20. октобар
> У и
СТРАНА 8.
"ФИЛМ
МАКСИМ Горки"
у продукцији Централног студна
документарних филмова у Мо.
скви снимљен је 1945 године велики документарни филм »Максим Горкич,
Аутори филма, писац сценариа Л. Никулин ни режисер С. Бубрик, нскористили су фотографије и рукописе, репродукције скулптура м слика, снимке места везаних ва живот и рад Горког, исечке из старих филмских журнала и од овог разновралог матернјала створили повезану целину, која показује цео ток пишчевог живота.
«.. Из Нижњег Нотгорода ни куће деде Каширина, где је Алексеј Пјешков _ провсо _ суморно _ детињство, филм пас »оди у крајеве и градове, које је млади Горки обншао на свом дугомесечном путу, међу људе«,
У Тифлису се 1898 године појављује »Макар Чудра«, прва Горкова припо. ветка. Отада његова слава расте, али се појачавају и прогони полиције. Горки је одлучно стао ма страну продетаријата им 1905 године говори на роду: »Позивам све грађане Русије на меодљожну и упорну борбу против са“ модржавља |<
Крајем 1905 године Горки се састаје са >строгим учнтељем мн брижним другом« — Лењином, ватим одлази у емит на лечење, а у дазима Октобарска револуције враћа се у вем, љу, у којој су »удпрени темељи нове ксторнје«.
Велнкм пролетерски писец исуморно ради ки учествује у животу н изградЊи козе, резолуцијом рођене, соција“ дпстичке земље. Ја сем пнсво о љу-
, али то су људи створени маба 8 ви сте живо оваплоћење мојих кдеја« — говори Горки ударницима.
Завршне оцене филма показују сарану Максима Горког 18 јуна 1936 г,
У документарном _ филму >Максим Горки« зазимљиво се прича о Горкоом необично плодном животу и раду. Показени су најзлачајнији _ моменти и места његовог живота, прилике у којима је писао своје садржајне и дубоко _ човечанске _ књиге, _ неуморно Књижевниково валагање у изградњи детшег живота радмих људи у држа. Вн једнаких.
Режисер је у филм вешто монтирао 8 делове из позоришних комада Гор“ ког, које изводе уметници – Московског академског позоришта,
Утнсак величине м смаге дела и жи“ вота књижевничког генија Максима Горког, тумачј најчовечанскијих мнсли напредних људи, појачава музика композитора Лева Шварца,
Документарни филм »>Максим Горки« спада у дела врло _ погодна за организовање колективних посета преко којих се по устамовема, фабрикама н школама могу одржати предавања о животу ин стваралаштву оца продетерске литературе,
М] вњеница је да у Београ~
.- ду ни до данас не постоје тачни подаци о броју неписмених и описмењених. Подаци, којима Просветни одбор Извршног народног одбо. ра располаже само су делимично тачни, То долази отуда, што су у тај број унети и се"вонски радници, деца до 14 година старости, а вероватно је да има и пропуста, На основу тих делимичних резултата види св да је овога лета, "до августа месеца, у Четвртом рејону било највише неписмених: 1.558, Најмање пак било је у Првом рејону: 832.
Да би се добили тачни по. даци о неписменима, као и да би се извршила њихова категоризација старости од 14 година, затим од 14 до 45, као и преко 45, Просветни одбор ИНО-а послао јо свим рејонима, још почетком септембра картоне на којима, је требало да се испуне извесни подаци, за сваког неписменог понаособ, како би се имала тачна евинденција, 0 њима, На основу тих полатака могла би се на, пример, уколико неки сезонски радник који је неписмен отпутује у своје родно место, водити контрола и обавестити дотични месни одбор о томе да се тамо продужи са описмењавањем тих људи,
Међутим, до дан-данас рејони нису одговорили тој своој дужности и нису послали потребне извештаје. На тај начин Просветни _ одбор ИНО-а није у могућности да, води контролу о свим непи. сменима, како (би сви они отварно научили да питу,
На основу с досадашњег искуства извршене су извесне промене у начину описмења.. вања, грађана, Тако је за децу до 14 година, отворен скраћвени наставни програм, који ва две године да је оно знање које св добија у основним школама. То је нарочито важно за децу сезонских радника, из Босне, Херцеговине и унутрашњости Србије, који, пошто немају стално борави. ште, нису били у стању да
Дужност грађана приликом ревизије решења о примању социјалне помоћи
КО) оивродонавак последњет Упутства Министарства, социјалне политике Народне Републике Србије, које је изда. но у сагласности са Министарством финансија, за извршење одлуке Националног комитета, ослобођења _ Југославије (НК ОЈ-а) од 19 децембра, 1944 године указала се потреба да се изврши ревизија решења при. времене социјалне помоћи свим уживаоцима. Примаоци социјалне помоћи, било то необезбеђена лица онеспособљена у ПОЈ, НОВ и ЈА услед рана, повреда или болести задобијених за време трајања народ. воослободилачког рата, или необезбеђене породице погинулих бораца, умрлих инвалида, необезбеђене породице бораца и подофицира који се налазе још на војној дужнности, необез. беђене личне жртве и породице жртава фашистичког терора, морају да поднесу уверења које ово Упутство захтева. и хова је дужност да помогну народним властима да брзо и без великих админкстетивних тешкоћа обаве овај посао. Ово Упутство не треба само да интересује народне власти и рејонске одборе, већ напротив све фронтовске организа. ције и сваког грађанина, пона. особ да би се правилно и брзо извршила ревизија. У Београду по одлукама НКОЈ-а, 2194 грађана прима, месечно 2,678.954
динара привремене социјалне
помоћи. Да би та помоћ била уживаоцима, повећана и правилно расподељена врши се ревизија решења, где треба, грађани да учествују и да сваку неправилност доставља ју својим рејонским одборима. Сваки грађанин у своме насе. љу и улици зна имовинско и здравствено стање уживаоца, помоћи, и ако има неправилности од стране пародних власти или од имаоца помоћи, он по својој дужности, треба, да изнесе чињенично стање,
одмах, да би се извршила исправка,
Код о социјално угрожених грађана који примају помоћ, показало се да има З3лоупотреба, Из овогодишњег буџета њима је ног старања ИНО-а издало 22,048.000 динара за сталну ме. сечну помоћ и 1,100.000 у сврху изванредне помоћи. Бесправно примање помоћи код извесних грађана који су запослени у производњи, или у честим случајевима (баве се приватним пословима и на тај начин зарађују; затим схвата. ње код извесних примаоца да иако је способан за привређивање не ради зато што је 82. време рата био у затвору (што би личило да жели да наплати своју крв што је дао у борби), онемогућава да се предвиђени буџет стави на обнову земље. Поједине породице Које су стекле храниоце или се неко њихово лице запослило такође и на основу Закона губе право ва помоћ,
Нарочито би та питања тре. бало фронтовске организације да разјасне грађанима, да то није шкартарење од стране државе, већ узимање мерила: да помоћ треба да примају најтеже социјално угрожени у намери да се сва финансиска средства ставе за, брзу обнову земље, То не значи да се мо. ра објашњавати грађанима на конференцијама, већ поједи. начним _ претресањем стања. сваког уживаоца помоћи и у пружању директних података, рејонским одборима за ствар. на стања уживаоца или самим њима да брже набаве уверења. Ако грађани испуне и овде своје дужности, доказаће још једном чврсту сарадњу између народне власти п фронтовских организација и појединачно сваког грађанина у решавању питања и доношења, правилних и праведних одлука,
на неписмене до.
Одељење социјал- |
своју децу школују. Деца, ко. ја заврше овај скраћени течај, имају све квалификације да се упишу и продуже школовање у средњим школама,
За грађане до 45 година, 8налфабетски течајсви остаће у свом првобитном облику, Што се тиче грађана који су старији од 45 година, јавља се једна посебна тешкоћа, Многи од њих слабо виде, а нису у могућности да набаве потребне наочаре,
Синликална полоужнице нису се довољно алгажовале да обухвате све своје раднике у специјалним просветним течајевима који су у току формирања, Тако су, на при. мер, учитељи школе број 22 наишли на тешкоће када су хтели да одржо такав течај у · »Октобарској слободи«, Проблем није у недостатку наставника, којих: има довољно и који су жељни да пПомогну, већ у томе што Синди. калне подружнице не схватаЈу довољно важност тих просветних с течајева и не антажују се да се отворо и одрже, Ови просветни течајсви имају за задатак да оспособе, како неписмене тако и
== ___-_----- 5 20 ПЕТУ КУЛТУРНИ ЖИВОТ Бољом организацијом аналфабетских течатева
НЕЛИСМЕНОСТ ЋЕ СЕ САСВИМ ИСКОРЕНИТИ
полуписмене раднике, за похађање стручних — течајева. Програм је такав да сви радници који га заврше са врло добрим и одличним успохом имају практичне могућностл да положе четврти разред основне школб и на тај начин стекну квалифчкације за продужавање _ школовања на средњим школама. ,
Основан је такође просветни течај за милиционаре, На том течају прелази се градиво које је опширније од градива основне школе, зато што се милиционари упознпају и са извесним – специјал. ним знањима која су им потребала (писањо молби, жал. би, давање писмених извештаја _нтд) И ови течајсви нис“ потпуно успели, ма да су основани још другог априла ове године, и то из разлога што су милиционари пренатрпани дневњим дужностима и послом, Интересовање за ове течајеве је огромно и може се очетивати да ће, стварањем преподневне и послеподневне наставе које је већ извршено, (бити постигнут потпун успех, )
Да би се постигао успех У
Изложба „Борба словенских народа за независност и слободу
Са Свесловенске изложбе у Београду
ЈДпсмо жалили нашу крв у борби са хитлери; змом! Не Жалимо напора ва обнову«, Ова лозинка, која се налази на почетку изложбе »Борба словенских народа 88 независност и слободу« је, мо. же се рећи, мото који се провлачи | кроз — сваку слику, кроз сваку Ењигу и лист, кроз сваку реч која, се налази на овој изложби,
На три спрата Уметничког музеја изложене су слике које речито показују огромне напорв и огромне жртве које су словенски _ народи дали борби против фашистичких завојевача који су хтели да их поробе, То се видимну одељку које је изложила Пољска и Чехословачка, и Совјетски Савез и Југославија. и Бугарска, Влочини, које су фашистички окупатори. чинили над нашим слични су са злочинима у свим осталим словенским државама и у окупираном делу Совјетског Савеза. Окупатор је ишао за тим да истроби становништво, И баш у тим заједничким жртвама, се и ковало братство словен-
"ских народа, у борби ва, уништењем заједничког непријатеља, На овој изложби може се видети безброј детаља, досада непознатих широким слојевима. грађапа, а који врло речито приказују живот словенских народа последњих година, На овој изложби ви
ди се место где су биле Лидице, Које су сравњене са земљом, виде се делови рушевине Варшаве, Стаљинграда и других градова, Изложени су примитивни бацачи са којима, се дубоко у позадини ОТПОЧИњала борба између народа,
који формира своје партизан- ·
ске јединице и окупатора, У оном делу где је изложен материјал који показује борбу југословских с народа, налази св и једно примитивно копље и вилв којима. се 1941 уништа вао окупатор,
Великом победом над фашизмом, настаје период обнове п изградње порушених 36маља, доба стварања нове демократије, Обнављају се домови, фабрике, мостови, Врши се читв низ политичких ин социјалних промена, И код свих словенских народа осећа, се исти елан и радни полет, Совјетски Савез ствара свој петогодишњи план и остали народи стварају своје планове обнове, Изложени дијаграми показују шта је у појединим 3емљама предвиђено да се уради у току две, три и пет година, Потребно би било да со организују _ колективне – посете ове изложбе која преставља значајан материјал за међу. собно упознавање и зближење словенских народа, које је добило свој конкретан облик у Словенском копгресу који је одржан у Београду, -
свим формама описмењавања потребна је агитација која мора да буде трајна, да се не дешава, као што. је досад било случајева, да се од почетног броја полазника у току точајова задржи и редовно их похађа свега јелан врло мали проценат, Ако фронтовске, 0омладинске, синдикалне организације булу извршиле овај задатак, који се пред њих поставља, ако се буде волила тачна контрола свих неписмених, кло и евиденција успеха у њиховом описмењавању, онда ће се постићи то да до лета илуће године у Београду не буде ни једног грађанина који ће остати неписмен, Стојан МИХАЈЛОВИЋ
Помозимо просвећивање широних народних маса Босне и Херцеговине
низу великих акција за
описмењавање по свим крајевима наше земље спада и акција просветних радника за помоћ Босни и Херцеговини у наставничком кадру. Значај ове акције је утолико већи, што се иде за тим да се помогне Босви и Херцеговини, које су у ослободилачкоме с рату дале много жртава, чије су покрајине скоро потпуно биле уништене, а велики број школа порушен до темеља. Још пре рата, због раније ненародне просветне политике, народне масе у Босни и, Херцеговини плански су биле запостављене и остављане у незнању и тами,
Данас, после великог народкоослободилачког рата, мора се уложити много више труда да би се смањила неписменост у Босни и Херцеговини, како би се могла успешније ширити култура У народу, Али, за сада је највећа тешкоћа у недостатку наставничког кадра, који се у току рата упола смањио. Тако пре рата је било 3.631 учитељ и 967 професора, док данас има свега 1570 учитеља и 453 професора. Међутим када се узме у обзир да је велики број деце дорастао за школу н да постоје велике потребе за проширивањем и отварањем нових школа, да су народне масе данас жељне знања, може се тек схватити колико је данас, за успешно спровођење просветне политике у Босни и Херцеговини важно повећати што пре наставнички кадар.
Засада док не стигну нови наставнички кадрови, питање наставног кадра у Босни и Херцеговини може се решити једино помоћу учитеља н професора из федералних јединица Хрватске и Србије,
Велику традицију народноослободилачког рата, када су учитељи у ослобођеним крајевима и под најтежим условима
_ одржавали курсеве за аналфа-
бете ин омогућавали редовну наставу, данас, под новим условима у ослобођеној земљи, треба одржати и још више развијати. Просветни радници, у. читељи и професори Србије треба да схвате, да од њихове високе свести о стању просветних прилика у Босни и Херцеговини зависи успех просвећивања широких народних маса, својим — добровољним пристанком за одлазак на рад у Босну и Херцеговину они ће најбрже и најуспешније помоћи ширење писмености у тим крајевима.
На професорима, учитељима Србије, нарочито Београда, сто. ји да се одазову позиву Савеза просветних радника Југославије, чиме ће показати дубоко разумевање ових народинх потреба,
И а ап пииин _аљиљиљив
_ држајнијег руковођен:а
13 децембар 1946
Филоднно пред новим задацима
вих дана извршени су избори за рејонска руководства ародне _ омладине
· Београда, Као и за месно ру-
ководство омладине Земуна. Делегати актива Народне омладине београдских предузећа, који су изабрани на својим | конференцијама, У име омладине коју претстављају, бирали су у руководства нај боље ралпике из предузећа. Између осталих изабрани су Стана Лончар, Ђорђе Ђорђевић, Остоја Огњеновић, Крешимир Милинковић, Изан Охњег и други најбољи радници, чиновници и ђаци. Бирајући их, омладина је била уверена да ће они који су правилно схватили значај учења, рада у про“ изводњи и залагања у државном апарату, умети да добро руководе омладинском организацијом. Још месеца септембра отпочели су избори за _руковсл. ства основних организаци:а Народне омладине Београда. Њихово спровођење било је условљено потребом за што бржим учвршћивањем омладинске организације. Потреба за учвршћивањем организације дошла је као резултат потребе за бољим и планскијим радом и потребом појачане одговорности демократски иза браних руководилаца,
Од почетка формирања омладинске организације у Београду било је омогућено о• младинцима да сами бирају своје руководиоце, али је тек при овим изборима, који су спроведени по принџипу тајног гласања, омогућено да де“ мократичност дође до правог и потпуног изражаја. У томе што су за руководиоце омладинске организације изабрани најбољи, најпожртвованији и у раду најсавеснији омладине ци, који ће моћи да правилно руководе организацијом и из вршавају задатке који данас стоје пред омладином, лежи огроман значај ових избора.
Крупни задаци који стоје пред нашим народима у вези са увођењем планске производње, индустријализације и електрификације земље, постављају и пред омладинску организацију нове задатке чије ће спровођење захтевати широку мобилизацију свих снага, У своме говору градитељима Омладинске пруге друг Тито је рекао: „Ми морамо изградити железничке мреже и друге саобраћајне путеве, морамо да учинимо да руде и друго 6богатство које добијамо из 3емље буде прерађивано код нас — да не бисмо сировине извозили и затим по скупе новце куповали прерађевине од тв“ наших сировина. Ми морамо, исто тако, електрифицирати нашу земљу. Електрификација је прво и основно, Све то изискује огромне жртве и напоре, али ми Кемо све то остварити.“ У вези с тим постављају се и задаци на пољу васпитања, културног уздизања омладине и појачавања њене фискултурне деланости, да би се омладина наоружала знањем и физички очеличила за извршивање нових борбених задатака, чије“ ће спровођење _ омогућити – процват наше земље, бољи живот за наше народе уопште, а посебно омладине. ,
Велики општенародни зада» ци, који су уједно и задаци на. ше омладине, захтевају брзо решавање унутрашњих проблема омладинске организације, Као што је питање појачане дисциплине и још бољег, са-
1 организацијом, Омладинци морају да се боре да сви млади рад“ ници постану стручњаци у своме послу, да сви средњошколци и ученици у привреди постану добри ђаци, да би сте. Кли више знања и тиме више
користили своме народу и држави. Све то поставља пред ново“ изабране омладинске руководиоце задатак да најозбиљније и најодговорније схвате сво. је дужности и звање, да би оправдали поверење које им је указала омладина бирајући их,
Олга ЈЕЛИСАВЕТОВ
Нове шаљле
Фридрих Енгелс: УЛОГА РАДА ПРИ ПРЕТВАРАЊУ МАЈМУНА У ЧОВЕКА. Издање библиотеке Марксизмалењинизма. »Култура«, Београд 1946.
Ј. В, Стаљни: ЛОНДОНСКИ КОНГРЕС СОЦИЈАЛ.ДЕМОКРАТСКЕ РАДНИЧ. КЕ ПАРТИЈЕ РУСИЈЕ. Издање би блиотеке Марксизт'а лењинизма. »Кул тура«, Београд 1846, Цена 5 дин.
Лион Фојхтензагнер; ОПЕНХАЈМОВНИ · Превод са немачког, Издање »Култура», Београд 1946, Стр, 413 Цена 53 динара.
П. Соколовић, Д, Ђорђевић, 3. М.
Павловић но Н. Шћепановић; ФЕДЕРАТИВНА НАРОДНА РЕПУБЛИКА ЈУ-
ГОСЛАВИЈА, уџбеник. за ТУ разред гимназије, Стр. 172. Издање »Просвете«, Београд 1946, Цена 15 дин, »Мови тежака, часопис за пољопри“ вреду и шумарство Министарства пољопривреде н шумарства НР Ср. бије. Изашао је четврти број. Го" тишња претплата 80, а полугодишња 40 динара. Уредништво у Београду, „Трг Републике бр, 5.
Лотођански пољопривредника У своме 21 броју доноси богат стручни материјал, Издање Издавачког пре» дузећа Аутономне покрајиве Војводине Нови Сад, Његошева 6. Го. дишња претплата Динара 100.
=-
мај