20. октобар

ИЗЛАЗИЛЕ СУ НА РАДИЛИШТЕ

ХИЉАДЕ ГРАЂАНА

— НОРА ОБЈЕ ЛА ЕМ ЛО ДЕО ЈГ СрЈО ЈНА

„Братства и јединства“ с поносом су

прошле у дефилеу десетине хиљада загребачких грађана — градитеља аутостраде. Свечано су се обукли, окитили се заслуженим значкама и са таблама, на којима су исписали резултате својих организација и бригадз, наступали су глатком и широком аутострадом. Кличући братству и јединству, корачали су 34грљени по новом путу којег су саградили — по вутостради „Братства и јединства“. Славила се велика победа братског Загреба, нова победа нашег Народног фронта.

На спомен плочи, на почетку аутостраде пише:

ЊУ част тридесетогодишњице Велике сктобарске социјалистичке револуције грађани гра да Загреба изградили су у првој години првог Петогодишњег плана од 1 ЈУ до 26 Х 1947 4.617 метара. аутостраде „Братства и јединства“.

| дан отварања једног дела аутостраде

у

Ка (наставак са седме стране)

осим румегних свитаца што се запале и угасе. Као да је Цзо Београд устао, па удара, али неко не

да проћи. — 'Оће ли се;пробитиг — пита Крле. — Сигурно, — тврди Мате.

Трчи Крле доле радостан. Све се изменило, нико више не кука, сва лица чекају нешто, све очи отворене.Вања се игра са Мимом, диже је увис и спушта. И Крле прича како напољу сева, пуца, како наши наваљују, и како ће сигурно пробити. Слобода је ту.

Вања ћути, само његове очи говоре, руке, лице, покрети. Девојчица му прича, а он је гледа својим великим, плавим очима. Крлу жао што ћути, па му прилази:

—- Вања говори слободно!

Вања се чуди очима.

—- Говори, сви знају да си руски војник!

И Вања почиње да прича девојчици руски, да јој тепа меко, топло као својој малено| сестрици. Напољу тутњи, урла као да ће све да понесе, целу кућу. Урлик не престаје, грми земља, тресе се.

Нека жена прилази Мими и Вањи, узима Миму за руку и вуче је, јер она неће да иде.

— Зашто је водиш! — чуди се Крле.

и Стрељаће је што се с њим разговарала. каже ужаснута жена, и вуче Миму која се отима,

плаче. Вања збуњен гледа Крла, а Крле ћути, И не-

што му чупа утробу.

— Шест сати, — каже неко, а напољу не престаје грмљавина. — Већ је свануло, — додаје други.

Мало после зачу се неки пуцањ у близини, и У подрум упаде изненада Немац у зеленој униформи са шлемом на глави. Крле није могао да дише, иешто му стисло јабучицу. ,

Немац је крештао, викао нешто неразумљиво, а Крле је мислио да су пробили. Неки људи су му нешто плашљиво одговарали на немачком, и Немац оде, отрча, а они остадоше сами. Крле не сме да се помери, боји се, Немац ће можда да се врати. А Вања му се смеши и шапуће руски, али Крле разуме:

- — Ја се не бојим! Не предајем се жив.

Напољу се опет све утиша, настаде гробна тишина, која је као ужас извирала из свих кутева, ширила се, појављивала на сваком лицу, гледала из свих очију. Опет одбијени, опет ништа. Крле се стегао, хоће да се угуши, толико се све стишало на њему. Нико не говори.

Чују се поново кораци низ степенице, више ногу; 'неко долази све ближе. Крле да излуди. Спремио се да навали на Немце, да их збуни, па макар погинуо, само Вању да спасе. Али на вратима се појављује прво један црвеноармејац с машинком, после други. Дочекује их прво ћутање, збуњеност, па се онда проломи радост као експлозија.

— Браћо, товариши! Слобода!

Сви плачу и грле црвеноармејце. Вања дотрчао, довикао Крла и прича, говори како му је Крле спасао живот, како је то његов отац, прави отац: дао му живот. Љуби Вања Крла и Крле њега, и плачу. а Крле је срећан, пресрећан, и воли Вању као да му је роћени син, а није га ни родио, ни подизао, ни хранио.

А кад су пошли напоље, нашли су на средини степеница Матин леш. Руком је покрио лице на коме се налазила огромна ранг; око њега било је много крви. Метак је прошао испод самог десног ока и

избио кроз потиљак. Миливој РИСТИЋ

На овим радовима учествовало је 885.055 фронтоваца који су дали 2.655.674 радна сата и тиме се уштедело 35,000.000 динара.“

.. Али, бројке нису у стању да изразе ове што је израсло са аутострадом. Никаквим новцем не могу се проценити велика постигнућа. Јер Загреб је дао 885.055 фронтоваца, а становника има много мање. Сваки градитељ вредео је неколико људи, а сваки дан проведен на раду дао је радости више него што је раније доносила година живота. Пут је сада чист и прав, машине, које су се у почетку радова звале „старо гвожђе“ и лежале разбрацане на разним странама, свечано искићене стоје уз насип. Пролазе њихови творци, њихови госпо“ дари. Њишући се на ветру једна плаката са машине као да пријатељски маше. А на њој натпис: „Овај „Јеж“ конструисан је од радника Творнице парних котлова, од старог материјала. За то је дато 300 добровољних радних сати“.

Све је било друкчије пре седам месеци...

Када је на Трећој конференцији Народни

фронт града Загреба преузео обавезу да ће изградити 4.617 метара аутостраде на деоници Која пролази кроз град, било је људи који нису веровали у остварење обавезе. Али, било их је много више који су веровали у своје снаге. Градски фронт ослонио се на њих. При: мљена је обавеза да се до 31 августа изгради насип за који је требало навући 110.000 кубика, земље. : Прво је постављена организација. Основан је главни градски штаб аутостраде и рејонски штабови под руководством најбољих активи. ста. Дојучерашњи занатлије, чиновници, радници — постали су руководиоци обимних и одговорних задатака. Добили су велику одговорност. Утолико већу, што се деоница радила изван плана... Постојеће машине, струч: њаци, алат — све је већ било мобилисано У производњи за План, Градски фронт, изузев нешто мало алата, имао је само снагу својих чланова.

НА НЕКАДАШЊОЈ МОЧВАРИ ПОЧЕЛИ СУ РАДОВИ

Освануо је први април — дан почетка радова. Преко скоро непроходних пољана, између мочвара и сметлишта, разним путељцима приближавале су се својим деоницама поворке појединих рејона. Ишле су са заставама и песмом. А руководиоци штабова били су у све већој забуни. Они нису имали алата ни за хиљаду људи а сваки рејон је извео по 1500 и више грађана. Сви они на својој деоници имали су посебне тешкоће. На деоници Другог ре јона терен подводан; на читавој деоници ЈМ рејона огромна, 7 метара: дубока бара: на траси М и М! рејона требало је срушити 146 старих зградица, затрпати подрумске и друге јаме. А читава деоница ишла је често преко терена насутих сметлиштем, за чије је насипање било потребно око 50.000 ма насипног материјала. Грађани хоће већ одмах да раде и буне се што нема алата, Једни се буне, а други убеђују: треба сами за све да се постарамо.

Као први задатак поставило се прикупљање алата. А дотле, посао се ипак организовао. Једни су пумпали воду, други отстрањивали хумус, трећи вукли колица, четврти прикупља. ли алат. Фронтовци . чланови синдиката примили су посебне обавезе: да од старог гвожђа направе потребне машине. Најразличитије фор. ме организације и иницијативе долазиле су до изражаја већ у почетку. Развијена је најшира агитација по' Улицама и предузећима. Створен је широки актив агитатора, у који су ушли најбољи активисти. У свакој улици, у сваком предузећу постављене су агитационе табле, На таблама су истицани резултати сваке поједине куће. Мала картонска црвена заставица сваке вечери се премештала од једног кућног броја до другог. Такмичење је захватило сваку кућу, сваку породицу. Резултати су расли. Они су се истицали на трговима и пред рејонским одборима. Пред штабовима су сваког дана изношени дневни задаци и постигнути резултати.

Све је грађено добровољном радном снагом, само су чувари, главни статистичари и машински стручњаци били плаћени. Али, главна помоћ статистичарима били су грађани из бригада. Машински стручњаци су се почели

смењивати с грађанима. Чиновник Штаба Данко Ципријановић, поред чиновничког посла, почео је да тера ваљак. Алат који су конструи. сали чланови ситдиката секупљен је, Градски фронт је стекао машине. У почетку је било десетак колица, а у току рада их се створило безброј; као на бескрајном платну возио <> шљунак и земља. .

Уз стручне раднике оспо-

из синдиката

собљазали су се фронтовци, а фронтовски елан

са аутостраде преносио се у предузећа. Руководиоци штабова радили су заједно са свима, а на стручним пословим први су се они ос,

"собљавали. Градски фронт је све препуштао

њиховој иницијативи. Они су састазљали бригаде. Сваки рејон је спровео своју организацију на терену. У Четвртом, најблљем рејону који носи прелазну заставицу, од 40 улица састављено је 10 бригада, а свака подружница постала је бригада. У свакој бригади изабрано

је руководство: командант, алатничар, _ статистичар. ЖЕНЕ - ИНИЦИЈАТОРИ „ИЗВАНРЕДНОГ“ РАДА Одлучено је да сваки члан Фронта ради

једном недељшо. Радило се од 4—7 сати после подне.

Али, фронтовци су заволели рад. Такмичење је захватило и децу, и старце и омладину. А жене! Оне су предњачиле. На њихову иницијативу почело се радити и у јутарњим часовима. Наиме, многе домаћице нису могле због својих послова да раде по подне. Када сеу Првом рејону на пленуму покренуло питање јутарњег рада неки мушкарац је предложи да жене домаћице раде од 6—9 изјутра.

— Нека се мушкарци одрекну свог комодитета; нека не чекају каву у кревету и гланпане ципеле, и ми ћемо доћи на аутостраду, рекла је једна жена.

Мушкарци су се сложили. Тако су почели јутарњи радови, које су жене назвале »изванредни добровољни радови«.

Резултати рада били су све већи. МИ прва обавеза била је извршена 13 јуна. Узета је друга обавеза: да се до 31 августа изгради цео насип, до испод колосека. Решено је да се деле значке. За 50 сати рада одређена је метална значка, за 100 сати сребрна, за 200 златна,

Тек тада је настала права борба. Жене су опет предњачиле. Овога пута: жене Четвртог рејона, Статистичари су У дневнике почели да бележе: »Дошла у 1 сат — отишла у 4; дошла у 2 — отишла у 8, дошла у 3 — отишла по подне у 8«.- Антифашистички фронт жена Загреба свој Рад је потпуно уклопио у рад Фронта. Главни задатак је постао повећање рада на азутостради. Антифашисткиње Четвртог рејона створиле су женске бригаде које су различитог састава, али стоје под рукзводством жена У њима су радили прво пензионери, затим они који нису могли долазити после подне, али све више су се придруживали и они који већ раде по подне. Ови радови названи су »надизванредни добровољни радови«, На иницијативу ових жена почеле су читаве бригаде да раде ноћу. Рад на аутостради више никада није престајао. Смена за сменом је стизала и одлазила — дању и ноћу.

БАКЕ И УНУЦИ НА ИСТИМ ДУЖНОСТИМА _ |

Антифашистички фронт жена организовао је да домаћице које не могу ићи на аутостраду, чувају децу оних које су на раду. Створила се чврста другарска веза између свих жена у улици. Али... Нису сва деца мала да се могу држати код кућа. Деца, коју су мајке Једном водиле причала су о раду и весељу на аутостради, о приредбама и о томе како и они могу да раде. Све већи број дечака и девојчица ишао је за својим мајкама. Мако су желели да помогну, понекад су сметали. Требало је наћи форме за прихватање њихове иницијативе. МИ нашао се Мартин Ваџон, ноћни чувар фабрике . „Перун“, Шездесетгодишњи старац почео је да окупља децу. Од старијих створене су пионирске бригаде које су спремале, скупљале и чистиле алат, лоносиле воду и цигарете и училе од старијих да граде. А нојмлађи су остали око старог Ваџона. Он им је причао приче, пева песме о аутостради, стварао „чете“ којима је давао задатке да граде „пругу“, Све што се у нашој земљи изграђује, све што је код нас лепо

опевао је стари Ваџон у неписаним песмама за своје пионире... А за то време мајке су мирно радиле и увече се изненађивале питањима која су им деца постављала. Баке и унуци имали су заједничке теме — и једни и други вршили су векад исте дужности. Између осталих и статистичарску, Пионири знају да пишу, њима је било лако, А једна бака из Другог рејона модала се служити каменчићима. Изабрала је нај сепше каменчиће из шљунка, Пролазећи поред узе, чланови главног штаба су је посматрали;

— Ти то за унучиће, стагпар

— Није. Ово су ми колица. Не знам писати, па за свака колица камен..,

И бака није грешила. Имала је она свакоднегну контролу — контролу грађана који су тачно гледали да ли су им сати и колица убележени. А и пионири су морали бити тачни. У свој дневник уносили су тачно када је ко до“ шао и шта је постигао. Зато, када су фотографисади малу пиониску Мајдак, а она се на мештала, брат ју је љутито протресао за ра мена;

— Сликаш се, а колица пролазе нсуписата!'

ТАКМИЧЕЊЕ

Пред рејонским штабовима истицани су свакодневни резултати, Постављени су звучници и преко њих свакодневно су се чули гласови: „Овде подружница...“ „Ко хоће с нама да се такмиче нека дође пред штаб“. Звуч: ници су преносили читав ток такмичења. Так: мичењем је био проткан живот свих поштених Загрепчана, Ни радови за које се иначе мора плаћати, нису се прерачунавали у новац, Кочијаши су питали руководиоце: „Колико сати признајете за једна колар“ Тако су се „логађали“ и стручњаци за цртеже и графиконе и други иштелектуални радници, Живот се мерио само радним сатима.

Градски фронт се чврсто повезао са рејонима, а ови са уличним одборима и предузећима У улици. Чланови Фронта су извошивали 3адатке, а Фронт је постављао задатке на иницијативу фронтоваца. У организовању такмичења било је много динамичности, на сваку појаву се одмах обраћала пажња. Такмичење се заказивало седмично, Чим пленум Фронта коме присуствују сви руководиоци штабова, кон“ статује неки пропуст у једној недељи, идуће недеље заказује се такмичење по том проблему који није био правилно решен, Ако У једној недељи није било довољно масовности, а квалитет рада је био добар, заказује се такмичење за масовност. Сваке недеље вршио се преглед алата. Ако алат није чуван, такмичило се и на томе пољу.

Људи су се зближили. Створено је брат“ ство између грађана Загреба. Ценило се све по томе колико је ко дао за аутостраду „Брат“ ства и јединства“, Чланови синдиката показали су се прави фронтовци. Они су били главна стручна снага. За насип је било потребно довлачити шљунак са Саве. Савез железничара помогао је да се сагради пруга нормалног колосека 6 км дугачка. Морала се довести же лезница која ће навући шодер за насипање колосека и за насип аутостраде. Колосек није имао везе са железницом, Али преко моста, ко“ ји је висок 30 метара, пролазила је пруга, Железница се могла једино одатле спустити. До вучена је дизалица од 60 тона и спуштена је локомотива са 10 вагона. М све то само 34 једно по подне. Грађани су и локомотиву и 82 гоне сами поставили на колосек, Шљунак је навучен и за пругу и за насип. Грађани су са градили насип до испод коловоза, опет пре рока, Остали су само стручни радови, Стручних ралника није било, иако су тражени У Словенији, Босни, Далмацији и Липи, Па ипак је донета нова обавеза да се до 7 новембра обаве сви стручни радози и пут преда сад браћају.

НОВИ СТРУЧНИ РАДНИЦИ

· На пленуму Градског фронта, када је се“ кретар изнео ситуацију у погледу стручне рад“ не снаге, јавили су се претставници Четвртог рејона. Они су један сат гледали како се врши постављање камена. — такозвано тарапање — и постављање рубног камена, уз коловоз. Претседник Фронта Четвртог рејона, Мирко Живковић, преузед је у име свог рејона обавезу да ће створити тарацарску бригаду И да ће чланови Фронта сами тарацати своју де ницу, Почело је још потпуније мобилисање 7