20. октобар
па Еј,
Х под нај у 55 ~ 1
НЕДОСТАЦИ КУЛТУРНО - ПРОСВЕТКОГ __ВАДА__ ВЕЛИКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА
индикалне _— подружнице
прашле су у ·последње време на плански рад и тиме је донекле решено питање кул турно · просветног рада од кампање до кампање, од случаја до случаја. У – почетку стварања планова није било конкретних и садржајних задатака у плану, већ су се обично сводили на неке циф«грске задатке, као: одржати 2 предавања, 5 читалачких часова, 2 колективне посете биоскопу, итд. Сада се-ипак у већини планова огледа конкретност и садржајност тога рада израђеног на темељу потреба самих чланова као и општих задатака. Тако се означава која предавања ће се одржати, шта ће се читати на читалачким часовима, какав курс ће се отворити и томе слично. На пример план културно-просветне комисије синдикалне подру“ жнице у текстилном предузећу „Стаљинград“ предвидео је за месец август 2 предавања и то: о текстилним сировинама и о спољно - политичким догађајима, а у кружоцима да се – обрађује Петогодишњи план, Прелаз на плански рад у многоме је помогао . синдикалним подружницама и културно ~ просветним комисија ма да се оријентишу на главне задатке, да се боре за њи хово испуњење и да се реше случајних и наглих акција које нису могле дати добре резултате. Отклањањем још неких недостатака у том планирању, с обзиром на ускост обухваћених проблема и неконкретних обавеза, пошло се правилним путем рада. Сада је главни недостатак у свим великим предузећима у којима се ради У сменама у томе да се уопште не води брига о људима који раде у другој или трећој смени, да се културно - просветним радом, а врло често и опште синдикалним радом, обухватају само они радници који раде у првој смени и за њих се организује културно · просветни рад и за време одмора и после рада, Ни у једном плану није уопште предвиђено ни. ти предавање, нити агитација, нити било каква друга акција за оне чланове који раде У другој и трећој смени. Та небрига, или боље речено —непажња и несхватање важно“ сти да културно ~ просветни рад треба тако организовати да је приступачан за све чланове једне синдикалне подружнице, код неких подружница довео је до тога, као на пример у текстилном предузећу „Стаљинград“, да се ни емисије преко звучника не дају 32 другу смену, иако би ту ствар могли врло лако решити и баш веза преко звучника У многоме би помогла раду међу члановима друге смене,
Још увек, премда је на то много пута указивано, културно _ просветне комисије не воде довољно контролу и бригу о томе колико чланова су по дружнице обухватиле било неким предавањима, било кружоцима, читалачким _ групама или уопште разговорима и 4 гитацијом. Предавања се одржавају, али ако их посети и Ммали број чланова, не предузи“ мају ништа да се она понове у згодније време за све чланове подружнице. Тако је у Београдском електричном саобраћајном предузећу од 2.000 чланова подружнице, предавањима о Петогодишњем _ плану
присуствовало само око 200, а ипак није подузето ништа, нити се размишљало о томе када. у које време, треба да се поновно организују та преда“ вања, како би их могли посеЊивати и радници из других
смена или радници који радејф——
на пругама. _ Несхватање важности обухватања већине рад ника предавањима или уопште васпитним радом дошло је највише до изражаја У изјавама појединих функционера синди-
калних подружница који сма- |
трају да они ипак обухватају све члонство јер се радне сме не измењују сваке недеље, па сваки нешто чује. Међутим, кад се мало конкретније размотри та! проблем. онда видимо да се беш услед тих промена смена догађа и то да половин«г планова једзе подружнице у: опште није имала предавања о Петогодишњем плану, јер се она држе сваких 14 дана и пад ну на исту смену. Осим овог запажено је да постоји неко мишљење ла се културно-просветни рад може одвијати само после подне или који ПУТ навече и према томе се не организује ништа за оне другове који раде после подне или навече. Тако имамо какав кру:
. жок. иди читалачку групу с“ другој смени, али они се
стају само онда кад
се преба-
цују у прву смену, а ако по неки друг остаје стално У другој смени онда је потпуно изолован од културно-просветног рада.
Синдикалне подружнице и · културно - просветне комисије у предузећима где се ради у сменама треба озбиљно да приђу решењу овог проблема, да У својим месечним плановима предвиде предавања и рад на читалачким групама и кружоцима и за другове у другој смени, џи то паралелно и у оно време кад о тим стварима говоре, чују и расправљају они радници који раде у првој сме. ни Свакако да то проширује досадашњи рад културно-просветних комисија, да захтева већу бригу, а могуће и неку организациону промену у самој културно - просветној комисији, с обзиром на потребу чврсте везе са оним групама радника који раде у другој или трећој смени. Могуће је да ће то захтевати извесна посебна задужења појединих другова за рад са друговима који раде У другој 'или трећој смени, али важно је једно утврдити: да је синдикалној подружници задатак да омогући културни и политички развитак свим својим члановима и да ниуком случају не може да препусти половину или трећину свог чланства случајности и томе да они тек повремено могу користити разне културне и политичке акције за «своје уздизање. У том погледу треба синдикалним подружницама да пруже помоћ и рејонски одбори Фронта с обзиром на веће потребе предавача или агитатора који би тако оживеле тај рад са члановима дру-“ ге и треће смене.
Резултати _ културно • просветног рада не могу и не сме. ју да се мере само по броју одржаних предавања или часова на кружоку, групи, у активу агитатора, већ се као успешан рад може сматрати само онај који обухвата све чланове једне синдикалне подружнице, и то оним формама рзада и у оно време кад то њима одговара. Само ако приђемо систематском раду на организовању културно - просветног рада за све раднике, моћи ћемо, заиста да пружимо поли“ тичко и културно васпитање радничкој класи и да олакшамо мобилизацију радника за извршење Петогодишњег плана. ЧЕШКИ ФИЛМ „БУДИ БЕЗ КРИЛА"
ема овог, после рата снимљеног,
чехословачког филма врло је приступачна за наше људе За сиже је узет исечак из отпора Чеха и Словака против окупаторског насиља: филм приказује илегалну борбу чехословачких патриота на једном аедрому. Радња почиње у време свирепог окупаторовог злочина у Лидицама. За одмазду због партизанских акција, Немци су 1942 године потпу“ но уништили село Лидице, све мушкарце стрељали, а остатак становништва' отерали у конџентрационе логоре Ова сурова мера требало је да заплаши Чехе и Словаке Она је, међутим, као и остали злочини, појачала народни гнев и жељу за борбом и осветом. '
Јунаци филма прожети су тим гневом и борбеношћу. Илегални центар на аеродрому организује саботаже, обавештајну службу, набављање ору“ жја из немачких магацина и сличне акције. Организацијом искусно руководи стари радник Бурош, Знатно му помаже млада и вешта чиновница Ја на, запослена у немачкој дирекцији. Изван овог организованог партизанског колектива налази се механичар Лом Он је сведок немачког злочина у Лидицама и грозничаво жели да се освети злочинцима над чехословачким народом и људским достојанством. По страни од организације на аеродрому, сам у својој борби, Лом прави непромишљене поступке, који посредно узрокују погибију његовог нећака Јирке и откривање илегалке Јане. Овај родољубиви и поштени човек, који ни. је нашао прави борбени пут, својом погибијом омогућава Јанино бекство.
У оквиру места радње, у филму су приказани и типични ликови немачких фашиста и оних који су им се прикључили. Нарочито се запажају охоли и неприступачни директор; према прет постављенима понизни, а према потчињенима надмени и сурови шеф радионице, судетски Немац Улман; безобзирни и цинички гестаповци; препредена издајница — поштанска чиновница, Овај узбудљиви филм значајан је нарочито и ради тога што показује преоријентацију чехословачке кинематографије, која је после ослобођења национализована. Ослободивши _ се предратних утицаја западне декадентске филмске уметности, чехословачки филмски радници нашли су нов, народни и прогресивни правац у својим делима. и, користећи своја.велика тех ничка искуства и средства, стварају сада филмове са тематиком и херојима узетим из живота, рада и борбе за лепшу будућност своје земље.
Филм „Људи без крила“ приказиван је врло успешно и у Совјетском Савезу, где су га гледаоци и критика примили као израз напредних идеја и тежњи нове, национализоване чехословачке кинематографије.
55
СА СВЕЧАНОСТИ КОД ВУКОВЕ КУЋЕ У ТРШИЋУ
РЈ Ка
ПИ АЈС ДЕ ВИТАЛЕЈЕ
ВУКОВА БОРБА
за отварање школа
расле Другог устанка 1815 године, један од нејве. ћих бораца за отварање школа у Србији био је Вук Караџић.
Вук је почео да се учи писмености још пре Првог устан“ ка, онда када »ни у сто села није било свуда једне школе«. Пре него што је зтишго у манастир Троношу, учио се као самоук, Он у својим успомена_ ма каже да је то почело тако што је случајно дошао до јед“ ног московског – буквара. Од тада он је свуда на путу заустављао људе и тражио да му покажу слова и објасне како треба читати. Путницима, за које је мислио дг знају читати, збраћао се речима: »молим те покажи ми ово, читај ми молим те тако како бих ја могао за тобом поновити«.
Човек који се овако борио да себе описмени и културно уздигне, када је то постигао, није престао да се бори за отварање школа којих у Србији кнеза Милоша скор није ни било. У тој борби Вук је био упоран, излагао се великим не“ пријатностима и доживљавао
велика разочарења.
Неписмени кнез Милош није марио за школе а његова око-
лина у томе га је још више подржавала, Све до 1830 године, осим
ретких »малих школа« тј тро. разредних основних школа, У Србији других школа није би:
Акција за прикупљање аналфабета
у Београду
ОХ ЗООО неписмених уписано је досад 1145
ГПрема картотеци неписме" них Просветног одељења Извршног одбора, у Београду сада има 3000 неписмених до 45 године старости. Да би се ликвидирао овај број неписмених Просветно оделење је, У оквиру Вукове прославе, заједно са рејонским комисијама за сузбијање неписмености, а уз сарадњу фронтовских организација, повело велику акцију за прикупљање аналфабета од 1 до 14 септембра.
14 и 15 септембра извршен је свечан упис приведених неписмених и новоописме. њених на аналфабетске и просветне течајеве. Према добивеним подацима од 3000 неписмених уписано је 1145 на аналфабетске течајеве, и то: на Првом рејону од 308 неписмених уписано 176; на
илити ата
Другом рејону од 364 неписмена уписано је 230; на Трећем рејону од 206 уписано је 43; на Четвртом рејону од 94 уписано је 86; на Петом рејону од 528 неписмених уписа. но је 243; на Шестом рејону од 406 неписмених уписано је 312; на Седмом рејону од 228 уписано је 43; на Осмом рејо“ ву у Земуну од 836 неписме-
них уписано је свега 12.
Најбољи успех показан је ва Шестом и Четвртом рејону, а најгори на Осмом рејону — У Земуну, где је од 836 неписмених уписано свега 12.
Успех привођења аналфабета зависио је У многоме од правилног извршења постав“ љених задатака. Тамо где су основне организације схватиле свој задатак као што треба и правилно спровеле агитаци-
Понретне библиотеке на периферији · Београда
На Чукарици ну Шуматовачкој улици 122а отворене су покретне библиотеке
. су се показали и одлични
где ту ре-
неписмености, заложиле,
ју против су се свесрдно
зултати,
14 септембра је на 43 наро: чито за то одређена места требало да (се одрже свечане конференције, На овим конференцијама, поред предавања о Вуку Ст. Караџићу и значају описмењавања _ широких — народних маса и њиховог културног уздизања, требало је приступити свечаном уписивању неписмених на аналфабетске и просветне течајеве. Међутим, само су Шести и Четврти рејон извршили свој задатак Као што треба, па су и постигли _ најбоље резултате. Од 406 неписмених на Шестом рејову уписано је 312, а. од 94 неписмених у Четвртом рејону уписано је 86. У осталим рејонима, на одређеним ме стима, тога дана није се ни могао приметити упис.
Ипак ова велика акција донела је значајне резултате. Она је могла дати и далеко боље резултате да су се сви одговорни органи, све масовне организације, подједнако за узели и активно радили.
Са 14 и 15 септембром акција за привођење и упис аналфабета није завршена, Привођен је упис неписмених и, новоописмењених _ наставља се кроз цео септембар, а и даље то њене коначне ликвидације.
Они рејони који су показа. ти слаб успех у првој половиди септембарске кампање за тиквидирање неписмености, зада настоје да то исправе. Тако Трећи и Седми рејон проводе живу агитацију против неписмености и повезују
з са свим основним фронтов-
чим организацијама Они су
гавили сада себи у задатак та у претконгресном такмичењу проведу што боље акцију за тривођење и упис неписмених и новоописмењених на аналфабетске и просветне течајеве.
ло. Најзад, и те школе биле су приватне или општинске док су прве државне школе основане тек 1835 године,
Данас је заиста тешко појмити да Србија Милошева вре, мена од 1815—1835 године, пу“
них двадесет година, нема др- |
жеввих школа. Нама то изгледа непојмљиво данас а Вуку је то изгледало несхватљиво још оно да, па је водио упорну борбу против овакве страшне зазста: лости 32 коју носи пуну криви_ цу. Милошев апсолутистички режим.
Сам Београл, ико је имхо већ 18.000 становника у то д'ба, имао је свега три лоша У читеља, а школска зграда била
је тако неприклгдна, какс 16 дан савремени извештај говори, да »деца немзју места)
школи већ по гонку седе“.
Да овакво жалосно стање поправи, Вук је у времену од 1820 до 1881 године седам пута долазио у Србију не би ли по кренуо кнеза Милоша на отварање школа а нарочито на то" варање једне »Велике школес у Београду која би имала ка“ рактер ниже гимназије.
Вук, када !е наишао на тешкоће латио се пскушаја ла самога Милоша научи писме_ ности не би ли на тај начин пробудио у њему смисао и разумевгње за отварање школа. И заиста, Вук је у дза маха почињаоз да учи Милоша али је увек тај посао морао да пре. кила због непросвећене и на задне околине Милошеве која му је сметгла и чак претила. Један утицајни сарадник Милошев, Михајло Герман, јавно је претио Вуку да ће му и другу ногу пребити ако се не окани посла око Милошевог описмењавања и око отвграња школа.
И заиста, Милошеви назадни сарадници, имали су својих мрачних разлога да се опиру отварању школа,
Сви иоле писмени и стреси ти људи били су прстивници Милошеве тираније и његове деспотске околине. Зато је У програм политичких противника Милошевог апсолутизма У. лазило и питање отварање но вих школа, у првом реду отварање једне гимназије у Београ_ ду. Али, уколико су ови захтеви били упорнији, утолико су противници школа били безобзирнији. Најзад је дошло дотле да су Милошеви саралници отворено признавали да је њи_ хов програм да ометају отварање школа по сваку цену, јер је то био један од услова њи. ховог одржавања на власти. Нарочито је то испољавано јавно после 1825 године, после буне коју је дигао Милоје Ђак, један од ретких људи који је знао да чита и пише. Од тада Милошева околина стално је понављала као у хору: да школе нису потребне, јер, ето, слу_ чај Милоја Ђека показло је да учени људи дижу буне, Један од сарадника Милошевих, Ми хајло Лаповац, за кога сам Бук каже да је био »мало ћанут«, предлагао је чак да се у Србији поубијају сви људи која знају читати и писати.
Ипак, и поред свих тешкоћа и оваквих страшно назгдних схватања, Вук није отступао Само захвгљујући његовој не вероватној упорности отворена је у Београду 1830 године »Ве лика школа«, Истина то је била беда од школе јер је имала свега једнога наставника. Над.
"зад и тај наставник, Димитрије
Давидовић напуштао је частве да би учио синове кнеза Мило ша »бегове« Милана и Михајла у нарочитој »дворској тиколи« Тај посао толико је пореметис рад у Великој школа да ђаци те године нису могла ни изаћи на испит већ су морали поно:
вз да уче први разред и следе. ће године, и то сви одреда. Ду: боко ожалошћен оваквим лошим почетком Вук се желио своме пријатељу Копитару И писао му да ће »док прва гиМ_ назија у Србији постанг, доста мутне воде Дунавом протећи«,
Па ипак, и таква > Велика школа«, згхваљујући Вуковој упорности, једном отворена ни' је се више могла затвзрити. Постепено, иако премештена доцније у Крагујевац, она се претворила у нашу прву гимназију 1835 године.
Али, Београд гимназију дуго још није добио, М Милош и његзви неписмени сарадници имгли су нерасположење, чак и мржњу према _ Београду. У Београду (је било нај, више просвећених људи Ту је била најјача опозиција Ми. лошевом апсолутизму и пљач“ кашкој управи његтвих непрзсвећених сарадника Зато Бес, град и није тада био прегтони ца Србије већ Крагулевац, сз својих 2000 становника, где се Милош, такорећи, забарисздирао, водећи бербу против Њовог напрелпијег духа који 2 долавио из Београда. ;
Тек када је Милош оборен са власти и каза је налустис Србију могла се зуворита у Бе ограду прва гимназија, ланашња Прва мушка гимназија У Београду. (Она це отворгна и. сте године када је Милош оти: шао тј 1839 гслине,
Ускоро ге в престонац> пренета у Београд, То је био да. тум од великог значаја не са“ мо за Београд већ и за целу Србију. Просвета није више никада имала онако упорних про тивника са којима је Вук мо рао да се носи. Захваљујући Вуковој борби они су били страховито поражени, што се најбоље види по томе шт, се. после отварања гимназије У Београду, отварају и друге школе — јер се то није више далд спречити
Данас, Када су школе прва брига народних власти, каза У њима видимо гаранцију свих напредних схватања и стремље ња за која су се борили наљбољи синови српскога нарола Вук, упорни борац за пколу. за наролну просвету и наролчу књижевност лобијг велихи значај. Миодраг ЈУГОВИЋ»
то
Концерт бугарских сепшемврича у Београду
Бугарски септемвричи приредили су пре неки дан, концерт ва београдске пионире, на коме је дошло до дивних манифестација југословенско • бугарског братства најмлађих. МО