20. октобар
СТРАНА 6
– ДаР
у осмеху, у зеници, он замишља обвезницу и већ види, к'о у слици, земљу, њену сутрашњицу. у бујици снажној, свуда, и народе-породицу који вољом творе чуда.
Види нову железницу са цвећем и заставамс тракторе
и вршалицу
у пољима,
на њивама;
из фабрике сејачицу и будак
и трнокопе
и челичну косачицу, и бразде . н људске стопе.
Од метала ВИДИ ПТИЦУ што се све до сунца попе, и у стени бушилицу
и дубока
рудокопе,
Види школу и болницу подигнуту
у
8 5 8 .З
2 5 8 = ~
МИ
сафе тил УСОЈРООМОГ јаја |
а радошћу на свом лицу, и сијалицу
ПИПИН ве па чи о. — 214
где светли у сваком селу.
Дом културе
и књижницу пространу и светлу, нову,
н на стубу види жицу и антене
свуд на крову
н велике пароброде како плове ка пучини, и шуме
и брзе воде
па се све то К'о сан Чини...
Он вамишља обвезницу: чини му се к'о да гледа своју земљу — лепотицу кроз сочива
од догледа
из бајке,
из чудне приче,
и он гледа
без трептаја
где свуд клија
и свуд ниче | од једног до другог краја...
Обвезницу гледајући У
види саг од живих слика; . види живот 4 леп,
будући, Њ срећна земље трудбеника.
Гвидо ТАРТАЉА
(Наставак са пете стране)
мање задатке: патронат над домом ученика рад на градској еконији која снабдева град поврћем, дежурање у дечјој кухил њи, помоћ Прузи и организовање Дечје недеље. Готово све му-
слиманке
бациле су фереџе, а до краја године ни једна
међу
њима до 50 година старости неће остати неписмена,
- Народни фронт у Титограду не би се могао похвалита радом осталих секција у тој мери, јер су све снаге, тежње и на пори бачени на изградњу, од кобе зависи и све остало, Већина
књижевника и уметника је на Цетињу.
Синдикелно културно»
уметничко друштво „Станко Драгојевић“ ипак све више прошти рује своје секције. Његов хор има добрих гласова, јер су Титограђани познати на далеко као добри певачи; предавачи одржавају на Прузи и по рејонима редовна предавања, а Гредски
одбор Народне
омладине основао је, недавно, ничко друштво „Будо Томовић“.
културно-умет“
БУДУЋНОСТ ТИТОГРАДА
Пред Титоградом леже године упорне изградње.
Будућ-
ност процвета и развоја. Крајеви око Титограда далеко су од појма који се обично ствара о овој нашој Републици, далеко су
од тога да буду гомила камења. Око Титограда, на двема река| ма, пружају се плодна зетска и белопавлићка равница.
између
Р венаца плавих, каменитих гора које их штите од ветрова. Ту је | блага средоземна клима, цветају нарови и зру смокве око њива. " Рађају све врсте жита, дуван, памук, кофи шије сејан овде ни-
када раније, има услова за гајење маслина и других култура које траже благу и уједначену температуру. На четрнаест километара од Титограда плави се Скадарско Језеро, чијим ће се де“ | _ лимичним исушивлњем добити широки камплекси најбоље врсте земље. Када се то постигне, неће | ги жито у Црну Гору, већ ће се из ње извозити. На пздинама __ планина, које нису све баш голи кречњак. има услова за гајење __ ситне стоке. У њиховој утроби крију се још непронађена рудна
више бити потребно да се уво-
__ богатства, црвени ин бели боксит, олово и ко зна још шта, дз и
не говоримо о могућностима индустрије грађе и камена,
' Сама природа повезала .в Титоград са долином Зете, са путе-
вима за Албанију, Колашин, Цетиње, Никшић и приморске кра.
јеве. Ту је и пруга која ће се гранати даље ка Скадру и Алба. нији. Све говори о. могућностима развоја индустрије и саобраћаја у Титограду. Пре рата је то било мало, занатлиско и трговачко _ ' место са цртама ћифтинства и малограђанштине. Али је било у тим људима и борбених традиција, вечито угрожених слободара.« Радници по занатским радионицама били су уједињени у борбене синдикате. Стога је разумљиво да је Милан Стојаљиновић прошао приликом посете Титограду као Маршал у Боготи. Испрел демонстраштја радника и ђака морао се склонити укућу најчвршћих видова коју је опколио читав вод жандарма. Стога је разумљиво да У ослобођеној домовини постоје сви услови за развој инлу-
стрије у Титограду:
Данас већ, радници нове фабрике цигарета (у Титогралу фот су нове и школе и фабрике) обарају. увелико норме и носе ваставу најбољег радног колектива Црне Горе. Нико не би ре. као да су до недавна знали само да окопавеђу кукмруз на својим
мршавим њивама. Па ипак је тако. Скоро сви
они прошли СУ
кроз стручне течајеве тек после ослобођења. А данас већ Миле-
сигурношћу касе:
ва Маркуш, четворострука ударница, носилац медаље рада, са
— Дала сам обавезу да булем ударница. Макар сто пута било
проглашавања. Стално, док траје такмичење.
У исто тако, новој фабрици намештаја, увођењем ланчаног система увећана је производња га 40 од сто, а радници су лали обавезу да ће до 23 новембра завршити годишњи производни за-
· датак Радници дуванске станице, централне машинске радионице, ливнице, сви они дају своту меру и често је пребацују. Прва црногорска банка данас је друга по раду у држави,
Не треба претеривати, уљуљкивати се у ружичасте снове
"сталном путу ка напретку. Не иде све баш потаман у Титограду
и не видети оно што је субјективна сметња међу објективним, на
·_ Организациона слабост огледа се понегде у бирократисању.
Снабдевање града, из богате околине,
није ни из лалека онако
к
| како би требало да буде. Потребе становништва расту испред _ маградње, Али поред свега тога, не може се порећи да је много Б учињено на подизању новог града крец обале Мораче и Рибни-
пе, на препороду његових људи и њиховог живота на почецима
новог индустриског центра. Просто невероватно изгледа лдошља"ку кад му кажу, за сваку установу или нову зграду, да је осно-
_ вана 1946, или 1947, или ове године, Титограл. одише свежином
| вовог живота, чији се почеци назиру свуда. Помаљају се из ру-
Што више обвезнишла·_ то више текстила и обуће |
Иванка БЕШЕВИЋ
Ђаци наше прве филмске школе
спитна грозница влада ових дана по свим гимназијама, факултетима и свим шко-
лама. Ђаци, као и увек, проводе послед-
ње бесане ноћи пред испите, последње јутро поново прелазе у сећању све што
су научили. У просторијама школа, факултета и гимназија, поред испитне грознице, за време испита влада и нека мукла тишина. Тако је свугде. Тако је и у филмској школи, горе на Дедињу, у којој се ових дана одржавају испити.
Из мрачне, рефлекторима обасјане сале, допире у башту покрај виле у којој је школа, жагор.
— дај клапу.
— Тако, пази на сенку.
— У реду, може.
— пази, хајдемо.
посетилац се заинтересује за тај жагор који на моменте достиже врхунац, а на моменте се стиша да га замени зујање камере. Из баште, из топлог јунског дана, посстилац се само једним кораком преко прага, улазећи у атеље у коме се снима, пренесе У вече, у сиромашну и малу кухињу породице Павла, главног јунака романа „Мати“ од Горкога. Вредне руке Ђака филмске школе саме су дочарале Павлову собу, саме су тако вешто уредиле сто са тањирима и остацима мршаве вечере. Но, ђаци нису уредили само декор. Ђак — режисер
одабрао је сценарио, он је изабрао глумце (међу ђацима), он је распоредио улоге.
М ево, сада пред очима посетиоца одвија се један живот, који ђаци после дугог и марљивог рада и разних припрема тако искрено и топло дочаравају. у
пред снимање
— Режисер, је ли све спремно.
Плава, насмејана девојка, са чуперцима који јој се непрестано расипају преко чела, баца један брз поглед унаоколо и мирно јавља:
— Спремно.
та млада девојка у панталонама, која тако оз-
ИСПИТЕ
биљно издаје наређења и тако разложно дискутује са старијим другом Вјеком Африћем, једна је од дванаест будућих режисера, који се У филмској школи спремају да кроз три године почну са самосталним радом. Сада, док се снима ова сцена из великог романа „Мати“, она тако дубоко осећа своју дужност и док клечи крај камере, види се како јој каткада преко свежег лица, пуног младости, кад нешто застане па поквари рад, пређе преко лица лаки дрхтај у виду грча.
Кадар 1 понавља се већ седам пута. већ седми пут како Павле улази у собу, уморно седа на Брен вет, и скида чизме. Младића који игра Џавла изгледа то ништа не љути. Треба ићи поново, да би било боље. У реду, тако треба, значи не треба се нервирати. И мирно, он се враћа назад и понавља исто. Док поново скида чизме, грашке зноја му клизе по челу. Чим камера заћути дотрчи однекуд девојка у белом, брише му зној, дотерује косу, или ако се десио малер, поново лепи бркове. И опет изнова.
Мало паузе. Сви разгрћу застор са врата, који раздваја ову собу живота из романа од стварног живота, и одлазе у башту да се мало одморе и расхладе од топлоте коју су проузроковали рефлектори приликом снимања.
,
У филмској школи за глуму и режију већ више од једне године проводе дане рада 42 младића и девојке, од којих 12 будућих режисера и 30 глумаца. Сви ти младићи и девојке из читаве наше земље дошли су у школу, и после пријемног испита, одабрани између многих, као најбољи и најизразитији, почели су да уче. Није им баш лак био живот на почетку. 'Од ујутру скоро до увече учење. Учити 16 предмета није баш једноставна ствар, и то, психологију, литературу, друштвене науке, акцентологију, језике, историју филма, технику филма. Техника филма је за ђаке филмске школе тако страшна као што је за многе ђаке гимназија — математика. Па ипак, испити који се одржавају ових дана показују да је напоран рад ученика заиста уродио плодом. На теоретским испитима, који су почели 31 маја и трају до јула, ђаци својим знањем и добрим познавањем ствари које су сретали у току годишњег школовања, поново доказују своју љубав за позив коме су се посветили.
Поред теоретског дела испита, постоји и практични. Пред крај године ђаци су спремили неколико сцена, као на пример сцену из дела „Мати“ од Горког, из „Змија“ од Толстоја, „Просјак Лука“ од Шеноа и друге. У рана јутра шетали су они кроз башту и прегледали улоге. Они ће заиста, ма да не у целом комаду, ипак заиграти на платну већ ове године. Био је то велики догађај за њих. м марљиво су радили. Поред припрема за теоретске испите, нису занемаривали ни припреме за практичне. Нарочито последњих дана ђаци нису У могућности само да се посвете учењу и обнављању гргдива. Они су сад готово сви чланови екипа, њих девет је у штабу екипе, која руководи свим припремним радовима за снимање
Снимање је ових дана почело. Почео је практични део испита. На крају године, поред оцена из теоретских предмета, будући глумци и режисери добиће, на основу свог стелног рада у току године и на основу успеха који показују на филму, карактеристику о својој глуми или режији. И касније, кроз неколико година, када ђаци ове школе постану признати глумци и режисери, та карактеристика ће им бити један диван детаљ, успомепа из доба када се тек несигурним корацима корачало У нови живот, из доба када су први пут видели себе на платну, да говоре и глуме.
Кроз три године, после завршетка филмске школе, кренуће млади ученици у живот, за који се спремају и уче. Они Бе бити ти који ће на својим плећима понети терет велике, за нас још увек нове уметности. Они ће бити пионири новог ствералаштва и нових достигнућа на пољу наше кинематографије. Е КА
Ј. тТЕРЗИН
БЕСМРТНА МЛАДОСТ
„као фрагменат и исечак из тих
"етална прекаљивања, дају ствар-
; - не-похресне дретстава иг"-ливебу=
Већ дуже време приказује се у
Београду наш трећи уметнички филм „Бесмртна младост“. Филм 4 „Бесмртна младост“ рађен је у _ РОЈСКИ_Уумиру.
атељеу и лабораторији београдског републиканског предузећа „Авала.
јања покрета борбе и израстања из ње неустрашивих јунака који се херојски и свесно боре и хе-
Ликови неустрашиве младих скојеваца и чланова Пар-
Раде нису пали, јер нису са њима пале њихове идеје, јер је остало других другова који настављају ,још јаче, упорну бороу са непријатељем. Остају, јер идеје за
омладине, које су пали многобројни млади
уд с ; тије, њихова оданост народу и борци су квинтесенца свега на-
филм“, које нам је дало и филм Партији, њихова бескомпромисна предног, праведног, родољубивог, „Славица“. Писац сценарија и во- борба, њихове жеље и жарке на- истинитог, херојског.
ђа режије је Војислав Нановић, де, ликови Браце „Дугачког“, 30- Зато иако није у Филму све
рице, Радета, Мише, Вере, Жар- успешно режијски решено, иако
ка, нису само изузетни ликови се запажају грешке у глуми, и-
купација Југославије дошла је као последица кукавичке капитулације краљевске владе и издајничког петоколонашког разарања и увођења фашизма кроз дуги низ година диктаторско-
полициског режима. Априла 1941 окупатор се налази у нашој з3земљи. Он не бира средства за оства рење свога циља: бескрупулозног уништавања наших народа. Лидери грађанских политичких партија или су напустили земљу и побегли у иностранство, или су се помирили са окупацијом, Неки од њих, већ у почетку, пристају на сарадњу са окупатором. Стење окупирана земља, а окупатор спрема најгрознија зверства 35 родољубиве синове Југославије. Ако је капитулирала влада, и ако су лидери грађанских политич ких партија постали слуге окупатора, народ није капитулирао. Народима Југославије мрски су. окупатори. У тим судбоносним тренуцима Комунистичка партија Југославије види јасно ситуацију: или пустити да поробљени народ на коленима умре или се „јуначки борити против непријатеља. Комунистичка партија Југославије организује отпор и активну револуционарну борбу против окупатора. У тим првим данима окупације и илегалне борбе, прва се одазива слободољубива борбена омладина на позив цк Комунистичке партије Југославије. ФРилм „Бесмртна младост“ је један мали исечак из тог првог периода борбе Београда из 1941 године. Филм не захвата широко покрет београдске омладине. Он
Југославије, окупатора.
првих дана рада, кроз делање једног рејонског актива, једног ре јонског руководства, кроз борбене акције евоцира 'и даје на непосредан начин, живо, импресивно Уузбудљиву стварност једне илегалне напредне групе младих људи. Догађаји који се одвијају и епизоде које се ређају, ма да не могу да се узму као општи и типични примери свих београдских актива, ипак стварају снажну претставу, а у неким моментима, веома пластичну и живу слику многобројних београдских омладинских група, па и група широм земље.
Можда се не би могла да узме историја овог рејонског руководства, са филма, као отишта појава за сва друга руководства, али зато пластично извајане личности илегалних бораца: Радета, Вере, Мише, Жарка, могу да се узму као општи ликови из тих првих дана борбе београдске омлади не. Сликање стварања активни 60раца кроз илегалне састанке, кроз широке масовне акције: растурање летака, паљење новина, скупљање прилога у новцу и санитетском материјалу за партизанске одреде па до оружаног сукоба са непријатељем, кроз непрестану свакидашњу борбу, кроз
наших младих бораца из Београда, нису специфични за тај и тај рејон, нису они Раде, Зорица, Бра ца у том и том одељењу, већ су хиљаде и хиљаде Радета, Зорица, Браца широм Београда,
који се боре против Ови ликови са филма остају као незаборавне жао инкарнација нашег родољубља и свести наших људи. су пали „Дугачки“,
и Браца, у неравномерној са окупатором, Браца, Зорица и
ако речи сценарија нису увек срећно пронађене и не звуче увек уверљиво, филм на гледаоце делује као блиска ствар, присна, јер је то једна болна, искрена и истинита реминисценција извађена из наших скорашњих догађаја, из наших дсживљаја и сурове и страшне борбе коју су водили наши народи, јер смо ми сви све-
широм
фигуре,
Мако доци, очевици и учесници те борЗорица, Раде (бе и тих страдања. борби
д. н.
Шта производи
наша локална ' индустрија
О
зна да у овом погледу имамо приличних тешкоћа.
Ми нећемо гледати квалитет томе што не трошимо искључиво енглеске штофове, амерички боке за обућу или што немамо суву грађу од неколико година, зли га морамо гледати у лоше сашивеном оделу, у ципелама са криво прибијеном петом, у бравама и разним прозорским квакама лоше направљеним и немарно уграђеним у дрвној индустрији, у недовољној борби да производе усавршимо, те да не жалимо ни за чијом добром робом која је некада долазила са стране, а коју нисмо могли купити, или смо је крваво и скупо плаћали.
Квалитет не треба гледати са. мо кроз материјал и машине, него више кроз људе који производе и руководе нашом – производњом, На квалитет се обично озбиљно мисли онда, када купујемо неку ствар која нам је њначе потребна, а која нам се због свог лошег квалитета очи. гледно не свиђа, док у току производње мало мислимо на оне који су често приморани да купују робу коју ми као рђаву производимо.
Појавом већих — континтената робе на тржишту и борбом ва бољи квалитет, предузећа која не буду водила рачуна о квалитету могу лако доћи у положај да своју робу не могу повољно и на време уновчити. На овај начин дошао би у питање опстанак самог предузећа, док би његово руководство било морално поражено. (Наставак са прве стране)
Начин планирања у нашој локалној индустрији један је од чинилаца који одређују мањи или већи успех самог предузећа, Овде се не мисли само на планирање капацитета и радне снаге, што је свакако важно, него и на планирање на основу стварних потреба грађана, на основу задатака других грана наше привредне делатности, а у циљу међусобног допуњавања.
То значи да би у будуће морали унапред знати, какве и колике су потребе грађана у артиклима које можемо произвести, какве и колике су потребе наше' капиталне изградње у производима које даје локална индустрија, у ком временском периоду треба произвести извесне артикле, да би се могао правилво одвијати план и наших и других: одељења, дирекција и предузећа.
Наша трговачка мрежа у могућности је да нам пружи драгоцене податке у погледу асортимана, с обзиром на свакодневни додир са потрошачким масама народа.
Из овог произилази да је кооординација између — појединих привредних грана неопходна ради задовољења општих потреба, као и због тога да наша предузећа производе ону робу која се тражи на тржишту и која се може брзо и повољно уновчити,
Важно место у правилном пословању наших предузећа заузима и правилна планска расподела, од чега такође умногоме вависи успех предузећа. Може се рећи да је и овде до сада било извесних недостатака које треба свакако отклонити, за да је тога било, ево једно« примера: локално предузеће за израду – обуће „Мтлорад Петровић“ имало је по плану да се снабдева кути!ама за паковање обуће из Новог Сада, и поред тога што Београд располаже _ приличним _ бројем картонажа, и што је много лакте отпремати хартију у везама, него кутије које заузимају велику запремину, а што се свакако мора неповољно _ одразити На трошкове продаје који су калкулисани. Исто предузеће _ добило је плански задатак за израду више хиљада пари мушких _ дубоких ципела са гуменим ђоном, изко је јасно да је оваква врста обу“
е намењена првенствено терен. ским радницима и намештеницима, те да ова обућа неће. одговорити својој намени, као н то да се гума могла повољније и рационалније употребити за лакшу врсту дечје и друге обуће.
Корисници ће с правом избегавати овакву робу, што може довести до њеног застоја у про даји и блокирању обртних сред“ става.
Нису ово повољни примери 14" ших пропуста, али из њих извући поуку за будуће плакни“ рање и дистрибуцију. Борба 84 отклањање свих грешака и те шкоћа у развоју локалне ИНДУ" стрије остаје и даље важан 82 датак привредног руководства, У борби ва испуњење задатака 82" ше локалне индустрије, задата“ ка нашег Петогодишњег плана : изградње социјализма у земљи, “и