20. октобар
Продавница новина
пред биоскопом
„Београд“
У ннитересу бољег изгледа и уређења града, свакако је неопходно решити питање продаваца новина н публикација на нашим прометним угловима: пред биоскопом „Београд“ и пред кафаном „Москва“. На преуређеним Теразијама овакве продаввице немају места пи смисла.
МВРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ СНАБДЕВАЊА НАШИХ ПИЈАЦА
| ПН
Бр ПОШОНООДННХ КОМИСИЈЕ 30 (ВЕОДОВаЊЕ
Појачана контрола продајних м откупних тржишта
едан од главних узрока
лошег снабдевања Београда и других већих градова било је неправилно вођење политике цена од стране Координационог одбора при Министарству трговине и снабле_ вања Србије. Последица слабости Координационог одбора била је и та што су претставници појединх набавних предузећа, који су били стални чланови Одбора, успевали ла прогурају код Координапионог одбора откупне цене које су одговарале само њиховим предузећима. На тај начин та предузећа су била у неку руку „овлашћени“ набијачи цена на тржишту, а већина градских предузећа Београда остајала је без робе, јер је „конкуренција“ плаћала произвођачима више. Плаћањем недозвољено високих цена од стране појединих накупаца тржиште је било упропашћено, што је имало за последицу нередован довоз намирниња за потребе Београда.
Поред лошег пословања и лошег вођења политике цена од стране Координационог одбора, заједничка свих набавних предузећа било је немарно склапање уговора са среским пословним савезима. Уговори, често, нису оба везивали сауговараче ни па
Ререганизитија дирекције ГРОДСКИХ предузећа Беогрода
[ радска трговачка предузећа, из дана у дан, све су више проширивала своје пословање, отварала нове продав нице и трговала са све разно“ врснијом робом. _Руководеће тело рада свију градских пре-дузећа била је Дирекција градЕских · трговачких _ предузећа при Одељењу трговине и снабдевања ИОНО-а. Ово јединствено руководеће тело дошло је, због разгранатости посла, у ситуацију да не може имати јасан преглед рада свих предузећа. Појачана важност друштвене исхране с друге стране је такође захтевала извесну реорганизацију _ досадашњег прсловања Дирекције _ град“ ских трговачких предузећа.
До сада постојеће Градско угоститељско предузеће није омогућавало правилан развој и организацију друштвене исхране. Последица је била форсирање комерцијалне стране пословања на рачун побољшања исхране раднога становништва. Сви ови разлози, 23 поглавито тежња да се радном делу становништва Београда побољ
ша снабдевање за живот потребним намирницама, _руко-
водили су Одељење трговине и
снабдевања да изврши реорганизацију Дирекције – прадских трговачких предузећа. Та реорганизација је извршена на тај начин што су уместо једног, до сада постојећег, руководећег тела формиране три дирекције градских трговачких предузећа и то: Дирекција градских предузећа за промет прехранбеним артиклима која ће руководити ралом Градског набавног преду“ зећа, Градског – млекарства, Предузећа за месо и масноће. Предузећа за воће и поврће, Градског предузећа за хлеб и Градског аутомобилског предузећа; Дирекција градских __предузећа за снабдевање индустриским артиклима руко"води радом Градског текстил'ног предузећа, Предузећа за "огрев. Градског магацина, 3а"тим Предузећа за промет гра' Ђевинским материјалом, Град· ским гвожђарским предузећем и Предузећем за промет _хартијом и канцелариским материјалом; У надлежност треће дирекције, Дирекције градских гредузећа за угоститељство и друштвену исхрану доћи ће два предузећа: Предузеће за промет алкохолним пићима и Градско предузеће за друштвену исхрану. Реорганизација _ Дирекције градских трговачких предузећа захтевала је такође и корениту реорганизацију откупне мреже. Од сада ће откупљивачи на терену длобављати само једну врсту робе, робу коју
њихова предузећа продају, јер
не свако поједино предузеће имати своје добављаче. На тај начин, поред проширења добавне мреже, биће омогућена и спецификација _ добављача, Целокупна откупна _ мрежа, пак, биће директно потчињена својој дирекцији која ће контролисати рад и испуњавање задатака добављача.
Оснивање трију Дирекција градских трговачких предузећа Београда омогућиће јаснију евиденцију рада градских предузећа а самим тим и побољшати снабдевање Београда. потрешка _
шта, рокови испоруке и примања нису назначивани, а о квалитету робе није било ни речи. Пенали — казне за неизвр_ шење уговора — нису били уопште предвиђани,
Да би се свим овим појавама стало на пут, Министар“ ство трговине и снабдевања предузело је већ потребне мере. Мако се у овој години не могу очекивати корените измене постојећег стања на терену, јер је сезона убирања плодова већ у пуном јеку или при крају, ипак ће кажњавање досадашњих _ криваца и деловање нове политике откупа и добављања намирница _ знатно побољшати снабдевање наших градских тпжишта.
Као прва и најзначајнија одлука дошло је расформирање Координационот одбора уместо кога се при свим извршним одборима градских народ. них одбора у већим градови ма оснивају изванредне комисије за снабдевање. Изванредној комисији при Министарству трговине и снабдевања Србије потчињене су комисије при одборима народних власти, Задатак је изванредних Ко: мисија да прате и контролишу остварење _ дневних _ планова довоза намирница на тржишта од стране набавних предузећа
ст
ИНО је безбедио кромпир за ограда добиће 50 килограма. члану
и задруга. Контролисање цена на продајним и откупним тржиштима и старање да поједина набавна предузећа у својој политици цена међусобно сарађују такође је даљи задатак изванредних комисија. Изванредне комисије даваће директиве за рад трговачким предузећима и постављаће им конкретне задатке које предузећа треба да остваре при снабдевању градова. Изанредне комисије ће, поред осталот, вршити надзор над тржиштима и све кривце који ометају редовно снабдевање или правилну политику цена на терену предавати надлежним народним судовима. Организација сталне дневне оперативне евиденције о количинама довезене робе на пијаце и о њеним ценама такође је задатак Изванредне комисије која ће свакодневно о томе обавештавати Министарство трговине и снабдевања. Оснивање изванредних комисија за снабдевање имаће као последицу побољшање стања на нашим пијацама, а самим тим и побољшање снаб_ девања раднога грађанства.
КРОМПИР ЗА СТАНОВНИШТВО БЕОГРАДА
У
зимницу. Сваки становник Бе. Сада се дели 15 килограма по
>
Београду је потребан прави дијетални
Пре више од годину дана било је објављено да се на Теразијама отвара дијетални ресторан. Ова вест обрадовала је све оне који су, из разних узрока принуђени да се хране специјалном, одабраном храном, било без меса, јаја и масти, било без соли, било У којој другој комбинацији. У отварању овог ресторана ви-
ресторан
дели су решење своје исхране и сви самци дијеталци. Многи старији људи очекивали су да ће у новоотвореном ресторану наћи лаку вечеру. Међутим, очекивања се нису испунила. Већ после кратког времена овај је ресторан сервирао у несравњено већим количинама нормалну, па и гурманску храну. Дијетална хра-
УЗАУЖ или попреко"2
Један предлог за уређење трамвајских и аутобуских ста. ница — јер су тротоари исувише уски за уобичајене попречне
редове,
на била је веома ограничена, јеловник оскудан и једноличан. Никаква инвентивност, никакав труд није учињен да они, којима је то потребно, добију оно што им је неопходно. · Отварање овог ресторана, на тај начин, није пружило оно што је било најављено. Ресторан није испунио свој задатак.
Често се дешава да прилике пи услови диктирају и руководе трговачким пословима, тако да је руководство приморано да мења врсту и карактер свога пословања. Уколико је и овде случај да се наметнула потреба ресторана са нормалном храном на томе месту м тога капацитета, то ипак не значи да је требало сматрати дијеталну кухињу као нешто, споредно. Било је потребно одмах тражити могућности да се на другом месту отвори ресторан са дијеталном _кухиЊОМ. Данас је то питање још увек отворено, Многи Београђани још увек немају могућности да добију праву и лекарски прописану дијеталну храну. Пита. ње отварања стварног дијеталног ресторана, на. тај начин, још увек је на дневном реду.
Само уколико се приступи том заиста неопходном задатку, то треба учинити са 903биљношћу и разумевањем какво овакав угоститељски посао захтева. Не може се жозволити више да се велики број оболелих Београђана међу којима је знатан број настрадао од ратних тегоба и интернаци_ је или заробљеништва, опекрбљује са два-три дијетална јела, кад постоје читави богати јеловници, који захтевају, лодуше, мало више труда, да би се од оскудног броја дозвољених сировина справило укусно дијетално јело,
У сваком случају проблем је важан и треба му приступити што скорије и решити га што потпуније.
ж
ен 19 СЕПТЕМБАР. 1947,
~
хк мивот м РАДУ ссосв ж.
ЗОРА ја (о о
Мосива Добрињински трг...
Зу чрнцо у велику петоспратну зграду Московскнолењинског универзалног магацина. У њему се продаје преко 25.000 група и врста производа _ совјетске _ индустрије. Прошле године у Универзалном магацину продато је робе у вредности прено пола милијарде рубаља:
У пратњи комерцијалног директора Александра Петруњина обилазимо велике сале Универзапног магацина. Оне су препуне. Неколико мушкараца разгледају мотоцихле марке »Московљанин« на којима се пресијава свем црни лак. До ове групе домаћице купују усавршене предмете за домаћинство. Продавци им дају објашњења о начину · употребе комбинованих шерпи за кување и других
предмета Љубитељи _ радија, лепог одела, финих чипки, солидних тканина, модерног по-
суђа наћи ће овде много нових и корисних ствари, као и фотографи — Еоленктив Универзалног магацина стапно проучава захтеве купаца, — каже Петруњин, старији човек цоброћудног и отвореног лица. Евиденција нам омогућава да будемо начисто с тим шта се највише трати. Захваљујући томе, у мотућности смо да се руководимо
укусом и потребама купаца приликом састављања захтева које "упућујемо предузећима,
наруџбина и има са свим му испору-
Али независно од захтева, магацин предузећима, која чују робу, уговор према коме целокупна њихова нова продунција у првом реду с допази овамо.
Радимо плански. Наш план предвиђа не само количину робе, већ и рокове испорука.
— Каткад се догађа — наставља директор, — да ми из ових или оних разлога не можемо да добијемо на време и у потребној количини нешто од робе предвиђене планом. У том случају наручујемо робу месној индустрији. стављајући јој на располонење сировине. Цинковано посуђе, на пример, испоручивано нам је раније из уралпсних завода који су уУдаљени од Москве више стотина нилпометара.: То је било прилично скупо и везано за оптерећење саобраћаја“
У Универзални магацин с свакодневно стиже роба из разних места СССР. Из Харнова магацин добија велосипеде; из Новосибирска радиоапарате. Предузећа Московске области, као и фабрине оближњих области Владимирске и Ивановске снабдевају магацин памучним и свиленим тканинама. док вунене тканине производи за нас лењинградска индустрија. '
— Изузетно је велика наша пашња према избору робе, наше директор.
У одељењу нонфенције ми се уверавамо да ова пажња резултира великим успехом. Одела су сашивена по најновијим
моделима, од беспрекорног ма-
теријала. Линије су складне, хармоничне. Магацин има правило: он нуди купцу не одела и хаљине израђене по моди и лепе, већ и трајне, одпично сашивене,
Задржавамо се пред витрином у нојој су изложени љупви полувунени капутићи за мале совјетске грађане — децу од две до три године. Плави, отворено плави, црвени капутићи на малишанима дају изглед шумских бића из бсћни. Зато су ти капутићи названи у Универзалном магацину »патуљан«.
— Ове нове дечје капуте добили смо данас из Ивантејевске фабрике трикотаже којс носи име Ђернинског. Узорав за капуте одобрен је Ту скоро
само .
ДСС. УМОЈСЛЕВ
на прегледу, — каже директор Петруњин.
Ови прегледи врше се свана три месеца. На њима се све. страно разматрају нови модели које ово или око индустриског предузећа намерава да уведе у производњу намењену мага цину. У прегледима узимају у~
чешћа _ претставници трговинсних организација, уметници, иннжењерско-технвички — персонал
предузећа; претставници министарства, стручњаци за – моделе итд. Специјална комисија памљиво разгледа моделе на ни вим манекенима. Затим се при« ступа расправљању о – фазону, каквоћи, технологији и трошко. вима производње. На тај начин, кроз колективно стварање, формира се кови облик обуће, хаљинс рубља, бунди, шешира
Трудбеници Универзалног ма-= гацина често посећују Свесавезну трговинску комору. Тамо су у специјалном павиљону и» помени сви најновији узорци индустриских _ производа — и то не само совјетски, већ и из многих других дрмава. Многи узорци робе намењене масовној потрошњи уведени су у ин дустриску производњу. Све су то производи најбоље каквоће, јер пре него што стигне у стовариште Универзлког магацина сваки артинал пролази кроз свестрано и пажљиво провера-= ње у самом предузећу које га је произвело Али ни то проверавање квалитета не сматра се за Универзални магацин довољним. Специјално одељење стручњана у самом матацину поново најсавесније – проверава каквоћу робе.
Свакодневно старање целокупног колектива – Универзалког магацина управљенс је даљем уздизању нултуре трговине. Велика се пажња поклања спољњем изгледу и 'уређењу магацина, лепоти његових с витрина и тезги. У специјалном бироу при магацину купац моне да добије обавештења о роби која га интересује. У истом бироу нупац који је набавио више предмета добија све своје ну“ повине заједно упаковане.
На петом спрату налази се одељење обуће. И поред велике врућине, купаца има много, а највише се тражи женска обућа. Телефон сталко звони.
— Извините, самс један тренутанм, — каже продавачица младој елегантној девојци која бира ципеле — модел. Прода вачица даје преко — телефона обавештење: _ »јесте, већ смо добили најновије моделе јесе њих ненских ципела...«
(Ово обавештење дато је Мо• скновљанки која га је тражила са првог спрата Универзапног магацина. Унутрашња телефо: ска веза служи не само обавештавању купаца, већ и оперстивној повезаности између оде љења, стоваришта и управе :ниверзалног магацина.
Магацин је истовремено 7 шао у две велике сезоне школску и јесењу. Групе 736 ника све чешће су се виђале последњих дана у Универзалном магацину. Дечаци и девојчице препланулих лица, одморни лосле летовања; снабдевају се 38 школу оловкама, свескама, пер• цима и осталим школским 16 требама
Из дача у дан расљг и 6ркупаца у олељењу одела, ву“ них тканина, шешира. _Московљани се спремају за јесен зиму. Универзапни магацин гтра у тим припремама видну улогу.
»Универмаго о номе смо! ворили, претставља велики снажни _ привредни организам“ Он има своја помоћна преду“ зећа, аутотранспорт и мале фе лијале — павиљоне који РаЛ9 на изломбама и самовима, исто тако у парковима.
н. АЛЕКСАНДРОВА