20. октобар

ПРЕ У = ПЕШ РАДО Пипи | Рм

"А.

5 ОАИА (АНДИМА ПОЉА

"ке и ЈЕведсве

ад год путујем, пролазе-

ћи кроз наше станице, примећујем да је редовна појава да људи леже док чекају на воз. Због тога станице изгледају много горе него што су и ова појава оставља врло рђав утисак како на домаће тако и на стране путнике. Ово није појава само на неким мањим сеоским станицама, него је то случај и на Београдској железничкој станици кроз коју пролазе хиљаде путника из земље и иностранства. Људи спавају у чекаоницама, испред станице, у вестибилу и на сваком месту. Некада просто изгледа као да је немогуће проћи а да неког не нагазиш, Не лежи се само на клупама, јер је њих мало, него најчешће на бетону и на патосу.

Питамо се зашто се не уве> де неки ред и у томе погледу. Станица се не сме користи ти за преноћишта. Потребно је да се постави више клупа за оне који стварно чекају на воз, а за путнике који чекаоницу користе као коначишта треба отворити јевтина преноћишта у близини станице, како не би запремали место пут. ницима који у чекаопици че-

= = Мај =“ ~ Мо

кају зато што путују. Решењем овога питања решило би сен питање сталне гужве и нереда на Београдској железничкој станици.

Ружица ЈОВАНОВИЋ, Јованова 23

Ж Понашање келнера

ре неко вече свратила сам у реновирани и лепо уре:

ђени градски ресторан — „Загреб“. Удобна седишта, нови столови, пријатно – осветљење,

утисак новог.., Али, остало је нешто старо...

На наш позив келнер нас је неколико пута обилазио. Када смо извршили поруџбину, ДУго смо чекали иако је било у питању хладно јело, а гостију је у локалу било врло мало. На наше инсистирање, које је било у сасвим лепом тону, он је набусито одговарао. Најзад, донео нам је паризер. Аљкаво је спустио тањире и виљушке и кренуо даље, Када смо затражили ножеве, пошто пари-

(Наставак са шесте стране)

стари, турски део са трошним вућама и узаним, кривудавим улицама.

Први послератни републикански међународни сајам, једанаести откад су почели сајмови да се одржавају У Пловдиву, претставља велику манифеста= цију привредног успеха Народне Републике Бугарске и доказ њене спремности за међународНУ савадњу и мир: .

Зграда и павиљони сајма раз= бацани су по граду: Ове године на левој обали Марице подигнути су нови,

љони, јер су се досадашње

просторије, успед сталног про- '

ширења сајма, показале као

недовољне.

Бугарска је на сајму _ изложила производе свих грана лољопривреде; занатства и индустрије и приказала своје успехе у послератним напорима на успостављању нормалног мивота као и перспективе свога развитка кроз двогодишњи привредни план. Поред тога што су на сајму учествовала сва државна и нооперативна предузеће, знатан део изложених пред“ мета у бугарским павиљовима припадали су приватним предузећима |

На сајму су званично учествовале и многе стране државе Совјетски Савез, Чехословачка, Румунија, Је ске, Албанија и Палестина. З Енглеске, _ Дмерине, Белгије, Италије, _ Монака, ађарске, Француске, е, Швајцаршзпокали 6Х

велики пави+

Југославија,

За више реда на Београдској железничкој станици

зер није био огуљен, рекао је нехатно: „Добијете“. — Наравно, пошто ножеве задуго није донео, послужили смо се пр. стима и виљушкама. Тек пошто

смо све појели, стигли су но-, жеви. Келнер је отсечно затра“ жио да платимо рачун, То је било разумљиво, пошто је ње. гова смена завршавала рад. Али, када је почео да прави рачун, настало је право изненађење. Уместо да — извади блок, келнер је само извукао

мастиљаву оловку и по сјајној мермерној плочи почеле су да се нижу крупне цифре.. Тек тада смо приметили да је сто био потпуно мшаран рачунима. Трагови мастиљаве оловке којом су писани рачуни били су упола избрисани — _ вероватно су их избрисали рукави посетилаца .

После тога дешао је келнер нове смене. Он није морао да жури Као први, али и он је пет минута после служења затражио да се рачун плати. МИ опет

се поновило писање рачуна на стоној плочи. . Чудно је да је Дирекцији

ресторана измакло из вида о вакво понашање особља, Да би се томе на време стало на пут и да би се нови дух рада и брите о народној имовини пренео на наше угоститељско особље, потребио би било сва“ кодневно указивати на његове дужности у додиру са публи-

ком. М. П.

Тротоари Балканске

|алканска улица је једна од најпрометнијих, нарочито у погледу пешачког саобраћаја. Пошто је овом улипом најкраћа веза између Теразија и Железничке станице, њоме дневно пролазе хиљаде и хиљаде путника. И баш та улица којом у Београд улазе скоро две трећине приспелих путника, има – најнеуређеније тротоаре, На неким местима тротоари су делимично калдрмисани ситном коцком која је испала из лежишта, а стање ни:е боље ни тамо где је постављен асфалт. Има рупа дубоких и по 20 и више сантиметара. Ако се даље остави овакво стање у Балканској улици, која је и иначе стрма и незгодна, неће бити чудо ако се за време зиме буду дешавале мно_ ге несреће. А поред тога, због великог броја рупчага, у улици се не може ни чистоћа одржавати како треба. Нарочито ће бити прљаво у јесен када се за време киша у рупама буде задржавала вода и блато. Зар је немогуће да се ова улица бар мало уредир Не

улице

треба дозволити да путници који долазе у Београд, видећи такву улицу, одмах стичу Утисак да је наш главни град прљав и неуређенЈов. ЂОКИЋ, Кордунска 90

Раскопани ивичњаци у Балканској улици

Уцене уморних путника

јраћала сам се са лечења из бање Сланкамен. Сти гла сам у Београд бродом око 11 часова ноћу и ево шта ми се десило на — пристаништу. Нигде није било ниједног фи јакера ни таксија, а поред при.

своју продукте преставници појединих приватних фирми.

Највећи и нађлепши био је павиљон _ Совјетског Савеза у номе је била приназана сва ње това пољопривредна и индустриска моћ. Поред разних мањих и већих машина, прецизне ме ханике хемиских и елентротехничких производа, изложени су и најновији модели луксузних и теретних кола,

У југословенском павиљону, једном од најпосећенијих на читавом сајму, били су изложени они предмети за којима У Бугарској постоји потреба, што значи да је наша земља приказала само део својих привредних могућности. Псред једног дела индустриске производње приказани су производи прехранбене; дрвене и хемисне индустрије итд, Посматрано У светлости нових; братских односа, учествовање Југоспавије на сајму у Пловдиву, допринело је још више тесном зближењу наших народа и даљем развијању трговачких веза и привредне сарадње између Бугарске и Јутославије. За десет дана седам је посетило преко 250.000 људи. Та чињеница показује да је: потпуно успео. Но први послератни сајам у Пловдизу не само нао слина поститнућа

нове Бугарске, већ има и међуза развијање

свима демонратским

света. Душан СЛАВКОВИЋ

Филип АЋИМОВИЋ

станишта стајало је свега неколико носача око којих су се тискали путници, Предала сам кофер једноме са — колицима који је већ био примио мали кофер неког човека. Овом човеку био је наплатио до „Лондона“ 100 динара, а мени је до „Славија“ тражио такође 100 динара, Кад сам му рекла да је то сувише и да није по одређеној цени, почео је да се цењка док није пристао да носи за 50 динара, с напоменом да не кажем оном другом чији је кофер носио. Носач узима 100 динара од пристаништа до Славије, а такси 30 динара од железничке ' станице до Славије. Зашто не постоји ниједан такси на при: станишту» Има људи болесних, који далеко станују, а и путни“ ка који први Београд па морају ноћу да лу тају кроз улице или да са свим стварима иду чак до станице да би узели такси или фијакер. Нада ПЕТРОВИЋ

пут долазе у

ел

ШПЕКУЛАЦИЈА ОМОГУЋЕНА ЗБОГ НЕОБАВЕШТЕНОСТИ риликом уписа студената на Економски факултет било је означено, како у дневној штампи, тако и на службе ној табли на самом Факултету, да сви нови студенти треба да поднесу уписницу и ђачки лист. О томе каквог издања и облика треба да буду Уписница и ђачки лист није било ни речи,

Многи студенти су купили ове формуларе код разних књижара, где су узимали уписнице са плавим или розе ко: рицама, а на којима је стајала ознака да служе за упис на Економскочкомерцијалну _школу у Београду. Других фор. мулара није нигде ни било. Међутим, при самом упису, студенти су сазнали да те уписнице и ђачки листови не вре-

узму нове

де и да треба ла који су тек изишли из штам“

пе.

Природно је да је овим велики број студената оштећен. Ради се истина о малим сум:ма. Али, баш због тога се намеће питање како се могло дозволити да поједини књижари тако искористе необавештеност наших студената и да распродају своје залихе старих формулара. Број студената који су овако бацили новац, плаћајући по осам динара за ове безвредне формуларе није мали, и књижари су на: купили приличан износ. Сматрам да се ово граничи са ште_ кулацијом, јер је књижарима морало бити познато какви су формулари потребни за упис нових студената, Али, утолико је већа одковорност и службеника на Факултету, који одмах

нису упозорили студенте на то

какве формуларе треба да ку-

пују. С. МАРИЋ

Четрдесет дана чекања

(С ходио постојећим уредба. ма о међусобном плаћању, фабрика обуће „Милорад Петровић“ из Београда упутила је филијали Народне банке у Краљеву једну фактуру, с тим да је филијала наплати од установе којој је роба испоручена, У питању је била наплата износа од 350.632,50 динара.

Прошло је месец дана од слања фактуре и налога за наплату, 2 новац није наплаћен. Тек после пуних четрдесет да. на фабрика је добила извештај од филијале Народне банке у Краљеву, да исплата није извршена и да се за наплату треба обратити Народној банци у Београду,

Оправдано је што се налог вратио, али нема никаквог о правдања за то што је тако

из Зоолошког врта

| — Чекају да виде ту змију која једе једанпут месечно па не мора да чека у редовима. '

Београдске основне школе почеле су са радом. У школским часовима, пионири напуштају игру, Али лепи и сунчани јесењи

дани омогућују им да и за време рада удишу свеж ваздух

Како су београдски пионири провели лето

К за су воћњаци по плод-

ној Србији још одисали·

дахом пролећа пошли су први београдски пионири на летовање, Попуљци тек набрекли од првих пролећних киша, про_ зирни и миришљави као да су, поздрављали најмлађе госте.

Кошутњак, Ариље, Боговађа, Аранђеловац, Савинац код Такова — сиње море — Бакар, Краљевица, Цриквеница, Селце, Света Јелена и Будва, летовалишта, које су организовали Социјални отсек ИНОга и Министарство социјалног старања Србије, била су овога лета пу. на малишана. У току лета прошло је кроз летовалишта 2.780 београдских пионира,

Шуме, воћњаци, реке, широ_ ке и простране зелене пољане, лагани лахори у бегу, све је то биз оквир у коме су одзвања. ли дечји узвици, дечја радост.

Деца из обданишта летовалг су у Кошутњаку. Запослене мајке биле су у то време мирније и задовољније, јер су зна_ ле да се њихова деца добро 0порављају, Предшколски пизнири били су овога лета гости и откуцеј срца Кошутњака.

Нарочито за децу изграђени

павиљони у Ариљу већ у рано.

пролеће били су, такође, пре-– плављени дечјим смехом и игром, Шест стотина пионира из свих рејона нашег главног града одмарало се ту, шест стотина У Боговађи, три стотине у Аранђеловцу и две стоти_ не у Савинцу.

Јуна месеца, када је несно. сна жега притисла Београд, пошла је једна група од девет стотина дечака и девојчица на море. Тамо, на мору, где се

преплићу медитеранске биљке

дуго задржан у фијоци неког „експедитивног“ _ службеника, који је превидео и није хтео да мисли, да се тако дуго не сме чекати на наплату овако великог износа у којем је, поред осталог, садржан известан део државне акумулације у облику пореза на промет производа, У доба када водимо борбу за остварење нашег пр-

Дођите касније! | раније 2

адници и намештеници из

села Рипња који су запослени по београдским установама и предузећима, као најбољу везу с Београдом, користе јутарњи локални воз Који полази у 5.38 часова из станице Клење. Радници обично долазе на станицу пола сата пре поласка воза, да би могли извадити карте и мирно ући У 803,

На дан 8 об. м. приличан број београдских радника и намештеника није могао стићи на рад услед аљкавог и немарног рада дежурног чиновника на станици Клење. Наиме, овај чи:

'новник је одбио да путницима

изда карте пола сата пре поласка воза'и уместо да их саслуша кад су се позивали на прописе, он је једноставно за+ творио шалтер и више се није појављивао. Тек када је локал већ улазио у станицу и када су путници енергично захтева. ли да службеник отвори шал“ тер, он је почео да издаје кар" те, Пошто је приличан _ број

путника чекао, он није успео |

да свима изда карте, а није се за то ни потрудио, Чим је дошло време одређено за пола.

са плавим валовима Јадрана, летовала су београдска деца заједно са децом из целе Ср. бије, По тесним, каменом поплочаним улицама, трчкарали су пионири из чије се обуће отресало још несасушено грумење овлаженог песка, Јула месеца изменила се нова екипа од 370 малишана. На море су одлазила деца којима је од« говарала морска клима и ваздух. Школска поликлиника, У сарадњи са Социјалним отсеком ИНО.а, одабрала је ову, децу.

Уз нежну бриту старијих, пионири су на одмору богато користили своје дане. Пионири су, поред забаве, проводили часове _ окупљени у својим стручним кружоцима, Природа им је била непресушиви извор учења. По кружоцима су се такмичили ко ће више сакупи« ти разног биља, ко ће више до_ нети шароликог камења, ко ће боље научити имена разних морских _ животиња, _ разних пољских биљака.

Онако изгладнели од покрета долазили би на обеде, које су им пажљиво припремале антифашисткиње Београда, а по_ том би одлазили на поподневни одмор да наново продуже своје дечје игре,

И свуда где се вила пионирска застава, где је одјекивала пионирска труба, било тоу зеленој Шумадији или на Ми. ришљавом од алга мору, свуда је цветала радост, Пун) здравља, пуно сунца, свежег здравог ваздуха понели су враћају_ ћи се својим кућама београдски пионири са летовалишта

разасутих широм наше земље. Б БУЖАН

— на обично обавештење

вог Петогодишњег плана, када милиони радничких руку раде на обнови наше земље, мора се строго осудити рад службени“ ка, који својом немарношћу успоравају _ извршење наших обавеза према Државном акумулационом фонду, извршење обавеза од којих у великој мери зависи успех наше прве

петолетке. Виктор КОСТРОМИН

Што нисте дошли

зак воза, затворио је поново шалтер, говорећи: „Шта вам ја могу — што нисте раније дошли". Због таквог његовог поступка, путници су остали без карата и нису стигли У Београд,

Службеник _ станице Клење

није се само једном овако оп- |

жни скрену пажњу на његове дужности, 'Јер, иначе, неће бити чудо ако почне да грди. путнике што га не опомињу на

разне врсте послова у његовом _

занимању. ; Панта РОДИЋ,

чин, Министарства индустрије НРС_ к

Ба