20. октобар

вечано и достојанствено биће прослављен у Београду велики празник рада Први мај. По трећи пут од ослобођења радни Београд клицаће своме празнику. Величанствена поворка илустдоваће све оне

огромне напоре уложене у 06. нову и изградњу земље и. треба да буде верна слика постигнућа која су уследила као плод Уложеног труда. Још више, она ће показати снагу и на дахнути стваралачким — полетом оне покретачке масе које се мобилишу за остварење Петогодишњег плана.

Првомајска поворка није само смотра успеха завршене пр. вомајске такмичарске етапе, у. спеха трудбеника Београда, она ће окупити синове свих наших народа, који ће у брагском загрљају сложно корачати пуни бескрајне радости што су заједничке жеље остварене, што се живи и ради у заиста слободној земљи у којој је рад највећа вредност и у коЈој се слободно може да слави празник рада. Срби, Хрватн, Македонци, Словенци, Црногорци, Босанци, сви наши народи још једном ће манифестовати с своје – братство и јединство исковано У заЈедничкој борби. Првомајска поворка показаће још јел. ном да је то братство несаломљиво, да је јелинство наших народа недељиво и да су сви народи Југославије коначно спојени у компактни радни фронт, способан да се бори, ствара и изграђује.

Из свих крајева наше земље похрлиће Првог маја ка Безграду многе делегације да Учествују у заједничкој ралости и весељу, прослављајући велики дан, У живописним на-

родним ношњама дефиловаће улицама главнога грала делагаџије свих народних република, Кооз 16 километара дугу поворку видеће се напори који су уложени у остварење петого-

лишњег _ плана. – Дефиловаће трактори, пролазиће обновљена села, железнице, фабрике,

пољопривредници, _ колонисти, залруге — дефиловаће нова Југославија. Сложна, спажна, недељива. Најбољи радни ко: лективи из читаве земље, нај-

Љето

бољи синови земље, цвет ударништва. А са плочника, преко пола милиона гледалаца, људи који ће доћи из свих крајева, поздравиће поворку, поздравиће своје успехе, и своју спремност да за остварење Петогодишњег плана уложе још више. Сељак и радник, интелектуалац и мануелац, здружени и уједињени коначном, недељивом везом искованом у раду над срушеним оградама које су их делиле, слиће се у моћну бујицу која ће сложно клицати себи и своме руководиоцу највољенијем другу маршалу Титу.

Омладинац са Пруге загрли. ће свог друга који поставља темеље нашој тешкој индустрији. Омладинка са Истре своју другарицу из Македоније. Делегати народних одбора из главних градова народиих република, затим делегати народног одбора Крагујевца, Ниша, Новог Сада,и Приштине доћи ће такође да увеличају ово свеопште славље,

Синдикалне _ делегације — из братског Совјетског ' Савеза, делегације Бугарске, Албаније, Румуније, Мађарске и Пољске посетиће Београд да бн поделиле радост са којом се слави празник рада у свим братским словенским и оста: лим суседним земљама, да би, прекаљени у заједничкој борби против фашистичког освајача, манифестовале братство које спаја наше народе, ла би поздравиле у слободној Југославији празник. милионских радних маса читавог света.

На митинзима на народним весељима по фабрикама и скверовима у Београду, наши најбољи уметници изићи ће пред народ, Уметност је, најзад, својина народа.

Првога маја видећемо још једном своју снагу, уверићемо се још једном да наши напори рађају успесима, да радни народ наше земље цени слободу. Високо ће лепршати заставе у првомајској поворци. Глас слободног народа одјекнуће сложно и снажно,

СПИНА

дал] ак

Сећање на последњи сусрет с Гораном

3

На валу ветра љуља се грање И лишће свежу росу точи. Плави се јутро у раздање Ко песникове тужне очи.

Но њега нема, И њих нема. Немирних, пуних влажног сјаја. И мир уокруг тихи дрема Мир, плаветнило — до бескраја.

Маглић, ко уклет, туробно ћути, Волујак спустио седу главу. —

Да л' су заувек уснули пути

По којима, на јуриш, отесмо славу:

Ал' не, И сада ко да тутње Топовски пуцњи с пивских страна; И ко да и сад, у часу ћутње, Бомбе кидају крунице с грана;

Тај дан, тај час не пролази, И неће проћи тако просто, – На мучном путу, на овој стази, Поет је прави ратник посто.

И залуд тражим, пружам руке, Не би ли трачак наде кан'о:

Не чујем топлих речи звуке, Не видим лице насмејано.

Заувек усне занемеле,

Лице је давно потамнило. Руке су клача сан разнеле И срце што је за људе било.

Ветре, не љуљај пусто грање И росу — сузе ти не точи. Песник је уснуо у раздање, Заклопљене су плаве очи.

Вучево, јула 17946.

Танасије МЛАДЕНОВИЋ

ЈЕФТА ПЕРИЋ;

рви мај у нашој земљи прослављен је први пут

пре 57 година, Тежак пут су прошле наше радне масе од своје прве првомајске. прославе до стварања наше данашње слободне народне државе, У својој жестокој, дуготрајној и непомирљивој борби у прошлости противу капитализма и ненародних влада оне су се прекаљивале и оспособљавале за велику битку, из које је поникла наша данашња слободна отаџбина — Федеративна Народна Република Југославија. Прва прослава Првога маја у нашој земљи одржана је у Загребу 1890 године, тј. одмах после одлуке Међународног социјалистичког конгреса у Паризу 1889 године, којом је Први мај проглашен за дан међународне солидарности радничке класе, Режим црно-жуте Аустро-Угарске и високи феудални хрватски клер спречили су да загребачко радништво своју прву првомајску прославу изведе манифестацијом кроз загребачке улице, Због тога се прослава морала ограничити само на скупштину у затвореном локалу „Коло“. Али, спре“ чавање иступања на улицу није могло застрашити раднике Загреба. Велики њихов одзив на скупштину био је достојан одговор власницима црно-жуте феудалне реакције, Са овом пр“ вом првомајском скупштином хрватска радничка класа преко загребачког радништва први пут је јавно самостално иступила на арену друштвене борбе, да затим кроз деценије на“ стави ту борбу не само за право коалиције и социјалне реформе, већ и непомирљиву борбу за ослобођење и слободу читавот хрватског радног народа града и села и да из своје средине да највећег сина наших народа — друга Тита.

. Друга по реду прослава Првог маја у нашој земљи била је у Београду 1896 године. То је било доба тешког економског и политичког робовања радних маса у Србији. То је било: време када је у Београду килограм хлеба коштао 0,20 динара, а плата високо квалификованог радника почињала са мизерном надницом од 0,40 динара дневно, уз убиствено дуго радно време од 16—18 часова дневно, То је било доба када је у „демократској Србији“ један пандур имаго више права него читава радничка класа, . Спремајући се за ову прославу, њени организатори из“ дали су специјални апел раднидима у чијем се садржају видела дубока обесправљеност српских радних маса. У апелу се није смело ништа рећи о страховитој политичкој обесправљености радничке класе. Апел се завр“ шавао следећим позивом „Рад ници, ви од чијег рада зависи цело друштво, похитајте на прославу... кад може буржоазија да нам намеће стоти" ну својих празника, можемо и ми имати свој празник, То ће бити први корак нашег рада...

похитајте и покажите да сте

експлоатацији и

солидарни са вашим друговима у другим земљама,“

Као и режим црно-жуте Аустро-Угарске монархије, тако је и „уставна монархија Србија“ у овом првом Првом мају у Србији видела потмулу грмљавину радних људи, који се дижу и постају жива друштвена сила са прогресивним циљем да се измени буржоаско друштво новим друштвеним, социјалним и политичким уређењем, Пошто се због фарисејског „пијемонтства“ Јужних Словена није усудила да Први мај јавно забрани, влада је предјузела широке мере „предострожности“ против „револуције“. Она је мобилисала сву београдску полицију и сву жандармерију, појачавши је одредима из унутрашњости, На зборно место на „Зелени венац“ послат је, поред пешадије, још и јак одред жандармериске коњице, са наредбом да одмах, на лицу места, каром обухвати мајске манифестанте и да их у кари спроведе кроз Балканску и Сарајевску улицу до краја вароши, У тој коњичкој кари поносно се вила мала црвена застава, иза које је корачало близу 150 бораца новог дрећнијег доба, на челу са Веасом – Пелагићем. Али, влада „демократске“ и „уставне“ Србије није се на овоме задржала. Кад се увече из Топчидера враћала првомајска мани“ фестација, која је преко дана нарасла до 1500 радника, радничких жена и радничке деце, њој је усусрет на Топчидерско Брдо у галопу излетео одред жандармериске коњице, стао сабљама тући и гонити по Топчидерском Брду раднике, њи“ хове жене и њихову децу, Тако је српски пролетаријат прославио свој први Први мај у Србији.

Под много тежим околности“ ма и са далеко већим жртвама славио се Први мај у старој Југославији. Ако је Први мај у првим почецима буђења радничке класе нше земље претстављао сан далеке будућности, у старој Југославији он је означавао блиски пад угње-

тачке, капиталистичке Југослаг

вије.

Победа Октобарске револуције и стварање Совјетског Савеза силно је одјекнуло међу радним масама вароши и села бивше Југославије, Под тим утицајем образовао се чврст савез радника и сељака, Револуционарни раднички синдикални покрет, са својих 250.000 чла“ вова, под руководством Комунистичке партије претстављао је друштвено организовану силу. Генералним штрајком за одбрану Совјетског Савеза и Совјетске Мађарске, радничка класа у старој Југославији у спева даонемогући власнике не народне Југославије да упадом са својим спремљеним дивизијама у Совјетску Мађарску окаљају револуционарну част и традицију наших народа и да их натера да са Мурманска повуку Југословенске јединице које су се тада под енглеском командом бориле против Совјета, Као одговор на терор

к]

Бродоградилиште

»Чука рица«

над штрајком железничара на прузи Ниш — Зајечар долази проглашење совјета на станицама, На изборима за „Конституанту Краљевине С. Х. С.“ Комунистичка партија постала је по броју гласова трећа партија. У општинским изборима Комунистичка партија добија већину у Београду, Загребу, Скопљу, Осијеку, Нишу и готово свим окружним варошима. Добијањем већине у Београду, комунисти су први пут у историји света успели да добију већину у буржоаској престоници. У јеку тога брзог нарастања револуционарног и напредног покрета, реакција старе Југо“ славије збацује маску „демократије“ и јавно отпочиње своју терористичку и антинародну борбу против радних маса вароши и села. Један од првих крупних терористичких корака реакционарне старе Југославије била је генерална забрана Првог маја 1919 године од стране радикалско-демократске владе. Да би осигурала забрану, влада је противу радничке класе буквално дигла на ноге сав свој државни апарат, На три дана пред Први мај она је ставила сву војску, полицију и жандармерију у ратну приправност. У целој земљи су извршени масовни претреси и масовна хапшења комуниста, синдикалних функционера и о“ бичних чланова синдиката. Хиљаде и хиљаде радника, прогресивних бораца широм Југо“ славије, било је бачено У апсане. Само у Сарајеву војпе власти су ухапсиле 500 лица. У самом Београду, уочи Првог маја, изведене су и постављене топовске батерије на ондашњем Пашином Брду, Бањици и Топчидерском Брду, а на пољани где се сада налази Студентски дом, стајало је јако митраљеско одељење у потпуној ратној приправности. По двориштима влада је поразмештала сву коњичку и пешади“ ску жандармерију, а по улица“ ма Београда крстариле су појачане жандармериске патроле са бајонетима на пушкама и откопчаним револверским фу“ тролама.

Међутим, генерална забрана Првог маја, масовна хапшења, затварање и тоседање рад ничких домова и синдикалних просторија војском и жандармеријом, нису успели да спрече иступање радних маса на Први мај. Напротив, на овај терор и насиље власника старе Југославије, радничка класа је одговорила великом обуставом рада и масовним учешћем у првомајским иступањима, У Београду је, упркос наперених топовских. батерија радикалско“ демократске владе, у Кошутњањку одржан импозантан илегални првомајски митинг. На сличан начин одговорило је

„ радништво Загреба, Љубљане,

Сарајева, Скопља, Сплита, Це“ тиња, Новог Сада и осталих места. У Нишу је огромна маса од преко 5.000 радника и рад“ ница на челу са радницима железничке радионице пробила неколико жандармериских кррдона, триумфално прошла кроз Сени ара

нишке улице и усред вароши, под отвореним небом, демон“ стративно, пред близу 10.000 ул чесника, одржала свој велики првомајски митинг.

Овако како је 1919 године изведена прва прослава Првог маја У старој Југославији, тако је она извођена готово за све време њеног постојања. 1929 године, уочи Првог маја, у Загребу је ухапшен и у затвору убијен друг Ђура Ђаковић, се“ кретар ЦККПЈ, затим изнет на аустриску границу, а у штампи је објављено да је на њој „при илегалном прелазу убијено непознато лице, за које се ход 06дукције установила да је то по знати босански комуниста Ђу« ра Ђаковић“,

У основи измењена социјал на и политичка структура нове Југославије учинила је да сен Први мај у нашој новој држа“ ви слави под сасвим другим борбеним паролама, него што је слављен,у капиталистичкој

Југославији, Овогодишњи Први мај прослављамо у знаку мо“ билизације најширих слојева радних маса града и села на велику офанзивну битку 8 испуњавање и превазилажење планских задатака прве године првог петогодишњег привред“ ног плана, у чијој је основи по. ложено историско дело инду“ стријализације и електрифика“ ције — дело | је друг Тито поставио пред наше народе

Синдикати, који су деценија“ ма играли велику улогу у бор“ би против окованога рада, ре“ акције и нендродних влада, мају исто тако да одиграју ве; лику улогу у овој знаменитој бици за електрификацију и Ив“ дустријализацију наше земље, за испуњавање нашега првог петогодишњег привредног Пле“ на. Као школа научног соци“ јализма, синдикати данас више него до сада, морају да посте“ ну у најпунијој мери свако“ дневни пропагатори и органи“ затори нових метода ослобо“ ђеног рада. Синдикални фун«“ ционери, од најмање подру“ жнице па до највишег синдикј ног форума, не смеју ни за тре“ нутак да забораве на научну истину: да људи стварају ", сторију, А шта значи у нашој стварности стварање историје“

То значи барба за изградњу нове Југославије, борба за р“ звијање радне утакмице и У дарног рада, учвршћивање рад не дисциплине, старање за У" вођење норми, борба за ква““ титативно и квалитативно И пуњавање производних 38 така од стране сваког раднич“ ког колектива и сваког По диног радника и брига 38 пре“ вилну „примену. законских пр9' писа о раду и за раднике, сно и поштено испуњавајућ“ ове и све друге задатке родног фронта и наших народ“ них власти, ми ћемо брже 0“ стварити оно чему теже (8 радне масе ~~ створити од Н>“ ше младе државе цветућу 3" мљу, земљу великог благоста“ ња,

Паза СТЕФАНОВИЋ