20. октобар
31 ЈАНУАР 1947
| од ШИРОКЕ · АКЦИЈЕ НА СТВАРАЊУ СТРУЧНИХ ' | ТРАЂЕВИНСКИХ КАДРОВА ЗАВИСИ УСПЕХ ПРЕТСТОЈЕЋЕ ГРАЂЕВИНСКЕ СЕЗОНЕ
За брзо оспособљавање грађевинских радника
| Ретстојећа грађевинска делатност развијаће се у ожвиру већ припремљеног пла-
на и то не само у Београду.
већ у читавој земљи, Нарочито у Београду, како по броју обје жата, тако по величини и обиму радова који ће се на њима изводити, претстојећа грађевинска сезона у свему ће пре: машити ниво предратне грађе» винске делатности.
С обзиром на постојање пла• на за грађевинске радове У претстојећој сезони, због чега је могуће да се уочи сва његова величина и ширина у од» носу на грађевинске радове ранијих година, и даље, с обзиром на планом предвиђену граЂевинску делатност не само У Београду већ и у осталим деловима наше земље, лако се да закључити да ће за његово остварење, да ће за извођење таквих великих грађевинских радова, бити потребан много већи број грађевинских радни
ка него што се њиме момен-,
тално располаже. Ради тога потпуно је правилно ако се каже, да од решења тог пи· тања (поред обезбеђења материјала 'и другог) У највећој мефри зависи колико ће се одго_ворити претстојећим задацима на пољу грађевинске делатности, "Већ у току. минуле грађевинске сезоне осетила се несташи“ на стручне радне снаге, Због тога се поједини грађевински објекти нису могли изводити довољно брзо и ефикасно, а известан број послова није мостао бити ни завршен. Дакле, · питање радне снаге било је У прошлој грађевинској сезони доста тешко решавано. ___Међутим, претстојећа грађевинска сезона која се по предвиђеном плану неће ограничи“ ти само на Београд већ се проширује и на остала места земље, ту кризу у стручној рад' ној снази повећаће још и вишје, нарочито када се зна већ сада да ће за претстојећу граБевинску сезону само за Бео.„ град бити потребно два до три - пута више грађевинских радмика- него прошле године, Значи, намеће се као нужно „предузимање _ корисних мера које би поправиле то стање у стручним радницима, мера ко: је би омогућиле стварање тих стручних радника. .
Шта је до сада урађено на оспособљавању радника грађевинске струке
Грађевински радници углавном су долазили са села. Њихов пут обично је почињао са запослењем на грађевини као обичан радник, па би затим из године у годину прво постао приучен, а затим квалификован радник. Ј
Овај процес стицања квалификација, пре свега, траје врло
дуго. Данашње прилике захте-_
вају брже решавање овог процеса, а затим, највећи број стручних грађевинских радника (нарочито зидара) нема по: ложене стручне испите, а број грађевинских радника са потпуним мајсторским квалификацијама ' процентуално је врло мали у односу на потребе које ће бити из године у годину све веће,
Врло је важно, и у интересу је даљег развоја грађевинске
ВУЧЕЊЕЈКЛАСЕ 14 ФЕБРУАРА 1947 ГОД.
Перија д"нари 200.000.-
Среће се могу набазити у нашим поодазницсма и Код
Дин. 50.-, , Дин. 200.
повзоени« Цана
• Ћин. 100. ,
Секи ја за луг-иске послове Р. В. И. Београд, Стаљинградска 32
делатности, да се на напред поменут начин стечене квалификације преко курсева оформе и употпуне да би се стекло солидније и шире познавање посла.
Исто тако, треба формирати курсеве за грађевинске мајсторе (палире), пошто је прво њи. хов број недовољан, а друго, велики број грађевинских мајстора није у стању да одговори својим дужностима. Курсеви треба њихово знање да употпуне, Али, све је то недовољно. Поред све важности подизања знања _ већ – квалификованих радника, поред свег значаја палирских курсева, ако би се читава акција за решавање питања стручних радника свела само на то, она данас не би одговорила потребама,
Поставља се питање ученика грађевинске _ струке, питање младих кадрова грађевинара. Међутим, данас је врло мали број таквих ученика. Један од досадашњих разлога тог слабог одазивања јесте сезонски карактер послова Млади људи су гледали ла науче такав занат који могу да раде преко целе године. Истина, грађевин> ски послови за известан број година још ће задржати свој сезонски карактер, али ће зато положај грађевинских радника бити много бољи него ранијих година, нарочито У ·погледу смештаја, награђивања, исхра“ не и др.
Државна грађевинска преду. зећа, У својим финансиским плановима већ за ову годину предвидела су издатке за припремање смештаја грађевинских радника, Ове године ће, много боље него прошле, би ти решено питање награде и норми за грађевинске радове. Уопште узев, перспективе граБевинских · радника за претстојећу грађевинску сезону умногоме су боље него ранијих година. .
Не може се рећи ла питање недостатка стручне радне снаге није до сада покретано и да се до сада нису предузимале мерг за његово решавање, _
До сада је већ одржано неколико курсева за грађевинске раднике, које су углавном организовале синдикалне подру“ жнице по предузећима.. Познато је да су се до сада грађевинска предузећа углавном среБивала и да су имала пред со» бом тешке задатке у обнови, тако да питању грађевинских кадрова нису могла да посве те више пажње, .
И у осталим крајевима наше земље било је извесних сличних покушаја и резултата, али је ипак кроз све организоване курсеве прошло једва неколико процената грађевинских радника.
Међутим, слушаоци тих курсева су били већ полуквалификовани, па чак и квалификова» ни радници. Задатак је тих курсева да већ стечене струч> не квалификације радника про шири и да у већини случајева већ стечено практично знање усаврше, ради давања могућ ности за даље стручно Узди• зање и стицање више слободе у њиховом даљем раду,
За претстојећу грађевинску сезону оспособиће сг
преко 500 радника грађе-
винских струка
Управа грађевинских предузећа ·ИНО-а организовала је курсеве кроз које треба 'да прође до почетка грађевинске сезоне преко 400, а касније, У току саме сезоне, још око 300 грађевинских разлика разних
струка. Уз највећу помоћ ИНО-а осигуране су просторије, · потребна · материјална
сретства и др, што је потребно за ове курсеве. у
Ови курсеви имају сасвим нови и посебан задатак.
Нова грађевинска. сезона, која. наилази; намеће нужно и хитно решавање стручних и квалификованих кадрова; она захтева да се за најкраће време, оспособи довољан број радника са таквим стручним знањем, помоћу кога ће бити у стању, не да изводе све радове једне гране грађевинарства (рецимо зидарске, тесачке, асфалтерске итд.) већ ће бити оспособљени до те мере да могу самостално да раде на Једној специјалности одређене струке
Једни ће се оспособити за зидање, други за малтерисање, итд. |
Другим речима, задатак ових курсева је у томе, да обзиром на прилике 33. најкраће време од неквалификованих радника
„створе- приучене раднике, који
ће на одређеној специјалности моћи самостално да раде.
Како ће изгледати курсеви
· Курсеви ће трајати један и по до два месеца. Велика пажња посвећена је наставном плану, :
Да би курсеви одговорили својој специјалној. намени, да би били ефикасни, теориска настава биће уско повезана са практичним радом. Теорија и практични рад мењаће се сва» ки други дан. Теориска преда+ вања обухватиће оне најнужније техничке елементе, она најнужнија теориска знања из о бласти грађевинарства као што су познавање мера, односа ко личина, познавања материјала, основи разумевања и читања плана итд, На теориским предавањима вршиће се и потреб» не допуне већ према одговарајућој грани.
Питању одабирања предавача посвећена је врло велика пажња. Они ће бити одабрани из грађевинских – предузећа ИНО-а и Грађевинског одеље~
ња ИНО-а међу најбољим стручњацима. Практичним радовима биће
посвећена такође највећа пажња, У одређеним просторијама зидаће се зидови, малтерисати, правити (бетон, асфалтирати, калдрмисати, обрађиваће се грађа за кров, и све то онолико пута док се не научи, То ће бити велика грађевинарска ко» шница из које ће за пар месе> ци излазити оспособљени ин приучени нови и млади кадрови грађевинске струке.
Наставници практичних радова биће најбољи радници ни ударнипи грађевинских преду“ зећа ИНОб-а.
На крају курса полагаће се испит пред званичном стручном комисијом и за положени испит даваће се диплома,
Какве користи доносе курсеви
Користи ол ових курсева биће вишеструке,
Прво, од успеха ових курсева, као што смо већ рекли, зависи много џи успех грађевинске делатности, зато што ће се на тај начин. моћи правилно ла искористе и распореде већ постојећи квалификовани радници (мајстори) кад им се лолају на рад приучени радници са ових курсева на којима ће би“ ти оспособљени за самосталан рад са малим упуствима на одпеђеном послу.
Друго, врло велику корист имаће и сами курсисти, Са липломом о положеном курсу о• ни ће имати првенство упосле» ња код грађевинских предузе» ћа ИНО-а. Положени курс до-
. 20 ОКТОБАР.
Грађевински радник на послу
носи са собом и повећање над нице, пошто ол неквалифико“
"ваног постаје приучени, полу-
квалификовани радник, И на крају, са „положеним курсом омогућиће му се да за врло кратко време своје квалификације усаврши, како у току рада за време претстојеће грађевинске сезоне, тако и на даљим и вишим курсевима.
Синдикалне организације треба да пруже помоћ курсевима
Ови курсеви претстављају за наше прилике новину. Организатори курса користиће искуство које је већ стечено на сличним курсевима у СССР-у и код нас на Омладинској прузи. Резултати тих курсева дају реалну веру у успех ових нових курсева.
Али, залатак је врло озбиљан и велика одговорност лежи како на руководиоцима тако и на наставницима курса. ,
За потпуни успех курсева неопходно је да се за њих не само заннтересују већ и да их прихвате као свој задатак У првом реду Синдикалне и друге организације.
Потребно је ла се великом броју неквалификованих радника скренепажња на ове курсеве, да им се укаже на њихов општедржавни значај и посебно на користи које ће они сами имати од њих. Затим, оче кује се помоћ за време самог рада курсева како у стручним и корисним саветима тако ну друговима који ће на пргктичним радовима ла буду као ле монстратори (помоћни наставнити), Помоћ синдикалних организација треба да се настави и даље, кад почну радови на граБевинама, тако да курсисти буду под сталном пажњом и да им се пружа пуна помоћ у њиховом даљем усавршавању и допуњавању стеченог знања...
Р. СТАНИЋ
Пети рејон Загреба и Пети рејон Београда настављају такмичење
Гај рејон Беогрда и Пети рејон Загреба такмичили су се по свим секторима у де» цембарском такмичењу н постигли лепе резултате. Ово так мичење је нарочито подигло дух Загрепчана; који су баш захваљујући овој утакмици Успели да неколико пута освоје прелазну заставицу Народног фронта града Загреба и да је као најбољи задрже и у после. дњој етапи. И грађани београд ског Петог рејона, ма да нису ни једанпут освојили заставу У току овог такмичења у Бео" граду, дали су знатних резултата и много учинили на улептавању свога краја. · Београђани су у сагласности са. грађанима Загреба. одлучи“ ли. да наставе и. даље такми чење. Пре извесног времена, по одлуци рејонског Извршног од бора, послано је у Загреб писмо-позив на настављање такмичења. Ових дана је загре бачки Извршни одбор са Трешњевке послао одговор Извршном одбору београдског Петог рејона, којима потврђује и формално оно што је одлучено на последњој заједничкој кон ференцији претставника двају рејона кад су у Загребу суми рали резултате постигнутих У> спеха у депембатском такмиче“ њу. У писму се наводи: [ „Са прве овогодишње конференције ·Пленума Наподне фоонте М рејона Загреба са уличним тајништвом шаљемо вам другарске поздраве. На ланашњој конференцији прочи-
-тано је ваше. писмо. у- којему
су постављени ваши задаци и том приликом је избило спон“ тано манифестирање братства и јединства Срба и Хрвата, а након тога смо разматрали рад фронтовских организација по задацима Народне фронте У минулој години као и задатке које је пред нас у новој 1947 години поставио наш учитељ маршал Тито. и створио је једногласно закључак да ће се у овој години користити свестрано искуство стечено У току такмичења 1946 године, код чега су нам врло добро послу“ жила искуства, стечена након конференције са друговима де легатима из братског У рејона града Београда. . Свуда и на сваком мјесту продубљиваће се основна тековина наше народноослободилачке борбе — брат ство и јединство српског и хр> ватског народа, а упоредо с тим развићемо активност и уложити све ваше снаге за такмичење сваког члана наше зајединице у циљу остваривања предуслова за што брже оства рење бољег и срећнијег живо. та радних народа Федеративне Народне- Републике Југославие Писмо Загрепча"“ је саопштено ин прочитано члановима рејонског Извршног одбора, који су га бутно позлпавили кличући братству и |јелинству наших народа и обећали ла ће дати све од себе ла“ мајском такми“ чењу покажу још боље резул тате и постигну веће успехе са својим грађанима, 1
- КИ % . ој С: Б.
#
;
__ Поводом УЛОНКО „ршенпничко гоздовање
у Гродској_
прошлом броју нашег У листа погрешним по
стављањем _ проблема 0 питању кривице и одговорности "руководства предузе ћа Градске економије кота је поставио, после детаљног испитивања, Инспекторат за Београд Контролне комисије Србије о расипничком газдова“ њу у Градеку, створгн је утисак да је кривица новог, руководства равна са кривицама и грешкама ранијег ства које је смењено и кажњено за свој расипнички и ненародни рад. Да би ствари биле постављене на своје место потребно је истаћи извесне чињенице које ће дати праву слику о стању ствари и о ве личини одговорности садаш“ њег руководства Градске економије, У извиђајном с поступку ин спектората установљено је да је ново руководство Градске економије, које је заменило раније руководство на челу са Александром Арсенијевићем, уз сарадњу Упргвног одбора синдикалне подружнице и активну помоћ свих радника у току рада у 1946 г. постигло и знатне веће успехе него што је то постигло раније руководство. А такође, да је и низ слабости у раду Градске економије укло њен, па да су и сами ргзултати рада у 1946 години били много бољи. То се најбоље види ако се наведу неколико цифара, Док је у 1945 години на имањима Градске економије засејана површина — износила око 100 квадратних јутара, до: тле је у 1946 години она износила 453 квадратна јутра, од којих је само поврћем било засађено 80 квадратних јутара (док је у 1945 години било свега 19 јутара). Затим, док !е у 1945 години било укупно 365 комгда разне стоке, дотле је у 1946 та! број достигао 712; док је у 1945 години на имањима Градске економије било око 150 комала разне жизине дотле је у 1946 било око 348 комада. И најзад, док је 1945 године сва стока такорећи о" стала без хране преко зиме (јер је постојало само кисело барско сено, које је касно Кошено, затим у откосима дуго стајало и изгорело тако да уопште није имало хранљиве вредности) дотле је у овој го дини припремљено детелинског а ливадског сена као и зеленог овса око 40 вагона тако да ће се са силашом и репом рацио“ нално исхранити стока преко зиме. Да не наводимо друге детаљне примсре који нам та» кође сведоче о знатном напрет= ку у раду (излиферовано око седам вагона млека београл“ ском тржишту, 277 дебелих свиња, око милион комада разног врста цвећа, око 100-0009 комада разног расада, што је све постигнуто и поред страхо вите суше у протеклоај години. А ако се имају у виду и мере које су предузете за о стварење плана за 1947 годнну — јасно ће се видети велика разлика између руково“ ђења предузећем у 1945 годи“
ни и у 1946 години
Али је утврђено и то да је на имањима Градске економије нађено нерационално га» здовање; да је радна снага у потребљавана не у сврхе за које је намењена; да су про» изведена добра дељена међу службеницима Градске економије по пијачним ценама, уме: сто да буду продавана на тржиштима Београда, јер су на мењена грађанима Београда, да су поједини намештеница гајили по 70 до 100 кокошију и гусака као и више свиња У државним _оборима и државном храном; да је вршена крађа живине; да постоје у рачуноводству многе неликвидиране признанице; да је било по. јава угинућа стоке због недовољног контролисања од стра
. не ветеринара п тако даље, —
па је на основу тога Инспек“ торат донео одлуку да директор предузећа Корићанац и у правник економије „Рева 1" Живота Петковић нису учини“ ли ништа да такво стање ис“ праве, и да нису осећали од говорност за народну имовину: Поред тога, истакнуто је да НИ синдикална подружница, иако је знала о стању ствари, није
руковод“ ·
окономији“
мобилизацијом свог чланства спречи наведене злоупотребе, па зато део кривице пада 8 на њу. |-
Тако пасус нашег сарадника у прошлом чланку „.-'међу» тим, на крају 1946 године мо“ гло је да се констатује да нова управа, нов директора и нова. синдикална подружница нису учиниле ништа да се на» слеђено стање из 1945 године побољша. .:““ не би могго да се односи на стварно стање ствари.
Истина, постоје извесне гре“ шке и пропусти које је Ин спекторат Бегграда Контролне комисије за Србију оквалифи• ковао као расипвичко газда“ вање ин то је на време уочено“ Кривци ће бити кажњени и пропусти ће бити уклоњенп, а Градска економија моћи ће у идућој години да испуни свој основни задатак ла својом ин= тервенпијом сна београдском тржишту, уз помоћ осталог дела и државног трговачког сектора као н уз помоћ задру= жног сектора н уз сарадњу поштеног дела трговаца, — 0" могући правилно снаблевање грађанства Београда најпотреб нијим артиклима за исхрану,
Из овог пропуста ми можемо извући поуку да, када се из весна погрешка, расипништво или штетно газдовање узима У расматрање н њени руководне оци осуђују; — потребно је при томе узимати све елемен“ те у обзир, приказати стање што верније, како читаоци на= ше штампе не би добили погрешан утисак о стварном. ста“ њу ствари, а затим, како и На» ша штампа не би била оно што је била предратна штампа; ре» гистратор и распиривач сенза“ ционалности за интересе не« пријатеља народа већ органи• затор, руководилац и васпитач маса, на добро и корист пелор народа, Д:Б.
САСТАНАК ДОПИСНИКА
У недељу 2 фебруара у 10 часова пре подне одржаће се редован састанак дописника „20 октобра“ у библиотеци редакције.
Уредништво
БЕО РВАКАА Љутице Богдана 1
Телефони;
дирекција – 42-938 продајно 43-105 саобраћајно 40-426 =
Снабдева _ свакодневно млеком и млечним производима 120 продав
ница
Располаже с откупном мрежом ол:90 сабирних станица.
" предузимала потребне мере да праннннинининиииа наивно