20. октобар
=-4
ма
Ваде се остаци шина „дванасстице“
Да би се уредио коловоз на простору Топчидерског брда, а и да би се · користиле на другом месту, ваде се остаци шина некадашње «„дванаестице“
Ра
Како несавесни послодавци искоришћују своје ученике
Ва број приватних послодаваца кажњен је од стране Одељења рада ИОНО због кршења законских прописа о ученицима у привреди. Овакви послодавци нису схватили да су давно прошла времена кад су ученици били њихова теглећа стока која ради од јутра до мрака и обавља њихове домаће послове. Сви случајеви кажњавања показују да се углавном ради о несклапању уговора са ученицима као 84 о самовољном продужавању радног времена и употреби ученика) за домаће послове послодаваца. Драгољуб Антић, крзнар са Косанчићевог Венца број 5, није све до априла прошле године склопио уговор са својим ученицом Вером Антић, иако је она била запослена код њега још од марта 1945 године. Сличан прекршај је учинио и Стеван Чабраја власник радионице моторних · возила из Влајковићеве улице број 2. Овај послодавац није за свог ученика на време поднео Отсеку рада Другог рејона уговор на регистрацију. Осим тога, он се није побринуо да свог ученика на време, упише у стручну школу, због чега је ученик изгубио месец дана школовања. Драгољуб Антић, крзнар кажњен је са 2.000 динара новчане казне, а Стеван Чабраја са 1.500 динара или са 30 дана принудног рада, ако казну не исплати. Поред _ несклапања _ уговора, приватни послодавци често чине а друге преступе према ученицима: закидају им плате, присиљавају их да прековремено раде, ваборављајући да. су времена кад се радничка омладина могла искоришћавати неповратно прошла. Петар Минић, ла из Ућице 27 марта број 127, присиЉавао је свога ученика Пана Теслу да ради осам часова дневво уместо прописаних шест, #ако за то није имао одобрење од валлежног Отсека рада, чиме је онемогућавао свом ученику уредно. похађање стручне школе. Овај несавесни послодавац употребљавао је свог ученика као кућну помоћницу и гонио га да његовој жени вуче и намирнице са пијаце. Због ових прекршаја кажњен је са 2.000 динара, од“ носно. 40 дана принудног рада ако казну не исплати.
Никола Станимировић, кројач из Маршала Тита улице број 45, плаћао је своје ученице лристину Петровић и Даринку Зрилић 2,50 динара на сат, ма да је по закону био обавезан да их плаћа 2,50 динара, јер су обе провеле више од шест месеци на учењу заната. Он је кажњен са 2.000 динара.
Поред тога, кажњено је још неколико послодаваца због несклапања уговора и експлоатисања својих ученика. Сви ова
случајеви показују да је потребна свакодневна будност свих масовних организација, синдикал"них, омладинских и осталих, да би св одлучно стало на пут оваквим _ појавама радничке омладине и да
експлоатације би се по-
(1 — ОПАТ
Остаци уређења града
есило се ту ин тамо да иза радова, који се обављају у окви. ру града, остаје растурен, како одбачен, тако и неупотребљен матери јал. Изгледало је да је то омашка. Међутим, није омашка, већ пракса.
Остаје песак, грађа, асфалт, често н скупљи материјал, остаје да смета, остаје као сведочанство нехата, као „цубок“ уређења града.
Исто тако се дешава да се посло: ви свршавају напола, да се отклања оно најглавније, а да остаје много другог материјала ва премештање или потпуно одношење.
Тако, приликом увођења тролејбу ске мреже у улицама Душановца, читави низови дрвених електричних сту. бова, који су раније били постављенк ва коловозу и тротоару, вађени су и укопавани у поједина дворишта. Исто тако, на неким местима ширене су улице на рачун тротоара, — све се чинило да се тролејбуски саобраћај може несметано одвијати.
Али, приликом тих радова, иза иззађених бандера, остале су гвоздене шине, усађене ту да би их ваштитиле од возила. Ови патрљци, чим се смркне, претстављају опасност за пе шаке, који веома често на њих налећу. Скоро свакодневно има падова и повреда.
Ре
=
Нарочито зимус, дешавало се да жене, које излазе из продавнице Град ског млекарства, налећу, у журби, на те остатке, падају, разбијају су дове, просипају млеко им често се о• злеђују. '
Пословођа ове продавнице у више махова се обраћао одборницима, Комуналном одељењу, као и централи Градског млекарства, по овом питању. Остало је, до сада, на обећањима.
То није све. Мало даље остављен је на коловозу висок хидрант, који стрчи и, исто тако, служи саплитању, а често и тролејбуским гумама наноси штете.
Ни то није све. Београд је пун овак вих примера. Можда би чланови фрон та, у вези својих добровољних радо: ва, могли да све то доведу у ред, у сагласности са Комуналним одељењем. Јане КАСПОРСКИ
ж |
Проблем изношења ђубрета у Маринковој бари
И оне ђубрета у Маринковој Бари је проблем како за становвике тога насеља, тако н за саме службенике Отсека за. чистоћу. Скоро ни једна кућа нема канте за ђубре, већ се оно нагомилава по двори штима, тако да је проблем изнети ђубре до кола.
Да би се једном решио тај проблем грађани истичу потребу за постављањем сандука за улично ђубре и то у свакој улици по један. Ту би они доносили ђубре из куће и на тај начин би се помогло, како становницима овога насеља да одржавају чи стоћу, тако исто олакшао би се рад службеника Градске чистоће.
Стеван МИЛИЋ Мокролушка 2
да тротоари не остану прљави
ЊН "родне власти улажу много тру: да и материјалних издатака да вам Београд буде што лепши и чи
стији. Београдске улице се чисте сва. ки дан, а неке и по неколико пута Али има једна ствар на коју се не обраћа довољно пажње. Наиме, при чишћењу улица не чисте се тротоари, него само средина улица. Било би потребно или издати наређење да вла сници зграда чисте тротоаре пред својим зградама, или да то чине
чистаћи улица. Никола МИШЕВИЋ
Стаљинградска 16
ж Пример за похвалу
а дан 8 марта ове године изгуН била сам личну карту, бонове за хлеб и 590 динара на пијаци „Цвет ни трг“, Све ово нашао је омладинац Радомир Настић и предао органу Народне милиције Трећег рејона, који је све то донео мени у кућу. Сма трам да је овај пример потребно и:
стаћи, како омладини тако и оста лима. у
Ана ЈЕЛАЧА“
Прота Матеје 25
Грешке при дељењу млека у градским продавницама
ЈА уста млека у градским млекарама на Д-1, Б н Т карте врши се сваки дан. Само дељење нема одређеног времена н зато долази до грешака. Млеко се дели прво на по. менуте карте, а после, што остане, дели се на слободној продаји свако-
ме. Време кад почиње дељење и једвима и другима произвољно је. |
На пример, одређене количине млека. деле се често већ у 14 и 15 часова поподне, а деле се по један сат, а онда почиње дељење на слободној продаји.
У првој групи не добијају често млеко они који на млеко имају право, јер су радом спречени да чекају, а у овој другој групи“ добијају млеко и они којима не треба, 8 дешава се да деца са Д-2 картом остану без млека јер га нема довољно онда кад родитељи, иначе запослени, дођу да га подигну,
Да би се све ове грешке избегле, требало би, или делити млеко од 16 до 18 часова поподне, или рано ујутру, а оно млеко на слободној продаји да добију првенствено деца са Д-2 картом.
Илија АВРАМОВИЋ Матије Гупца 12
Незгоде око читања струјомера
радско електрично предузеће увело је новину: неко мора, од 6 до 10 у месецу пре подне да де. жура 'код куће, и да чека службени-
ке који долазе да читају струјомере У противном „укинуће се струја“, а за њено поновно везивање наплаћује се 200 динара. Ово би било сасвим правилно да нема пуно породица где су сви запослени. Значи: плаћати сваког месеца казну од 200 динара, јер је немогуће остати од посла.
Требало би да Градско саобраћајно предузеће одреди време, рецимо по сле 16 часова по подне, за читање струјомера и да тиме уштеди и прет"платницима струје непотребну казну, а себи посао,
н. 6,
ж
Добра кафа и рђаве шољице
адни свет радо пије кафу у На:
родном магацину, јер је она уистини добра. Зато је на шалтеру У“ век ред и чекање, Међутим, уколико је кафа добра, утолико су судови у којима се кафа служи рђави. Ивице шољица и тањири су окрњени скоро "свуда около, те је вештина попити кафу а не исећи се,
нашем магацину
У једном оваквом не би смеле бити шољице овакве ви из естетских, 8 још више их хигијенских разлога,
Славко ЗАРИЋ Кривајска 73а
пи
Укидањем трошеране окинути је и гонеш на железничкој стонаци
У малом парку пред,
С: тутњем улазе _на перон београдске Железничке ста. 'нице једна за другом две дуге композиције. Мало касније зауставља се дахћући локомотива трећег воза, Зачас на перон Железничке станице излазе путници и читава поворка људи слива се у тесан излаз железничке станице. Тамо су столови на којима трошаринци наплаћују трошарину и ограде, да би могао да излази само један по један путник, да не би неко промакао не плативши трошарину. Гужва и свађа око столова.
Тако читав дан. А пред станицом вика фијакериста, такси-шофера и носача, прљав трг препун разноразних отпадака, гужва на трамвајској станици, неред у о ближњем парку, Све је то остављало мучан утисак на сваког пут“ ника, а нарочито оног који први пут посећује ваш главни град.
Данас више нема гужве на излазу. Путници излазе мирно, без гужве и нервозе. јер им никакви трошарински столови не прече пут. Нема више трошарине. На-
Уређује се Трт
Железничком станицом
родна власт је укинула трошари" ну, средство којим су бивши општинари покривали расходе општине и пунили своје џепове. Народна власт је увидела да трошарина штети широким масама потрошача и укм»ула је тај непотребан намет.
Трг. пред станицом такође мења свој изглед. Упропашћена калдрма се поправља.
Аутомобили и фијакери у реду стоје по страни м чекају путнике. А пгрк прекопута станице, У ко:
ме је до недавно владао страхо-
вит неред, данас пружа уморним путницима пријатан одмор. Многи путници који чекају возове не седе у тесним, загушљивим че“ каоницама, већ ту, у парку, проводе време до поласка воза.
Укидање трошарине, а самим тим и велике гужве на излазу из станице, асфалтирање _— станичног трга, уређење парка прекопута станице, све су то мере којима народне власти побољшавају ред на главном улазу у наш град, и чине да први утисак путника који долазе у Београд, буде што пријатнији, братства н јединства
Поздрав
Д“ би детињство наших најмлађих било што радосније и светлије, пионирска организација је увела неколико пионирских празника, које наши најмлађи прослављају са великом радошћу.
Долази пролеће. Са њим и велики дечји празник »Поздрав пролећу«. С обзиром на време када се тај празник про славља, малишани читаве наше земље нестрпљиво чекају тај дан, када ће први пут ове године у оквиру својих одреда и чета изићи У природу, У зеленило, да се весело наиграју и напевају на првом пролећ ном сунцу.
ИМ пионири Београда са радошћу очекују тај дан. Они ће га прославити на почетку про
у дећа, 28 марта. Тога дана око 30 хиљада чланова пионирске
организације Београда изићи ће у природу да својом игром, песмом и фискултурним так мичењем поздраве пролеће.
Да би тај дан пионири Београда што лепше провели, ре. јонски штабови. пионира приступили су свим припремама око стварања програма тај дан. _ Рејонски _ одбори Фронта и АФЖ-а помажу ре. јонским _ штабовима пионира да припреме што лепши и богатији програм. Поједини ре. јонски одбори Фронта дали су рејонским штабовима пионира извесну суму новца за на
бавку клацкалица, _љуљашки, конопаца, обруча и других ствари којима ће се деца и.
грати. Неки рејонски одбори АФЖ-а припремиће леци ужи. ну и разне посластице. Рејонски одбори Фронта и АФЖ.а Другог рејона уместо ужине и посластица поклониће пионирима свога рејона две футбалске лопте, дресове за два футбалска тима, две лопте и две мреже за одбојку, 50 0. бруча, 50 клацкалица, 50 коно паца за прескакање и 10 пари одела сиромашним ученицима.
„Сваки рејонски штаб при. према за тај дан програм. У програму ће поред пионира суделовати и културно - уметничка друштва. Читав лан ће бити проткан разним фискул. турним такмичењима и играма пионира, песмама:и игром којом ће наши најмлађи, изра
жавјући своју радост, живост и ведрину, поздравити долазк пролећа.
Пионири Првог. рејона про.
вешће тај дан на Калемегдану. Пионири Другог рејона поздравиће пролеће на Карабурми. Члануви пионирске ор. ганизације Трећег рејона изићи ће у оближни парк, а пионири Четвртог релсна _ прове. шће тај весео дан у Пионир ском граду. Пионири Петог рејона прославиће га на Зве-
здари, пионири Шестог рејона
на Бањици, Седмог рејона у Топчидеру, а пионири Земунг провешће дан у парку,
Уочи тог великог празника п»> неким пионир. ским одредима палиће се логорске ватре у знак ла пра. зник почиње, а сутрадан се новим марамама, весело пева. јући изићи ће пионири Београда у природу Њихове и. гре, песме, весеље и такмиче. ња, звук пионирских труба одјекнуће 28 марта по пади-
дечјег
Детаљ из Пионирског града
за,
прелећу
нама Звездаре, Карабурме, по пропланцима _Кошутњака и Топчидера, и сва та њихова радост и весеље слиће се У један велики радостан П0здрав пролећу.
Мачорска. ћаскања...
— Шта си се истегао, као ДЗ се храниш у мензи,
хХх ПРИЈАТНА ЗАБАВА
да |_-_ ји
7 РАДИО БЕОГРАД
ххж
— Чекам читав сат... Дајте ми
ЊЕ
књигу жалби,
— А, не може! Мислите ли да ми можемо сваке недеље нову да купујемор! Ман
Ма о ВА ФРАЈЕРСКА ЗАБАВА __
“ ~]
= Гле, ми онако, од шале, А 3 кола збиља дошла на позив
;