20. октобар

ПИ! ~

ТФ" У

пре

и ЊЕ

Бе

___2« жинстигапуссева,__

Мосмовскм аутомобилски завод „Стаљиш“; у одељењу за склашање путничких аутомобила „ЗИС-110“

У масер ЛЕР ~

жттоту радника московског ) аутомобилског завода „Стаљин“ последњи септембарски дани ове године били су обележени значајним догађајем: — сто деведесет четири заводска трудбеника преселила су се са својим породицама у чову, веома лепу седмоспратну згра ду. Поред тога, деведесет четири по. родице уселиле су се у пет двоспратвих кућа. Усељење је извршено месец дана пре рока, што је претстављало похлон московских градитеља радницима завода „Стаљин“ у част претстојеће 31-тодишњице Велике октобарске реполуције,

Улазимо у нову седмастратну кућу. У стану старијег мајстора аутомобилског завода Никите Копопљова пружа нам се прилика да добијсмо сва обавоштења о сталном уздизању животног стандарда радника овог славног мнлустриског предузећа.

Конопљов има велику — породицу. Жена му је грађевински молер, старија кћи — контролор, две млађе

кћери су лаборанткиње, а зет је о. фер. Мајстор Конопљов не може довољно де се нахвали својим новим станом, у коме се на сваком кораку Фесећа марљива женска _ рука, ма да мајсторове кћери и жена нмају своје животне позиве изван куће. Прошавши кроз укусно „намештене собе с блиставим паркетским подовима, за. државамо се извесно време у кухињи, где се све кува на: плину: нове московске зграде обухваћене су мрежом плина који много помаже у домаћинству. — Мораћемо да купимо, чим прими. мо плате, велико огледало м орман за одела, — каже Конопљов, б

Одјекнуло је звонце: поштар је довео Конопљовима новине и часопис.

"Породица Конопљових живи Културвим животом. Кћери похађају течајеве за стручво уздизање: Сви чланови породице често гпожећују — позоришне претставе. Не пропуштају ни _ један |филм. ,

У заводском Дворцу културе сталио се одржавају биоскопске претставе, а тај Дворац је на домаку новог стана. Никита Конопљов радо одлази и на предавања о међународној | политици или по питањима науке н технике а таква предавања редовно се приређују у Дворцу културе. Једна од Конопљовљевих кћери н њен муж одушевљени су шахисти, У зимским месецима млади чланови породице посвећују један део свог слободног вре жена скијању, као н клизању на леду, — Волим свој завод, — каже Никита

КОТАО

Конопљов. — Радим у њему већ два. десетак година...

Мајстор нам је испричао да мо-

сковски аутомобилски завод „Стаљин“ |

и ове године, по традицији, _ спрема производне поклоне поводом тридесет прве годишњице Октобарске социјалистичке ревалуције.“

Радни, творачки живот великог заводског колектива сада је нарочито интензиван. Двеста

постигло је, стахреновским радом, извршење трогодишњег и четворогодишњег производног програма. Цео колектив завода настоји да изврши сво. ју обавезу — да за четири године и спуни пјатиљетку. Пре кратког времена овај колектив ја прихватио нову обавезу: да до краја 1948 да совјет. ској земљи тридесет милиона рубаља натпланске уштеде — од две милијар-

к У “ и

и Ш Мел

| Берградско драмско позориоте

Ма ( ви А | и

биће смештено у репрезенто“ тивне просторије 2

а крају улице Саве Ковачевића, на насељу

Црвеџи крст, ужурбано се ради на уређе-

њу просторија Дома културе у Четвртом

рејону, које су одређене за Београдско драмско

"позориште, Давно се већ чека на завршетак тог

културног објекта, који ће прађанима овог насе-

ља, на крајњој периферији града, омогућити да ту,

у свом крају, уживају у позоришним претставама високог квалитета.

Београдско драмско позориште живи и ради,

од свог оснивања, у врло тешким условима. Ан- ·

самбл овог позоришта је у прошлој сезони излазио пред београлску публику у више махова. Наша публика није знала с каквим се све тешкоћама“ борило. ово наше младо позориште, да би прет-

ставе биле на достојној висини. Једна велика со- |

ба преграђена платном, у којој су смештене и · канцеларије, и реквизите, и где су се одржавале пробе, била је једина просторија Београдског

драмског позоришта. И |

Међутим, тек после/ прегледања зграле која. ће имати сав модеран уређај и у' коју треба да се смести ово позориште, добија се јасна слика шта је све потребно да једно модерно позориште може несметано да ради.

Прво се улази у један велики хол који ће служити као фоаје где ће. публика моћи, да се задржава пре почетка претставе, као и за време

паузе. С десне стране се налази дугачка, соба,

која ће служити као салон. за пушење и где ће бити смештен бифе. Лево, из фоајеа, воде стеле-' нице за галерију. а на истој страни је велики улав у гледалиште. Право од улазних врата,“одељена великом плишаном завесом, налази. сала за биоскопске претставе, у коју ће се улазити на“ сасвим засебан улаз, и која је потпуно одвојена од позоришне сале. џ

Позортште ће имати покретну билу на којој ће моћи да се промене три сцене. Највеће“ те-

тога, требало је чекати на електрични уређај са разним апаратима за светлосне ефекте. Позориште ће бити снабдевено електричним апаратом, помоћу кога ће се стварати вештачки снег, ватра, муње и морска таласи. Оваквим / апаратом, . за' сада, Не располаже ни једно наше Пт #] Поред гардероба за уметпике, са столовима за пидасањЕ и лавабоима, биће уређен и мали салон. крај саме бине, где ће глумци, пред почетак претставе, обучени и нашминкали, сачекати излазак на сцену. Ту ће они, у пријатном декору, моћи дефинитивно да се припреме и уживе-у улогу коју глуме, чекајући на звук. звона које озмачава почетак претставе. Исто тако, поред бине, биће смеУштен магацин у коме ће се држати декори потребни за претставе које ће се давати у току недеље. На тај начин ће бити у непосродној бливани позорнице сав материјал који је неопход-

г МОК | . а: чј

но потребан у току седам дана. У саставу зграде |

"налазе се још собе за власуљарпицу, сликарницу, кројачка радионица, просторија за бинске раднике, где ће моћи, између две сцене, да седлу, одморе се п попију чај или поједу неки сендвич.

Магацин за костиме већ је снабдевен извесним бројем хаљина, шалова, шешира и других ствари укоје ће моћи да се. употребе или овакве какве су, или са извесним преправкама. Соба за синдикалну подружницу, велика и светла, већ је спремна да прими људе који ће се старати о целокупном чланству овог апарата. . ћ

Није мала ствар створити једно позориште. Ту сваки човек мора да зна своје место. Све треба да иде глатко, без застоја. Претстава мора да се одржи. И када одјекне звоно за почетак, сви треба да буду на својим местима, да знају своје дужности, јер публика неће да чека.

Београд Ле. отварањем Београдског драмскот позоришта, добити још једну кућу више гле ће његови грађани моћи да уживају у својој омиљоој уметности. Нарочито ће грађани насеља Ц ени крст бити задовољни што ће у зимске дане, који долазе, моћи крај својих кућа да нађу пријатан одмор, гледајући позоришна дела наших,

седамдесет шест радника завода већ де, је нзвршило петогодишњи програм. године Више хиљада заводских — трудбеника стрије,

колико су обећали да уштеде ове трудбеници

Го,

У школи за опште образовање радника

ове тодине се повећава број ђака |

прва генерација свршених ђака Школе за

опште образовање радника. Први пут У историји наше земље створена је могућност људимиз редова радничке класе да се и уз своје редовно занимање факултетски „образују. : ко

И ове године ће школе за опште образовање радника наставити са радом, само с том разликом што ће сада бити примљен много већи број трудбенижа. Док су у прошлој школској години примани само ударници, новатори и рационализгтори, сада је створена могућност и осталим радницима, који су се залагали на свом послу у производњи, да се упишу у ову школу. На синдикалним конференцијама, одржаним по свим предузећима Беотрада, целокутно чланство једног предузећа бирало је најбоље за упис у Школу за опште образовање радника. На тај, заиста демократски начин, бирани су људи који ће оправдати наде које се у њих полажу,“

Ове године ће у Школу за опште образовање радника бити примљено око 1.200 ђака. До сада се уписало већ 870, а преко Месног синдикалног већа ститло је око 1.800 пријава. ·

Поред Школе за опште образовање радника отвориће се, први пут ове године, и школе за опште образовање намештеника, У ове школе ће се примати намештеници еа најмање два разреда гимназије. По завршеном школовању намештеницпима се ствара могућност уписа у стручне школе.

Мора се констатовати да је рад у прошлој години имао недостатака. Трудбеници, који су имали да извршавају крупне задатке у производњи, прихватили су се са одушевљењем рада у школи. Људи и жене, којима је књита за учење била постала страна, марљиво су радили на свом. усавршавању, знајући да ће, уздижући себе, још више користити својој социјалистичкој домовини, Али, да би то одушевљење и напоран рад могло да се настави несмањевом жестином, требало је да управе преду-

()" школске године уписала се на факултете

зећа, са своје страње, помогну људима ноји су се толико залагали.

међутим, дешавало се да поједина предузећа нису ослобађала раднике — ђаке Школе за опште образовање радника — прековременог рада, рада по

синдикалној ишији, | као ми да су ови радници мора-

ли да раде у ноћној смени. Све је ово умногоме отежавало рад у школи, тако да су многи престали

да је похађају. Поред тога, требало би се побрину-

ти да радници који буду похађали школу, 2 исто тако раде и у производњи, у већини случајева напорне послове, добијају добру храну. Наравно, да рад у ноћној смени не би смео никако да дође у обзир. Потребно је наћи једњу средину, тојест да

ни рад у производњи не буде на уштрб школе ни

настава у шкољи на штету производње.

Настава ће се одржавати у згради Прве женске и Друге мушке гимназије и то у вечерњим часозима. На тај начин ће бити омогућено радницима да се мало: одморе од дневног рада у производњи и припреме предмете који тога дана буду ња распореду. д

Радници који се уписују у школу треба да буду свесни да их чека тежак и напоран рад. Само чврстином воље и жељом за проширењем свог знања, они ће успети да преброде све тешкоће. Чињеница

~ је да су прошлогодишњи ученици ове школе пока-

зали одличан успех. Ту се још једантут посведочила упорност наших људи у савлађивању свих тешекоћа. ·

Од свршених ђака Штоле за саште образовање радника створиће се нов кадар људи из редова радвичке класе, који ће своје стечево знање »скођристити за још: већи процват своје домовине. Улажући макшимум наштора, не жалећи труда ни свог сло-

бодног времена, наши трудбеници ће, као што су

то чинили радећи на етругу, чекићем, швајс-апаратом, умети да посљлуже својој домовини им са кљњигом у руци.

шкоће су биле у постављању гвоздених конструкмосковске · инду- | ција за. ову бину. Радови су још у току. Поред

ђена на уметничкој висини. :

ИУ И И И И И А О О О А А О АТА ТАТА ТА А И И ТИТА ИТ ПРИЧ А.

“+ о! ен је Копенхаген, Смеју се људи кад им човек тврди да по тротоларима овога 4 града могу скакати многе буве, а да им се путеви не укрсте. Међутим, Кристијану Грину то није пошло за руком, Једном речју, настрадао је. ; 4 4 Упитаћете, свакако, када се то десило. Било је то „во времја оно“, када је господбог био још дерље, а можда м годину дана доцније, ама — мије

моја глава календар. Ако ми не верујете, ја ћу вам мирне душе рећи да је све то лаж. Можда бих само том приликом пљупнуо — па, бирајте,

Јасно је, пријане, да није шала имати такорећи милиончић пред носом — ваљало је само завући руку у џеп — па ипак се то изјаловило; облизао је само суве усне. По свему судећи, он је памеравао да прогута све мање рибице од себе, па му то није пошло за руком, и њега је прогутао други. Ено га, сада се тамо шетка. Да је расположен могао б6м вам им сам све потанко испричати. Не бих желео да вам чиме било умањим задовољство тог слатког сусрета. Мо,

Као што видите, тај човечуљак са њушкицом

чи обрашчићима као истуцане ћулбастије — то вам

је Кристијан Грин. Дошао је пре десетак година из Америке, веома предузимљив, способан; окретан, али, за наша ехватања, преко мере суров. Посматрао сам га у почетку пословања, и добро се сећам његове необичне умешности, Хватао се голорук за врело гвожђе. Сви су били просто пренеражени.

Биле су му познате све најновије тековине напред-

ног повртарства у свету и изазвао је читаву револуцију свих дотадашњих наших схватања, испремештао је чак и годишња доба, био је иницијатор такмичења у подизању цена и изношењу сезонских новитета на пијацу. Умео је да закопа поврће у земљу м да га вештачки очува све до часа када је то њему потребно, без обзира на календар. Без њега се није могла замислити ни једна гозба, п у том смислу он је доказао да је м немогуће могућно, разуме се'— за немогуће високе цене. Један страни дипломата је могао само њему захвалити што му је пошло за руком да уреди цветно шеталиште усред зиме. | ј

ускоро су се на њега почели угледати м други. Чим он једне године изманне за корак напред, они У стопу за њим идуће године. Па ипак је дн умео да приређује м даље нова изнемађења. Нико није

могао да предвиди шта Ње Грин измислити Гидуће године. Зато су сви (будно пратили сваки његов корак. |

Кад је пословање са цвећем постало перентабилно, Грин је купио читав комплекс змљишта, баш

јеку спекулације земљом, па је први почео гајити поврће ма великим површинама. За тили час су га записали у црну књигу сви трговчићи и пиљари који су препродавали поврће, Од тога дана су и полицајци, и пијачни беспосличари, и хиљаде пиљара, више мислили на Грина него ли на себе. Сви су чешће изговарали Гриново име него што су пљували. Полиција на ФФридрихсбергу добро га је познавала. Сваког јутра су га заустављали због безобзирне вожње аутомобилом. Ипак је | он по целу ноћ превозио поврће, дремао за воланом, док је велики жути камион јурио поред сањивих вила им нагло скретао на завијутцима, |

У густој помрчини ранога јутра сви би, истога часа, сазнали да је Грин приспео, и где се сместио. Само најнеспособнији људи не би тада оставили све и отишли да се обавесте о томе шта је Крин тога дана довезао на пијацу. За пет ми-

још

нута се знало у чему се састоји Гриново изненађе- '

ње и свакоме је била јасна ситуација на тржишту. За непум сат сви пиљари би продефиловали поред Гринових кола, и сваки од њих би дао одушке своме мишљењу сочном грдњом, 6

— Е, јеси дерикожа!

Грин није био сенхименталан,

— Ако кед другога можете да добијсте то исто јевтиније, молим! . · ! ' Куповали су и шкргутали зубима; мапросто су

морали купити, јер м последњи пиљар из ћорсо“

кака чува своје добро име.

Једне зиме је он једини на пијацу довезао пумус. Нико други није успео да га очува до зиме, Купус није био богзна какав, али, ван сваке сумње, био је купус. Е, па лепо, двадесет главица — четири круне, а Гринова главица једва ако јео већа од песнице. Па ипак се, чак им она пиљарска сиротиња из најзабаченијих уличица удрузпивала, да би њих троје — четворо могло купити бар двадесетак главица, да им купци не би пребацили што немају и најређе поврће. На купусу нису злрадили, био их је стид да затраже двадебет пара за главицу; продавали су га јевтиније, на своју штету. А запамтили су ка добро. У лето је морао да обиграва око њих и да им нудм своју робу, како би уопте нешто продао, у

— Знамо те већ, Грине — пецкали су та — сад чекаш да распродамо све што имамо, ма онда да подигнеш цену, у ои

Грин се смејао. :

— Доћи ће опет моје време, одтовбрио би мирно,

И доиста, његов час је дошао идуће зиме. Кад је грип моследњи пут довезао купус — пијаца је била препума лука. Ваљао се свуда, по тротоарима, ша су чан и канте за ђубре биле пуне лука; нико |

и И –

совјетских, као и других напредних писаца, изве-