20. октобар

и ерве

СТРАНА 4

Миа а а дрвена. сан авик ос 4. Да

рели Анан

1 : ~ · Е Миа

» Мат МУ пе у

20 ОКТОБАР

ПРИ ПРЕЛАСКУ НА ПЛАНСКУ ПРИВРЕДУ ПОТРЕБНО ЈЕ НАДОКНАДИТИ ПРОПУШТЕНО

Пропусти појединих подружничких управа у новембру и децембру 1946

7 о окончању новембарског 71 такмичења воћства син„дикалних ' подружница имала су задатак да одрже такми. чарски полет на висини при "уласку у ново, мМајско такми“чење и да добром организаци„ јом- и. непрекинутим континуитетом у раду наставе да руководе и каналишу у позитивном "смеру непресушну енергију и "радни полет: трудбеника Бео„града. . Огромном броју подружнич. ких управа успело је да овај “задатак оствари у потпуности, "жористећи одушевљење наста.

ло по сумирању успеха из но-

вембарског такмичења. Већи" на подружница успела је да. “њихово чланство у новембру, и децембру покаже велико залагање на послу, пребацујући стално постављени производни план, Скоро све подружнице Месног одбора. дрводељаца: у"спеле су да своје планове за новембар и децембар испуне, а често и премаше. Од метал. них предузећа радни колектив "„Ортопедског завода“ истакао "се у пребацивању производног плана..за новембар и децембар, премашивши га од 1,44%, до "24%. Предузеће „Освит" премашило је план за" читавих 311%,-а радни колектив „Елке", „Београдске текстилне“ и других предузећа успели су да знатно премаше своје про"изводне и такмичарске планове у ова последња два месеца. „Све оне подружнице које су успеле да правилно разумеју “жеље свога чланства постигле ову у такмичењу за месец вовембар и децембар добре ре. зултате. Овај успех је уједно очигледан доказ о зрелости воћства. подружница и о њиховој спремности да у прву годину. планске привреде ступе са, сигурношћу да ће годишњи производни планови бити ис-пуњени исто онако као што су то били и досада постављени · задаци и такмичарски планови. ; · „- „Огроман број синдикалног чланства. гледа у управе. сво“љјих подђужница, са поверењем, “имајући за собом већ постигну. сте позитивне резултате.

Али уогроман“ не значимн „целокупан. Јер је известан део _ подружничких управа, осло-

нивши се на успехе постигнуте. до новембра, дозволио да У такмичењу дође до застоја, да, се начини по радни елан некористан предах и да се радни учинак у новембру и децембру смањи. Треба подвући чињеницу да је највећи број оваквих подружница из металне _ струке, из оног дела радничке класе која ће морати у вели. 'ком послу електрификације и индустријализације да прими на себе главни терет рада.

Кривица, што је до овог за.стоја дошло лежи, углавном, на воћствима подружничких У-

· права. Застој се одмах- осетио на резултатима, постигнутим У новембру и децембру 1946. Тако, у новембру метална предузећа: „Југострој“, „Голднер“, „Обилић“, ливница, „Југ", „Југокомбинат“ и „Исток“ нису испунила, производни задатак. "Од текстилних предузећа про. зизводни задатак нису испунила предузећа, „Дом", „Победа и „Мачва“.

У децембру од металнх предузећа производни задатак, а тиме и такмичарски план, нису испунила, следећа, предузећа: Титан", „Југокомбинал“, „Исток“, „Радоје Дакић", „Ме. тал“, „Т јули“, „Метал-фарбе", „Југострој“, „Њлипс“, „Челикос", „Обилић“, „Гвожђар“ и " „Електрорад“, а од текстилинх „Скив' и „Мачва“.

Општа је појава. код свих на" бројаних предузећа да, је орга-

низација такмичења била. слаба и да. код већине њих не постоје норме, а где нема норми

Пе. 2,

СОВЈЕТСКИ КАЛЕНДАР ЗА 1947 ГОДИНУ

ИЗ ТВХНИЧКИХ РАЗЛОГА ИЗЛАЗИ ИЗ ШТАМПЕ КОНЦЕМ МЕСЕЦА ЈАНУАРА

“а Поруџбине и претплате за прво издање не 24 примају се бише, пошто је календар распродат Првог фебруара даје се у штампу ДРУГО ИЗДАЊЕ КАЛЕНДАРА Г За друго издање примају се поруџбине и претплате до краја фебруара месеца 1947 У у године, на адресу: „Друштво 30 култорну сарадњу Југославије са СССР пи РАИ 35|Ц па ит а - _ | Чековни рачун бр. 404222 код Привредне “банке у Београду – Филијала 10 ____БдЕНА _КАЛРИДАРА ЈЕ 25 ДИНАРА

нема ни правилно постављеног такмичења,

Уместо да су управе подру. жница, у заједници са техничким руководиоцима предузећа, настојале да, се на свим пословима, где је то могуће, заведу норме, онв су дозволиле да чак производни задаци не буду испуњени. |

Тако се дошло до стања да поједина предузећа улазе у планску привреду неспремна. и не само то, већ се у вођењу планске изградње ступа, са, радном пасивом, са задацима које је требало испунити још

У прошлој години, а који су остали неостварени.

Све оне управе синдикалних подружница, које су због недовољне будности дозволиле да до овог стања, дође, да би поправиле недовољне резулта. те из последња два месеца, прашле године и да би оправдале поверење чланства које их је бирало, дужне су да, у заједници са управама предузећа, уложе максимум снага на поправљању и надокнађивању учињених пропуста.

Једино до краја јануара, и

године

никако доцније, могле би да се заврше све припреме за прелаз на плански рад и да се поред производног задатка, за јануар надокнаде пропусти учињени у новембру и децембру. : ји

Радничка класа одушевљена, је преласком на планску при, вреду; она. је имала, и има не. саломљиву радне енергију, а на. воћствима синдикалних подружница. и управа предузећа. лежи задатак да се та енергија што рационалније употреби. - Б. В..

„Октобарска слобода“ прима нове обавезе

уго и пиштаво засвирала,

је сирена на фабрици „Октобарска слобода“, У многобројним одељењима преста. ли су да се окрећу точкови, а дугачки кожни кајшеви, скинути са лежишта, млитаво су св отпустили.

У велику салу са дугачким редовима разбоја, стижу групе од по неколико радника и радница, бришући о одела запрљане руке. Разговор, бучан и жив, на моменте се прекине да би очи пажљиво погледале на подиум подигнут на брзу руку, смештен отприлике на средини сале, Ускоро се сала чапунила.

Данас се одржава конференчија. Конференција, без свеча.ног декора, но ипак необично свечана. Конференција на, којој ће се дати и примити нове обавезе за производни план у току 1947 године. Радници и раднице „Октобарске слободе", који су у прошлом такмичењу пребацивали норме, обавезаће се сада да. ће и нове, још веће ворме испунити.

Разговор се претворио у непрекидно жуборење: На'подиум се попео секретар Подружнице и чврстим гласом надјачао све остале:

— Другови, ми... ми смо похваљени, рекао је узбуђено. Добили смо писмену похвал-

"вицу од Централне управе Са.

веза радника и намештеника. индустрије текстила, и одеће за, успехе које смо постигли У раду у периоду новембарског такмичења. Наше предузеће је међу текстилним предузећима у Народној Републици Србији заузело друго место.

Речи су звонко прошле кроз салу и, при последњем одјеку, одједанпут се изгубиле у одушевљеном аплаузу.

— Живели радници „Октобарске слободе“!

— Покажи похвалницу, Узвикивали су људи и дуго још после тога пљескали сами себи. За тешке напоре добили су заслужено признање,

То је био почетак ове конференције. Сада су на уздигнути подиум ступали, један по један, од директора предузећа до руководилаца појединих 0дељења, понеки стидљиво, по. неки одлучно, али сви са јасним и одређеним бројкама, давали обавезе. Мајстори предузећа обавезују се да ће, без штете по продукцију, оспособити дунавско одељење „које сада, због оштећења, не ради; "цело доње ткачко одељење обавезује се да ће испунити план десет дана пре рока, а двадесет радника из истог 0дељења, посебно обавезују се да ће смањити отпатке конца, за, 10 до 209,; неписмени радници обавезују се да ће завршити · аналфабетски _ течај; канцелариско одељење позва. ло је на такмичење канцела.риска одељења, свих текстил-

них предузећа у Србији; ударница Дицка, Станковић, са још пет радника, обавезала се да пребацује норму свакога дана за 20%; Елизабета Радуловић, трострука ударвица, са још три другарице, обавезује се да ће обучити једног или двојицу радника — ученика итд. итд.

Радници су се обавезали У своје име, руководиоци одељења у име својих одељења, а цело предузеће обавезало се да, ће план производње за: 1947 годину повећати за. 50% у односу на прошлу годину.

Сви, цело предузеће дало је

обавез". А' обавезе — то су . бројеви, проценти, квадратни. метри. Обавезе — то су хиљаде новог рубља, хиљаде нових метара. штофа. Обавезе — то је рад, дуг и тежак рад, нови ударници и нова победа радника.. :

"И кога год питаш од ових људи, са прљавим рукама и "светлим лицима, шта мисли о новом плану и обавезама. које су дали, рећи ће брзо, без размишљања; — Велиш да ли ћемо испу"нити обавезу : је“ -

Сигуран путоказ

— Шта кажете Где је то надлештвор — Идите само право док можете, а кад -заглавите у снег — стигли сте пред то надлештво, · -

НАЈЗАСЛУЖНИЈИ РАДНИЦ

Радница ударник фабрике „Елка"“

„наших народа.

И УЗДИЖУ. СЕ НА РУКОВОДЕЋЕ. ПОЛОЖАЈЕ

= 5

пат"

Ме РА за МР » Маје

+ РЕН

_ 31' ЈАНУАР 1947

„НИКОЛА ТЕСЛА“

најбољи колектив на смотри _ културно - просветних

друштава |

ао најбоље културно-уА метничко друштво, у це“ лини оцењено је културно-Ууметничко друштво „Никола Тесла“, месног одбора номуналаца. Друштво „Никола Тесла основано је октобра 1944 године и развило се од малог мушког хора у снажно културноуметничко друштво кофе данас броји 182 активна члана, од Којих су:75% радника. Друштво је у овој години дало 138 јавних наступа, · било хорске, драмске или фолклорне секције 6 пута обишло села и провело као колектив 14 дана на обради земље у Бесном Фоку, где је пружило свим радницима и сељацима срдачан и искрен културни програм. Тре-

ба истаћи правилан рад ДРУ· штва које се стално проширу-

је и бројем својих чланова и развијањем нових секџија, тако да данас друштво има хорску, музичку, драмску, фолклорну и литерарну секцију, а посебно треба истаћи формирање омладинског хора од Ученика Белсапа. Поред тота, друштво је успело да уреди своје друштвене просторије и да оснивањем, библиотеке и читаонице постане не само Уметнички, већ и просветни центар свога чланства, њихових породица и пријатеља. Приредба друштва „Николе Тесле“ учинила је најбољи утисак на титавој смотри због доброг избора програма, добре организације као и уметничког извођења које је било искрено, топло и добро увежбано.

Поред културно-уметничког друштва „Никола Тесла“ истакло се као целина културноуметничко друштво „Бранко Цветковић“ које претставља

"врло дисциплинован и марљив

колектив, пун полета и љубави за развијање културно-уметничког рада. „Бранко Цветковић“, друштво железничара и бродараца је својим посетама Новом Саду, Суботици, Загребу и Омладинској прузи успело да манифестује и учвршћује братство и јединство Нарочито треба истаћи иницијативу друштва

„за: образовање -пионирског хо-

ра, жоји: је образован. почетком децембра 1946 године. На тај начин „Бранко Цветковић“ показао је пут проширења ра„да. културно-уметничког друштва и његовог. даљег успеха.

Као треће друштво, које као целину треба похвалити, је „Стеван Бракус“ на Чукарици. „Стеван Бракус“ основан је иницијативом МСВ почетком 1946 године, а у том кратком времену успео је да окупи око себе и радништво и становнике насеља Чукарице, да свла-

постала директор фабрике

а би се управљало прех

1 дузећем и фабриком мо“ ра' човек имати пуну касу, високе везе, велику наобразбу и дугогодишњу шпекулантску праксу, Уз то мора да буде фини човек и да уме новац зарађен на зноју радника да потроши на барове, пијанке и клађење на коњским тркама. Овакво уверење покушавали су некада власници фабрика..и предузећа да улију свим могућим средствима У раднике.

Ипак, нису могли убити веРу радника У своје снаге, веру људи који су стварали својим рукама сва предузећа и све фабрике, Ма

Мржња према радницима одвела је већину „високо образованих“ директора за време окупације — у издају, а радничка класа је кроз тешку борбу извојевала слободу, праву и истинску, без експлоататора. Ослобођене су биле њене стваралачке снаге. Ударници и новатори ницали су по предузећима и фабрикама, радосни радни полет слободних људи захватио је целу нашу земљу. Рад се слави и поштује, а хиљаде непознатих радника постају познати и поштовани од народа. .

Најбољи радници" — ударници постајали су управници у предузећима, А у прикрајку, развлашћени и злобни, пакосно су се церекали бивши велефабриканти: „неће умети“, „неће знати прости радници да управљају предузећем“. А предузећа и фабрике су кренула напред и без њих, производња је расла.

У трикотажи „Елка“, прили« ком сваког такмичења, била је проглашена за ударницу Десанка Влајнић, скромна и вред“ чна радница, У четири такмичења "четири пута је постала ударница. Радница је двадесет и шест година. Беда,. ниске наднице родитеља, приморали су је да као дете од десет. година,ради у фабрици. Није имала ни детињства ни, радости, «већ је од малена знала само за тежак, шеснаесточасовни рад. Авет беспослице приморао је и њу као и: остале раднике да ради и. поред тешких услова и прековременог рада, који је из њих :исисавао власник,

После ослобођења дошли су за Десанку Влајнић као и за све остале раднике нови дани. Прионула је на рад са великим одушевљењем, јер се. остварио сан радничке класе. С полетом је радила и У сваком: такмичењу пребацивала. норму. У почетку је радила на две машине, па на три и, најзад, на: четири. МИ кад се спремала да ради на пет машина, десио се у њеном животу преокрет.

Двадесет четврти јануар ове године остаће заувек у сећању раднице-ударнице Десанке Влајнић. Решењем број 209 „Земаљске управе за. текстил поставља се радница Десанка "Влајнић на положај директора "фабрике. „Елка“, Решење, као и сва слична решења, спроводи у дело оно, на шта са зверском мржњом и неприкривеном

злобом гледају бивши власници фабрика, оно због чега сви инострани магнати вичу на сав глас да У нашој земљи нема демократије, „Од фабричке машине не може се у канцеларију управе предузећа; пропашће предузеће, пропашће привреда“, — шапућу бивши фабриканти са празним џеповима и злобом у души.

Двадесет петог јануара ове године ујутро Десанка Влајнић "није отишла код машина, већ је заузела место директора предузећа. Њена радост била је и радост радника у фабрици, Ето, човек из њихове средине управља фабриком.

А шта каже на то Десанка

" Влајнић»

— Ми радници знамо да је ово наша, радничка. држава. Да има ко да се брине за нас, да нисмо више запостављени.

"Данас-"радимо за себе и преду-

зећа су наша, И то нам даје толико 'снате да радимо што више и што боље, Постала сам „Ударница, јер ми, стари радници, некада експлоатисани најбоље осећамо данашњу сло: боду. ла.

— Питате како сам се снашла на послу. Истина, жао ми је другова и другарица, навикла сам да будем поред машина са радницима, са друговима, Мало ми је необично м ново. бити у канцеларији Али '"савладаћу и снаћи ћу се на но. вој дужности. . Нема тешкоће Жоју радничка класа не.би моГгла да савлада. Трудићу се ла наше предузеће оправда назив

да, без профебионалних рукбводилаца, добар, ведар и полетан програм.

Иако ради под тешким. усло вима, јер нема подесне просторије, „Стеван Бракус ра звио је рад свих секција и први основао пионирску фолклорну групу, захваљујући баш тој чврстој повезаности са радницима, њиховим породи= пама и осталим становништвом насеља Чукарице.

Као најбоља хорска секција оцењен је хор „Абрашевић“ при МСВ. Овај хор се- истиче _ својом масовношћу, одличним гласовним материјалом и со« лидном увежбаношћу. |

Осим. тога, треба похвалити хор културно-уметничког дру. штва ПТТ, који је.у својој -ин терпретацији дао најпозитив- | нији вокални стил, непосредан и осећајан. Исто тако · треба похвалити Хор „Бранка Цвељ ковића“ који, иако је услед премештања чланова _ хорова, успео да се стално одржи: на висини и да добро спреми. свој програм.

Као најбоља драмска секци« ја оцењена је драмска група „Николе Тесле“. Ова драмска група одабрала је најбољи. ко. мад узевши „Младост отаца“ од Горбатава и дала га свеже, искрено и показала најбоље у- | слове за даљни развитак и нљ предак. Поред тога, треба похвалити драмску секцију дру- | штва „Бранко Цветковић“, ко« ја је извела неке сцене из ко» мада „Туђе дете“ од Шкваркина. Ова драма има вајзрелији ЉУДСКИ материјал са извесном рутином, која је можда на мо менте прелазила у шаблон; Не бисмо били објективни када не бисмо похвалили напоре драмске секпије друштва „Радник“ и културно-уметничке групе месног одбора месне индустрије и занатства, у који. ма се истичу веома талентова“ ни и способни чланови. Е

Најбоља фолклорна група: је група друштва „Радник“, која је дала прекрасна народна:кола, играјући искрено, укусно: и усклађено.

Као стилски чиста'и добра "фолклорна _ група· -истиче. се група „Стевана Бракуса“, 'Ко-

" ја је успела, поред тога, да ор-

ганизује и добру музичку пра-

тњу малим мародним оркестром. Свакако треба истаћи фол-

клорну групу друштва „Горан“ због оригиналности, јер је по-

ставила на сцену први пут народно немо. коло. ; Такође _ треба — похвалити

фолклорне групе „Николе Тесле“ и „Бранка Цветковића“ које су пошле путем лепе.и Укусне стилизације, ба

Десанка Влајинић Директор. фабрике „Елка“.

најбољег текстилног колектива У Србији.

- Преко дана је Десанка Влајнић у фабрици, а увече иде у Ударничку школу и после шко“ ле пешачи девет километара свакодневно до свог стана 4 Бановом Брду,

— Није ми тешко, каже Де" санка Влајнић; толико волиме да учимо сви ми који посећу“ јемо школу. Има другова који станују чак на Звездари и Ни" је им тешко да свако вече пе“ шаче до куће. 5

ЈИ последња нада бивших власника да радници неће сте“ ћи знања, утопиће се у вели“ Кој енергији и вољи за уче" њем ослобођених трудбеника.

Излазећи из фабрике у уши“ ма ми још звуче речи раднице“ управнице, речи које изража вају веру и поуздање радничке класе у своје снаге:

— Нема тешкоће коју раж ничка класа не би могла Да савлада,

Ф. АЋИМОВИЋ у