом брзином, смело и прецизно. Последица је била та да је овако велики европски град као што је Београд, који су Немци били претворили у тврђаву и који су очајно бранили, ослобођен од немачких окупатора у минимално кратком року,

Београдска операција посведочила је још једном пред цедим светом надмоћност Совјетског Савеза над Хитлеровом Немачком, надмоћност Стаљинове вештине вођења трупа, стратегије и тактике Црвене армије, Ослобођење Београда од великог је међународног значаја. Извршујући своју ослободилачку мисију, Црвена армија донела је слободу и независност југословенском народу, који нам је близак по крви и духу, који се није покорио Хитлеровој тиранији и борио се с највећом храброшћу против немачко"фашистичких угњетача и њихове агентуре. .

У београдској операцији Народноослободилачка армија ЈУ гославије дејствовала је први

" пут заједно са најнапреднијом армијом света, опремљеном нај-« бољом техником и напредном ратном науком — Стаљиновом науком да се побеђује,

Од самог почетка, борбе за Београд добиле су обележје изванредне огорчености. У плановима немачке команде тај

· град заузимао је истакнуто место. Стратегиски значај Београда одређен је тиме што се он налази у средишту Балканског Полуострва, тамо где се река Сава улива у Дунав. Железничке пруге, копнени и водени путеви везују Београд са целом Европом, Балканом и Блиским Истоком, Немци су називали Београд кључем Балкана. Поседовање Београда 0лакшавало је противнику маневрисање резервама и омогућавало слободан излаз, преко

гонајпогоднијих и најудобнијих путева, фатистичким дивизијама које су отступале из Грчке, Албаније и из саме Југосла-

/ “а се навршава слав-

вије,

Трупе маршала Совјетског Савеза Толбухина избиле су муњевито брзим скоком у долину реке Мораве, на _аутостраду Ниш— Београд. Затим

су главне ударце задавале покретне трупе. Појава тенковских и механизованих једини ца у том подручју претстављала је за противника потпуно изненађење. Тај унапред сМишљени моменат умешно је искористила совјетска команда.

Велики број артилериских, нарочито хаубичких оруђа У саставу тенковских трупа, сакупљен у једну „песвицу“, зајемчавао је велику пробојну моћ и омогућио је да се успешно воде самосталне битке са "бројно надмоћним непријатељ“ ским снагама у дубини немачке одбране. ; .

Ванредно брзе акције механи-

зованих трупа имале су да 0,

безбеде следеће: да се Немци притисну уз Дунав и да им се отсеку прелази преко реке Саве. На тај начин маршал Толбухин ставио је гардистима Стаљинградцима задатак да пресеку пелу североисточну 0+ купациону армију на два дела. _ Совјетским трупама. претстојало је да под тешким услови“ ма конфигурације тла престигну немачке трупе У отступању и да много пре њих избију код Београда.

Спроводећи комбиновано гоњење противника, наше трупе избиле су на чело немачких колона, што је приморало велики број окупационих трупа на принудну пасивност, а то су биле трупе које су остале у позадини ваше групе и које су касније биле део по део у" ништене,

Велика, огорчена битка туче“ на је у рејону Тополе, важног чвора, који је штитио последњи широки пут што се с југа вијуга на север ка Београду и ка мађарској граници. Тамо су Пемци били створили јаку од брану. Топола је значајна и по томе што су се на њеним при“ лазима наше трупе први пут среле са трупама Народноослободилачке војске под коман“ дом генерала Пека Дапчевића. После тога моћни ватрени Ударац Црвене армије спојио се са ударном снагом пешадије маршала Тита. У

Борци генерала Пека Дапчевића брзо су се снашли у ме тодама акција совјетских по“ _ кретних трупа. У изузетно крат «ком року Југословени су извр“

шили престројавање својих колона, чиме је смањено време за развијање трупа, Сем тога, официри маршала Тита пренели су у своје трупе совјетски систем највећег обезбеђења борбених ланаца ватреним средствима, без чега се не може замислити силовито брз напад,

Друга колона, која се кретала дуж Смедеревског друма, имала је за циљ да избије на североисточну периферију Београда да би олакшала наступање тенкистима који су дејствовали у правцу главног Ударца, Југословенски партизани били су смели водичи наших јединица у рејону Смедеревског друма. Совјетске трупе кретале су се пољским путевима и стазама, по раскаљаном терену. Заједно с партизанима послуга оруђа извлачила је на рукама топове и мотор“ на возила. Тим путем пробијале су се стотине борних и помоћних кола, Уз припомоћ југословенских партизана ми смо нашли сва минска поља, а нарочите партизанске групе створене у току битке као помоћ совјетским пионирима успостављале су мостове и ствара“ ле пролазе за наше тенкове. _

Борба у самом граду вахтевала је велики напор од совфетских трупа и југословенских војника и официра. РНепријатељски гарнизон у Београду састојао се од окорелих злочинаца и есесоваца. Немачка одбрана ослањала се на три главне тачке, које су се налазиле у тесној међусобној ватреној вези, То је био рејон краљевог двора, који је штитио мост преко реке Саве, а тим мостом непријатељ је дотурао храну и појачања београдском гарнизону; затим рејон опсерваторије, који 'е штитио источни и југоисточни део града; трећа тачка ослонца била је стара београдска тврђава, која је осигуравала мостобран на Дунаву и прилазе граду са северне стране.

Проценивши околности, совдетска команда одлучила је да упути главне напоре механизованих трупа и југословенске пешадије ка заузећу троугла: двор — опсерваторија — твр“ ђава, што је имало неминовно да утиче на коначни пораз целог гарнизона.

У потпуном складу са пла» ном, војници другова Сергијенка и Никитина, заједно са југословенском пешадијом, сту пили су ујутро 15 октобра 1944 године у борбе у правцу двора и опсерваторије. Тежећи да по сваку цену одржи те тачке ослона у систему градске одбране, противник је био усредсредио на њих сву своју пажњу и пружао огорчен отпор, Тим моментом, предвиђеним У, плану јуриша на Београд, вешто су се користили тенкисти друга Жукова, који су задавали главни ударац,

Тенкови са посадом састав“ љеном од војника са аутомат“ ским оружјем и од Југословен ских бораца пробијали су се највећом брзином ка центру града, бришући на своме путу све препреке и упоришта. Већ у 14 часова на дан 15 октобра тенкисти друга Жукова избили су на северну ивицу Београда и заузели пристаниште и железничку станицу „Дунав ; На тај начин град је био пре“

пиво КАРАМАТИЈЕВИЋ:

сечен на два дела, изолована један од другога.

_ На београдским улицама разбуктале су се огорчене борбе. Борба је вођена за сваку У лицу и уличицу, за сваку кућу и спрат. Стављајући на коцку своје животе, становници Београда скакали су на наше тенкове, показивали места где су се крили Немци, свесрдно су односили наше рањенике и указивали им помоћ.

Последица вешто замишљене и умешно остварене операције била је та да су се немачке трупе у Београду нашле опкољене, разбијене на групе и потпуно лишене јединствене ко-

' манде. У борбеном братству са

југословенским в ојницима совјетски в ојници корак по корак

пистили су град од мрског не-'

пријатеља,

Располажући великом покрег“ ношћу, маневарском способно“ шћу, испољавајући смелост ни

' предуземљивост, јуришне гру“ '· пе уништавале су отњишта не· пријатељског отпора и немило-

срдно су истребљивале живу снагу и техничка средства непријатеља. У току петодневних огорчених борби Београд је ослобођен о немачко-фаши“ стичких окупатора.

У Београду је 23 октобра [1944 год. извршена сахрана хероја палих У борбама за слобо= ду и независност братске Југославије, '

Улице, којима се кретала тужна поворка, становници гра= да застрли су ћилимовима. На Позоришном тргу уздиже се мраморни споменик са имени“ ма хероја која су урезана златним словима. Са именима

хероја који су дали свој живот,

за слободу, за демократију. _ Проћи ће векови, али слава хероја велике београдске бит“ ке никад неће потамнети. Она ће увек распаљивати љубав према Отаџбини и слободи У срцима потомака. : ЈЕ, НОВОСЕЛСКИ, гардиски мајор,

Партизав

"траже,

(Красноармејцу на гроб)

ре много година писац ових редова штампао је, чини се, у Летопи“ су, рад под насловом Руска књижевност и студенти. Напис је У први мах побудио интерес, утоли ко: шта ли се то каже о односу, руске књижевности баш према студентима» По сле је текст изазвао и протесте: сматрало се да је руској књижевности, нада друге велике књижевности приписана, иако у специфичном правцу према школованој младежи, приписана знатна моћ и надмоћ, Писац рада, међутим, знао је што је знао, Прво: сам је од руске књиге претрпео потрес незабораван до данас, и до смрти; шок, већ у детињству, па затим у младости, од руске књиге. Даље, као приличан познавалац светских књижевности, као приличан путник и вечити ученик — стекао је искуство, постепено набијано, опробано кроз многе дискусије и посматрања пронесено. А сама ствар у чему јег У тврђењу; да на младе људе у развоју, У првом реду нас студенте који већ са извесним готовим моћима питају сумњају и бирају, траже врата или траже кључ, да ниједна књижев“ ност не оставља на“ том младом студенту такав утисак какав руска, ни једна прича или роман не потресе, не преврне студента негде у темељу као ралица земљу, ниједна књижевност толико колико руска, Ако икоја, руска «њижевност му покаже врата за која има да тражи кључ целога века; или. му да кључ с тим да нађе врата која кључу одговарају, инаце ће се вртети уокруг. без уласка и без изласка“

До поноћи бисмо дискутовали, имали право, губили право, признавали, бранили неког, Ивана до малаксавања теориски доказивали, просипали цитате који су жегли по крви, кретали буре усхићења, исисавали веру, звонили кров собу и душе час на узбуну, час на победу, Шта је сложно утврђиваног Прво: истина, као ни у једној књижевности; смела истина, дивна истина, ужасна истина, и све три човечне истине, Друго: слобода. Реци, човек си, цар си ума и воље, реци све што те узнеми“ рује У мисли, боли у души, шта ти је чежња, шта ти је сан. Најзад; људска правда, чежња за људском правдом, процес којим се отима људска правда, борба ва њу, цео проблем људске правде. Има ли је, нема ли је» Је ли светска исто што и људска правда» Нема књижевности која на то одговара са толико силе и на толико начина, као руска. Нема детаља у Ру: фкој причи, нити карактера у роману, нити основне мисли, где се не би нашао макар ко|нац те сталне преокупације руске мисли и морала, Сликарство и скулптура До су слабији према страшно јакој руској књижевности, јер су слике и скулптуре моменти проблема, а књиженост, и. драмски приказ књижевности проблематика сама, Буне за људску парвду иду у Русију давно и давно, са науком, са друштве. ним борбама, са књижевношћу, са политиком. Такозвани „политички“ кривци ишли су У Сибир због људске правде, Низ политичких криваца био је књижевник; сви значајнији књижевници били су политички криви или сумњиви.

Лав Толстој волео је правду кроз светски морални закон, правду релегиозног смисла, „отмшченије“, одмазду, неумитност, обрачун где се за јединицу плаћа стотином/ где се утире и изравњује кроз тешке казне и катастрофе.

Тај закон доиста и стоји, и ради, Себична страст, обест, човекомржња воде у сигурну и

апсолутну пропаст. Али људска правда је дру-“ ра, Шта је, и у чему јећ До данашњег дана није скроз проучена, није скроз доживљена, У најбољој сушитини и облику остварена, нако се сваки час потресво и дирљиво помоли, Још ни“ је постала човеку начело, обичај, сврха. Од свих књижевности, руска се најистрајније носила с 'тим проблемом; носи се и данас совјет“ ска књижевност, носи Се кад м са својим и са светским задатком. У овом лепом и богатом свету, који као да је саздан ради уметности, радости и лепоте, страшило је смрт, То страшило ублажује само сублимирани живот међу људма, односи који људе узајамно дижу, те је слатко у тим односима и живети и умрети. Сублимни карактер живота крије се у људској правди, људска правда кад би настала, кад би је човек научио без муке волети и вршити, Ч40век би се високо оплеменио, смрт би била само

последње одрицање за неку узајамну људску, радост. Достојевски је то обрађивао У дијалектици; Тургењев у поетским илустрацијама; Гогољ и Гончаров кроз горак и сладак смех; Чехов кроз елегантну иронију; Горки кроз сав живот и кроз сваки разговор. И данашња совјетска књижевност даље ради на томе; мора се то наћи и потпуно увести у живот, и уткати у ткиво мозга и улити у крв. Мора се постићи правичност која ће најзад смирити ч0века, изменити смислове проблема, који ће наравно у животу остати, и треба да остану. „Смири се, безумни човече!“ Крик је Достојевског, крик за људском правдом у срцу човекову, за равнотежама између људских живата, Један се одриче, јер је високо полетан у уму и управди; други има право на то од: рицање, или му је оно неолходно за опстанак и за ваљаност. То се стално и дешава, али још увек механички и „судбински“; још човек није примио у свест и љубав ту лепоту и уметност живота. Отмшченије и казна нису циљеви. Циљ је разумевање човека кроз људску правду, по моћ човеку, херојство помоћи и уравнотежава“ ња. Никад човек није тако срећан, миран, и чист, Као када помаже, поклања, уравнотежава, успоставља нечији малаксали живот, Онда је човек као божанство јак, као уметност очишћен, онда врши људску правду.

Где је тор Још је далеко. Велика руска књижевност давала је кључ по кључ за то. Совјетска књижевност, кроз Горког, кроз Шолохова, (који тих и моћан као његов Дон), кроз друге дају и даваће у сразмери свог раста и прогреса, Прост човек оданде носи исто у ду“ ши, и у разговору. Сирови су Шолоховљеви људи, али их бол од неправичности у одно“ сима гони у самоубиства, |

·_ Долазили су нам красноармејци, који су у близини становали за време ослобађања и ослобођења Београда, Као обично, сви одједаред живо говоре, један другог претичу. Као млади кучићи, који једни друге обарају и прескачу, и не знају да су и они оборени и пре“ скочени, Један кавказац, леп као уписан, пламеноок п танконос, да му и стар човек позаШта, умрети није стра-

види, отео је реч. шно, ако ће неком од тог бити боље. Нас је

осморо деце, сви људи, војници, занатлије, и наш отац је умро као светац и жао му је било што умирање не траје дуже, Живео је за нас, и умирао за нас... Ето, неки красноармејци су умрли, и ви сте се ослободили, обрадовали,. У» узама радости гушили, и грлили се с нама. Да ли би се иначе нашли и грлили! Сад ћемо скоро даље, да опет неки умру, а неки се ослободе и радују. — Ћути, Петре, ти нећеш умре- · ти, тако си леп да ће се смрт У тебе загледати, као и Шура, — А ти тако много лажеш, да те ни смрт неће хтети. — А ти... Хе, чекај, стани! Ако ви не останете живи, ко ће осло: бодити још толики свет који чека Црвену армију,. — Да, човек живи за човека, и то је свет, То отвара срца, куће, земље. Хеј, колико земаља ћемо ми сад још ослободити, колико мученика заробљеника извести из пакла, коли“ ко ћемо пријатеља стећи! — Да — преузима Кавказац — ми смо вам дошли као красноар• мејци из далеких крајева, па.смо отели Београд од Немаца, па смо били ваши гости, па смо сад као и домаћини овде... Домаћини, наши гробови у Београду, и У другим варошима и селима. То је лепа људска правда, и доћи ће време,.. Ено Шура, Петре, дошло време да трчиш У КУЈНУ. — Како. су јаки, живи, имају нагон живота и смрти. Свеједно шта разго-

варају, смеше се, намигују, смеју се грохотом, тј своје другове и нас, Кад оду, празно је. .

Увече, редовито, негде издалека чула се труба красноармејског трубача, Та труба, тај звук, не може се заборавити: кроз срж је ишло, живот, надимало, човек је скакао на ноге и хтео некуда и некоме да трчи, да се јави, да прио“ не, Тра-ра-раааааа! Ти-ти-ти-ти, Тра-а-раааааа! Ни узбуна, ни молитва, ни љуљајка за утврђене и сањиве, Него порука, далеко, на све стране, тајанствено драга и разумљива, Ми смо ту. Људи, ми смо ратници, али код куће је наша књига мира и правде, Људи, живите једни за друге, држите људску правду, Кад буде људске правде свугде, живећемо као деца, и умирати као. свеци, Тра-ра-раааааа! Ти-ти-ти-ти, тра-раааааа! = Исидора СЕКУЛИЋ

“4

„РГ