20. октобар

| (Наставак са прве стране)

терија, помоћ у станбеној изградњи, домови културе, фискултурна игралишта итд. биће под непосредним _ руководством рејонског _ одбора Народног фронта, односно његове секције ва добровољни рад.

Трећу групу објеката претстављају ситнији н крупнији ра, дови на изградњи и уљепшавању подручја основне организације, као што су: уређење улица, уређење дјечјих игралишта, малих паркова, дизање чесама, уређење зидова, дворишта, сађење дрвореда, цвијећа, живица, изградња малих _ игралишта ва кошарку и одбојку и безброј других радова од којих ће нај„већу корист осјетити наш град у погледу љепоте и у погледу хнгијенског уређаја. Мора се признати да ни градски одбор, ни рејонски одбори досада нису таквим објектима посветили па. жњу колико они то заслужују. То су оне ствари без чијег уређења, — ма колико дигли великих зграда, — нећемо моћи промјенити изглед Београда и учинити живот у њему нашем свијету љепшим. Када се погледају захтјеви које грађани на зборовима бирача — постављају, види се да највећи број захтјева. пада баш на ова питања која су споменута. А сигурно је да се најмање 80% свих ТИХ вахтјева са зборова бирача, уз минималну материјалну помоћ народних власти, може преко народно-фронтовских бригада извршити још ове године,

Упоредо са изградњом оваквих објеката, Народни фронт ће морати да организује масовну контролу против оних који својим некултурним поступцима и по, вашањем штете граду, његовом изгледу, чистоћи и здрављу становништва, као на примјер: несавјесни шофери који паркирају кола по тротоарима и травњацима, грађевинска предузећа која држе непотребјан материјал по улицама и тротоарима, сметају саобраћају и легла су нечистоће која се разноси по читавом граду; они који по парковима и двориштима стварају сметлишта итд, итд.

„Сваки објекат, . почевши — од нвајситнијег до најкрупнијег, мораће да има свој план, План треба да садржи, поред предвиђања броја радних часова, И изглед објекта који ће се градити или дотјеривати, количине и врсте радова које треба извршити, њихову вриједност у новцу, материјал који је потре» бан да би се план извршио итд, По правилу, ни један објекат не би требало почети без унапред утврђеног, бар најгрубљег плана.

Једино такав рад може оси. гурати не само економичан рад наших бригада, него и естетски изглед објекта, даље, да сваки објекат доведемо до краја, да вађемо потребан материјал итд.

Нарочиту улогу ове године у правилној организацији – добровољног рада одиграће руководства објеката. Сваки објекат, почевши од највећег, као што је ва примјер изградња Народног парка на Звездари па до најмањег, као што је неко игралиште за одбојку сили уређење травњака у некој улици, треба да имају своје руководство. Величина руководства, коме на че, лу стоји начелник, различита је и зависи од величине објекта. Руководство објекта има за ду“ жност да изради план тога 06јекта, да организује рад на њему, да се брине за материјал, ва алат, да Помогне правилну ор“ ганизацију да група, чета или бригада које долазе на то радилиште итд. итд.

Функције руководства објекта биће донекле различите на разним радилиштима. На примјер руководство ва Нови Београд и, маће за дужност да се са управом предузећа које гради Нови

д споравуме о плану рада

товских _ бригада у Новом Београду, сл" "трави распоред које ће бре ' ога дана ићи

тамо, да у зоо, "тци са тран• опортвим 7! јском „безбеди превозна епадства, ла се етара“ да предузеће обезбједи – потребан

Београдски добровољни радници завршавају рашчишћавање појединих рушевина

алат сваког дана, да се стара. да свакога дана има план рада на радилишту, да организује радну агитацију итд. Међутим, дужности руководства које ће се, бринути, на примјер, о изградњи неког игралишта ва дјецу много су шире. То руководство треба не само да у споразуму са штабом бригаде обезбједи која ће чета радити који дан, да при. бави алат, организује рад итд., него мора у исто вријеме и да се брине за израду плана тога . објекта, тако да он буде до краја извршен. Оно мора да се побрине за сарадњу стручњака при изради плана, даље да се брине, ва примјер да се набави љуљашка за дјецу, мрежа за одбојку и остале ствари, да се направи ограда, да се она обоји итд. Правилно организовање ру. ководства објеката учиниће не само да рад буде много организованији, да сваки објекат буде до краја довршен, него ће се на тај начин развити до максимума иницијатива наших чланова Народног фронта и до максимума мобилисати материјална средства која су до сада често била слабо искоришћена.

Руководства објеката биће непосредно везана за секцију која се брине о изградњи ТОГ 06јекта, 'или за штаб бригаде, уколике се ради о објектима у оквиру подручја основне. организације. ;

Важно је напоменути још дви» је ствари. Прво, ове године мно: го је тешња веза Народног фрон“ та са Комуналним одељењем и Удружењем инжењера и техничара који треба да пруже драгоцјену помоћ како при одређивању _ објеката, тако и при стварању планова рада на свим радилиштима. Стварање руководства објеката учиниће да се постигне и правилна — сарадња предузећа и њихових органа на чијим ће радилиштима _ радити Народни фронт и да се избегну сви случајеви гдје се неплански искоришћава добровољна радна снага. |

Друго, омладинске радне бригаде ове године заједно са народно-фронтовским бригадама

радиће на свим објектима. Наравно, то не гначи да омладина неће имати и својих посебних, омладинских објеката. Зато тре, ба обезбједити оно што још до „сада није учињено: да у све секције за добровољне радове, штабове бригада, в нарочито руководства објеката, уђе потребан број омладинаца, искусних радника са многих акција који ту неће бити претставници омладине, него равноправни, а врло често и руководећи, фактори, оваквом организацијом от почиње Народни фронт Београда своју радну активност у овој тодини у недељу 21 марта. Тога дана је потребно читаву организацију из канцеларија, са папи, ра пренети у живот. Тога дана треба бригаде да изиђу на улицу, да одрже своје смотре, да изаберу штабове, да приме заставе под којима ће радити ове године, да узму имена и да послије свечаности крену на радилишта гдје ће се закопати први ашови, дати први радни часови у такмичењу и почети да стварају нове вриједности које ће нас направити још богатијима, 3 наш град љепшим. Тога дана, и у припремама за тај дан, руководства свих објеката треба да буду изабрана, да се нађу на својим мјестима са готовим плановима, да их изложе бригадама или четама које ће радити на том радилишту,. и: да. организу-

| „ју све потребно. да рад већ, од-

мах може да започне. У припреми 21 марта, секције за добро, вољне радове треба да организују све да тај огромни механизам од неколико десетина хиљада људи као сат, заједнички, сложно, почне своје велико овогодишње дјело.

Двадесетпрви март, радни дан у част 11 Конгреса – Народног фронта Србије, у првом реду, по своме значењу је политичка манифестација. Али он не смије да се задржи само на томе. 21 март у исто вријеме мора да буде

доказ _ ширине, – организационе снаге и способности организа. ције Народног фронта _ Београда. Поводом имена

радних бригада Фронта

У недељу, 21 овог месеца, новообразоване _ добровољне

две бригаде чланова Фронта у еотраду свечано ће примити ваставе својих бригада пи усвојити имена народних првобораца, као и места значајних за нашу новију историју као имена бригада. Под тим светлим именима бригадири Народног фронта развиће свој рад ва заједницу, искрено се залажући и такмичећи се, како у међурејонском такмичењу, тако и у међуградском,

Приликом одређивања имена појединих бригада, водиће се рачуна, уколико је то могуће, да бригаде, од којих ће и иначе свака састављена од чланова Фронта једне основне организације, носе имена оних палих ненмара наше данашње слободе и развоја у социјалистичком духу, који су живели или радили на територији те основне оргавизације, ће освежити у нашем сећању њихова имена и дела. Ма да ће многи од бригадира знати за појединости из живота људи, под чијим ће именима улатати своје напоре у племенитој утакмици у раду, ипак ће бити и знатан број оних који то неће знати и којима би било по» требно објаснити значај тих имена, значај тих хероја и првобо« раца, значај њихових дела и њи ховог рада под тешким условима ненародних режима, пендрецима, мучењима и самицама жандармских квартова и специјалне полиције, фелджандармерије и' ге стапоа,

Да би та бригадна имена добила свој пуни значај у свести бригадира, о би организозвати кратка предавања 9 тим љу-

дима, херојима и првоборцима, како у светлости наше нове историје, тако и по сећањима оних, који су били са њима у тешњем контакту, евоцирајући мо-

менте из њиховог живота. Исто,

тако, требало би говорити о оним одломцима Народно-ослободилачке борбе, који су били у вези са појединим значајним местима, чија ће имена бити исписана на бригадним ваставама. То је један неопходан семинар за

Можда би било чајподесније да се та предавања, нека п у два-три маха, одржавају на радилиштима, после рада, или за Р. ЈОВАНОВИЋ

време одмора,

ФОгромне оголеле површине па Звездари пекају на

еј

Учешће чланова ДМЕРИЧКИ

19 МАРТ 1948

синдиката у раду уличних организација фронта

ако чланови синдиката

досад активно учествовали у раду основних организација Народног фронта по улицама, помажући њихову делатност, то залагање у току ове године мора бити још веће и редовније. Планови рада ОГ та Београда ва 1948 годину знатно су обимнији од прошлогодишњих, Та обимност је дошла, поред 0сталих веома важних чинилаца, добрим делом и као последица повезивања чланова синдиката са организацијама Фронта улица у којима станују.

Међутим, досад је приличан део чланова синдиката, који су у својим предузећима добили директиву да се укључе у рад основних организација Фронта у улици, остао пострани, или је схватио директиву једнострано, посећујући само конференције основних јединица и практично не доприносећи _ побољшању _ рада Народног фронта. Поједини члапови синдиката не чине чак ни толико, јер су искористили превошење _ делатности |) Народног фронта на предузећа на улицу да се, због несавесности и неодговорности, уопште не осећају у својој уличној организацији.

Узевши у обзир онај огроман допринос који су фронтовске организације у току прошле године дале за изградњу Београда, учествујући добровољно у рад“ ним акцијама на уређивању и улепшавању града при градњи разних грађевинских објеката и

другим радовима, и схватају. ја п појачаног залагања чланова Народног фронта у још обимнијим радовима које је чланство и руководство Фронта предвидело својим овогодишњим плановима, учешће чланова синдиката у овим акцијама значиће велику помоћ и учиниће да ти планови буду у потпуности и остварени. Сваки дник и намештеник, коме је јасан значај добровољног рада фронтовских организација и који познаје досадашње успехе Народног фронта у по бољшању животног стандарда радних људи наше земље, треба да својим уписом у радну бригаду докаже своју високу друштвену свест члана Фронта и спремност да се и даље несебично залаже на подизању и јачању наше земље. а-јиу

Разни су облици помоћи коју чланови из предузећа и установа могу да пруже својим основним организацијама. Све мере које спроводе народне власти, уз помоћ Народног фронта, могу да буду плодно поље рада за сваког свесног члана Фронта. Конкретан пример може да буде учешће свеснога чланства у правилном спровођењу новодонетих уредаба о снабдевању становништва. Код правилног спровођења ове мере наше Савезне владе сваки члан Фронта из административне установе могао је, својим учешћем у правилној организацији администрације задруга на терену, да допринесе правилном спровођењу новодонетих уредаба. Учешће чланова Фронта у популарисању нових мера, којима је циљ побољшање снабдевања широких народних маса, било је и биће такође веома значајно, Последњих дана по свим београдским рејонима одржава се низ конференција на којима народне власти полажу рачуна бирачима о свом раду. Учешће чланова синдиката на овим конференцијама је досад било запажено, али постоје објективне могућности да то учешће буде још веће, боље и плодније. Чланови Фронта из предузећа и установа својим сугестијама учиниће да се рад народних власти, исто као ин рад основних организација Фронта, побољша и усаврши. _ Дужност чланова синдиката у другој години планске привреде је да својим уделом у раду о: сновних _фронтовских организација, обележе новим успесима стремљења Народног фронта и нашег државног _ руководства.

радне брнгаде

пе

по У

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ |

Н НЕМАЧКА

Америчке Држајасније показују своју жељу да саме решавају 0 судбини Немачке без икаквих обзира на остале савезнике, Који су у рату поднели далеко веће жртве и који су за решење немачког питања много непосред није заинтересовани.

ош за време рата, на Јалти, И одмах по завршетку рата у Пото даму, велике савезничке силе донеле су биле прецизне принципијелне одлуке о томе како ће се после победе поступати са побеђеном Немачком. Главне су одлуке биле: да се искорени немачки фашизам, да се Немачка разоружа и да се натера да плати правичне репарације, 8емљама, које су хитлеровске бан-. де опустошиле.

Три године је прошло од Хитлерове капитулације, а у 32 падним окупационим зонама Немачке В кој. зони — ни једна од ових одлука није извршена, На _важним положајима у Немачкој и данас седе познати хитлеровци;, немачка пристаништа и аеродроми нису демилитаризовани, војне фабрике нису демонтиране, а на име репарација испоручене су смешно мале количине немачког материјала.

Саботирање заједничких савезничких одлука о Немачкој вршено је у почетку прикривено, Тражени су какви-такви изгово» рида се објасни нензвршавање обавеза, тако да су се прави циљеви и намере америчке политике у Немачкој могли само нагађати. Али, уколико је време одмицало, претставници – Сједињених Америчких Држава поста јали су све безобзирнији и безочнији. Данас они излазе отворено са својим империјалиститким програмом и ни мало више не крију какву су улогу наме» нили западној Немачкој при извршењу тога програма. Оно што су пре две године критичари политике Сједињених Држава наслућивали и врло уздржано критиковали, амерички државници сад јавно излажу као свој главни циљ.

Амерички империјалисти наумили су да од западне Европе начине економски, политички и војнички блок под својим покро витељством и да га ставе у службу своје екепанзионистичке по литике. Да би своју намеру о стварили, они искоришћавају тежак економски положај Енглеске, Француске и других западних држава и врше притисак на њих, нагонећи их да се постепено одричу својих интереса.

У овоме западноме блоку, по замисли Американаца, прворазредна улога намењена је –Немачкој којом они мисле потпуно да овладају. Прошле године они су издејствовали спајање своје зоне са британском и став љање обеју зона под њихову е= кономску контролу. Политичка власт остала је, истина, у британској зони у рукама Британ |ца, али је то само формалност # врло скуп уступак британскоме престижу. Уствари Велика Британија плаћа окупационе трошкове своје зоне, а амерички трустови извлаче привредну корист из обеју зона.

Сад Вашингтон свим силама ради да сличан пазар направи » са Французима и да уствари завлада целом западном Немачком.

Ради решавања немачког питања, у Лондону су између 23 фебруара и 6 марта вођени преговори између претставника Сједињених Америчких Држава, Ве лике Британије и Француске, којима су од 26 фебруара, делимично присуствовали и претстав вици Бенелукса (Белгије, _ Холандије и Луксембурга). Преговори нису завршени, већ ће се наставити у априлу.

Ово већање било је у супротности са ранијим савезничким одлукама по којима се о Не мачкој могу доносити одлуке само по споразуму свих савезничких сила. Због тога је дошло до совјетског протеста и до ваједничке декларације Пољске, Ју-

једињене ве све

„Француске и Сједињених

— а поглавито у америч-.

гославије ин Чехословачке 18 фебруара у Прагу.

Услед тога што су лондонски разговори вођени У тајности, тешко је рећи како су онн у појединостима текли, мада је о резултатима на крају издато при лично опширно саопштење, Глав не линије, међутим, очевидне ву.

Између Француске с једне и англо - саксонских сила с друге стране, а нарочито између Држава постоје у питању Немачке прилично велика размимонлажења. Французи траже, као обезбе ђење од евентуалних Нових На. пада Немачке, интернаџионалну контролу над Руром траже ва. тим репарације од Немачке и не би желели да се одрекну своје окупационе зоне.

У свему овоме Сједињене Др жаве имају сасвим опречан став,

Конферисање у Лондону ни мало је, како по свему изгледа, за циљ да се потпуно сломи до садашњи отпор Француске и да се сва питања реше онако, како то желе Сједињене Државе, Из свих коментара који су после конферисања _ објављени _ јасно излази да је на Французе вршен јак притисак и да су ови, у главном попустили. Американци и Енглези дали су формална обећања, без одређеног рока, ла ће пристати на извесну међународну контролу Рура док су Французи стварно попустили и у питању репарација и у питању своје окупационе воне. Никаква јавна одлука није, истина, до. несена ни о једном од ових пи: тања, Данашња француска влада, у страху од отпора францу= ске јавности, па чак и од јед“ ног дела своје садашње парламентарне већине, није се усуди. ла да се јавно одрекне репарација и да званично прикључи своју зону англо - америчкој, али је очевидно да је у томе правцу учињен одлучан корак.

У овом погледу карактеристичан је последњи део саопштења који гласи:

„Осим тога три заинтересоване делегације сагласиле су се да би, ради олакшања прикључења западне Немачке програму европске обнове, требало преду. зети брзе мере да се координира, коликогод је то могуће, | кономска политика трију зона-у областима као што су спољна тр говина, трговина међу — зонама; царине и слободно кретање личности и робе“.

Под „програмом европске 06нове“ подразумева се Маршалов план о коме се у Сједињеним Државама још дискутује.

Уствари Сједињене Државе служе се „програмом европске обнове“ као неком врстом мам-

ца помоћу кога од западних е вропских сила извлаче концесију за концесијом. У исто вре ме оне непрестано прете могућношћу да се тај програм не оствари и да се западна Европа нађе у катастрофалном положа“

ју. И то мачеврисање наизменичним обећањима и уденама траје већ девет месеци, од јуна

прошле године, кад је Маршалов план први пут лансиран,

Енглеска и француска влада и „владе осталих „маршалових земаља“ ипак се још нису замориле. Последњим _ условом — који им је постављен од њих се тражи да у своје друштво приме и западну Немачку пре него што се Маршалов план коначно из гласа.

Уствари новац који ће Сједињене Државе на крају, вероватно, ипак дати с утрошиће се већим делом на обнову западне Немачке за рачун америчких трустова а не ради помоћи савезничким земљама,

Према обавештењима уредника Франс-Преса, Пертинакса, ко ји обично има добре изворе ин формација, западна Немачка добиће у току следећих 12 месеци две и по милијарде долара. По Маршаловом _ плану, – међутим, свих 16 земаља које су га при: хватиле, са Енглеском, Француском и Италијом на челу, треба за прву годину да добију нешто преко пет милијарди — ако се садашњи предлог коначно изгласа без смањења.

Конференција „маршалових зе маља“, која се ове недеље са. стала у Паризу, треба, као ба јаги, да решава о томе хоће ли и западне зоне Немачке да приме у своју заједницу. Амерички генерал Клеј, командант америчке зоне, изјавио је, међу“ тим, већ у понедељак да су де легати западних зона спремни за полазак.

Засад се још не види докле ће владе Енглеске, Француске и осталих маршалових земаља ЧИ: нити стварне концесије ва празна обећања. Једно је међутим, јео њихове економске тешкое не само што се неће поправити, већ ће из дана у дан бивати све веће, док најзад коначно не ударе главом у зид.

Што се тиче Немачке, њено питање може се правилно ре шити само споразумом свих са. везничких сила, онако како јеј| у Потсдаму предвиђенр.

Мих. С. ПЕЋ