20. октобар
Чика — Филит, седамдесетогодушњи шензнолер, пред вратима свога стана
%
ета топлог јулског дана 75.000 наших грађана изишло је из домова, да радом поздрави почетак Петог конгреса
уЖелим ла постанем трави човек, будем корисла“, наше Милица Мадић
# и Ра
да
Е
Младен Јоксимовић, помаже једној жени са аналфабетског течаја
ам а
ср мр Маљевић
СТРАНЕ
Милка Миладиновић „У част Копгреса Партије научила сам да пишем...“
— :;. . и наставићу тако, све даље, каже она, упорно. Сад сам полуквалификована радница, али бићу квалификована. Јер сад сам, на фронтовском ачају за неписмене, у такмичењу пред Конгрес, нуачила да читад и пишем. И да рачунам умем, и иде ми лако. А
Партије. Кроз улнце, пун Ј 2 ; 8 РАМЕ сл а наст пи. по увани бура Лу дља РОН дна 6 житу ДО | корачајући средином улице, певало је песме донесене са Козаре | ји друге: Партији пи Титу. "| . “ Песму је на радилиштима заменио жамор рада: оно присно То исто, и сл : у 5 : . а ично, говоре десетине хиљада наших грађана, | Парење а с које повезује људе и постаје међу који су се променили и напредовали, и развили се кроз Фронт, под | : =: , његовим руководством. И Љуба — обућар, што је пола века про- | Згушњавао се сутон, румен и хладовит, над жуто-сивом во- вео крпећи ципеле и сматрајући да је политика — луксуз, а данас дом Дунава н над врбаком, на другој обали. Са заласком сунца, се са њим може разговарати о свим међународним догађајима. И | одједном су исбледеле сенке на великом стоваришту грађевинског Жарко Лазић, јорганџија, који је одмах ступио у задругу, а данас 4) | материјала „Тара“, где су радиле неке основне организације Првог је народни одборпик, и учи гимназију. И Спира Суботић, који је 1 рејона. · у Народно позориште дошао са села и двадесет година служитеље- 1 Мирисали_ су блокови дасака, које је целога дана палила | “ вао, да данас буде шеф позорнице и један од највернијих чланова 4 ' пригревица. Тај мирис јеловине разносила је струја са рекс. Ат Фронта у својој организацији. И директор фабрике за производњу у Посао је био завршен: пакети паркета под кровом су мага- асфалтних смеса „Срборит“, који је раније био шофер, и многе доцина. Канализацноне цеви „уметрене“. Грађани отиру зној, перу маћице, 5 данас, у Фротовском запнрању., ВЕДР справу. сРрау “ руке, у живом разговору, а потом се скупљају и прилазе да саслу- средина. Нов живот. Синдикални рад подигао је још више Мицу“ 7Р0га живота и узе се да учествују у власти, рилем читавог низа || шају секретара организације. Мадић. Сад је на вишем течају и ради већ као службеница у кан- одговорних функција, | Радник, и сам уморан од залагања тога дана, држећи у јед- целарији. , Ф 1 ној руци брнгадну заставу, он тражи и налази речи да сваком, од Нема више забринутог погледа, и шапата који јој је раније Тито је рекао: гу покупљених, дозове у свест главне разлоге рада и такмичења био својствен; | „Без Народног фронта, у коме се налази читава радничка Поа ПО НСЦАЈА 6 5 5 — Сваку могућност, која ми се пружи да се још више оспе- класа Као предводник, у коме се у својој огромној већини налази | Речи: Партија, Конгрес, Тито — најчешће су и најтоплије изго-- _ собим и даље усавршавам, трудићу се да искористим, одлучно каже _ наше радно сељаштво, у коме се налази и наша омладина, наше | ворене у тој краткој идеолошкој рекапитулацији оног што је фи- опа. МИздићи се што више и стално напредоватни — за то ми је _ жене, наша народна интелигенција и родољубиви грађани, ми не +! зички учињено. Фронт отворио очи. Фронтовски рад ме је извео из куће и помогао _ бисмо могли у тако кратком року успоставити наш саобраћај, изА у моменту кад су неки већ мислили да треба поћи, саоп- _ Ла постанем прави човек, да будем корисил. с градити и обновити наша порушена села, обновити дјелимично наше | штено је да „није још све готово“. ' | градове, обповити и ставити у покрет наше фабрике и друга пре. Рејонски одбор Фронта доделио је поклоне онима што се дина. „(при тел У а авил коље пл 36 ПН „најбоље залажу“. Тако је међу неколицином и седамдесетдвого- Младен Јоксимовић руководилац је култури ијжветног рада Иле В МИРЕ а - 5 Е - · и јипрдног ара на 66 25 исмо дишњи пензионер, чика Филип, добио на дар — кошуљу. | Шесте основне организације Првог рејона. 9 када ол свакодневно Ја а: Ма ата ја засиј а и обезбиједити | Док се. осипао пљесак са свију страна, примио је као да бар неколико пута, висок и брз, прокрстари терен организације и рану " прима нешто посебно драгоцено и осетљиво, обема рукама, па- свуда завири и потстакие, залажући се на испуњењу свих задатака Ту, на томе великом и тешком послу показала се, исто тако жљиво. Видело се како је збуњен и како му је нејасно зашто је _ СВОГ одговорног сектора, организација је избила на прво место у као и у рату, огромна упорност и енергија наших народа; наших то, што скоро свакодневно излази на колективне радове, тако нео- рејону у погледу ширења писмености, а и по другим културно-прд- _ радника, паше славне омладине, наших жена, наше народне инте- | бично, вредно награде. светним пословима. . лигенције, паштих сељака и сељакиња, свих заједно окупљених у | Сутрадан, кад се прибрао од узбуђења, рекао је, седећи на Разговарајући о Фронту и о свему што је ом пробудио код Паје фронту Југославије, тој огромној радној машини једин- | малој клупици пред вратима свога стана, у Добрачиној 54: наших људи и пружно им, Младен Јоксимовић каже: епих тежњи ин акција“. и ~ | — Седео бих, ето, као сад, некорисно... Дремуцкао. бих на — Па и то: шта смо све слушали о Совјетском Савезу пре 8 И доиста, без Народпог фронта, који је постао школа наших | сунцу... А осећам се још у могућности да радим, И адићу 'док _ рата... А шта тек за време окупације! Каквих је ту све гапости _— гра Ма њихов покретач и упориште, без фронтовских путева ру- | Фам жив. Вендиш, да није било Фронта и тога пашег фронтовског било! Многи од нас, наравно, пису у то веровали. Ат многима је ковођења радом и а амин би се 10 тако доследно и тако | рада, да нас окупи и упути, много што-шта остало би пеураћено, то сметало да сазнају праву истипу.. Ето, и ту је Народни фронт успешно спроводити задапи Партије, не би чврстина наших народа, К а многи људи пусти око срца... Овако мили ти се да поживиш. учинно огромно! Шта је СССР по свом зиачају за нас, за цео свет у на искушења, била тако грапитна, а радни резултати стално Имаш зашто... — то се свакодневио говорило и говори кроз Фропт. Данас је ста- _ већи и пунији. | Е # ком нашем човеку јасно зашто ту велику пријатељску земљу узи- ~ | као пример... б 1: Четира разреда основне школе имала је Мапа Мадић. Ра- да Уа. . на Зи “ Ма та. мане Ј нла је као кројачка радница код занатлије — приватника. Из дана | Р дДд | д р Р ка, У 1 д Увек исто: прслук за прслуком излазио свакодневио, по обављеном послу, уморни враћају својим кућама, . онфрва ЗОНИ Кљаи Ина о а Ноћи тој и везаној Лијешањ се зове село, код Зворника, где се пре 25 година _ лаганог корака. Нека са њима поразговара о свему. Он ће испринађе ЗАР Ч ла Миа Е. се | 3 родила Милка Миладиновић, данас никлерка у металском преду- _ чати све наше тешкоће, и грешке, н пропусте. Испричаће: и да му " „Радом, да ничег другог и не у. п и фрон- зећу „Никола Тесла“. . је стан мали, и да му жена дуго стоји у реду за млеко, и да се ј 5 Овда је дошао рат, па ослобођење. он“ МЕ пић Пи 7 _—_ Шаеа ће школа женском детету, поред толиког домаћег поврће слабо довози, и још много што-шта, Али рећи ће и то да су 4 _ товски радови. Они ну = пре етнит, ааранека Рт "као да су __ рада в копања; ове то наше, заједничке слабости, да их заједнички лечимо и да на послове за заједницу. ) у а о их поуздано решити. букнухе у њој. У руштву, на ваздуху и сунцу, као да се расцве- Тако се говорило у селу кад је Милка приспела за школу. зем . 5 бари Па са авг и | "тала, Резултати њеног рада видели су се свуда. Тада је добила ИМ Милка је остала неписмена. И удала се тако, родила двоје БАРЕ у. у руку: « | - вадатак да се стара о снабдевању тадашњег „уличног секретари- _ деде, н у рату учествовала од 1943 године, где је и мужа изгубила, — Шта се човеку — прегаоцу отело, запитаће сигурним јата“. Но, увек готова да помогне, радила је и друге фронтовске Демобилисана, запослила се у Београду, прво код „Гранапа“, _Г7200м. у 6 - 4 а МА оке у шекарт, а после је прешла у металско предузеће. А то пије оптимизам, већ свест о својој снази, опробаној кроз МДкИ че ДНРАМ а У белој сутеренској Милкиној соби ва зиду су: Титова слика задатке Фронта, драгоцено имање народа — борца. 5
осредством Фронта Мица И с · ступила, по положеном испиту, као тек-
Мауи е Рен „Стаљинград“ ЂЋо је била вова радна
стилна „радница у пред
а ужарничка диплома, Милка пребацује норму 95 од сто...
Јулија ЛУЧЕВ
Пи и и У А А АТА АТИ
ма и>
20 ОКТОБРА“
_мачитиом шосжати во Витковица не диренстивезе, најкраћим путем чадил—жилина, него
зним нутем на Бжецлав и Братиславу. незнанво где, а овде леже носачи од петнаест метара, одређени за поправку мостова, мислим код
Хлоховца.
Ах, кад је у питању част бритаде, кад је У пи-
тању претицање у раду, кад је у питању племенито такмичење и победа над конкурентима — онда нема ништа лакше од добре идеје. а
— Одрежимо три метра од носача од 15 метара, па је ствар у Реду. .
— Другови, не може, — добијају одговор. — Ваше носаче добићете још данас по подне. шта би онм У Хлоховцу радили с носачима од којих бисте од-
резали три метраг ли како му то дође да ми губио
— па добро! А. два данат Ми хоћемо да то поставимо још дамас
па да победимо У такмичењу!
Грохотан смех. Виде се само широки осмеси и зуби. Али онај млади друг који се тако бори за част своје групе, доказује:
— Но па добро, ми знамо да би то била штета кад бисмо пресекли туђе носаче. Али наши момци говоре: радићемо два дана бадава, па ћемо им купити носаче од петнаест метара!
Ах, тешко га је било одговорити од тога плана! Та он је имао још толико других брига У вези с "тиме: тражио је изванредно следовање 10 кг бибера за гулаш за прослављање победе, али Понвереништво за исхрану некако... но, није бибер дало.
Многи, веома многи људи не схватају да је ту у питању такмичење с временом. Нема ту дискусија, нема ратовања хартијом, нема бирократије и параграфа, — ту је рад с новим садржајем м смислом, ту је нешто с чиме не могу рачунати чи приватне фирме ни стручњаци. Радило се и дању и ноћу. Но пре него се почело радити ноћу, требало је набавити фењере, Тражили су фењере. Није их било Тражили су материјал да фењерс начинс са-
ми. Ази у мислима неких људи срушто дни се стари свет кад би требало издати материјал без писмене претставке и службених петљавина. Шису, дакле, писали претставку, заобишли су шетљавине — али су ипак однекуд створили фењере. Радиљи су потом ми ноћу. Ј
Кад је требало да се пилотне забијају у дно Ваха, нигде нису могли наћи маљеве за забијање, Маљеве које је начинила радионица у Врутцима разграбили су други, — узимао их је ко је пре ститао. Није преостало друго него да се штогод смисли. Измислили су бетонски маљ. Забијали су пилотне у земљу, хеј — бум!.. хеј — бум! Још једном: хеј — ... , о
До ђавола! Бетонски маљ се распао! Све је то узалуд, ту једино могу помоћи врутачке радиони-, це! Пошли су дакле у Врутке с камионом, у радидници су пазили на маљ као мачка на миша да им га опет когод не одпесе, зграбили су га још онако врућет, ставили на каммон, па терај у Стречно да не губе време! Ауто тутњи, скаче по неравном путу, али они се такмиче с временом м лете напред! Били су већ на по пута, а једном од њих паде на памет да погледа у камион: Сто му громова! — маља нигде, .. а насред камиона црна испаљена рупа!
Кад су ти радови око Стречна почели, били су тамо само радници појединих фирми и железничари. Најпре је требало више људи. Договорили су се с текстилном фабриком — она је имала доста сувишних, незапослених радника. Посудила их је. Нико није помињао о томе хоће ли добити плату. Кроз Жилину је пролетео само један глас: — Тек-, стилна фабрика даје бригаду за Стречно! Иде сто људи! — Ухватили су се за то радници у фабрици цемента у Лијетавској Лучки: — Но, а ми ништат = Отпремили су онда и они педесет људи у тај свети рат! Но, кад је свети рат, онда идемо сви! Пошли су и радници фабрике целулозе, па електричне централе, штедионише, болнице, фабрике за имтрегиирање; створена је трва добровољна бритада железничара, а по њихову узору ерганизовали
Фу се железнтчари у Варини. Та шта је стало Венделу Кучери, Виктору Зајцу, Андреји Куцику м толиким другима, што су они стручњаци за сасвим
друте мослове, кад код Варине треба постављати,
шине, стезати шарафе, подбијати прагове, подизати из воде конструкције мостова! :
У Стречно је дошао м Срескм народни одбор, дошли су и месни народни одбори, позив у борбу издала је Комунистичка партија, а кро доказ ко-
_ дико сматра читаву ствар озбиљном, послала је н
рад и читав секретаријат на челу с другом Чапом, пошли су другови м другарице које у тако опасну борбу није могла тек тако пустити њихова „добра мамица“ 67-годишња другарица Новохрадска, дошао је са својим чланицама Савез словачких жена, па Савез словачке омладине, скаути. Ни не питајте ко је све тамо био! М на питање ко није био, тешко је наћи одговор! Свако је био одушевљен племенитим такмичењем, које је за собом повукло м такве де“ сетогодишње дечаке као што је Феђа Мацашков, који не само да је носио воду и дрва у кухињу, него у ватри борбе није ни приметио да је сам прожао кроз дуги црни тунел, носећи оцу и матери ручак. Тек после тога, кад је већ био на другој страни, прешла му је по леђима лака језа. Али сасвим лака — та, он је скаут!
Жене — то су борци! Њима није за Битку довољан један отсек, него оне воде и идеолошку борбу. Руководилац једне фирме довео их је с лопатама к вагону, који је требало напунити песком. Бацале су, бацале, лопата пуна песка је тешка, а вагон висок. Упињу се, све су задуване, али не престају. Сада долази онај руководилац, љути се и вели: ·
~ Још нисте готовећ Некако полако...
— "Но, како ли ви поступате с радницима кад овако с нама! — обориле су се на њега једногласно, — онда се не чудимо што, . • “
и очитале су му како то већ жене умеју.
У подне су зазвонили у гонг. Бацају св лопате, чекићи, кључеви, добровољци односе на место по-
следњу даску греду. свако се спрема на подневни одмор да поједе оно што је понео од куће или да пође у кантину на ручак. Само Јожо Војтек, берберски шегрт и добровољац из жилине, ни
сада не узима ни тренутак одмора. Седи на земљи
пред црним отвором тунела, сасвим грубо гули кромпире и баца их у војничку порцију. Иза њега се диме запаљене цепанице. -
= Тита ћеш да куваш72 — питамо дечака.
Био је као шило, непрестано се смејао, није имао времена ни за одговор.
— Гулаи! — опет се смејао.
Испод руке су му одлетале дебело отсечене кромпирове коре. "
= Но, Јожа, ако ти тако бријеш као што гулиш те кромпире, онда заиста... у
А Јожо хихоће као дивља грлица. Добро се осећа. Радује се свом гулашу. Посматра од тунела до друге обале реке, према ледини, где је засео оркестар жилинске фабрике штофова, те својим друговима слади подневни одмор...
:». :
У четвртак, 13 септембра 1945, поћи ће после ду“ тог времена први воз преко мостова код Стречна, проћи ће кроз тунеле, 2 затим ће јурити све нови и нови возови... На оном месту где су ударили прве пилотпе у дно Ваха, као лекари порушене при-
· вреде, ставили су у гланну жилу Словачке инјек-
циону иглу. М ту, на том месту, после тешких припрема, после рвања им борбе. проводиће се трансфузија крви, која је потребна искрвављеној и измореној Источној Словачкој, трансфузија вере у боља времена, трансфузија радног одушевљења, које ће се разлити по читавој Словачкој те ће лечити њезине ране. ша 4
Кад год будем прелазио возом отсек пруге код Стречна, бићу свестан тога колихо су добровољног рада, колико напора, колико пожртвсвања уложи-
ли радници да би у лепшој будућности заборавили
ружну прошлост. ЧПревеб са словачкет језика К. Г)
Петар ЈИЛЕМЊИЦЕИ