20. октобар

=

57 7

13 ДЕЦЕМБАР 1946

станбене зграде Београда, конфискацијон имови. не народнит непријатеља ц сарадњика окупатора који су побегли са Немцима, прешле су у државне руке и тиме постале _државна-народна имовина. Док се народне власти залажу да ове зграде потраве ц доведу у исправно ста. ње, постоје поједини станари и закупци који несавесним адом на разне начине оштеују зграде и просторије у којима живе, Штета која се наноси народној имовина па овај начин огромна, је, Закупац стана 9 улица ара Уроша број 35 Митатпло уртовић, оштетио је зграду за 10,650 динара, тоскидавшит са ње осам трозорскиг крила, шалоне са стакленић врата п браве, Бојана — Јелачић, са станом у Виноградској улици број 70, погорела је велики део дасака, таваницу са шјте, даске са жаратавана по. граду, Станарц зграде у уличи Авде Карабеговића број 4, поред врата “ прозора, по. чели су да скидају и таркет. Многу _ станари _ сматрају да могу по становима да цепају "тва, као што је то радила Стана Гвоздена, закутац зграде у Космајској улици број 1, која је на тај начин оштетила балкон, Поред 080га, она је, поливајући цвеће, оштетила не само свој стат, него ц собу другог станара, у којој је отпала тавантца, ноги _ станари не одговарају својим обавезама тлаћања киријв ц осветљења, Тако је Вата Валанчек, закупац зграде 9 улица Змаја од Ноћаја број 8, оставши дужна на име кирије 7.150 динара, тражила прилику да. побегње из зграде, што би пч урадила да је у том пије спречила Управа. станбениг зграда,

"У Ипсу ретки случајеви тар-нимења чзмеђу Управе стат.

бениг зграда и месавесниг з8купаца, који неће да ћлаћају

,

Како се упропашћују Државне станбене зграде

[]есле ослобођења _ многе

утрошак вишка струје, За. купци зграде у Црногорској улаици број 2, Богдан Сучевић, Антоније Траја, Мара Ђермановић, Станица егарац = ту Спасенија _ Порежански, неће да плате 6,015 динара. за утрошену струју,

. Поред оваквиг станара, које не одговарају својим обавезама сили који оштећују зграде у којима станију, постоје џ тастојници вгграда ко. ји се не брину о реду по чистоћи у товервним пм кућама, већ и сами, ц поред свиг опомена, троситају ђубре то тодницима и оштећују зграде. Настојњик _ зераде у улици Народног фронта број 98 у 0. штећеним просторијама дру202 спрата чувао је неколико комада свиња,

_ Свт ову случајеви показују крајњу педисцитлитованост три чувању народне џимовине- Дужност је свит савесњит настојњика зграда, као и станара, да појачају будност при чувању народне имовине од оштећења п да пријављују све оне који на ма који начин уништавају ту имовину, Оваквци иступи појединаца не могу да се дотусте у нашој зајеници у времену када се улажу многи натори за уштеду п рационализацију свит материјалнит средстава, (ве масовне организације у Београду треба да поведу више рачуна о држању станара 7 државним станбеним вградама и да на састанцима Фронта, АФЖ-а и омладине указују на тштетност оваквит поступака, На народним властима лежи задатак да онемогуће све оњв који и даље сматрају народну имовину као своју прћију, мислећи да с њом могу да раде бве оно што им се

свиђа, Јоћаа ЋОСИЋ

НЕ МОЖЕ ДА РАЗУМЕ

— А.. погледајте колико вам тамо иду улицом!

бЕрвневци РИТМУ

„ИДИТЕ БЕСТРАГА“

јер опао ми из унутрашњо сти отац у посету. Искористио је повластицу ТУ ристичке карте а при повратку било је потребно да овери карту. На Железничкој ста“ ници, код шалтера бројт7 с десће стране, 5 децембра, 0 тац је показао чиновници карту. Чиновница му је кратко одговорила: — Није то довољно. Без даљих објашњавања 0на се удаљила од шалтера. ц није могао да верује да му карта не важи и замолио

објасни

је чиновницу да му би

шта је све потребно да карта могла да се користи. ~ Идите бестрага, — одговорила је чиновница и, залу“ пивши шалтер, удаљила се. Због овога је отац морао д» збуњен и запрепашћен, лута по чекаоници и пита, чиновнике за објашњење, Објашњење је добио тек на шалтеру „За изгубљене ствари“. Разлог ' због чега је ова чи" новница овако поступила необјашњив је, с обзиром на то да је давсње обавештења ње на дужност: Та чиновница заборавила је, да је народни службеник, а не бирократа. сна је дужност била да. се подједнако љубазно односи према путницима, па били они у капуту или у сељачком гуњу, какав је мој отац имао на плећимза, Крајње је време да наши чиновници увиде да

своје положаје заузимају не себе рали, него народа ради. Драгољуб АЛЕКСИЋ

Његошева 60

Ружна појава пред „јединицом“ на Славији

след недостатка трамвајских коУ ла, која саобраћају на линији Славија — Мали Калемегдав, на Сла. вији се пред »јединицом« свако вече ствара врло ружна слика која и мало не доликује грађанима нашег главног града. Чекајући трамвај, грађани с. па овој станици не сврставају у Ред, као што је то случај пред »шестицом« »десетком«, него, кад кола стигну на грну свом снагом н бесомучно се про. бијају до трамвајског улаза. Ко је јачи н уме да се боље гура — 8 про" бије се, док они моји су физички сла“ баји, или неће да се гурају; остају

да чекају друга кола пред којима се ствара опет иста слика, првим. И тако

као н пред трамваји одлазе и про.

дазе, а многи не стигну ла се зукрцајућ/ па се најпосле упуте

ваљда, гужва била још ве. је неко вече на станиодавао карте и иу

куповали радујући се што се шпам НЕ неки »ред«. Међутим, кад СУ кола приспела, копдуктер, уместо дз у кола пушта само оне који су купили карте— јер су први дошли — пуштао је све од реда и тако се створила још већа гужва, 8 многи, који нису хтели да се гурају, платили су марту и остали да иду пешке,

с. ШЕХАТИЋ

Да би, ћа, кондуктер пи унапред пр

пешке. |

Од ока отсечено

од ока наплаћено

[Ре неколико дана пошао сам са једним другом У посластичарницу Трпка Анђел“ ковића на Теразијама. Затражили смо две порције „гемишта“ тј. мало ћетене алве ин суџука. Посластичар нам је одока одрезао врло мало парченце алве н суџука н када је требало платити, он нам је о пет одока наплатио по 15 динара за сваку порцију, која не вреди више од 8 до 10 динара.

Мислим да би овај посластичар могао мало више да води рачуна како приликом одрезивања алве и суџука тако и приликом наплаћивања.

љ. МИЛИН_ •»

Непоштовање саобраћајних прописа

М "ого се говорилб о томе да је крајње време да се саобраћај у Београду регулише, Донет је низ наредаба, али се многе од њих „уопште не спроводе у дело. Познато је да у ужим улицама није дозвољено паркирање возила са обадве стране, да се не би закрчио саобраћај. Та се наредба уопште не спроводи у дело. Кривица је за то и до саобраћајне милиције која не води рачуна да се она извршава и не примењује никаква казна за прекршитеље, :

Тако на пример, мада је строго забрањено паркирање у улици Стевана Сремпа (бивша Драшковићева) свакодневно се дешава да је улица пуна разних камиона и осталих возила која пролазе у оба правца или ту паркграју. Чест је случај да нека кола паркирају баш поред самог знака на којем пише да је забрањено паркирање. Или, колико пута аутомобили пролазе поред трамваја са десне стране, баш у време кал он стаје на станици и грађани улазе или излазе из њега.

У среду, пре 12 часова, цела Нушићева улица, ол Дечанске до Теразије, била је закрчена камионима и другим возилима, тако да се уопште није могло проћи. У том тренутку ту се налазио џип број С—1 1341, теретни камиони С—1 3232, С—1 6524, С—1 3249, С—1 5916, ЈА 2-85-18 н ЈА 3-01-42, као и неколико _ шпедитерских — кола. Камиони и кола тако су се заплели да је морало да се утроши много времена док су се поједини камиони провукли и делимично раскрчили улицу. Ипак, неколико камиона је и даље остало паркирано са 0бадве стране улице.

Крајње је време да се овоме |,

стане на пут и да саобраћајна

милиција. почне строго да ка: |

жњава све поекош"теље. Добривоје ВЕЛИЧКОВИЋ

Наличје једне пијаце

Залеђа. пијаце на „Зеленом Венцу“ подсећа на дане бом бардовања. До данас се још нико није сетио да уклони огромну · прљавштину која се тамо налази! .

Растегљиве цене

[ђе два месеца видела сам · У радњи Симе Будимира (продавнипа намештаја „Авала“), у Васиној јулици, мали покретни сточић-бифе.

Упнтала сам за цену. Продавац ми је одговорио да сточић кошта 1.500 динара.

Случајно сам опет пролазила Васином улицом, неколико недеља доцније, и у продавНици „Авала“ поново упитала за цену тог сточића. Овога пута одговорили су ми да је цена на одобрењу, али да ће сточић коштати отприлике 2.500 динара,

Једанаестог децембра стола више није било у продавници,

а продавац ми је одговорио да је продан неком страном посланству за 2.000 динара. Не знам на који начин да објасним ово кретање цена! Бехија ВУЧКОВИЋ

Сто грама куваног

жита — 15 динара

ЈУ посластичарници Богдана Лубардића, у улици Краља Милана, продаје се славско жито, врло рђавог квалитета, по цени од 150 динара килограм. Три кашичице жита, колико продавац одмери у 100 грама, стају 15 динара. Не знам да ли сопственик посластичарнице за овакву трговину, на којој зарађује више од 150%, има и дозволу Уреда за цене, У сваком случају оваква трговина не би смела да се дозволи, Бранка АНТИЋ

о

» СТРАНА) 7

Чистачи ципела

Чистачи ципела наплаћују своје услуге прилично скупо. Било би потребно да се одреде цене за њихов посао, Оснивање задруге чистача ципела користило би и грађанима и самим чистачима.

о

грхвљин веогомА _ | [И па

ушла.

Треба престати са нерацио~

1] 5 ев народне власти старају да се што пре подигну шуме које је окупатор упропастио и док фронтовци помажу у радовима на пошумљавању, дотле несавесни појединци штеточински уништавају младо дрвеће. Скоро је свакодневна појава да сељаци на београдске пијаце доносе и продају дрва од младих стабала која једва имају неколико година. Та дрва би се кроз известан низ година развила и тада би се заиста могла рационално искористити и послужи“ ти у индустриске и друге сврхе чзалзим исворишћабањем шума

Оваквим радом наноси се велика штета читавој нашој привреди. М тако треба да протекне много времена, док поново озелене уништене шуме, па се поготову не сме дозволи ти да ма ко ради својих тренутних интереса уништава ово опште добро. Ако је тако морало бити за време окупације, када су се шуме немилице. та маниле, не мора бити и данас. Зато је задатак и власти и народа не само да подижу питу. ме, него и да их чувају од несавесних штеточина.

м, М. АРСИЋ

ж х

Преглед нобих Ењига

ЈУ] здавачка делатност је из дана у дан све већа, Издавачка предузећа бацају сва-

кодневно на тржиште све већи број. разноврсних књига. Али, по излозима београдских књижара никако не могу да се разликују новоштампане од старих књига, Књиге леже по. мешане, без реда и редак је случај да на некој постоји ознака: „Најновије“.

Да би грађани били боље обавештени 0 новим књигама, да би имали јасан преглед нових издања, потребно је да У излогу сваке београдске књижаре постоји табла на којој ће бити изложена најновија издања. Једино тако грађани ће бити увек благовремено 0бавештени о нашој издавачкој делатности и о новим књига. ма које излазе на тржиште,

• Б. ЂУРИЋ

Х

још један посао за инвалиде

коро на свим београдским поштама поштански слу“ жбеници који раде на експедицији пакета врше и печаћење истих. Приватним лицима за ту услугу наплаћује се за сваки печат од 3 до 5 динара. Да ли сме ово да се дозволир Зар у канцелариско вре»

ме државни службеници несметано да се базе и оваквим пословима за које узимају И награду у новцу,

Ако се неупућеној публици хоће да изиђе усусрет, било би потребно да опремање и печаћење пакета на поштама буде поверено ратним инвалидима. Било би потребно» тла наллежни "о овоме повелу ра"чуна. ма

Ђорђе РАДУЛОВИЋ Марка Орешковића бр. 8

УЗ ; Ц ~

ж

Отварање млекаре у Раковици

јрадн свет у Раковици одавно осећа потребу за једним добрим млечним рестораном, Истина, и данас постоји једна 'млекара, али она У: опште не одговара ономе че» му је намењена. Хигијенски У: слови су врло рђави, а квали> тет млека је врло слаб, пошто се млеко продаје разводњено. Осим тога, нема га ни у довољним количинама, тако да радници често пута остану без доручка, ј Потребно би било да „Грамлек“ најхитније отвори једну своју филијалу и обезбеди до бар доручак онима којима |е

то најпотребније. | ; Сава СТЕВАНОВИЋ

(Са наших улица. ка.

— Питаћу те ја за јуначко рије почну с такмичењем...

здравље кад ови из Кафиле“