20. октобар
За
2 АНАЗТЈ ~
СТРАНА 4
тезе ти ни
Рад у каменолому Кијево
КАКО ЛИКВИДИРАТИ НЕСТАШИЦУ ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА
Могоћности 31 коришћење
ЛОКОЛННХ
СИрОВИНО
НО ТРОДНЛИШТИМО
време када је грађе-
винска сезона добила у Београду широки замах, често на градњама долази до застоја У раду због „недостатка материјала“.. Овај изговор не може и не сме да служи као оправдање појединим управама грађевинских предузећа, јер је околина Београда богата грађевинским татеријалом, а ако се предузећа нису благовремено побринула да организују експлоатацију и коришћење материјала којег и-
мају у непосредној близини својих градилишта, то је само знак њихове недовољне
сналажљивости. Несташица 0сновног грађевинског материјала, песка, шљунка, цигле и креча могла је и може да се реши коришћењем оних средстава са којима се располаже.
Багерисање песка је прилично компликовано и скупо, а с обзиром да се не распола-
же довољним бројем багера кроз целу сезону градње тај недостатак би осетно утицао "на напредовање радова. Зато
треба прбучити могућност ко-
9 ришћења жутог, брдског пе-
ска кога има у околини града и који по квалитету не заостаје много за речним песком.
Примитиван начин прављења цигле и недовољан број модерно уређених циглана има за последицу недостатак _цигала, због чега су грађевинска предузећа приморана на преоријентацију у раду, нарочито при градњи мањих, приземних зграда. Ћерпич је много _јевтинији од печене цигле, брже се производи, али постоји опште и погрешно убеђење да је употреба непечене цигле немогућа и застарела. Међутим, са извесном изолацијом терном хартијом и тером ћерпич би могао да послужи сасвим корисно при грађењу приземних зграда, То нам доказују и искуства Совјетских грађевинара, који су подигли читава и веома добра
насеља грађена од непечене цигле. Питање недостатка креча,
који се добија из најудаљенијих крајева земље, могло би се решити експлоатацијом и поновним отварањем мајдана кречњака и затрпаних кречана у Жаркову, који се од ослобођења уопште не користе, Омладинци су у Жаркову 0Тпочели отварање мајдана камена који ће послужити за зидање темеља _ омладинске фабрике у Железнику, али кречњак се не вади и кречане остају и даље затрпане, док традилишта Београда оскудевају У кречу.
Преоријентација на употребу камена у грађевинарству, _ камена кога има довољно у Кнежевцу, Кијеву и Жаркову, знатно би помогла убрзању радова на градилиштима Бео-
града. При овоме треба иста-
ћи чињеницу да су репарације
| камених градњи много брже и
јевтиније од репарација бетона, асфалта и цигле, у којима се поред свега осталог и оскудева. ћ
Експлоатација камена је отпочела, али још није узела оне размере које су могуће. Тако комунално грађевинско предузеће углавном задовољава своје потребе коришћењем каменолома у Кнежевцу, али је због недостатка машина (компресора, револвера и погона) то коришћење прими: тивно и отежано,
Као одлична замена шљун-.
ка и песка могу да послуже ризла и камена прашина које се производе у каменоломима · Окружног грађевинског _ пре| дузећа и Прве секције за одр| жавање пруге У Кијеву. Ме-
ђутим, на експлоатацији ових каменолома није упослен велики број радника, а такође се не располаже ни са довољно машина и средстава. Због тога су радници Окружног грађевинског предузећа приморани да поподне позајмљују са градилишта Прве секције ваздух за своју једину револвер-бушилицу. Услед недостатка дугог гуменог црева, минирање горњих слојева камена је веома отежано.
Употребом туцаника, ризле и камене прашине потпуно би могла да се реши несташица шљунка и песка, а каменоломи Кнежевца, Кијева и Жаркова обилују довољним количинама здравог и доброг камена који је некада употребљаван за поплочавање београдских улица (Милоша Беликог, Булевар Југословенске армије итд.).
Поред ових мера, које би обезбедиле снабдевање потреб ним грађевинским материјалом треба извидети и могућност коришћења шљунка кога
-иуа у брдима.
Употреби бетонског гвожђа са старих грађевина такође треба посветити већу пажњу него што је то до сада чњено. Узевши У обзир све могућности које нам у грађевинској сезони стоје на расположењу при обезбеђењу материјала за градњу, користећи локални грађевински материјал, несташица материјала може бити сведена на минимум. Да би се све ово постигло, нужно је да грађевинска предузећа Београда што пре отпочну и појачају досадашње коришћење каменолома У околини Беотрада, да осигурају потребан алат (дробилице, револвер-бушилице, компресоре, погон и транспортна средства), повећају број упослених радника У каменоломима и посао учине рационалнијим.
Само на тај начин биће У
потпуности ликвидирана несташица материјала. Управе грађевинских предузећа Бео-
града неодложно треба да појачају рад на коришћењу локалног грађевинског – материјала, јер од хитног спровођења ових мера У многоме зависи испуњавање грађевинских планова у првој години Пето-
летке. Б. ВУЧКОВИЋ
ЕРЕ АЕ ДРЕА АЕН ЕЕГ РАТЕ НЕ АЕ АЕ ЕНИ БЕЕН
родско предузеће зи безалкохолно пића
вотрад, Франше Д. Епереа број 112 Телефон број 41-397.
Производи: наду,
Поруџбине се достављају одмах кнамионима нашес предузећа |
НАПОРАН РАД ЦИГЛАРСКИХ РАДНИКА
Па једној београдској
адници, огрезли у блату до кукова, мешају земљу с водом, преврћући је мотикама. Измешану земљу односе на столове мајсторима. који јој дају облик цигле. Тако, као и пре стотину година, започиње производни процес на циглани „Авала“ у улици Булевар Црвене армије и на многим нашим цигланама. Е Земља, вода, угаљ, нешто примитивног алата и уређаја — то су била средства помоћу којих се стварао капитал, Да би се с тим произвела цигла цедио се и задњи трун снаге из радника који су радили цигларске послове. Посао је био уносан. Радницима се није пружала прилика за усавршавање рада, пошто је то захтевало скупља средства производње, а послодавци нису усавршавали производна средства. Најјевтиније _ средство "била је људска снага.
Наследили смо старе циглане са старим уређајима А ни људи на цигланама нису покушали да раде на нов начин. Они о томе, изгледа, и не мисле. Рад на акорд покреће их да раде брзо, али због сезонског задржавања на раду, а још више због врло слабог политичког рада синдиката, они св не старају да усаврше производни процес, Ударника овде нема. Измешано блато мајстори месе у округле лопте, ваљају те лопте у песак, а потом их убацују у калупе. У једној групи ради се само са два калупа. Док мајстор пуни један калуп, његов помоћник односи други који је пун и формирану сирову циглу истреса да се суши на сунцу. Сви ужурбано раде, мното се замарају, али много не постижу:
— Зар се не може радити друкчије, другови» Шта мислите ви, друже управниче, питамо — зар се не може израдити калуп у којем би се истовремено могло формирати неколико цигала»
Можда лаицима све изгледа једноставно. Можда и овај наоко једноставни посао крије у себи неку сложеност, јер У“ правник одгов ара:
— Немогуће, покушавало се.
циглани
Сећам се речи из филма „Велики живот“, где један од јунака, одупирући се примени новог Метода рада каже отприлике: „ИМ пре нас су живели толики паметни људи па нису то измислили“... Али пре нас владали су у производњи други односи. Власници предузећа су подјармљивали раднике и ометали им напредак. А ми смо створили нове односе у нашим предузећима. И у нашим цигланама је сада заједнички интерес управе и радника да се производња усавршава и да се људи развијају.
Сунце пече. Радници с весељем раде, јер при лепом вре“ мену посао одмиче. Места где се суши поређана пресна цигла, потпуно су отворена. Ако је време ведро, за просуши“ вање је довољан 1 дан, а иначе цигла мора остати и по 45 дана. |
— А ако подне киша»
— По киши уопште не може да се ради.
Тешко пада помисао да у о“ вој грани радиности у којој се ствара важан материјал за правовремено испуњавање плана у грађевинарству, радови 2зависе од времена. Киша не наноси штету пресној цигли, али ако се накваси просушена ци“ гла, она се распада у блато.
Цигла се ређа
" Зато се цигла,
- шавају штете.
после сушења
на сунцу, слаже у узане и вИ-
соке редове тако да до сваког комада допире довољно ваздуха. Наслаге се покривају кровићем који треба да их штити од кише. Али и притом се деАко ветар наов, расквасе
кишу под КР Е Не У и попусте
се поједини редови читаве наслаге.
На питање зашто се онда кровић не прави шири и згоднији, сви кажу: Ј
— Не може.
Али, објашњења нису довољно јасна. Тешко је поверовати да нису у питању навике из старих времена — када се послодавцу боље исплаћивало да поново употребљава људски рад него да циглу покрива бо• љим кровом.
После 10—15 дана оваквог просушивања цигла се пече. Она се мора пажљиво слагати у кружну просторију за печење. Док се печени комади с једног краја скупљају, на дру“ гом се слажу пресне цигле И преко њих се пушта ватра, Ватра се ложи одозго, кроз мале кружне отворе „каписле · Кроз „каписле“ виде се наслаге цигала, усијаних као ковачко гвожђе, Квалитет цигле највише зависи од печења.
— „Печач“ је врло важан, —
за сушење
И
4 ЈУЛ 1947.
Мешање земље
каже ложач Милан Маринко“ вић. — За сву циглу која долази на рад код мене паре су унапред плаћене и ако ја не испечем добро, сав посао би био узалудан. Код Милана учи занат и његов син, који с њим
"заједно обавља печење,
__ Угаљ нам је проблем, каже управник.
Поред каменог и мрког угља, и лигнита, за печење цигле може да се употреби и угљена прашина. Предузеће „Путник доставило је циглани сву угљену прашину из својих подру“ ма, а скупљање прашине спровешће се и по установама У Шестом рејону. Свакако бин грађани радо допринели у та. квој акцији, али нису обавештени колико би тиме олакша» ли снабдевање циглана огреВОМ. Управник истиче и оскудицу у радној снази. Приспели пољопривредни радови одвлаче људе у села где имају имања,
И то је један од разлога за напуштање посла.
Печена цигла отпрема се на београдске грађевине. „Производни задатак испуњавамо“, рекао је управник. Али да ли ће се грађевински радови, пред виђени Планом, правовремено из'вршити ако се и даље оста“ не при старим методама рада на цигланама, ако и даље радови буду звисили од атмосферских прилика
Д. ПЕРИЋ
ОСПОСОБЉАВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА
Испити на грађевинарском курсу
»Ма што градио, никад не забо.
рави да је то твоје и твојих потомака. — "Зато увек гради сигурно, лепо и са љубављу« (Из зидних но4, вина грађевинских радника).
ош од детињства,
обрађивао малу њиву крај Ничева, жудео је Живко Јовески за великим градом, Жудео је за животом у њему, за радом. И када су многи из њетовог краја кренули у Београд на рад, кренуо је и он. Махнуо је последњи пут мајци руком и отишао у Еичево; а одатле возом за Београд. Радио је најпре на грађевини као обичан физички радник. Тенан је био њетов посао. тешко је било преносити по читав дан цигле, скидати чекићем с отврдли це-
ораннаду,
док је
шампањ лимумалину са
содом и сода воду у флашама разних величина
мент, али Живко је заволео посао и радио је са љубављу. Када су једнога дана питали другове на његовом радилишту да ли хоће да похађају нурс за стручно оспособљавање, јавио се и он. Јавио се да учи за тесача, Десет сати је радио на грађевини, а увече је, иако уморан, пажљиво пратио предавања. '
У Бестраду нема довољно квалификованих грађевинских радника. Зато се оспособљавају путем нурсева, Тако је априла месеца Месни одбор Савеза
грађевинарс,) заједно са Извршним одбором _ организовао зидарски, тесачки, калдрмџиски
и асфалтерски курс, На нурссу се уписивали физички радници,
а многи су дошли и из других струка. Многи су. схватајући од колике је потребе надар квали-
ФфФикованих грађевинских с радника напуштали своје занате — обућарски, сарачни, кројач-
ки — долазили да се упишу на курс и да се оспособе за стручне грађевинске раднике. На нурсеве је уписано 182 радника и то 120 на зидарски курс, 32 на тесчки и 30 на калдрмџиски и асфаптерски. За време курса радници су били распоређени ло разним радилиштима
грађевинских предузаћа – Извршног одборс,) тде су се правтично оспособљавали, а увече
су имали два сата теорије. Два месеца су радници учили, трудили су се да све што боље на. уче, Многи су од њих још за време трајања курса поназивали на раду одличне резултате, често су ишли у корав са старим _ квалификованим _ радницима. А када је дошао дан испита, они су, помало узбуђени, читав сат пре почетка испита испунили једну собу зграде новог универзитета, која се оправља и на којој су се они учили. Полану испит у тој згради у којој познају сваки вутан. на којој су први пут опробали своја знања, Испитна грозница оставља видљиве трагове на лицима оних који полажу. Тешко је градиво које су морали савладати, па се боје да су монда у учењу нешто пропустили. Попању и теориски и практични испит.
— Јосип Доминић тесач, про. зива члан испитне комисије,
Омален дечак, деветнаестих година; журно прилази столу и стаје испред табле.
— Хајде, Јосипе, нацртај шалон за бетонску греду,
Јосипова рука са кредом нај. пре оклева, да онда готово полетч преко табле. исписујући прагилне линије.
— Добро, а знаш ли да нацрташ хоснике ·
Јосип брзим потезом, сад већ много сигурније. црта косник. још неколино питањсф, на која одговара помало замуцкујући, збуњено али добро, и Јосип је положио испит.
Један за другим ређају се радници и сви лепо одговарају.
— Живко Јовески, опиши нам ти материјал којим радиш,
Урезале су се боре на челу младића из Македоније, замислио се и лепо одрешито причао. — Радим са летве, са даске, са греде...
. У подруму зграде калдрмџи“ је полажу прантични део 7“
пита, Ређају по песку ломљен камен у полукруг, праве кал дрму.
— Сме пи да се стане на ту
зашу калдрму пита их у шали њихов наставник практичног дела курса Влада Росић.
— Зато је и правимо да се гази по њој, да јуре кола И све прскају варнице од коњ свих копита, да све пршти,
Вапдрмџије и асфалтери полажу заједно, зато што је њихов посао тесно везан једна С другим, Сутра, кап заврше курс, они ће заједно асфаптирати и калдрмисати улица града.
На курсу има 50% мена радница, Оне су већином 6а зидарском курсу, Све су са успехом полошиле испит.
Осамдесет осам радника положило је испит Београд је добио 88 нових полуквалификованих радникср који ће се на даљем, четворомесечном курсу, оспособити за потпуно квалиФиковане раднике.
И поћи ће на рад по свим грађевинским предузећима У Београду, да граде куће, калдрмишу и асфалтирају улице, да својим 'радом допринесу 9стварењу Плана. ћ