20. октобар

РВ РРА

ЦК

РА 22272

| одитле свежином новога. Живота

осле 60 посета савезничких бомбардера Подгорица, још мали, неразвијени градић вли са могућностима будућег центра Црне Горе, постао је гомила рушевина. Већ данас. када се поред раскрченог камења дижу нови | зидови грађевина, тешко је замислити кеко је то било као што је тешко веровати да су из, на изглед, вековима бежи“ вотних разрушених бункера на Горици, још недавно „жабари“ страшљиво пазили на прилтзе граду.

Подгорица је била гомила рушевина. Гомила поломљеног бетона, камења и расутог црепа. Аутомобил није могао прићи ни близу закрчених улица. Само стари љлео града, -ониске муслиманске кућице, неповерљиво сакривене иза камених ограда, оронуле од времена и пропадања једног минулог доба; део града коћи памти турска времена пре Берлинског конгреса. са својим истрошеним минаретима и сахат-кулом, на кођој се легу вране остао је нетакнут. '

Подгорица је била гомила рушевина. Збрисане су чисте камене кућице новог дела граде, порушени су сви мостови на Морачи и вировитој Рибници, нестао је град крај чијег руба још леже зидине Немањине тврђаве. Нестао је грал који је још у Ху веку спомињао турски историчар Евлија Челебија, у чијој су близини, на увиру Зете у Рибџпицу, развалине Дукље, данас већ развучене та све стране — да омеђе нечије њиве, латинским натписима, говориде о још много старијој насеобини.

Подгориша је била гомила рушевина. Али „тврл је орах воћка чудновата“. Град се није могао тако лако уништити, јер га нису чинили зидови, ни тврде бетонске конструкцике, већ живи људи, отпорни, несавладљиви. Живели су по пећинсма и рупама у земљи на обали Мораче, када су им куће разрушене, прелазили помоћу конопаца и греда преко река. кала више није било мостова, правили заклоне од дасака и Унриних кутија од картона, када нису имали крова над главом. Крчили су руше вине, понети редним полетом кођи је обећавао плодове у земљи слободе, сви колико их је било, оправљали су и обновљалнч све што се могло опрсвити и обновити.

НОВИ ЦЕНТАР ЦРНЕ ГОРЕ

На развалинама и пустоши Подгорице, без искуства, без превозних средстава. без довољно материпала, бег стручњека, без најобичније сирове, људске снеге. почео је да ниче нов управли и привредни центар Црне Горе, као симбол несаломљиве снаге народа. као симбол наше обнове и изградње — Титоград. Да би се схватило колико је до сада постигнуто на зида“ њу новог греда треба знати, на пример, да се свака врећа цемента, кота се у њега угради, мора превести 108 километара камисном јер нема, за сада, другог превозног средства. Камиона нема на прстек, а у свеки може стати само тридесет врећа цемента. Треба превести хиљаде и хиљаде тона разноргзног граћевинског у ге ријала. Стега је разумљиво да су све очи и све наде упрте у Пругу.

Црногорска железница била је некада синоним појма „на врби свиргле“ и служила као мамац У предизборним кампањама. средство. 3а згртање милиона који су се реализовали У ВИДУ раскошних вила, негде далеко од Црше Горе, и сталан мотив 38 зеђедљиве вице < листова. Данас је прногооска железница већ опикпљита стр: Омладинске радне чете, расуте на насппу Пруге, певају гмрајући вагонете:

— Друже Тито, иман наду, доће пруга Титограду,

ита

Ма ће нашла Подгорица бити пентдр железница. Е

и тренутак прославе дана црногорског народног устанка“

Са стручнем кадровима не стоји у Титограду боље него са поегозним средствима, Стручњаци, колико их име, не знају о вредно време. Помоћник министра грађевина је,

"и

да камцелоће

“ вста вгема. и наставикк на Средњотехничкого школи у којој предтте и мипистар. Средњотехпичку школу, на којој постоте грађ зохитектонеки, машински и електротехнички отсек,

4 стипеплиста Министарства грађевина од којих први, созог лета, полажу прву малу матуру. Оспособљавају се и нови грађевински ралтиши кроз курсеве за зидаре, тесаре, руководио

Поред рушевина дижу се нове зграде

Тошласстог јула пуштење Пруге у саобраћај биће нагоче-

це грађевинских мешина и молере. У току 9 месспи 418 их је положило испите. Са курсевима за грађевинаре не иде лако, јео ка поногорски сељак од зЗидарства научио само да омеђи свопе њиве, јер тај заншт мила ухватио код њега корена као код сриских и македонских сељака, М то има свога разлога. Каквог су имали изгледа за рад прпоторска зидари у својој каменитој и запуштеној домовили, где се није деценијама ништа веће. значај е, подизалор _ Стручњаци ових професива, _ксгих други крејеви имају несразмерно више, били би у Титограду примљени раширених руку.

Има и других тешкоћа на путу изградње Титограда: још медовољио познавање сопствених снега које су вековима лежале спутане, успавате, коћима влестодошци нису дали да лођу до иаражаа да се не окрену против њих, тражење нових метода и нових оогптизационих форми рада, крстање неискрченим, новим путевима, без искуства и традишија, и мтого би било 1ош наста ати..

РЕГУЛАЏИОНИ ПЛАН ТИТОГРАДА

Па ипак се Титоград по планском темпу изграђује. Према регудогттоном плану шириће се он низ обале Мораче. На десног обали биће републикенски центар — палсте влоде. скупштина, зпогже министарстава У новом делу града. где има мното обновљених подгоричких кућица. биће станбече зграде и многе аљминистративне устапове. Кроз средину града, поред главног булевара, данас Немањине риве око вијугаве. бистре и пуне па стрмки Рибнице, чије су обале терибрасте и стрме, поужаће се зелени, пошумљени појас — укрсе и шеталиште Титограда. Индустриска четврт, даље, према југу, биће везана са Пругом помоћу иљлустриског колосека. Ту ће бити силос, чиста и нечиста ивдусттита, на азмој обали, с обе стране Мораче. У близини индметриске четврти, где је дансс мела прадска економија. кођа ће наћи доуго место, биће салметште. Још даље, близу села ВраниБа, зидаће се модерна болпица са 600 кревета. Садашња болничка зграда „Коугевац“. некадашњи леерац краља Николе, у 6обосвој шумици, преџпедиће се за приређивање уметничких изложби. Рестаургтрана Немеањита тврђава служиће за смештај му зежских збирки. На брду Љубовићу, које доминира целим изгле> лом града, узљизаће се споменик палим борцима, Железничка станица сместиће се на данашњем меродрому. Тако ће се развијати Титоград у будућтости. 5

Дачас је Титоград, по. већ не оригиналног али тачно! дефинецији, јелно ветико радилиште. У свима улишгма леже гомиле тосеног камења, песка, шодера ои грађе. Мегде су прокопаши темељи нове грађевине, негде су већ подигнуте, крај спу: шецих остатака подгоричких кућица, модерне троспратнице какве овде тивачл ране нису грађене, Улице је требало планирати шире, а не држати се старих квичњака. Али две ствари одликују титоградске грађевине: лепота и лобар.квалитет израде. Свака статбена зграла овде је друкчија. Нигде се овде не виде мешформисапте зграде, касарнског изгледа, као што је то случај на новим здањима неких других градова. Шрногорски кемен, свих врста, сив и црвенкаст и бео са црвеним жилицама и снежне боје, пружа могућности за разне архитектонске комбинапије, ИМ протекташти га користе. јер га је немторедиво лакше 0овле добазити него циглу, премда му је споптђа израда. На први поглед се види да је израда сваког зида таква да би га било мало теже упештити него што је то било са кућици Подгорице. Свака зграда је чврста, солидла кад што су неодроњиви пу: теви, усечеци у црногорско стење. у б «

До данас је у Титограду обновљено око 200 мањих зграла за становање, и изграђено шест Бових «са 13500 квадрстњих

"метара површине. У њима је 205 породица нашло стан. Ове го-

дине изградиће се још 22.300 квадратних метара стибена површине. Колико то' значи за Титоград моске зтати само онај који познаје стаинбене прилике овог градљ% чини Оро стаповника ве ликом брзином расте. Водоводне и канализационе инсталације нових зграда везане су за привремане резервопре, Чим се изгради довод воле са извора Мерезе. чија ће се каптажа, црпна станица и резервогр још ове годише завршити, биће укључене у нову водоводну мрежу.

мо

5: Једна од нових станбених зтрада

- · СТРАНА 5

(ВЕАНШТА ВАШИХ 7 НАРОДНИХ ВЕТТОБЛИНА

Упоредо са сталбеним ничу и адмитистративне зграде. Неће проћи ни месец август. а већ ће се моћи Министарство ПОЉОпривреде, поред неких других установа, уселити у пову палату

од преко 3000 квадратних метара површине. На згради Министарства грађевина завршено је приземље и спрат, а зедови дате На-ме доградиће се још ове године, Расте и будућа четвороспратница поште, Гради се и- зграда Народне банке и држсвног осигуравајућег завола. Искоћевају се темељи Инвестиционе банке. Најмањи ђеоци добиће основне школе какве нису ни У сну видели. ИМ за стапшње почеће се зидање нове Средњотехничке школе, па се неће више мучити са просторијама за рад. Јелна од најлепших титоградских зграда биће Хотел „Москва“ на.

главном тргу. Њен изглед и уређење надмашиће., по свој при~ _

лиши. албански хотел „Демти“. најлепши на Балкану, по чијем се угледу подиже.

У будућој индустриској четврти завршиће се пространа зграда фабрике намештаја кога је већ стекла кров. Можда ће већ тала габрујати звучни таласи будуће ридио-станице. Граде се и џиновски _монополски магацини, завршава се зграда за млексоу. шире · паркови, пуни мириса борова и липа на Немањиној риви и Морачи, полиже зграда „Југопетрола“, гаража х Аутотранспортног _ предузећа, пристаниште на аеродрому и тешко је наброђати све што се гради, |

За привредни живот Титограла и „везе са светом“ важна је градња мостова преко две мале али брзе реке које га секу. Већ 1945 године изграђен је први, гвоздени висећи мост преко Мораче. Доцтије се уздигао бетонски на месту старог Везкровог моста. кога су срушиле бомбе а био је тако чврст да му векови нису могли наудити. Прича се да су Турци разрезали „на“ мет на вилајет“ да би покупили јаја која су мешали са малтером за што чвршћу изградњу овога моста Та историска реткост је нестала. Али понос Титограда, један од најлепших бетопаких мостова у нашој земљи, пружа се у правцу „Крушевца“, изнад воде из које вире остаци гвоздених конструкција порушеног места. Гради се и мост који треба да преко Рибнице везује НОРИ са старим делом вароши, продужујући Улицу сло-

па.

| ј

1 8 |

боде у Улицу Народног фронта и велики мост на Прузи преко -.

кога ће, кроз не тако дуго време. проћи воз.

ПОМОЋ ДОБРОВОЉНИХ РАДНИХ БРИГАДА

За тако огромну градњу недостаје радних руку У Титограду. Због тога овде помоћ фронтовских радних бригада, У кођима раде и антифашисткиње и народна омладина. добита, можда, већи значај него игле. У радне бригаде укључени су сви за рад способти људи и жене, Предњаче у акцијама чланови синдиката, чиме се не бисмо могли ми, у Београду, похвалити, И секретгр Градског одбора Фронта нађе. у току недеље, два и по сата времена за рад са свођтом бригадом, м судија не изостаје са градилишта. У Титограду је срамота не доћи на добровољан рад. Учешће у изградњи града, из рушевинљ сматра се за основну грађашску дужност, као што је и делатност у свотоф професији. Када неко не дође на рад већ га зову из његове Орипаде:

— Ђе си» Дођи да ме наджираваш!

Ако прође поред бригаде на радилишту дозивафу га:

— Сједи мало. Каву ћемо ти скувати.

Те реци не треба схватити као Неко натеривање, већ олрез свести људи који знају да изградњом Титограда свој живот изпрађују- )

Радне акције бригада Народног фрошта организоване, су у сарадњи са управама гралилишта и свжка од њих зна где ће гадити, свакој је припремљен алат и када крене нема застота К3о што то бива, понекад, кад нас. Ради се на раскрчавању рупјевика, ломљењу старих зидова, фигурисању камена, копењу канала, окопавању дрвећа, уређењу паркова и аеродрома и на многим другим радовима. Главна градилишта су Митистарство грзђевина, хотел, улица Народног фронта и мост на Морачи, Ефекат рада је такав да није претерспо рећи да у своја два и по сата рада, једанпут недељно, сваки члан Народног фронта настоји да учини колико би постигао професионалац у нормалном осмочасовном времену. МИ обично он постиже толике ралне резултгте.

Листа свега опога на пример, што је 10.423 _ члана Народног фронта учинило марта и априла за време 41.988 ралних сати, листа ископлних хиљада метара земље и хиљада насутих кубика, била би сувише дуга за један кратак напис, п ипак је у мају више постигнуто него ранијих месеца. у

Док је радни полет бригада Народног фронта видљив и несумњив у Титограду. евидетција њихових постигнућа и сре

ђивање добијених резултата није на одговарађућој висини. Зато

се и десило да је нереално планирано 62:000 добровољних рад“ них дана за акције у току године, па ће се и та цифра смањи“ вати и мењати. На изградњи улице Народног фронта, највећем овогодишњем Задатку радних бригада Титограда, ће на дужини од 1.950 метара ископати 14.950 кубика земље, изравнати насип. калдрмисати га са 39.300 кубика камена и нжу=

Титограђани —

ти са 3:950 кубика шљунка. Пошумљаваће околину, урећивати у

паркове, изпрађивати задружни дом. Сваки члан Народног. | фронта из Титограда даје просечно по 8 лобровољних часова |

месечно. Највиште се истиче Дванаеста титоградска двапут удар-

на бригада ва прузи Титоград— Никшић, која је ралила на лва —

тунела и једном усеку. Жене имају. поред ових, посебне и не —

А ~ |

(Наставак на шестој страни) о 5

7 Њ

АИ АТАРА ИАТА АТАР РИТА УТО

7 :

миро УУ ОБРА“" ПА НИНА

узе к себи. Била је то сиромашна жена, измучена

ту ким животом. 4 или Сад се можете испружити! — обрати се 60-

Ку. | Зи вала! — одговори болесник и опет позва: —

ћ ашири ми бунду! оре је. ушао кондуктер, али није мотао да

кроз вагон,

Ман забрањено је седети између клупа, јер се тако не моту прегледати карте! — рече строго,

—" учиниле смо то због болесника, одговориле

ј“ 26 И емојте бити тако строги, видите ваљда да

у због болесника! . ад смо ми могли уступити место сиротом

болеснику и господин кондуктер би могао изићи

расниу У јој! — застењао је опет болесник. — Боље

да нисам жив! - Мора се о хтер оде. Д Ж несВИк се опет досети нечега: . — Петре! стави ми јастук под главу ћ ов Петар подметну јастук и болесник је ве ад _ но лежао. Опружио се на. клупу, а а У кб је био јастук, хтео је да заспи. Дуго вре а 6 не проговори ни речи. Нарочито људи, то о гама, зурили су у празнину као да тамо ле да. Девојчица, малочас заспала У мајчином кр , изненгда се пробуди и поче да плаче. — Јеси ли руже сањалат — упита је мајка. — Била сам с разбојницима, хтели су да ме закољу. = но, само спавај опет! — не могу више да спавам. — Петре! — јави се кракати са клупе. — "Ту сам, ево ме! — услужно се јави метар. , — "Стави ми шешир на главу, бије ме хладнола

прозора. Ке о ака доброг болничара! — рече жена, кола

му је прва у с и

ставити места за пролаз! — и. кон-

пила место.

остали који су МУ начинили место гледали су тамо и дивили се какву су удобност пружили 60леснику. Али зато је њих од неудобног седења болела кичма, ребра и цело тело.

"гутњао је и јурио воз кроз зимску ноћ, људи су полако осетили глад. из торби, корпи, излиза'них ручних кофера, у хартију и крпе увијена по(јавила се разна добра или слаба храна, почели су

да раде ножеви и зуби. Разни мириси осетили су се у ваздуху. Са удобног лежишта, сигурним и снажним гласом зовну опет болесник:

— петре!

— Ту сам. Г

— Требало је да и ми нешто купимо за јело!

— Заиста, да смо имали времена! Али баш то нисмо имали. ИМ тако тек што нисмо закаснили.

Више њих почеше истовремено да нуде болесника. Нудили су му чварке, кобасице, суво месо, сланину са белим луком, колаче са маком и кромпирима и колач од кукурузног брашна. у

— узмите нешто! '

— Не одбијајте!

— Од срца дајем! :

— Зар човек да не да болеснику!

— Уузмите што највише волите!

Болесник је пуштао да га сви нуде, да би видео чега све имају. Узео је овога мало, онога мало, изабрао оно што је најбоље и почео полако да једе. Не само жене него и људи су га посматрали како задовољно једе, како се слади. А како се кракати није сетио да да од свог јела и Петру, нудили су

"и њега, догод'и он није почео јести.

Пошто се добро најео, болесник је постао раз= говорнији. Није више јадиковао: Јој! Јој! него: Хеј! Хеј! Задовољно се мешкољио на месту, очи су му добиле други израз; као буба премештао се час овде, час онде; чак му се и лице засијало. Воз је и даље тутњао, на станицама једва застајао и даље јурио преко широке снежне равнице. Напољу

је било хладно, а у топлом возу жене су задремале

на својим спежљевима. Сити болссник је лешкарио на изнуђеном месту. и мислио на неко ново

задовољство, У тишини, која је настала после раз- ·

говора, он одједном поново поче:

— О, боже, да ме ко хоће понудити добром препеченицом! Нико се није јављао. Те речи се нису односиле на жене, већ на људе. Најзад једна жена упита;

— Зар нема нико ракије да понуди болесвикаг

После дужег ћутања мршави сељак извади из торбе обешене о раме флашу ракије. ћ

— да будем искрен, ово сам спремио за пут; има нас тројица, а од наше станице треба још седам километара да се пробијамо кроз снег и ветар. Треба човеку нешто да се путем загреје. Али узмите, не жалим. · , ЈУ

Пружи флашу. Болесник је узе ми отвори; По-

мириса и намршти се. Хтеде да је врати, па се предомисли и повуче један гутљај, али одмах испљуну ракију на под м скоро увређен, с презрењем, врати је. -

— Хвала, — рече хладно, пијем фабричко пиће.

Као неочекивани мраз што погоди траву ошинуо је овај одговор болећиве душе. Види ти њега! Само шта говори, како с висине изговара речи. Био је скроман док је осећао глад, укротио празан стомак, а сада је сит и бесан!

Тада се покрену један дебељко. У краткој бунди од јагњеће коже седео је до прозора, изгледао је ознојен. Носио је шешир као какав господин, али бркове је носио сељачке. Видело се да је газда. Машио се руком за џеп, извадио пљоску, отворио је, па из руке у руку додао болеснику:

— На, пробајте ово! Пекао сам је у своме казвану, чиста бресковача, без шпиритуса или какве мешавине.

Болесник добро натегне из пљоске. Прво један гутљај, па већи и опет мањи, облизну усне и задовољно цокну језиком. Сви су посматрали нови призор, а он онда, као да нешто дугује пићу, с поштовањем повуче још једном;

— То је она права! — и врати флашу. — Нека вам бог плати!

Сад је био сасвим подмирен. Узео сиротињи места, пробудио је децу, појео храну м презрео њену ракију, није имао само удобан лежај већ му је и стомак био пун; предао се мирном лешкарењу. Боз је и даље тутњао и, хукћући, јурио преко снежне равнице У пустој зимској ноћи. Замрзнути прозори заклањали су путницима сваки изглед напоље. Били су то људи уморни од. рада, брига и тешка живота, вечито као на расправи за коју унапред знају каква ће бити пресуда. Дрмање воза и хука ветра споља изгледали су као музика осу“ ђеницима. Заспали су. јер су малочас учинили самарићанско дело.

Болесник није спавао. Напротив, добро се осећао и освртао се око себе, тражећи с ким би могао проћаскати. Будан је био само онај с бресковачом. Његово снажно тело и још одморне очи одавале су животну снагу. Преко погнутих глава уснулих људи болесник се обрати дебељку:

— Било је мени још и зе него сада. Сасвим рђаво ми је било, изгледало А јр ме рака

— нисам научен да

Тада су се искупили моји. сиромашни

Уснули су мирне савести,

сам. Мислили су да се још пре моје смрти госте јелом и пићем из моје кујне и подрума. Хтела ја да једе и пије бедна, одрпана сиротиња. Тада сам ја рекао: За импат нећу да умрсм! Нећу вас тиме обрадовати. Придитао сам се, избацио сам их напоље, почео сам да једем и пијем. Тако сам се опо-

МЕ рођаци да виде како сам, да у болести не останем | з

равио да сам могао да одем у град професору. ПО

други пут сам већ био код доктора у Мешти. Знате, имам и ја неко имањце. Стао јутара земље, мало стоке и моторним трактор. Сад хоћу да оздравим за инат! А сонда, ако ми иједан од мојих вашљи= вих рођака прекорачи праг избацићу га камџијом напоље. Ако пак не оздраним, ништа им нећу оставити; све што имам завештаћу поповима. Ни у гробу се не бих смирио кад бих знао да су ови

одрпанци засели на моје имање. Увек сам се гну-

штао просјака, будала и сиромаха.

Његови сиромашни сапутнимм нису ово чули, ћ р

јер су дремали или спавали. Били су блажени и

срећни у сну, јер им је у души одзвањала песма

учињеног милосрђа. »„. (превео с мађарског Н, К)