20. октобар

| твом

5:09

Фини"

индикалне „организације Београда и широм нако ше земље. под руководКомунистичке. партије,

5 стекле су велико пи богато иску-

оство у свом досадашњем. раду. То нокуство сумирабе — Први

· конгрес ЈСЈ и на основу њега

и дати нове задатке за отклањање

ји су

оних слабости и недостатака копостојали у досадашњем раду, а варбчито у организацији сони:алистичког такмичења које у свом развоју до данас постаје ове више сталан метод ју раду "наших трудбеника. у

Овакодневна борба за испуње· ње планског за ка у производ_ „њи очеличила је хиљаде радних

ДЦ

јуз:

. 4

Џ њ '

"штва, новатој

ТУ израдити само у

људи и истакла у прве борбене редове у бици за остварење плана, за побољшање животног стандарда радних маса за. из-

градњу социјализма

Живот је свакодневно доносио -

нове проблеме, нове залатке које (је морала да решава синдикална организација у предузећима а установама. Развој ударниУ тва и рацноналиаације ' омогућио је радничкој "класи да решава и најтеже проблеме у привреди; , Многе производе стојало тврло у:

израдили су наши мер Душана Лекића, -металском преду које је про: рења алуми: вео из иностра за испитивање хемикалија уст: вовио је да је Лекићев прашак бољи од нностраног за 250/). Радници предузећа „Шумадија“ акмичењу 3 ' 6 машина

нрашак за који се уво(Институт вамењује 30

Ови и ми „показују ла наше земље радне и сте:

1 угља примери шичкој класи непспртне

резерве.

развијању нон стицању стварал Б радних љу синд

низације пмалд су крупши достатака, Било је низ пропуста

погледу проглашења ударника.

ош. увек се дешава да се рад-| ници која испуне услове на вре-)) тарнике |

ме не проглашавају.за у; услед ' бирократског права предузећа. <

а Уу-

ника, који су добро замишљена н дати на основу дужег иску-. ства у раду, али који су невештом руком нацртани, остали су заувек само жеље и Манеа (а због појединих техничара и инжењера који нису пружили помоћ да се таква корисна замисао оствари. Другарска сарадња инжењера, техничара и мајстора са радницима, нарочито у 1огледу производње, неопходно је потребна, поготову кад се ради о корнсним предлозима новатора и рацмонализатора,

Дапас, када трудбеници но пре-

лузећима, заједно са радном ин-“

телигенцијом, воде -упорну и жилаву борбу против свих тешкоћа које ометају _ извршење плана, више „него икада потребна је та сарадња, јер она у првом реду користи унапређењу производње, омогућава развитак новаторства и рапионализације и брже отклањање техничких и органивационих слабости у производњи, Пропзводна

саветовања као

ударницима, новаторима . | |! и рационализаторима

набављао из тностранства, а који би се могао израђивати у на-

најприкладније форме за органи-

зационо суделовање _ радника у

" процесу производње треба да одиграју нарочиту улогу у сарадњи радника, техничара, инжењера и мајстора, И управе предузећа и синдикалне

ристе производна саветовања за решавање разних проблема.

Поред организационих слабо-

сти код одржавања неких производних саветовања, као што су слаба припрема, неспровођење у живот корисних предлога радника, _ неконтролисање да ли су прихваћени предлози спроведени у живот итд. ретка је појава да се на њима претреса један одређени проблем, као на пример, да се у циљу отклањања извеспог недостатка у производњи, добровељно узме оабвеза од гру-

не радника, инжењера и техни-

чара да до одређеног рока реши један проблем; као на пример, да се конструише нека но ва машина или алат, или пронађе неки материјал потребан нашој индустрији који се, раније

подружнице. треба у много већој мери да ко-

шој земљи од домаћих сировина. Такав. изум био би колективан проналазак неколико радника са инжењером, техничарима или мајстором, који би према залагању т стручној спреми били за то и награђени, |

« | ! · 5 Синдикалце организације треба

да развијају и потстичу овакве проналаске, јер су онт . корисни из више разлога: прво, решава

се један проблем одељења или

предузећа које је можља зависило од увоза из | иностранства; друго, дата обавеза потстиче људе да стално мисле о проблему који решавају, чиме се убрзава процес/ проналаска и тиме брже ће, колективно проналажење доноси корист заједници и трепоред тога што увлачи више људи да мисле о решењу проблема — зближава раднике и нашу техничку нички делају у изградњи социјализма. ;

Власта АРАНЂЕЛОВИЋ

| +! ,

је а небриге синдикалле органи- |

зације. Пример у Бродограљилишту Чукарица где. је за последња 3 месепа проглашено свега 15 ударника, нако је много вита имало услора за то. пије не воде

тикалне органи.

довољно упорну борбу да се радник, који испуни услове за ударинка, истога дана прогласи и да му се лолели уларничка карта, већ се још увек дешава да се чека га свечану конференци-

ју, па прође по месец и више дана од дана када су испуњени у“ слови за ударпика до свечане конференције, (Пример код Петра Велебита).

Недовољна брига о предловима воватора и рационализатора доводи до тога да се често спутавају остварења њихових замисли. Пример У предузећу Београдско саобраћајно, где је рад“ ник Стеван Пештигњат дао нацрт н предлог за отстрањење ломљења трамвајских осовина, а нико му у предузећу није хтео да прими предлог н да дискутује о њему. У Ортопедском 84" воду предлог Петра Тодоровића

(стајао је 6 месеци у фијоци код

техничког руководиоца. У предузећу „Давид Пајић“ неколико рашионализаторских предлога 0 стварено је тек на ннтервенцију Месног одбора металаца |

О ситним рационализаторским | предлозима, који Ба око изгле- |

дају незнатни али који би у ма-

| |

совној примени дали одличне ре-|,

зултате, повећала и усавршили провзводњу, не само да се не води рачуна, већ се у стадикалној организацији ш не евидентирају.

Код појеланих управа предузећа двакви предлози се п не сматрају рацнонализаторским н према томе се држи да и не застужују награду, Пример у предузе-

7 ава За јић“, где је дат предлог да се плочице које служе као подметачи за ваге, #9 рађују на преси где је потребно света две секунде 8 неколико десетина док је за ручви рад потребно 52 секунле; техничко РУководство сматра да то није рапионализација, иако би се њоме тодишње уштедело 700 радних часова.

Има јот много оваквих примера. Они показују да синдикалне организације не воде упорну бор-

бу за прихватање и коришћење)

рашионализаторских и _ новатор-

ских предлога. који громне користи нашој, земљи, усавршавају и. убрзавају _ процес производње и смањују, физичке напоре радних људи. Исто „тако још увек нема довољно разумевања код наше техничке пнтели_ тенције; а управа у | појединим предузећима ' у пружању помоћи _ радницима: да остваре своје 3 мисли, “ | ;

доносе 0-)

(ОПТЕЖЕ

Запуштенем оронуле куће у улини Краљеви ћа Марка

пште „позната чи.

њентца да су — нашт

радни људи у предратном периоду становали углав ном у зградама без никаквих санитарних уређаја, конфора итд. а да власници зграда нису ни покушавали да преуреде в створе удобнијим своје зграде, нако су за то имали врло ПОВОЉНИХ услова.

Такво стање, наслеђено #63 предратног периода, а за време окупације још погоршаво у след бомбардовања, неодржавања, невршења ситних оправкт претстављало је проблем још одмах после ослобођења. Из 06јективних разлога народне власти нису могле одмах по ослобођењу Београда приступити решавању овога проблема. Обимни радови на обнови који су апсорбовали материјална срепства т радну снагу нису допуштали да се приступи систематској и планској _ соправшт _ станбених зграда. | +

Већ у 1947 години, рад на 0правци а одржавању станбених зграда почиње антензивните, но само _ на државним станбеним

је

„зградама,

1948 године народна питању поклонила велику пажњу обезбеђујући фи нансиска . и материјална средства и радну снагу и 9ћ оправку приватних станбених зграда. Тако су. у 1948 години до | октобра оправљенће 402 зграде, ме ђу којима п приличан број триватних на којима су извршени радови у вредности од преко 20.000.000. динара. Поред тога, у пстом периоду, извршено !е И "3.670 ситних оправки у циљу %државања на државним п секвестрираним зградама и па ово утрошено преко 4,000.000 | разара.

У току власт је овом

Свакодневне штете у станбеним зградама

Један од проблема, коме се

мора посветити пуна пажња, јесте и тај, што имамо соваколневну појаву наношења штете | станбепим зграпама од стране "кућевласника И закупапа. ' Стога, борба против) несвесних станара, а такође |т несвеслих кућевласника мора бити ефикаснија, упортија п оштрија него што, је била досад.

Ако хоћемо успешно решава-

_ ти овај проблем онда се намеМноги корпсни предлози рал“ > пе

ко

_ће као нужно, да се према оваквој врсти станара пронађу станови какви ће одговарати Њиховом делању и дати им „удлобност' какву они желе и траже.

Имамо _ случајева да извесни станари чине велику штету својом злонамерном упдтребом. На пример Милован Аврамовић банио је пиглу у клозетску шољу,

мислећи да клозет не.

треба ла користи у своме та"ну; Милеса Грчански поруштла је каљеву пећ у своме стану да би „проширили просторије“, Ду-

" шан Миљковић цепао је дрва у

своме стану и оштетио под; Дејанка Бркић држи у своме стану угаљ н дрва, нако – постоји подрум за те сврхе.

Затим има многобројних случајева кицања инсталација, демонтирања када, лавабоа, _клозетских шоља итд. и те просторије претварају се углавном у дрваринце, оставе и живинарник. "Из ових неколико примера мо же се закључити колико је неопходно да се према оваквим лицима не примењују само новчане казне, већ и исељавања из улобних станова и усељавања тамо где нема уређаја и конфо-

ра.

цигала, предузећу 700.000 цитала.

— Ми смо заслужили похвалу и најмање: свега 200.000 цигала!

Ово су чињенице које постоје које се могу уклонити _разним мерама, које сваком нашем, грађанину стоје ча расположењу. –

Шта треба учинити против тогар

„Један од најхитнијих задатака који нам се намеће, а у ве зи са претстојећом зимом,.с 06зиром да се у овој години није успело на Оправци код свих зграда, јесте обезбеђење и заштита станбених зграда ол прет стојећих киша, свегова и зимстих непогода. Овде се неће радити о генералним оправкама,' али за то постоје услови ла се све зграде које захтевају мању оправку могу довести у ред. Који би били непосредни задаци које треба да изврше управе станбених зграда као ор-

интелигенцију ла зајед- |

Е МЕРЕ

ЗА ЧУВАЉЕ СТАНБЕНИХ ЗГРАДА

гани управљања и кућевластици ,

у циљу одржавања својих зграда и какву помоћ треба да користе2 Органи управљања и кућевла

' свици треба да се ангажују што

интенаивније у решавању питања. Поред средстава

овог. која

им пружа народна власт, они са

ми треба да се постарају и про-

"Ненатрађени прегаоци од БИ ин нрЕ не погода и,чледовољне брите за обез-

“ беђење производа предузећу „Македонија“ пропало је 600.000 „Дунав“ 200.000 и предузећу „трудбеник“ | <

' ои

| ' 1 « У “ награду, јер нам је пропало

у 1

атии војни инвалиди ~ Јупославије одржали су у Београду 17 и

18 ок: ра свој други конгрес који је анализирао целокупан досадашњи рад Инвалидске организације Југославије, дао оцену тога рада и на основу одлука У конгреса Комунистичке. партије Југославије и специфичности Инвалидске организације, донео наредне задатке које у идућем временском периоду треба да реши Савез ратних војних инвалида - Југославије.

Наредни задаци које — је пред Савез ратних војних ин валида Јупославије поставио П конгрес односе.се на поли-

тички сектор рада, организациони, агитационо — пропагандни, социјално — здрав-

ствени и привредни, Ти задаци су одређени и конкретни

и конгрес их је донео као ре алне и у склалу са објективсамој ним условима како у

вађу неискоришћени материјал, а такође и да набаве радну снагу, како би ова акција што боље | успела. И даље у овој акцији треба да учествују и сва осталај| заинтересована лица — закупци, | да би им се станови ловели У| исправно) стање. Разуме се. њихово ангажовање не би смело да се своди на обично достављање података и писмених – 32хтева, већ да у овом питању укажу конкретну помоћ и сарад-, њу органима управљања и куће-) власницима.

Ангажовање свих масовних ор гапизација, као што су: синдикат, – Народни фронт, АФЖ а Народна омладина у решавању овога проблема, затим коришћење разних савета. помоћ наролној власти у чувању како станбених тако и других просторија. о правилном и рационалном коришћењу, то су реалне могућно сти које су остале неискоришћене, а које нам углавном могу помоћи у решавању овога проблема. И р задрлеме

Народна власт предузима низ мера у погледу чувања и одржавања станбених зграда, Ускоро ће се формирати при рејонским _ народним _ одборима ИОНО-у станбене управе које ће у своме оквиру имати службе са залатком да воде борбу против оних који – злонамерно употребљавају зграде и станове, који не воде рачуна о општенародној имовини, а с друге стране да се брину да ма време оправе све настале кварове у њима. То је једна од мера која,ће нам омогућити правилно газдовање над нашим зградама.

Затим у оквиру рејонских Ууправа станбених зграла формира ће (се домоуправитељи, који ће као органи управљања над неколико зграда државних и секвестртраних вршити управу над зградама, водити надзор — над правилном употребом = олржавањем, вршити оправке и старати се о зградама.

Станбене инспекције пи кућни активи

Поред тога, при станбеној управи, биће организоване то стан бене инспекције које ће редовно контролисати и органе управљања и кућевласнике и гра ђаве — станаре у циљу обезбеђења правилног функционисања. станбене службе, затим правилног и рационалног искоришћања зграда, станова и уређаја.

Још једна мера коју ће народ на власт спровести у најскорије време јесте и формирање" кућних савета у свакој станбеној згради. Формирањем кућних савета решиће се основно питање, а то је непосредна помоћ станбеним органима. Задатак кућног актива биће у томе ла у оквиру једне зраде предлаже народним властима шта треба у одређеном периоду урадити. било ла се ради о ситним, било о великим н генералним оправкама, Они ће умногоме помоћ при решавању спорних питања између закупапа и пазакуппа, водиће рачуна да се зграде држе у реду У погледу чистоће и хигијене. хово учешће у раду неће се сволити на уска решавања. већ ће они бити у тесно: вези с насто:ницима зграла, помоутравитељима. кућевласнипима, станбеним инспекцијама итд.

Правилним _ пскоришћавањем. свих материјалних срелстава, учешћем „народних маса 8 обезбеђењем основног материјала мо ћи "ће се обезбедити станбени фонл од његовог лаљег пропадања, у #

' Данило ОПСЕНИЦА

| ште. .

_ валида, чиме би овај

"широко развила

! ЗАДАЦИ РАТНИХ ВОЈНИХ “ АЛИДА ПОСЛЕ ДРУГОГ — КОНГРЕСА

Инвалидској "организацији та ко и у нашој стварности уже Конгрес је нарочито нагласно да је први и најважнији У задатак Савеза ратних. војних

инвалила Југославије да СВ |

јим активним радом свестрано учествује у изградњи социјализма у нашој земљи.

На политичком сектору кон |

грес је ставио у задатак Организацији да појача политич-.

ки рад међу широким масама | првенствено _ на селу, и да посвети особиту _

свога — чланства, пажњу породичњим инвалиди- _ ма и инвалидима из ранијих ратова; да обрати много више пажње активисању члањ ства Инвалидске организације на селу у задругарство и да појача и прошири сарадњу са партиским и масовним органи-

зацијама и са органима народ.

не власти по свим питањима у којима је заннтересозан (Са5 вез ратних војних да активира целокупну Инвалидску организацију у извршавању свих конкретних – Наредних задатака које постављају наша Партија и народна власт.

Наредни задаци Савеза ратних војних инвалида Југославије на организационом _ сектору салрже реорганизацију читавог Савеза на основу новог статута, одржање националних конгреса ратних војних инвалида у републикама, вођење _ најодлучније борбе против бирократског метода рукозођења и увођење метода оперативног _ руковођења, отклањање неколективности у

раду и уског практицизма У среским одборима, вођење _ свестраније бриге о кадрови-

ма и њиховом уздизању.

Конгрес је поставио на сектору агитације. и пропаганде следеће задатке: појачање Иидеслошко - политичког _ рада који треба спроводити на бази изучавања _ марксизма лењинизма, ликвидацију неписмености у Инвалилској организацији до краја 1949 го дине, развијање — постојећих н стварање нових инвалидских културно ~ просветних друштава и. група, вођење више бриге бо културном животу ин валида ширењем добре и корисне књиге, отварањем – домова културе за инвалиде, оре ганизацију посета изложбама, претставама и тако даље, подизање квалитета инвалидске штампе, јачањем њене идејности и приближавањем те штампе широким масама члан ства, како би онз постала мо билизатор тих маса и моћно оружје критике и самокритике, посвећивање пажње школовању и преквалификацији инвалида, што је и један од основних задатака Савеза.

Задаци Савеза ратних вој них инвалида Југославије на сектору _ социјално-злравствене службе обухватају старање инвалидских _ организаџија на терену за правилније и брже решавање инвалилских – пред“ мета и благовремено исплаћивање инвалиднине, помоћ органима народне власти да се што успешније реши проблем ортопедисања инвалида, наро“ чито тешких инвалила, посвећивање потребне пажње бање ском, климатском и врстама лечења инвалида, 60 ђе организовање и међусобно повезивање органа социјално“ здравствене службе Савеза и тешње повезивање са органима народне власти при реша= вању свих социјално - злравствених проблема који танги“ рају ратне војне инвалиде.

Сектор привредне делатно сти је особито важан у Инва-. лидској оранизацији и кон грес му је посветио пажњу. Ратни војни инвалиди Југославије су се обавезали друту Титу и нашим народима да ће до краја 1950 године из сопствене _ акумулације рити материјалну базу за сплаћивање свих личних | инфинансиски терет био скинут са средстава општедржавне 8кумулације, И

Инвалилска организација је своју привредну делатност, како би потпуности могла на време ла испуни своју обавезу. ИМ на. дргом конгресу ном сектору _ постављени _ су ови задаци: лаље проширивање инвалидске привредне лед. латности, првенствено зећима производног

ра, проналазећи оне гране при вредно“ пословања које држава још није обухватила својим плесом иди то није урадила У —

(Наставак МЕ | на шестој страни) | . ] ц А

инвалида,

осталим

посебву ·

ствои- велики

У: 4

на привред“

преду“ каракте- ||