20. октобар

1 Не

ру-—=- те

Гојко, ако бога знаш, јота ће ми на врат

ед Скендера

МАНИ

К и Р Милу 7 у Је и Тоби Е ла 55 Нар Ма ЧИ улије с ЈЕ , - . Н је ~

Рио МАНИ

Е РА“ ·

Куленовића _

Одлогаак из комедије Која је приказана у бесогрзаском Народном позоришту

Народног возоравшта, нршказана је комедија у два чепа „Вечера“ од Скендера Куленовића. У 50] комедији наш ти писац. описује једнога орушционаша ни његону лородвцу. Теј директор који краде н државу и раднике, ни своју рођену сестру уваљује у злочин,

чвогало да га „заштити“ и проређује вечеру = јући да ће тако да похвата везе. На крају а да се у новом друштву све то променило но он дожевљује слом. . Комедију су режирали Милан Ђоковић ж Б. орован,

Овде дајемо један одломак из „Вечере“: састанак корупционаша Гојка Новаковића. са њего-

покушава да уда своју ћерку за неког који би вом сестром Росом, која неће да му буде јатак.

ДЕЛИЛИ аза ада ЕЛ АОДЛНА ава иавеннш“

Једва сцена из „Вечере“ НОВАКОВИЋ (док Реса улазиј: — Росо, изволи: Ти, богаму; вао да дедазеш у аудијешцију, 8 не У моју кућу.- | ке , Роса: — М шисам дошла у твеју кућу, — мето. теби! На мислим да јеј еостајем, ешој твојој мило-

стизи, пен се не боји! Не бих ти ни делазиља, али сестра сам!.. (Погледавши по столу. Кано видим, големо си, богами, друштво позвао! М отмено, богами!: .

НОПБАКОВИЋ: — Ресе, сестре, шта уреба да се

зивкамог!: Тпоја кућа, као и моја! ОТтритрчавши јој) Скини капут!...

РОСА: — Шосм ми сову ћебад м кутије из куће! жш преметачину!... Морам да ти рекнем!,

НОВАКОВИЋ: — Какву сад преметачину!ово је да чопјенц из коже излети! Мијела фамилија

ба шретоклним ћебадит У шрежузећу пеам видиви и сама да су ме стијеспили— |

РОСА: — Носи макар конзерве! Гејко, њени двеста, знаш ди ти да ови данас моме Боји ни

зе ме опраштају, јер им је био четинк—. о, >

избацивали лешеве на су једни на друтима скоре до пожовине Меми ЧУ се држали затрљени. Отма знаке живота, Немци су пуцали у вамисња лешеве,

"Затим су двофвша Јетреја лешеве ивозици Украјинала-батдеровеака.") Овт су бини у МР мртвалка

овај је одназио

златне

ДМ 17,

носи миш из куће оше кутијетине, ја стрепим к'о овца тожа...

НОВАКОВИЋ: — Ма шта има да стрепишт Њухије, па ондат Нећеш ваљда рећи да ја једем рад“ ничке конзерве! Како радници пристижу, тако се и кутије односе: Преметачина! Ти би имала права да од државе тражшп лежарину, што си од своје

"куће направила магацин!

РОСА: — Носи ти ствари, Гојко, џаба им љежаршма!... Ње знаш ти да почиње да се зупжа!..

новаковић: — ша мора да се зупцка, изд У теби ништа не може да остане жао у подераној врећи . у

РОСА: — Дабогда се, Гојко, с овог мјеста не помакла, ако сам мкоме ишта и проустина!

ЛЉОВАВОВИЋ: — Сад правиш ед евога неште илегаљно!. Ја сам од тебе тражио да ћутиш, само зате што сам знао, ж'о бог, да Ње комппилун изотислити нешткте мшлегамне!

РОСА: — Апо сам мжеше, Гојко, даботла.

новаковити — Сдакле се сшда зњат . РОСА: — Ууф, не зиам втше ви шта св зна ви шта се ме зна, пого од онога дана, Гојке, изко ти је упала Контролна комисија, хомшилук само по ве трља руке! |

НОВАКОВИЋ: — Шоже Контролни ријешити шта жоће, алш ја ћу доказати на коме је стезр! (Усхода се-

РОСА: — Не зива, Којке, саше зпаш шетште Ње бити! Обеспамстила сам се до раја Хочним меки даш каву. „Ако се на кави“, дође ми одненуд У главу, „укаже мјехур, ишскрнаће се Енглези ш Американци!= А ке уз инат кавжа чиста же сктведало!... (На 'Новакопићеву реакцију) Ах, не вјерујеш ни ја у ове враџбике, мој Гојно, али кадгод тако мамијеним каву ша Енглезе — чиста ш'о отледало! „да ишзмијенимо погодбу“, с кавомш се тако разговарам. „Б зко буде чиста.ш Гојку, онда спасеноје А сно мспаде мјехур, Гојко, (показује прстима) оволики, к'о цљанпика!“ .

„Него, бај говори, жаета је то шесрмједи, сестра сам ти, побогу, на да спљељваше, ви се штита врожа спасити! Дај да идеш Шопарштој мајици, ша да ткешу-.

НОВАКОВИЋ: (појуритши на Ресум — Шемој да би те ђаво на то ерао1 | Ми

РОСА: — Зашто, жоботу, ажф је кажва немрандаћ...

ЕМА (из салона, идући ка излазуј: О, Роса: Жако ем се то ти овамо једцеч забунишла! Ште ње скинеш капутт (излази. Б

РОСА: (скочивши) — Видшш ви ти сист а да ти останемт! не бих, да си ми братев брат, а шекмоли брат! (Потрчавши према излазу, заставтшни код врата) Не бој се, куферашице гладна, нисам дошла да ми платиш Војин крепдешин!

НОВАКОВИЋ (пелетевши за Росом, жватајући је): — Росо, пе узммај за зло, човјече, она је таква!

РОСА (отресавиша га од себе): — Отступи, слутај! (Према вратима) чежај, Зита, док се моји искрцају, па да рндиш мад ја у банкете УДАРИМ Али онда, но примити ми се, не зЕЉЖ бо

НОВАКОВИЋ (ухжеативиши је за руже: —

фи је шреча! Кад ти је преча, лито ниси кад ње та кациниро кутијет Моси ми кутије, шоси ми Ћеблд из куће још вечерас, је нећу едговорности,

жратиша за собом)

БОВАЖОВЉГА (обетаањем чес-диифф — Ивар шисме ништа друте неге вашиирим.. (ода журећи ва телефону.) Робу сижах сутра сиследонати на Ре“

телефсну) Радилиштет Дирежтор-—

би их се сместило што више. лицем према доле. Што се мшло више у тисину, јама је постајала шира, тако да со одозго

једних поред других тридесетак лешева. У три четири метра

на раду су нас тукли'да у је који радио сувише полако, наредили су му да детне лицем на лешеве, па су му из револвера пуцали у потиљак. С | трезни. Билм су увеж исти. С назва нису У Пожаткад би нам понеки бацио у јаму шаку цигарета. Једном прилижом довезла су се у Хуховску | шуму три страна Немца. Разговарали су ес есесов-

чујеша (лу- ф гуће, између рећи на врата) Не змам те, ме знам ни тебог (тресе тих од

77 витфељи ву се отившит

Позоришне вести „МАЛЕ лисице“

У београдстом Мародном позоржиту спрема се комад „Мале хиспце“ од Лилијане Хезман, напредне америчке списатељке. Комад режира Ар Хуго

Клаја. Премијера свог комада одржаће се почетком октобра.

| РЕПЕРТОАР БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ | ПОЗОРИШТА

Београдско длршиске позоршште стре ма „Сушњнево лице“ ед Нушића н мУносно место“ од Островског. Почетком октобра заточеће _ спремање комада „Кано њам драго“ од Шекспира, „Вечити младожења“ од Јаше Игњатовића ш „Малограђани“ од Горког, БЕОГРАД ДОБИЈА ТРЕЋИ ТЕАТАР

Првих дана октобра Београдске драмско позориште уселиће се у своју

· вову зграду у Четвртом рејону, која се довршава, То је Дом мултуре који се шадази у улици Саве Коваче. вића. ПРЕМЕШТАЈИ ГЛУМАЦА

У београдско Народно позортоште премештена је Ота Животић, досадашња чланица новосадског Народног возортита,

Београдско Шародње тозорвште даже је Београдском драмском возоришту Бранка Јовановтћа и Бранка Ђор ђевића као помоћ за уметничко подизање овог нашег трећет позоришта у Београду.

=: / | | у

у“

| авршшњиша џађења

ка

| || па пије ВИШКА стиди = ГЕ = 5

(Рад вајара

великог српског револуционара

вадесет и другог септембра навршава се сто друга година од рођења великог буа. дноца и покретача напредне друштвене мисли у нашем народу, немилосрдног критичара свега реакционарног у друштву ч олитини, ватреног револуционара # борца против угњетавања, „оснивача првих радничких новива, занатлиских вакруса, политичке партије, бескоми борца за боље друштвено уређење —— Световара Марлосвиаћа. > амо "двадесет ш девет година живео је Све тозар ћ. Умро је онда када ебично људи почињу свој друштвени живот и делатност. Па ипак, ш за то мало година, колико је Светозар Марковић делао и стварао, он је својим умом, вољом и срцем дао невероватно много нашем #2-, роду; оставио је за собом богато жудтурно наслеђе, обимно и значајно дело којим се данас поноси не само српски, већ и сви балкански народи, Његов веома кратак али плодотворан животна пут а његово дело уопште добили су данас, у новим друштвено ~ политичким условима, сасвим нов значај. Заправо се може рећи да је прави лек

н борбени животни пут овог истинског и великог ,

борца, претече. модерног револуционарног покре-.

та у Србији и ва Балкану, жогао бита правилве Реве, у) осветљен « приказан по саљу јуби револу-

и политичке услове да је тек у њима осталих појава « личности отргиу-

ости, осветлити лик Световара кувића и едредшти му праве место: всторији живси

сала десот делта. Шључаа пица ји зихфо Фило |иичре"у -"_У—"- "и _"ж _д —_У гаји, Јавраја

_ Жедињ

самм пријавили на рад.“ Ућутао је на тренутак, нешто је у себи тремтежињаб. Његово кошчето тело ногнуло ее од унутра

Кад смо стигли у шуму, замолио сам спроводвика да ми де цитарету. Дао ми је. Повукао сам се, а друти ср га опколили ДА м њима да нмгерете.

; Фву своју шледост, у сав свој

. фешрејхња који мза је шобегео.

. две жене из тога краја ишле су с нама по шуми.

'су то мати и жена човека, који је ту убијен одмах

стве у мрачну и заосталу Србију бливо је у очи, |

емладизе ве прашину, кеко су то говорила господа из хора Јовавомића, већ нове н сважве идеје, које су бучно усталасале дотле учмала и запарложети друштвени живот који је владао у новоосиљеној несамосталној српској монархији. Светозар Маркатић се шенајео шашредним вдејама на њиховам извориштима: у Русији у којој је бујао снажан покрет ввродњака, у време када су се појавили тако велики и сестав ликови као ште су Чериштевски, Доброљубов, Бјелвиски, Ти

јалиста #=3-

Зато је Марковић шогао, вративши се из Русије преко јцарске, где се упознао са револуцнонарнвш идејама запада, одмах по додаску у хомовињу да удари прве снажне темеље ва развитак марксизма у нашој земљи. Он није само проповедао те тапредне вдеје, већ, их је, захваљујући својем организаторским способности= ма, одмах проводво у дело. Ов је дао потстрек за развитак радничког покрета, окупљав је људе и заједно са њима водно одлучну ш непоштедну борбу за боље друштвено уређење, као г доследви шрвоборац ва социјавизам у Србији.

За ту велеку борбу Светозар Марковња је дао

сву своју енергију, ум, своје срце и свој живот. Таквом деса је темеља потросто вознције владајуће класе, у времсну дивљачке регкције и сује во смео. Ишао |

еггоревти тешељима, но је пре седамдесет година

крвљу и знојем радника ш сељака нова тад нлеа

но У

ено шеред зада да су Незци

је при 'копању великих заједничких гробова радио некада Михал П. м где је препознао лептеве своје. угушене жене м деце. Е

'Упознавшти се с нама, питале су нас да ли би Ко-

Нова биса · Светозара Марковића

у . % то доликује револуционарном борцу. |. у Србији, изграђена |

Стеве Боднарова) | у

.а

4 "

мисија могла пожурити с ископавањем лешева. Биле

по оснивању логора. Знале су место где је тај гроб.

Неко је показивао. нађен комадић кутије од ши- = „бица с грчким натписом, а други КИШОМ испране

папириће с фирмама апотека. Неко је на месту не-

кадашњет крематормја нашао две сасвим малене ; Фе.

зефја НАЛКОВСКА

људске кости.,

(аз књиге Медаљонм, превео с пољског кг)