20. октобар
Док грађани у реду чекају пред биралиштем, омладина игра коло
боргвад
уеоград је на дан избора
за народне одборе, 27 аи освануо искићен застаувама и паролама, Цео град је 'од раног јутра добио жив и чсвечан изглед, Бирачка места | 1о свим улицама, по школама ба кафанама, по најзабаченијим "крајевима, свечано су искићена заставама и зеленилом;
(У ране јутарње часове члафиови бирачких одбора журили фер на биралишта, да изврше последње припреме да би из бори могли отпочети на време, Г Нред бирачким местима позред малих објава изборних комисија о потврди кандидатских шиста, излепљене су и плакате · са графиконима и цифрама пе-
жогодишњегт плана. Грађани "Беотрада пре уласка на бирадиште још једном су видели тодине које стоје пред целим нашим народом. Године великих напора и стваралачког рада „1947—1951“. У знаку припрема за те велике године ди скутовали су нс конференцијама и предлагали кандидате за које сматрају да ће најбоље одговорити на ј дужно
својим стима. А сада узимајући куглице са чврстом решеношћу вршили су своју грађанску ДУ жност.
Од 7 часова ујутру по свим биралиштима отпочело је гласање. Пред бирачким местима стајали су дуги редови људи, жена и омладине. Нагнути над бирачким списковима чланови бирачких одбора будно су пратили тајност и демократичност избора.
Омладина је својим младалачким полетом и одушевљењем дала још већу живост овом свечаном дану. Пошто је гласала, пред биралиштима је играла и певала. О новој пру“ зи, о својој спремности за напоре и залагање у идућим годинама. Омладинци су по свим бирачким местима обавештавали рејонске комисије о току и резултатима гласања.
У поподневним часовима већина грађана је већ била гласала. Кад је почело да се спушта вече, у 19 часова гласање је било завршено. Бирачки одбори отпочели ЧУ да пребројавају куглице. Пред затвореним биралиштима стајале су још дуго групице грађана и са интересовањем очекивале резултате избора. у
Слободарски Београд је достојанствено, са свешћу о претстојећим _ годинама великога стварања срећнијег и бољег живота, изабрао масовно учествујући кандидате Народног фронта у народне одборе. А ти ће одборници уз помоћ народа окупљеног У Народном фронту ступити у нову велику битку за остварење закона који је изгласала Народна скупштина — Закона о петогоди“ шњем плану привредне изград“ ње наше земље.
ж»#%
Чедно бирачко место,
— Зора... Павле...
Претседник изборне комисије, старија жена, вуче прстом по списку бирача
— Најзад, ево, Живка, у
Испред имена уоквирила је црвеном оловком број, и ре“ кла; |
— Узмите куглицу н лан сајте.
Насмејани омладинац Узео је малу, гумену куглицу им при шао кутијама. Е __ — Ово је кутија кандидата ЖРронта — објашњава чувар, "А ово је празна.
Омладинац је увукао сте снуту руку прво у једну, па онда У другу кутију. Затим је показао раширену и празну, шаку. Исто је то поновио глач сајући за кандидате Градскоћ одбора,
— У реду, готово! каже прелн седник комисије, Б
Долази следећи, У, реду који
е |
се отегао иза куће стоје радвици, омладинци, жене, чинов= Ници.
Београђани су почели да
гласају... фото »
Учионица основне школе У Гајевој улици, у Петом рејону, богато украшена зеленилом и ћилимима, Ту, где свакодневно деца овотг краја стичу о сновна знања, у соби која свакодневно одјекује од невештог срицања малих основаца, гласају данас оцеви и мајке те деце, гласају за рејонског и градске кандидате. Ту је данас гласачко место број 117.
Једна средовечна жена, Србијанка у антерији, прилази чврстим кораком претседничком столу и пружа руку за куглицу. Кад јој је претседник почео објашњавати чија је која кутија, ко су кандидати, 0на се као обрецнула на њега, онако са стране, са већ пруженом руком ка кутији рејонског кандидата Живке Савић,
— Их, побогу, као да ја не знам за кога да гласам., Мислиш ли да не познајем ЖивКУ... И као што су сложни на послу, фронтовци овог краја Старог Ђерма сложни су и у гла сању. Један за другим прилазе кутијама, бацају куглице, лају своје гласове за оне које добро познају, и којима сада гласањем _ поверавају велику дужност вршења народне власти. Оба
У Господара Вучића улици — коло... Мали хармоникаш свира, а гласови омладине мешају се са звуцима хармонике. Песма снажна и складна:
Шамац — Сарајево то је наша мета, Изградити пругу још овога лета одјекује улицом.
Старији стоје по страни, разговарају и посматрају омладинско коло.
— Е, кад видим тако омла-
дину, каже постарији човек, за.
игра нешто и у мени. Чини ми
се да бих и ја могао поско-
чити, је ЗА , тв у
Педесето бирачко место Шестог рејона скромно је окићено. Заставе и зеленило, на улазу слика Маршала. Биралиште је смештено у школи.
На малим школским клупама стављене су кутије.
Једна жена прима од претседника бирачког одбора хкуглицу. Претседник хоће да јој објасни.
о
«
Пред гласачким местом Банијске
1В0ЈЈ Народ
= Знам ја све — одговара она и прилази кутијама.
Радосав Михаиловић, човек средњих година у радничком оделу, добија куглицу, Корача
_ одлучно. Не слуша много оно
што му објашњавају.
— Знам ја процедуре! — каже као да говори с другом на послу о својим алатима.
Удаљујући се са биралишта старчић се обраћа својој жени: — Да ниси погрешилар - каже полуглаано. _„Погрешила“ значи спустила у ову гадну, „ћораву“.
— Знам ја шта радим! — одтовара она самопоуздано. Спу-
(' најстаријих друштвених организација, па све до савременог доба поставњало се увек питање правог народног судстве; питање правде и једнакости свих пред зако. ном. Давно је у законима мнотих карода написано лправило једнаности свих пред законом. Алпи је то правило било само мртво спово ка хартији. Није се могло: остварити начело једнакости пред законом дон су једни били господари и власници материјапних богатстава, а преко овог и власници куптурних богатстава, а широке масе народа преко свот потчињеног поломшаја биле економско и социјапно робље. још од античких времена, па све до нашега вена. није прошао ниједан период, а да се народне масе вођене спободним духовима, нису буниле и устајапе да би постигле правду коју од господареће класе нису мо. тле постићи на други начин до побуном. Ероз многе мрачне историске периоде, средњи век и тако, звано модерно доба, „право“ је носило на себи лечат господареће класе и влада“ тућег стапена. Свећица правде у тим периодима гаснула је за све оне који нису припадали "стапену који држи власт, донол си законе м те законе примењује. Законодавство п правосуђе били су заштита власничкој жласи. Правосуђе капиталистичког поретка, бездушно окреће своју оштрицу ка спабим м по. тплаченим. Правни вербализам о
рмриререве ери екти
и Симе. Милошеви
МОЛ
~ њи ж
АИ
ћа улице
стила сам тамо где треба; »
Кад се спуштало вече, гласање на већиви биралишта је било завршено. У деветнаест часова бирачки одбори закљу“ чали су врата на бирачким местима. Грађани у групицама још су се задржавали пред за. твореним _ биралиштима и са интересовањем очекивали резултате. Чланови бирачких одбора су до дубоко у ноћ пребројавали куглице и спремали извешта“ је за изборне комисије.
Прошао је још један значајан и велики дан у животу, Београда.
једнакости слободи м завонитости није у стању да прикрије суштину ствари.
Историја наше занонитости и нашег правосуђа показује типичан пример за то. Не треба ићи далеко уназад до Душановог законика, да се види какав је био положај себра, а хакав виа, стелина. Довољно је узети ма који од дојучерашњих закона старе Југославије па ће се јасно видети, да им је једини циљ: одрнавање власти оних ноји те законе доносе. Еласно законодавство повлачи за собом и кла. сно судство. Примену и учвршћивање такве законитости вртило је постављено судство, а стапност и стручност тога суд ства у бившој Југославији имали су да спуње пре свега владају“ ћој класи. Народном револуци= јом зз основа те измењен ред ствари, те је дубоке промене претрпело и законодавство м правосуђе. Ново народно судство проистенло је из народне борбе за правду и слободу. Оно се по свом постанну одпикује и разлинује од судства по= стављаног од стране власти опо. зто, вао што је то некада било и као што се то у многим земљама данас практивује.
Судови су органи јединствене народне власти са посебном функцијом; они су изборни и своје функције по правилу врше у већу од судије и два лорот= ника, те су независни у изрица, њу правде и суде по закону.
Зборност судова са поротнилима даје могућност учествова њу великог броја грађана у Ра,
је ба-
„ ДУ суда, чиме се проширује
-ва учешћа народа у суду; па се умоње с правом рећи: да кароћ исам себи изриче правду, што је поспедица "демократије — са усновне тековине народне борбе (а којој се темељи оргатизаци, а целокупне народне власти, (Наша дртава је народна, према томе х суд је народни.
(да суда као народнот полази ло (изражаја у одредбама и начич уну допуњавања судских попожа,, ја, у прописима хоји одређују (састав суда и говоре о језину “ва коме се има вршити суђење "дао и у јавности самог
>» МР"
Принцин учешћа народа 7 суђењу, прено судија поротника даје једну лосебну _ особину нашем народном судству уносећи у посматрање проблема народно схватање. познавање људи и прилика. Овим путем грађани масовно савлађују основна знања, основне принципе законитости, што је неопходно по. требно за правилан развој народнот супства.
Народни _ судови _— стварају правно правило, које црпу из друштвеног ншивота народа и нао такво кроз своје одлуке износе на светлост. На тај начин одпуке суда постају извор праза. Ову стваралачку улогу суда оправдава вечни покрет живота, те стално искрсавају и нова питања, и нови односи и нови погледи, јер човек није у стању прецвицети све моменте и чињенице и изразити их У једном пропису:
Народно судство схвата суштину закона која је У основи револуционарне _ познаје дух истих и не примењује те законе хао слово на хартији, већ као животну снагу која омо. хтућава друштвени развој. Судије ве живе кроз парат и од
с. него кроз живот и од животф тако ла је народно судство правилно схватило налредну теорију хоја омогућава правилну организацију У суд ском раду. Гледано историски на развитак нашега судства, За. кон о уређењу народних судова озаковио је оно што су наши народи у погледу на судство извојевати у тону борбе. Народно судство основано је на начелу јединства власти уопште, а посебно на јединственој органи. зацији свих судова у нашој земљи. Природно је ла данашњем шепчем друштвеном поретку је. дино одговара народно судство организовано тато, да у тој фуницији внасти учествује сам
стиб с 'у исто време само таква организација судства може одтоварсти задацима, љоји су му постављени, | Народно супство У сломе раду није страничено форм
Један наш теретни брод, тику, прославља Први мај.
Између Африке црне и земље Бразилијана, међу небом и водом мрка се миче љуска, „Дурмитор“ изгубљен плови у сплету меридијана, тугом даљина пустих океан
Занос рођене земље јутрос по броду плине, екватор с ока бјежи и чар острва рајски“, захваћен пароброд гњура у струју домовине, палуба шумно тоне у митинг првомајски.
Гарави кутак слободе топлином срца грије. и мајски полет носи кроз бљесак вода и пјена, родно га гнијездо милује таласом емисије,
под небом лепрша стражар, барјак Југословена,
Около људи у тами — то морнар срцем слути и свој им поздрав шаље, рафал ракета у низу: | = И ово за вас, другови, црни, бијели и жути,
у сјају празника нашег сви сте нам срцу близу!
Подмукло дреднот их прати, вучија њушка сива, из етра шпијунско око к'о кобац суноврат пада: то није обична лађа, већ мина морем плива, весели ватромет знак је — пламених барикада.
Између Африке црне и земље Бразилијана у жару празника свога марини слободни језде — | и са пустиње тужне Атлантског Океана |
шаљу матици поздрав, у, грозду рујне звијезде.
•
затечен на Атлан“
бокове пљуска.
Бранко ЋОПИЋ
~ ду ава 7" ди НЕ
стима зажонских норми, већ има пуну спободу У проналанењу материјатне истине нао ну одлучивању. Зато је потребно правилно схватање судија да су народни судови органи народне зласти у спужби народа ради заштите народних _ интереса, правног поретка, који резултира из данашњих друштвених односа и да за свој рад одговарају само народу.
У основи изградње наш судсни систем је демократски центрапизам ноји се састоји У кон_тропи судског рада одозго до допе, коју контролу врше виши судови надзором над радом нижих, и у изборности свих органа одцозцо до горе. Виши судови ке могу утицати на одлуку ниних судова у предметима који се напазе пред ниним судовима већ се контрола виших судова састоји у вршењу надзора о правилном пословању = да ли се послови врше уредно и на време и да ли је правилно извршена организација рада. Они указују нинжим судовима на не. уредности и неправилности са упутством како то треба све от влонити.
„Народно судство почива на основном принципу демократ. ске одговорности пред народом који је то тело изабрао, а који се састоји у подношењу извештаја о своме раду одборима; Изборна тела за судије могу 7 свако доба тражити од суда/о“ бавештење о његовом раду. Зада тан народних судова је заштита правног поретна заснованог Уч ставом ФНРЈ и устава народних република, ноји дају облик и садржај целокупном нашем друштвеном животу,
Евапитет рада народног суда вависи од квалитета судијсу за“ то наш народ каже; да је прав“ да спабих судија ж сувише скул па.
У пзбору судија народ се ру“ жоводи личним својствима оних које бира, наиме; да имају пра зилно попитичко схватање, заз латање на раду, свест о основ“ ним задацима правосуђа, објек. тивности и савесности на послу, Народни судови у свом развитку од првих организационих фор= ми до данас прешли су са пу> вим успехом пут у савлађивању
: тешкоћа, вако у недостатку ма. > теријалних средстава таво ну
миквидацији _ ранијих правних
_Ехватања и грешака. Наше на| родно суцство усавршава се из
дана у дан. Његове су пресуде шовечне и законите, тано да се ес њима мире и најокорелије
: јеавести,
с "
Народно судство 16 зепшттитник риштенародних интереса, исти“ вити чувар тих интереса, из=
_јраз социјалне правце, правнога
поретка заснованог на Равно, дравности м једнакости _ свих крафђано |
Аја ла. Саво ПОПОВИЋ |