20. октобар
Па у
|
На сунцу, купајући се проводе радосно деца своје летовање
ЛЕТОВАЊЕ
то више измиче | шкопска
„ „4 тодина, и лепи дани одре. Ђеније наговештавају пролеће,
све се живље буде усломене бе.
ограске деце ка прошлотоди“
! шње петовање, У шкопским дво. риштима, на улицама које воде
у штопе све. су чешће приче о
. петовању.
| —„Унживање је пецати на Ди. | чини .~ Седиш испод столетног утранатог с дрзета и ченаш кад | ће-да се затресе прут. Дрхтај одатле... Шиц! и на ливади се зећ праћска зпатнобојна тојсна мренице,.•
—Нитде нема тоно — зелених пиведс, лиснетих храстова # | букава као у Мајдану. А воћ, уњепти..« људи, деца-наши дру“ | рови пионири... Ко моње забо· равили чика Радована, што нас | везне у зоћњак, па нуди круш.« | же лепшу од лепше .«.
_ Ко није вицео наше море
теђ ништа не зна, тај ће за сва.
ху барицу рећи да је море, а
за сваку _ играчку да је брод, Море... Еј, друже, па то је бескрајно. плаветнило! Нигде
му краја нема, а по њему пло за. читави градови, Један брод то је читава улица са вућама, радњама, људима ·
— Постејнскеј Пећини кема равне ка свету. Ту је природа хтела да покане шта може и · уме... Поред мора: лалме, неранџе, лимузови, нар, смокве, велика лиснемте смонве, рибари, чамци, мрене...
—Цов сам жива летоваћу у Шелцу, Море и сеновита шума зађедно.. А сећаш ли се, Мире, оног Ничис из Лондона што по“ стаде пионир: Писао Бори им веле: још пева пионирске пле· сме.
—Пениш у санитетском возу. Он јури као да је на облацима» Какав тролејбус! Гледаш кирог презор и пишеш: Земун, Пазо“ за, Рума, Митровица. Заспиш.. Загреб! Опет те ухватио сан. Сплит-море!..
«А ми: Титово Укице., Роме вија, из партизанских борби и песама, Сарајево, Еоњиц, Ја-
бланица, Неретва. Баш тамо ·ема прошли гдеје била !М рфакзива.»
# Тако се преплићу приче, сећања, слиле, пепоте наше земје. Места борби НародноослоБедилачке _ војске, људи, деца, шиоснирске ватре, игре, приче... "Међу децом има и реалиста Има деце која су свеона и сво. јих дутности. Тако је мало Да. ра “хладно приметила. једној групи што хроји планове за летовање =, пвефнет Са двојнама се не уде ва летовање, Испречиће се с птрсвом отац и рећи: »Ни маћи! Јеси пи разумела кћерт ни маћи! Учи сад по жези над ни Бин жела кад је било време.» Смрт дзајкама! Повикаше
ћеде. »УчИТИ учити, учити],
Не планирају само децо. Њихов одмор није само њихоза
брита, Наш градски Извршни одбор · предвидео је знатне су. ме за петовање бвотрадсних
ученика. Припреме за летова" ње су у току Одељење рода, | Просветно, Социјатио и Зправ. ' јтвежо св а масов
третсавиицим шиж организација шолоћа 08
београдских ђака
године више од 10.000 ученика свих београдсних шкопа у наше илиматске крајеве и на море.
И овога ће лета, нао и лане, оживети пропланци на падинама Рудника, Сувобора, Овчара» По зеленим _ лизацама играће лака копа сеоских И градских пионира. Прибираће се херба. ријум и колекције шнољки. Обно виће се стара и стећи нова познанства од Постојнедо Улциња Можда ће још неки Понлонац однети пионирску с мараму и пионирске _ песме, заједно са пријатним _ успоменама у свој трац ва Темзи,
у Б. ШАРАНОВИЋ
одттнштивикии
поводом УКИДАЊА ИЗВЕСНОГ БРОЈА ПРИВАТНИХ ТЕЛЕФОНА
ањинтиа ма ценити
Ибетавајнополотребно телефонске резговоре
след преоптерећеноста
главне аутоматске теле-
нске – централе Београду
лавни телефон је био приморан
да пре извесног времена присту-
пи укидању неколико хиљада приватних телефонских линија,
За последње три године, са развитком наше привреде н др“ жавног апарата, проширила се употреба телефона као брзог средства за оперативно обавља ње разних хитних послова и разговора између предузећа и установа, Иако данас телефонска централа има неколико хиљада претплатника више него пре рата, њен капацитет вије уопште повећан. Централа није оптере» ћена бројем претплатника, већ огромним бројем разговора, У след чега се често загуше ли. није в не може дуже времена да се добије веза, нарочито од 8 до 14 часова. Због тога је потребно смањити трајање сваког разговора на најнужнију меру и не употребљавати телефон за непотребне и дуге разговоре,
Приликом укидања приватних телефона водило се рачуна да се они оставе само лицима којима су најнеопходнији. _ Ипак, догодило се низ неправедних укидања и то углавном због тога, што претплатници нису у својој пријави навели о тачно — своју функцију у државном апарату или привреди, Тако се дешавало да службеници Главног телефона укидају линије и вишим државним и привредним руководноцима и другим лицима којима је телефон неопходан. Због тога је потребно да сви претплатни> ци увек обавештавају централу о променама у служби, нарочи» то о добијању неког важног по ложаја, да се овакви пропусти не би убудуће догађали,
Укидање телефона у радњама = кафанама у неким крајевима града који немају уопште јавних говорница ствара велике те
шкоће грађанству, Које је ове телефоне употребљавало уместо јавних говорница. Главни телељ фон би због тога требало да се позабави питањем грађења ве ћег броја јавних говорница, на» рочито у оним крајевима града где нема телефона,
Поред досадашњих мера и идању _ извесних _ телефона, лавна дирекција телефона # телеграфа _формираће комисију која ће извршити ревизију свих телефона по државним – надлештвима и предузећима и смањи“ ти број сувишних телефона, Исто тако, ускоро ће Главна централа о приступити – формирању потцентрала по предузећима установама које их немају, да би се интерни разговори у оквиру установа и предузећа вршили путем локала и тиме растеретиле директне везе.
Потребно је да грађани схвате, ла је укидање приватних те
лефона привремена мера, изазвана великом _ преоптерећеношћу телефонске централе, Ова мера не решава у потпуности проблем, већ га само. ублажује. Главна дирекција није моментаво у стању да набави нове телефонске централе, чијом набавком ће се тек у потпуности 0 немогућити преоптерећеност глав не централе,
Службеници предузећа, установа, као и сами грађани коју имају телефоне указаће у садашње време велику помоћ службеницима телефона ако избегну све непотребне разговоре и употребе телефон само онда кад им је потребан и онемогуће све приватне разговоре по надлештвима. Само тиме ће се постићи извесно растерећење централе, која није преоптерећена бројем претплатника већ – великим бројем разговора.
Пристојност...
= Опростите, ако сам ја Налетео на вас!
| ФЕДНА СЛАБО ИСКОРИШЋЕНА САОБРАЋАЈНА ВЕЗА
Воденим путем од Београда до Земуна
| соград и Земун данас су један град. Грађење Но вог Београда на десној обали Дунава коначно ће спојити некад два града,
Даљина од само 6 километа. ра и добра саобраћајна веза чинили су да није ни постојао проблем: доћи из једног града у други. Грађани су се мешали, већ у првим јутарњим часовима, одлазећи из једног У други на посао.
До пре рата саобраћај се вршио трамвајем, аутобусом ни лађом. Кад је мост порушен саобраћај се одвијао аутобусима и лађом. Да би растере. тила, увек пренатрпане вуто= бусе, дирекција речне пловидбе пустила је, од пре годину дана, три лађе Које полазе
сваких пола сата, како из Без
града, тако и из Земуна. Од шест часова Ујутру па до 19 часова увече. Тако лађа пређе равно 27 пута дневно пут Бео град — Земун. И поред те могућности још су увек пред атезуским станицама редови. У аутобусима гужва, свађа, пренатрпаност, а лађа увек полупразна,
До овога долази једним делом вбот _ необавештености
грађана, # другим делом што мисле да ће аутобусима што пре стићи, Међутим, лађа пу» тује само непуних три до четир минута дуже од аутобуса, А људима прође 15 н 20 мину. та, у чекању аутобуса чему треба додати и време путова-
· ња.
Сама лађа креће скоро из
22
__Пегаељ Ба слајету Београда бр брода ва Земун
Брод на линији Београд— Земун
центра једног н другог града, недалеко од вутобуских станица. Разлога нема ла иде празна, а ипак је мало путнима на њеној пријатној палуби, која ће са топлим данима би. ти још пријатнија Од 170 људи, колико лађа може ла понесе, она вози просечно, 30 до 40 људи.
А колика је разлика у са-.
мој вожњи Аутобуси: загушљиви, пре. пуни, од угодности ни поме-
„на, чак ни за оне који седе. А
оних двадесетак минута на ла ђи пружају прави одмор, по» глед на Београдску тврђаву, на градилиште Новог Београда и Земуна, Тачан полазак и долазак лађе сваких пола сата, сунце, свеж зрак на води, тиха вожња без гурања, све то чини да се човек управо зевежи, нарочито при повратку са посла, Чак и у кишним данима у путничкој кабини је угодно
а под прекривеном палубом путници су заштићени од кише,
Тако, путујући овим воде-
ним путем, кли везује Бео. град са његовим Осмим рејо-« ном, на лађици прилатној и малсј, као играчка, Београђа. вин је у могућности да се осве жи од посла, уместо да се преоптерећује _ аутобус, који се и иначе сваки час квари и >Укашље«.
Аутобус би требало оставити само за најхитније случа. јеве, а лађу Користити за све остале. Тако би путовања и једним и другим била удобниЗа и лакша, ~
| о Ф МИЛАНОВИЋ .
Маљена. ФСпасно по живот
ви ви знате како на – стубовима
далековода, на трансформатори ма нп сличним електричним инсталацие јама пише: „Опасно по живот“)
Идем тако Булеваром Шрфене арми је и кажем једном пријатељу:
— Е, баш ћу у „20 октобру“ да напишем како је могао Отсок за че
коме велика хвала што чЧУсТЕ
стоћу, и пере улице, па се ш иначе о чистде ћи брине, на овим сандуцима Да бе пише да су они опасни по живот На
да су у њима само метле, лопате # друге безопасне инсталације, које су чак ни за живот корисне,
— ЈЕ, Београчићу, вели мени мој пријатељ, нису то они написали, шег го се некако испомажемо, па је Бле, трично предузеће дало Отсеку 25 Чт стоћу неке сандуке који њему иасу потребнињ
= Па што онда Отсек за чистоћу не избриса оне три речи! Зар мив смисла да и даље па таквом сандј ву пише да је он опасан по животу
= Видтш,. рекао бих да сипсл ма.» Нико меће, додуше, бити стре љан гко украде неку лопату или ме тлу, алв је в та лопата, вале је и с метла народна имовина, корисна, иаф што малочас рекосмо, за влравље Б наше н наше деце, па може, умрале ли ко, да добар део свога живота, бар неки месец, неку годину прозеда на поправци да се бољем животу па учи, Изгубиће, а и добиће, Ко заже, тај н краде. Ко краде мало, ' може украсти # много, ко украде много може и цео живот изгубити,
А ја се тада сетих једне старе при че која је многима била смешна, азу поштена ни поучна:
— Знаш, рекох, онога нашег њи
жевника који је био у исто време и Државка
управвнк штампарије, И
зваш нада је ов у канџеларији писале своје књиге н своје чланке 38 808: не, имао је увек на своме столу два мастионице ни две увлаке с пером. Једно је мастило било државнб, једке његово; јелно је перо било пржавне, друго његово, И хартију је лоцоско да не би ни делићем хартије 86 827 пљом мастила крао свој народ,
-- Видиш, казао је сада мени мој пријатељ, смејали су се томе чове ку у оно доба многи управници де предузећа који су односиле капом и шаком, а сада се не би сме јали, ако би прочнтали новине ц 38 дели да в за мале и за велика 49 пове има суда.
жавних
Б, БЕОГРАЧИЋ
Жене Првог рејона дају 25 стипендија ученицима гимназија
Д: би омогућиле школовање материјално – најнеобезбеђе“ вијим, а уз то одличним учени“ цима, жене Првог рејона реши“ ле су да преузму на себе издр“ жавање неколико ученика. Услед слабих могућности за прикупља“ ње веће суме новца, Антифаши“ стички фронт жена Првог рејо" на давао је у току прошле годи“ не стипендије десеторици учени" ка. Ове године АФЖ Првог ре“ јона има 25 стипендиста, учени“ ка Прве мушке и ученица Четвр“ те женске гимназије, Сви они добијају месечно по 1000 дина“ ра. Новац се сакупља по основ“ ним организацијама и то свака основна организација даје месеч“ но око хиљалу динара,
Ова акција жена Првог рејд“ на за сваку је похвалу. На овај начин омогућава се лакше шко“ ловање двадесетпеториши одлич“ них сиромашних ученика, Треба“ ло би да сви рејонски одборе АФЖ покрену питање давања стипендија извесном броју уче“ вика, како би се што већем бро" ју сиромашних по одличних уче“ ниха обезбедило што услешније школовање. Не би требало Ло" зволити ла пример Антифаши“
стичког фронта жена Првот је
саме
јона оставе усамљен; _,.
- |