20. октобар

_ ате село скрива у Ио | једну до сада не. тако —' запажену грану радино—- домаћу радиност. У да-

је имала карактер самоћи. У немогућности да 6 | пуонолне индустриске про•, сељаци су морали да а ену властитој пропзводњи да би себи, па тај пачин, | 6 збедили најптотребније пред

оте за личне и кућне потребе. 0 завршетку пољских по. ова сељаци су користили руно оваца и у току зимских сени ткали потребне ткани· Мстовремено, од опредене е плели су чарапе, од коже завили обућу, гуњ, кожух и јубару. Од су изравали домаћи тамештај па и прибор за јело: чапак, зиљуштку, кашику. Од гвожђа правили оруђе за домаћин.

помоћ сељака није се пзражаџетљ већ су израђиване зне друге домаће потребе је нису најнеопходтије за

поњаве, завесе итд.

: Радећи овај посао људи и | жене су се у њему усаврта» Е постепенб, па је на тај Начин дошло до појаве занат_лија и занатства. Поједини Људи који су се) искључиво бавили тим послом, дакле за"натом, и даље су се усавршавали и тежили све лепшој из_ради својих рукотворина, па

ој прошлости домаћа ради-

ство: свећњак, тигањ, авап, са. џак итд. ·Сналажење мн само-'

вала само у изради ових пред

. Тако су рађени ћили.

52 кроз еволуцију израде до~

_ шло до уметничког занатства. бољој

У све н уметничкијој

изради ових предмета, потреб них за свакодневни живот, до“ лази до све пунијих изражаја , стваралачки дух ваших наро"да н тако кућна радиност постаје израз тог стваралаштва и добија прави карактер уметничког занатства. Овој народвој радиности место и средина у којима се она одвијала дају специфична обележја, а тежња за оригивалношћу = „међусобна утакмица занатлија уздиже прве мајсторе н про| ширује занататво на све већи круг људи. . _ Постепеним развојем домаћа радиност н народна уметност постају мерило културпог вњивоа нашега народа. На. ша отаџбина била је позната широм савета по лепоти својих пародних рукотворина. Везови, ткања, народне ношње били су толико разнолики мл ле. ти да су задивљавали странде који су били принуђени да им одаду високо признање. МоТиви и шаре наших ћпиротских ћилимова посе у себи. особеност нашег домаћег фолклора. Предмети израђени од сребра У изразитом чипкастом фили. граму, ремек-дела.су Нашег уметничког занатства. Наши дуборези својим карактером и мотивима _ одвајају се од 0осталих дуборезачких радова,

Све ове тековине које илу. струју стваралачке снаге наших народа биле су једног

годинама предрстиви мјатањет. ки гази гред Соепјетскег Савеза потлпуто је променшње свеј

| Деажас је Москва — град пан. |

__рожих мн лепих улица и тргота, град Др“ = резијене нонулаже ирњвреде. Пре Белише оитебарсне о револуније број еттх и удобних кућа у Москви бне је релттивво ишсошатен, Ове > валазњас су се у центру града 2: припадале ботатаптма, уок је си-

| Совјетска вцег изтрадеља је пре утајбинског рата шест милвона ква-

_ Удаљена крајсљи · гишишеГ града 0 претворнли су «е у шеше уре-

о биоскопа, позоришта, трговина, а, школа, поликлтишка, | лепих екверова н булевара.

_ Гелератти

вије било немачко-фашпстичке појезде на Совјетски Савез, овеј — гене. рални план бно би већ готпуно

ћ дал чим је рет завршен у Москви, до и у целој сожјетској семљи, оново св приступило великом делу ваградње. __ Само у току две шорзтне | године

стапбених зграда. Створсни су нози паркови и булевари,. Стално се пове. ва _ број _ московских - градилишта, "стално расте темпо радова.

ника“ прихватио је план радова ва „ даљем уређењу града и станбење. из градње током поргтне пјатиљетке' (1946—1950). До краја ове пјатиљетке _ Москва ће добити још три милпота здратних метара станбеног _просто| ра, Плач се успешно остварује. Ове | године станбени фонд главног града | порећава се за 525 великих кућа, од с у многе већ сазидане и предате употреби.

Гради се у стим ројонима Москве.

Нова станбена зграда на Котељническом кеју који је пре Револуције спадао међу најнехагијетскоје дедове Москве

Московски совјет депутата трудбе-

"јетска држава,

мивот и РАДУ СССР ж

ПО Та ЈОЈ

_ Федња од велзиит ових зграда вавр.

пзеша је ту скор у Садово-Каретној

| ужицт. Ово је лепа осмостратна згра.

да теднгнута но пројекту крхитекте

у Маркузова. У етраду су се уселили

рашлтци Месковског железвичког деов. Зграда има 58 улобних ставова с иливом, зедним ормавима, простриним кухињама.

РазгледеФ ови стен број 69 који се ихлази ша осмом спрату. У овај стан уселеф се једен од трулбешшка Мосховскот железничког депоа раслужни »озочођа ВБасплиј Агафонов.

Агзфонов је обтчан совјетски. чо– век, човск коме су радне — заслуге трибавиле заслужсло _ приажање. , За свој тридесетогодишњи рад ош је оджикован Лењитовтм орденом, Ордевом дрвене заставе рада, медаљама. - Стан се стстоји од две велике, беспрекорто чисте собе, кухшње, ход тика и балкона. Паркет се простјева. Намештај је скроман, зли удобви и укусан.

3. прошли месек Агафовов је влато сто рубаља, чиме је подмирто же само ктрију, већ им употребу плина п слежтртке. Кад се тма у Бтлу да је зпрада Вастлија Агдфотова извела ва тај месец трла ш во хиљаде рубаља, испада да га стан, електрика и плин ве коштају втипе од.3%, његозих пршхода. А има п месеци кад Агафонов зтрађује преко 4000 рубаља. Посетио сам н младог — РОоУОВОђу

· Владимира Кузњецова који станује у

истој кући, Кузњецов ради на Јарославској железничкој прузи од 1935 године. Зарађује 2500 до 3000 рубаља месечно. Плаћа стан осамдесет рубаља. Видео сам у Кузњецовљевом стану леп _ клавир, . радио-апарат,

тепихе, што се, уосталом, може ви-

дети у већини станоза трудбеника

Железничкот депоа. 4 Станари' се старају о одржавању

узорно чистоће у кући, У Поа захваљујући совјетском поретку, сов-

·“ јетској власти, имају све али _ за „удобно и хигијенско · На имицијативу станара, у дворишту · се ствара мали врт.

становање,

Тако се стара, о трудбентцима сов-' Зграда · у 'Садово„Каретној улици спада међу хиљаде И хиљаде станбених објеката који су последњих година подигнути у Совјетском Савезу,

с.

и.

о привреде |

" момента доведена у воложај одрођавања и изопачавања. Тежећи 3за што већом зарадом, појавили су се дажњи љу битељи народњих ружотворина које није за народни фољ- | клор везивала љубав за уметност већ моменат лаке зараде. Позната девиза капитализма мпрофит пробија у све поре "друштвеног живота“ «чије ми мошпла ид домаћу радиност. Овај пернод претстављао је највећу опасност за уметинчко занатство, јер је уметничка . страна запостављана, о док је предност давана брзој изради и дречећем колориту.

Наша народна привреда да. ла је могућности да се развнЈу све привредне гране, које су имале за циљ побољшање животног ставдарда народних маса. Како је сељаштво у пашој земљи најбројније, то се њему морало помоћи на тај начин што му се пружила мо. гућност да своје потребе може удовољавати домаћом радиности, 2гли да истовремено домаћа радиност не настави да се развија путем | одрођа_ вања и дегенерисања, већ да се грати своме старом путу домаће уметности. |

У том пиљу осповано је предузеће „Народна радиност“ под руководством Главне ди~

рекције призредних предузећа /

Министапства комуналних по-'

слова НР Србије. Овом пре ђ узећу хављено“ је у задатак да својом организацијом. ,за-

пересујЕ сваку кућу. села и града, као и задруге и уметничке занатлије, да им ствгра могућности рада на тај начин што ће водити бригу око њи. Ховог снабдевања потребним сировинама за израду предмета домаће радиности, ла се позезу. произвођачима У циљу примања и давања струч је помени и савета, да организује и откупљује прошаро. де као и да приређује излож= бе н учаеотзуја На сојмовима У ипљу пропаганде Народних ру котасрина, да пласманом мџ ипостранст обезбеди народпој шригреди нове дохотке и

са

ву

с грана којима ће „предузеле и Народа те реди ен ност“ да посеети нарочиту. пожњу најважније су: ћилими», кујуни израде од бакра, месишга и кованог гво-

л и кожарске израде.

гадагтерија), плетени производи, везови, чипкарствљ народне ношње дрзо, израде од дрвета, дуборез, керамика и корпарство.

Да но би радне снаге одва. јали од индустриске производ ње предузеће „Народна радиност“ ослања се На тронзводњу у слободним часовима и на оне наше људе чији уз-

раст, доба старости или здрав ·

ствено стање не дозвољавају учешће у другим гранама на“ родне привреде, јер је по карактер домаће радиности до. пунски нашој привреди. Сво-

јим учешћем у тој прокзвод- ·

"њи сваки члан — п · помаже и самог себе тиме

"што обезбеђује себи прилив

материјалних средстава за по-– бољшање свог животног стан"дарда. · Узевтти швре, ова настојања наћи ће нарочитог изражаја ш

примене у нашим пасивним

крајевима, чијим ће се људима дсти могућност да шспоље своју ненскортшћену ствара. лачку снагу. Да бп се добила

приближна слика немцскоришћене нове гране наше привреде. наводимо пример де

латности плетења, које изискује радно време од 25 до'30 часова, а којим могу да се баве Најшири слојеви. Ако се претпостави да се овом делатето ћу може бавити – најмање једта трећина нашег народа (ало би се посветило годишње Само тих 30 часова) ту већ лежи 150 милтошта радних часова. Када се томе додаду још и друге разте делатности арод„не радиности, које, _изискују мање ролтих часова око ивраде филшалних производа, жао: мрежарске израде, кортарство и друго, опда се добија права слика да ова наша нова грата трародге, привреде _ треба да прететавља јадан _ позамашан · дотарпитнккс Ниро _ блапостању. 4а Предузеће , пост“, да би пружило докага Своје делатности, отвара 1 октобра ове године своју прву угледну продавницу — на Теразијама 'Орој 43, а ма. на-

"меру да отвори и друге про

„Народна | ради- · 'видног Н

Народног фронта лежи обавеза да ганптересуђту широке на родне зивов инкори лоно Ур е

ато

изводње ш пемета, До ОБта путем апелује та маосвее о гавмзлције. ла са пуним. р мевањем залттаса овог ту. 'зећа приступе пропагапдној делатности и популаришу рад на домаћој ратиносте о уметнеком занатству, р

Ја 1

Пе

ма. те Е- Ме

= Стално подбацизање плана жовоза Ма да тај план вије

— Тако је!

реалан, и зато га треба одмах р

равну београдених улица

„учињено је све године више него за пет година

у предратном Београду

Томе успеху допринеле су много фронтовске бригаде

току ове године извршени су велиси радови на реконструк цији и поправкама бСеоградских улица. Поправке улица, ситнији радови који на први поглед пролаз-

ника изгледају незнатни, захтевали су много времена, радне

снаге па материјала. Инвестиције које су биле предвиђане за ове радове. износиле су 60 милпона динара. _ Тиме је одржавању и оправци постојеће калдрме у Београдју посвећена велиха пажња

У току ове године, Један део од ове суме уложен је на замењиваље турске калдрме и мозашка

— асфалтом покамелом конком у улицама Војислава Илића, ћа

Ми ленка, Крушетачко, Д ји Улиши 29 ловемора.

гтупило т па У | МИТ

МИ сл небо 1 почело е "калдрмисање даљљх "териферсекиах улина.

Радове па поправци београда рнгаре: су 1

„Лу те, а зом „Упргвеа за Од су била : 02: 1 и асфалтери на радовима око опргвхе разне врсте калдрме. Осећао се недостатак поавик ти гооралих · радника,

На коловозима плапарано је

66.630 квадратних метара, а међу тим, поправљено је 74.382 квадрат ва метра, што значи да је план вспуњен за 111,2%.

Насупрот овим радовима, гле су се показали видни успеси полбопили су радови на поправци тротоара за читавих 747. Од 7. «тупно планиране површтне која

| тзмоси 40.336 квадратних метара

· метра.

оправљено. је 10.643 квадратна Подбацизање плана прт отразлти тротоара дошло је због

! септембра за 87%.

поправе коловози него тротоари. '"Тротсара п коловоза плавтрано је укупно 98.859 квадратних метара, од чега је остварено 85.025. Тим је план испуњен до почетка Мета плана у наредним меоспима зави: ст од временских прилика током ове јесени, Илко је питање испуњења орогодишвњег плана за поправку бе-

| отрадских улица још проблема“

У МА

тично, шпак је резултат велик.

Досад је поправљено више во што је уређено за пет година у

„

у За ДИ у

. предратном Београду. Секције за „олржавање при рејопима'и пре"дузећа „Пут“ имају као задатак да заврше и изравнају све рупе и изврше друге мање радове у току ове године. За време вишемесечног рада! служба за одржаваље и рејонске секције за одржавање постигле су значајне усдехе, Рејонске секције, које су радиле углавном на изравнавању рупа и на мањим радовима, опра. виле су 357 улиша.

Служба за одржавање при пре дузећу, „Пут“, која је радила на већи мо и замавииим уличним ра-

, оправила је 258 улица у ду. То вначи да је у Беоукупно у току ове голине зао 615 ули-

градју оправљепо и. релов а, Од тога брога извођени су ас-

фалтом 45 2694 гастатил мотте

-повриитне, Такође аефалтом је по

10 тротовра за 35.571 метар. оправке улеца вршене су рукције разних улиша, с лучаја главну рад-

зе

Крила

квала су руж

с ЈИ УМ

техничким радовима. осдове извршиле су фронс УДАОНИЧКИМ велики успех

:, г фроштовеке бригаде па радовима у Душановој улипи. Оне су вађењем мозашка са стране, бетонским радовима, скилањем старог асфалта и приношењем материјала много допрпнеле уОрзању завршетка радова, Учет ће фронтовских бригада знатно је смањило трошкове и убрзало, тспуњењем обавеза, завршавање по јединих уличних радова. Рејонске секшије за одржавање пе претстављају још пуне форма ције, а требало би ла оне постоје при рејонима за олроавање бео. градских улица. Неуравнотеженост у људству, у служби за одр жавање, ује се по свим рејонима. Док у Шестом рејону има тра, квалификована и шест фи ио радника, дотле у Првом рејону има свега један квалификован т један физички радник. То очевидно говори да поје дини рејонски | народни одбори

вРКУ посветили довољно пажње

одржавању улица на своме -терепу. У таку ове годите завршиће се радови на оправци следећих улишп Немањине, Цара Душана,

Цвијићеве, Ђурђевске, Булевара Југословенске армије и улица око Каленићеве пијаце. Завршиће се радови: у улицама на Дунавској падини. Исто тако, поплоча. ће се кошкама Мокролушки коле ктор. Подићи ће се нова дрвена конструкција ва мосту Топчидерске Реке и е се радови на приступним- путевима летње позорнице у Топчидеру.

из статистице 0 порасту Оеограпског · становнаштва

предратном Београду, у КоУ ме се 1929 године _ рађало гга 18 леце на хиљаду становника, _ смањивао се Натали тет из године у годилу. Дека-

беотрадског друштва

пзтат ака усчи рата

1 С рађ ало свега 112 деце,

Насупрот томе ниском ната Ра ту, смртиост одојчади би; ја велика, На стотину ће

деце било је 17.8 до 106 смртних случајева, Број становника у“ Београду повеповгао се досељењем из унутрашњости, лок је полродит прираштај у Београду, путе! м раћања, био сведен на врло мали број.

Послератни

. наталитет у 56е0граду, у поређењу са предратним, удвостручио се. Из статисљлихе за 1947 .годину види се да је у тој години рођено 23,6 деце на сваких хиљаду становника. Морталитет деце у 1929 године био је 17,3, а у 1947 години, после свих ратних патњи, праћених увек глађу и болестима ш недовољне _ здравствене службе, тај број сведен је на 7,7 случајева од 100 живорођене деце.

Може да зачуди човека, ако се каже, да је смртност код старији лица - дазас равна са смртношка пре рата. Али треба узети је“

у обзир, да се Бестрад ПО Беба по броју становника за вре ко сто хиљада у односу на пред ратни број. То говори, да је мар- | талитет становника Београда сма њен за 5,3 лица, док природним прираштај износи Е лица на хе љаду становника. Природни пре. раштај повећао се у Београду за пута у послератним годинама за рит од 1939 године,

Може се закључити једно најважније: смртност у Беопрашу знатно је опала, док се ната. ' литет увелико повећава,

"теин-—-