20. октобар
Велика лизалниа МЕ савском пристаништу
МОНТАЖА НОВЕ ВЕЛИКЕ ДИЗАЛИЦЕ НА САВСКОМ ~ ПРИСТАНИШТУ
ре извеснот времена на Савском пристаништу 07. почеда је монтажа нове велике порталне дизалице, до сада напвеће на овом пристаништу.
ШЛизалипа има најмодернију · конструкцију, али на елек= . тричном погону и служиће 38 . претовар робе из шлепова У
вагоне. Мспод огромне кон. · струкције ове дизадице, која трекорачује два железничка колосека, могу несметано проз лазити вагони, а сама дизалица се може покретати на шинама ЛуЖ пруге“
Нова. дизалица може да преноси терет како великим кука· ма тако и огромним – захвата.
чем који одјелном обухвата те»
рет од ока пет тона, Ота има ми друге техничке мредности над до сада изгра-
ђеним дизалицама на Савском пристаништу. Она има велики фадиус дејствовања од 22 и по метра. тако да може да захвата н преноси робу ин са шлепо, ва који нису у непосредној близини обале, и тиме може да врши претовар знатно веће количине робе.
Монтажа нове велике дизалице на Савском пристаништу допринеће у знатној мери убрвању и механигацити истова, ра и утовара робе, што ће има» ти великот утицаја на боље од. вијање нашет речног транспорта. Дизалица је у завршном стадијуму монтаже и биће ус. коро завршена, По својој но сивости и радиусу дејства, НО ва дизалица ће бити до сада нађача и највећа на Савском пристаништу,
ПРЕД НОВУ ГРАЂЕВИНСКУ СЕЗОНУ
Потреба бољег испоњењи обавеза промо содијалном ОсагоРОЊУ
У току 1947 године грађевинска предузећа вису у потпуности испуњавала обавеве из со џијалног осигурања. Многа пре"пузећа нису благовремено при јављивала своје раднике установама. социјалног осигурања, # абог тога је долазило до застоја у раду установе, Та _ пропусти су се дешавали углавном због слаба организације административнот пословања и по прелузећима и по градилиштима. До тага је дошло углавном због слабе везе између руководства традилишта п руководства прелузећа, Наиме, руководиоци гра дилишта примали су раднике на посао, а требало је да списак чих радника шаљу дирекцији предузећа, Како руководства пре. дузећа са своје стране нису одрелила неки рок за слање извештаја о ступању нових радника на посао, то су се руководноци гра лилишта према слању извешта“ ја односили прилично немарно, еладн су их по вољи ли их тчопште нису слали, Мало збот жередовног примања извештаја 0 новим _ радницима, а највише због тога што су се руковод> етва предузећа селањала на ру, ководства градилишта, која у ствари нису лужна да врше приЗаву радника експознтурама, до длазило је до бројних пропуста р благовременом пријављивању радника установама социјалног веитурања,
Та пропусти су проузроковали многе штете, како за установе сенијалног осигурања тако н за ваме раднике. Тако предузеће „Раковица“ није пријавило 168 радника у законском року од о сам дана, затим грађевинско пре тозеће „Дунав“ није пријавило 161 ралника, а предузеће „Неш мар" 422 радника. ·
Како се приближава нова тра» Њевинска сезона руководства гра ђевинских предузећа треба да по света више пажње испуњењу 6» бавеза према соцпјалном оснгурању. Да би се пропуста који шу се лешавали у протеклој то. Џини стилонили # мн У
Г еигурање нека обављало “радна зетребта је за у свој
тодини _ руководинца трађевин ских предузећа изврше правилан распоред рада н дужности одговорних службеника како у пре: дузећу тако и на градилиштима, Руководиоци _ предузећа треба службеницима _ градилишта да одреде најкраће рокове за до: стављање _ извештаја о ступању нових радника на посао, како би одговорни службеници у дирекцији могли у року од осам дана да поднесу пријаве експозитурама. Директори предузећа могу, ако им је то подесније, да задуже руководноце градилишта да непосредно пријављују новопримљене раднике. установама со цијалног осигурања, Таквим радом отклониће се пропусти и недостаци којих је било у току 1947 године, испуниће се све о бавезе према социјалном осигу“ рању, неће се дешавати да ни радници и социјалне _ установе трпе било какву штету,
« кријем године, па могу рећи да сам неких тридесетак _ година _ новинар. Сад, етворнх _— ономал „Глас“ и впречнтах малу.
„ ажн паметну белешку фантому у Београду.
Већ некознко дана раније чуо сам ва се прича о ој глупости и, пошто сам одавно већ, по новинарској дуж ности, проверавао које су вести исти“ вите а које нису, чим сам пранцу чуо, знао сам да је то лаж,
А сретне мене Један пријатељ, један стари колега, па ме пита:
= Што, Београчићу, упропастнсте ову рубрику!
Ви можда који нисте новинари не разумете шта је он мислио да каже. А ствар је у овоме:
Херстова штампа вели да су за глу, ву публику најннтересантије три ствари: новац, жена, крв, Вест је треће класе, гко је неко некога опљачкао, вест друге класе, амо је неко некога опљачкао # при томе убио, а вест прве кажсе, око је жена убила свога мужа = одвела му новаф
М замнсаите сад какао би то 3а-
• Р
,
Добар почетак
недељу, 7 марта, осаануо је жеп
скоро продећаи дан. М ја, као м велики број грађана, изишао сам У града да проведем по подне на чи стом ваздуху у Топчидерском парку. Али, изгледа да руководство Градског ресторана у Топчидеру није обратило пажњу на овај дан и ваљла се рагнало по календару који ае допушта продеће пре 22 марта,
У башти ресторана стајале су стоинце м стодови наслаганн на гомилу. Мноштво грађана је дошло пред ресторан м, видећи да столице и столови нису постављени у башти, тражиха да се се столови поставе, Управа ресторана се изговарала да нема до. ста људи, те су се грађани сами рас_ трчали м „ннсталирали“ за трен ока ресторан у башти.
После „инсталирања“ ресторана нојавио се проблем послуживања — пи: ћем. Наравно, није било довољно келнера за спољну услугу. Један се добровољне јавио, али није могао да савлада велики посао, тако да су мноти гости одлазили у зграду рестарана и сами износили себн пиће.
Посетноцн ресторана морали су дз разнесу столове ни столице н да се претварају у келнере због тога, што Утрава ресторана није показала ви основну сналажљивост, да грађанима овог лепог дана пружи могућност да буду уУслужени на чистом ваздуху. Пива, наравно, није било.
Мислим да управа Градског ресторана у Топчидеру треба убудуће да б оваквим проблемима више размисли и добро загледа у небо, нарочито У медељу, па да види да лв је леп Хан, те ће знати да ли ће доћи граћанн у ресторан им да ли ће хтети да седе у башти.
Посебан проблем био је повратак ез Топчидера. Познато је да су „тројке“ биле претоварене т да су се отезали дуги редови. Неки грађа ви су хтели да искористе железничку везу са Топчидерске станице за по: вратак у Београд. Међутим н то се изјаловило. Чиновник је љубаано ре-~
“као да су карте ва Београд — рас-
продате. Грађани --су захтевали да из се изда колективна _ карта на 10 до 20 људи. Чиновник им је одговарао ла ве сме да их изда, јер ака их ухвати контрола, платиће казну од 30 динара. Не знам да ли се на једној станнци сме десити да нестане возних марата и да ли воз уопште стаје у Топчидеру да би примио путнике. Једно је јасна, да се овај чиновник 10 казао као ординаран бирократа, Г._Б
Сличице из центра града
Порушена ограда степеништа на пи јапи „Зеленн венац“ чека да је до бровољна радниши доведу у ред
Запуштени сквер па рту „Зелени венап“ са мало трула
може се уредита
„Трамвајске“ тешкоће запослених Вожповчана
п осебву с ташкоћу за Вождовчане
преуставља питање трамзајв приликом одласка на посад, Саобраћају обично једна кола, која се брзо препуне, а потом људи иду пешице, губе време и закашњавају.
Десило се једном придиком да су пуштена двоја кола, што је знатно олакшало саобраћај, ма да су кола дошла тек после 7 часова, кад су људи већ отишли на посао.
Било би неопходно м веома мното бн помогло Вождовчане када би се пуштала у саобраћај двоја кола, #
та у времену од 6 до 8 часова из јутра и од 14 до 16 часова по подне, ако већ перманентно не би могла У том саставу да саобраћају.
Ово би за Вождовчане, запослене ван Вождовца било од велике ко
ристи, јер би се уштедело дратоцево време узалудног чекања мли пешачења М. МАРКОВИЋ Војводе Степе 20
“
Треба подићи посебне табле за посмртне листе
ролазећи поред Техничкег _ фа. куатета, на почетку Рузвелтове улице, већ више сам пута имала при лике да видим на реду топола мво го укуцаних посмртних листи. И увек се једне скидају, друге укуцавају. Сматрам, пре свега, да је веома незгодно да поред Техничког факулзте-
55 ИДИ
та, свежи дрваред топола буде окићев овим белешкама које говоре 0 смрти, а са друге стране, овом др: већу свакако не прија стално рања“ вање.
Ако већ није довољно да се вест о смрти јеви преко новина, н зко је потребко де се штампају посмртне листе, енда треба цначимнти посебне табле гда ћа се оне причвршћивати. У сваком случају место њиховог 06. јављивања не треба да буде украсни лрворед.
Аница БЕНИЋ
У
Прикладна униформа за жене кондуктере
М ноте жене оспособиле су се 33 = (самосталав рад на трамвајимз.
Оне су кондуктери, како ва трамвајима, тако м на тролејбусимг. Ову аовнну свакако треба поздравити 6 обзиром да се на тај вачин ослобађа више мушкараца га теже послове, # нише жена улазн у оквир нашег план. скот рада.
Међутим. Београдско саобраћајно "предузеће униформисало је ове жене у одела истоветна са мушким олдели. ма. Сматрам да је сасвим погрешне на овим пословима облачнти жену У панталоне и ставити јој качкет на главу. То је и незгодно за жену, а најчешће веома ружно изгледа. Тре бало би свакако ово изменити. Жене на овим пословима боље би изгледа“ де н осећаде се, кад би носиле сук> ње, а уместо качкета далеко су бо-
ље, легише н пријатније „берете“, које се могу носити им на дугу косу
То ви било од естетсков и практичзног значаја за нашу средину
Михајку СИМИЋ Св, Милетића 7
рта утиесеананареговаво мака поре етиопаадувачнатољеаусаватннала ду
ШТАМША "/ ШТАМПА
довољестве (биле за такву штампу да објави да је некн женски леш нађен у Шзијићевој удиџци, да се сумња да је њу убно њен муж или љубавник, ла се трага за тим човеком и да се још дода како је њој с руке скинут часовник, а са прста бурма. Ишло би из броја листа у број. Објашњавало се чак како се најлакше неко може убити с леђа, као што се у сличним рубрнкама прича ин о томе како .се и„зечјим шапама“ обијају касе и како треба само знати број кључа, што имје нстина, па отворити Вертхајмову браву,
Ја се тада сетих, чини мн се, јесени 1922, када се појавио вампир ва Дорволу. Као млад репортер мшиче сам ва дужност да обнђем све квартове, А то није лака дужност, Један мој нолега причао је с правом да му сване године расте нога, У редакцију ушао са ципелом број 41, а ускоро је мо рао да купује већ н број 45,
М тако у Трећем кварту сазнам ја ла се појавио вампир, На једној ку> ћи где тај вампир вампнрује пуцају прозори, трескају неки преповн, побн“ јене кокошке, па се десило м то да је једно дете добило чворуту по гла-. ви,
Отишао сам де директора и питао та ли да пишен и како да пишем, А ов је ремао оно чему свм се обрадоваог ~ Глупост,
Кал, сутра — конкуренција! Преко пеле стране објављено да се нојавша па Дорћолу вампир, Руше се куће, у“ бвјају децу, лом. «о
Наш лист сутрадан паде на песњу жиљада примерака, Сви су питали
= Има ла у „Препороду“ нешто е вампиру2 '
А продавци су пе сав главе викали
те „Вести“ „Вестин) Вамивр ве Дорћолу ,,.
Шеф дминистрадије посла по меше, ма још са врата;
== Шта тв оно пропустир Ласт да упропастио о
На сам зкаор Сазлно сам мревицу ва директора. А шеф администрације "раво директору, па њемуг ·
ка Ма за мнелате, кортоциић ши
ректора, тко овауо мрелуши, 5а не њељу дана мошемо ла затарабино, Добри мој стари ларектер бне је на раскрсници, Какб ла (се носи с та квом штампом! И када шеф администрације, са своје стране оправдано љут, изађе из редакције, директор посади мене на столицу као на опту= женичку клупу. Налао сам се неком другом налогу, плашно се ла ње мож. да директвр променвти мтиљење које му је бизо драго, зли би ми рече: = Је ли, душо, ла ла сп тр читао „Зло во добро у нашем изроду“ ољ Живојина (О. Дачићар Знаш ли шта си тамо пите о вампнримаР И зато,
Старање о реду за време приказивања Филма
ма хратковилих људи, % ко оизу,
који услед слабијег материјаљ мог стања, не могу да користе скуч пља места, већ у биоскопима узимају седишта у првим редовима. Такза (у људи изложени многим непријатност ма од стране дечака који „жицаре, њем“, продзјом кремена ва упаљаче, и другим недозвољеним средствима, додазе до новца, да га потроше а биоскоп, чије приказивање не разу меју и не прате га са пажњом. Оз гадаме, гурају се, говоре ружне речи и мраве „духовите“ примедбе, ву
смета свима који у данашњем бно. скопу виде озбиљну установу 4 прам филмове са појмљивом пажњом, Зато бн било неопходно да с вре мена
ва време неко од дежурзну
“
ДР НЕ прође кроз салу, како би узнемир, вани гледаоци могли да му са пе жале, Амо нико други, ту лужност би мотго да вршк и дежурну из ватро' гасне милнције, који присуствује свакој претстави,
Вранко М. РАДАНОВИЋ
Сарајевска ул.
Пример за похвалу
ЈИ # танија број а, нзгубио сам 7 свог месеца У тролејбусу вовчаник са 1.200 динара, зичном кар тем, пријавом стана ш другим хоку. мештима. ИМ веђ сам се био помирио 24 штетом коју сам претрпео, ф пра љузед мера ва прибављање дуплика“ та изгубљених докумената. Међутим, изгубљени вовчавик ватао је друг Илија Вуковић, кондуктер број 768 «ч предао мн га са новцем и докумен, тима.
Истичем овај пример друга Вукови. ћа да би вослужио кио утдед другим људима.
Милисав НОВАКОВИЋ,
ата пина зиисасвисиинтврата ве исто пират
»и6 ве знаш, немој ићи у кварт, да Ф замлирниа питаш, него отидидер 1! Наролну библиотеку, ла ту књиту прочиташ, па мн онда деј нешто о теме вампиру. А ваљла ће сан полу вајна бити бар толнко паметни нове шта ла ухапсе ту будалу која ствара вамику,
= Знате, господин“ джиректоре, ре“ Езо сам, међу нама репортерима оста. тих листова кружи невероватци глас ја је бат онај нат чолега које % вампиру пише ангажовао неког мазгу“ ва да са петоспратнице баца камење ва окозне суће,
Ма ка у овом објашњењу шта | вампир, же јесте на вампир Бије 67 шта, јер ве постоји, нисам набалне ту сумњу... Покушао сам само кажем најосновнију истину.
И ономе пријатењу који мн рече сада како упропастисмо рубрику, 92 товорах самог
~ Ето, вили, има ттампе и штан пе!
Б. БЕОГРАЧИЋ