20. октобар
~ окупи репродуктивне
Му аи ари ај
- НАСТОЈ
репродуктивних уметника —
АЊА И У
РАНИЛИ РАНАМА певививлоавеви |
музичара Србије.
» фружење – ретродуктивних уметника — му-
зичара Србије основа-.
но је 1946 године са циљем да уметнике музичаре са територије Народ-
_ не Републике Србије, Аутономне
покрајине Војводине и Аутоном«че области Косова и Метохије у сврху организованог учешћа у културпањуметничком животу народа, ради неговања и подизања уметничког нивоа музичке у-
метности, стручног уздизања сво- .
јих чланова, као и заштите њихових уметничких, моралних и материјалних интереса.
Овакав циљ Удружења постављен је у жељи да се кроз рад уметника — музичара и кроз његове резултате, као и кроз предавања створи најзад исправан појам о његовом нравом месту. Удружење као колектив данас рима на. себе задатак да своме чланству створи све услове за његово уметничко усавршавање ш репродуктивни“ рад. Тежи се за тим да се разбију све погрешене предрасуде из прошлости и да се он подигне на пољу културе, а посебно на пољу музич„ке културе, на такав степен, да на сваком кораку осети да је постао користан и пуноправан члан наше зајелнице. Данас, када се од њега на пољу наше младе музичке културе, много тражи, јер нан народ много воли музику, он заиста даје све од себе да би те наде оправдао.
_ Од свога оснивања Удружењу је био циљ, оживљавање музич-
СПОМЕНИК ВУКУ КАРАЏИЋУ
емнинивнивиивемиививиинввивививиевовипивннивенннививаттвилвни
ког живота у Београду и унутра“ |
шњости, што чешће и боље наступање његових чланова, идејност у састављању програма, повезавање са композиторима, пропагирање и извођење. њихових композиција, ширење музичке уметности за што шири круг слушалаца, а нарочито међу слушаоцима који дотле уопште нису имали прилике да слушају вредна дела музичке литературе, тумачење изведених композиција и тако даље. Да се на томе много чинило и доста постигло, најбоље говоре пуне концретне дворане, како у Београду тако н у унутрашњости.
У овој концертној сезони, баш због таквог великог интересовања, Удружење ће пружити својој публици један музичко-васпитни програм, који ће провести слушаоца кроз све епохе светског музичког стварања. Тако ће се приказати дела старих класичара. романтичара, романтичара Словена, српска музика Х1Х века, совјетска музика, савремена светска и југословенска музика. Сваки овакав концерат биће про-
праћен предавањем и тумачењи- .
ма а приредиће се у свим домовима културе у Београду, а и у унутрашњости Србије. Поред овога плана Удружење ће и ове зиме држати уобичајене музичке часове на Коларчевом народном универзитету, као што је то чинило и прошле године, као и низ солистичких концерата својих истакнутих трудбеника на репродуктивном пољу.
Широку и обимну делатност Удружења, до сада је пуно ометало немање своје сале и својих
#
ПЛЕС
15 1
|
просторија. Међутим, ускоро, У. дружење ће почети са давањем концерата у својој дворани, бивши хотел „Палас“, коју + добило од народних власти, ја дворана служиће претежно камерним концертима. Она ће нарочито омогућити нашем новом младом музичком нараштају, да У тој концертној дворани докаже, да је достојан да ступи у редове редовних чланова.
Данас Удружење има 88 редовних чланова и то 22 певача, 95 пијаниста, 14 виолиниста, 2 виолисте, 5 челиста, 2 хорписте, 2 флаутисте, ! кларинетисту, | фаготисту, 1 харфисту, 8 оркестарских и 5 хорских диригената. Удружење има и 9 чланова кандидата, младих репродуктивних уметника, који су већ с успехом јавно наступали и имају све. услове да постану редовни чланови. Удружење има неколико својих ансамбла и то: 2 гудачка квартета, 2 триа, неколико дуа и 1 дувачки ансамбла Осим тога, у овој концертној сезони, Удружење ће добити помоћ хора културно-уметничког друштва Народног фронта у Земуну при извођењу свих хорских композиција “које се буду указале као потребне за илустрацију појединих музичких епоха. Са овим хором биће приређен посебан концерт посвећен искључиво мадригалима. ј
Да би Удружење обезбедило неометан рад своме члану-уметцику, предузето је све да се обезбеди за сваког од њих засебна соба: за његов репродукттван рад, да та соба буде топла, да при путовању и гостовању у у“ нутрашњости уметник има топло „рубље итд.
Рад Удружења репродуктивних уметника и његових чланова повезан је са Министарством просвете Србије, са Удружењем композитора Србије, са Савезом културпо -- просветних друштава и Просветним одељењем МИОНО-а и са Комитетом за културу и уметност ФНРЈ. Од њих оно добија птупу помоћ. Тако је, на пример, Министарство просвете Народпе Републике Србије омогућило куповипу једног клавира, а Комитет за културу и уметтост ФНРЈ "доделио награду од 45.000 динара тројици чланова за спремање својих солистичких концерата. ;
просвете Србије, Удружење је' организовало н извело низ концерата по бањама, синдикалним летовалиштима # одмаралиштима, индустриским и рударским басенима Србије, Босне п Херцеговине и осталих народних република, где су чланови Улружења, одричући се свога годишњег одмора, приредили. и пружили корисну разоноду трудбевицима. ·
' На савезно такмичење репродуктивних уметника, које ће се одржати у Загребу, Удружење ће послати своје чланове, али ће пре тога емогућити ла изведу више пута своје програме пред београдском публиком.
Досадашњи плодан рад м нланови које Удружење припрема за ову сезону омогућиће љубитељима музике да уживају у до бро организованим музичким ве-
черима.
У сарадњи са Министарством /
.20 ОКТОБРА“
за, њега није хтео да да ни пребијене паре. Није се исплаћивао ни труд око чупања и везивања У свежжњеве. Баштовани су га остављали да труне У бар нађубрио земљу. Никоме више није ни падало на' памет да га У пролеће засади, Једино Кристијана Грина то није довело у забуну, те је засадио •"дуком хектар земљишта, У зиму је на целој пијаци само он имао луж. Истоварио је на пијацу сто хиљвда струкова, и сам одредио цену — две) круне за двадесет струкова, па извол'те) Уобичајено је да се У свежањ ставља по двадесет
и два струка. У Гринову свежњу било је двадесет
струкова. ј Продавци и пиљари су се запрепастили када су
сазнали цену. Што је много — баш је много. Таква а: ериканизација је за њихове мозгове Села несхватљива. Били су узрујани због тога и шеткали горе-доле поред његове тезге, загледали лук, узимали, га у руке и одмеравали колико је тежак, удаљавали се псујући, па се опет враћали и мерили
'грина од главе до пете. — кКрволпија, дерикожа...
називали су га најгорим шткао, ништа није могло да поколеба његову само-
уверсност. „Реци ми колико свежњева желиш да ти оставимт“ Пиљари се већ нису могли савлађивати и претили су му батинама. Скупљали се у гомилице м договарали шта да предузму. Грин је и даље био спокојан и чекао да их прође гнев. Био је предвидео колико ће,им свежњева лука бити потребно; био је чак толико добродушан да је тај лук за њих нарочито држао у резерви. Када су се, најзад почели прикрадати један по једањ им прстом показао припремљену томилицу. Све те „мале људе“ држао је на малом ипрсту, па није . могао да се љути на њик збот њихова јогунства, За мшедељу дана Грин је зарадио десет хиљада круна само на луку. Згрнуг
од кунуса. Пиљари |
пољу, да би
именима. Грин се сме-
он би
же десет пара за луж» радије су м свота шута ле плаћивали из свога мепа, ше усуђујући се да продају по цени због које би их сматрали за џепле роше, иако им је уствари савест могла бити мира. Тада су дефинитивно Кристијану Крину објавили рат на живот и смрт.
Грин се и даље смешкао. Купио је у близини
"Валбија десет јутара земљишта, а за свако јутро је
платио по десет хиљада круна. То је био несумњиво добар посао. Неколико дана доцније нудили су му по петнаест хиљада. Није хтео да прода. „Овуда ће се ускоро просећи улица“, говорио је, „продаћу доцније“. нелу површину је засадно јагодама.
Грин је све срачунавао па амерички начин, па је учио томе м друге; он је први упутио баштоване у тајну која се састојала у томе, да баш у оно време, кад се неко поврће продаје у бесцење, треба половину закопати у земљу, па доцније на тој половини извући зараду. На тај мачин се зарађује, а не улаже се труд. Трговци навелико нису се љутили. Уколико цене скачу, утолико је и зарада већа, Међутим, хиљаде пиљара који нису имали смисла за вишу трговину, већ су мислили мозгом сиромашног човека, погодиле су у живац Гринове нове методе пословања. '
Њихова мржња је мостала организована; престали су да купују Гриново поврће, претварајући се да не примећују Гринов камион. Грин се томе у почетку смејао. „Нећете ме сломити; моказаћу ја вама ко сам“. Трудио се да их победи. Свако се живо сећа оне године кад су се одједном у фебруару ва пијаци појавиле ротквице — Гриновом заслугом, Ипак, ништа није могло спречити "његову пропаст. Фронт „малих људи“ био је већ исувише чврст. Баш ти сиромаси би стетли у шаку пет шљива, а Крину би окренули леђа.
Итпорисање је постајало еве очитњедизије, ш пао рило се кме ншаника. Ни беспослонши се вису Февр-
тали на њега. Када би-их ослопно = ени му-не би “
едамтаестот априла 1920 године у 0,30 часова ујутро стао је целокупни железнички и бродски саобраћај у Југоелавији. Био је проглашен генерални штрајк железничара и бродараца, један од највећих штрај-, кава у периоду револуционарног врења и великих штрајкова од 1918 до 1920 године. Овај штрајк је до тог времена био јединствен у свету, јер је успео стопостотно да заустави цео железнички и бродски саобраћај за извесно време у једној земља. У тешкој борби радничке класе против најгрубљег израбљивања ово је свакако један од најславпијих штрајкова, у коме је радничка класа дала херојски отпор масиљу и терору владајуће буржоазије. Положај железничких и бродарских радника био је у то време нарочито тежак и наднице су биле ниске, Узрок штрајка железничара био је
· поништење протокола споразума који је Савез
саобраћајних и транспортних радника и служђеника закључио са Мипистарством саобраћаја 2) октобра 1919 године као колективни уговор, 4 што је Мипистарство издало један привремени правилник, који је не само смањио радничке плате, већ је нопиштавао и друга права предвиђена у протоколу споразума. Железничари су тражили да
се дротокол споразума стави на снагу, да се по-_
већају наднице и Флате и поставили су низ других захтева.
Бродарци су штрајковали због тога што дирекција „Бродарског синдиката СХС“ није у одређеном времену приступила повећању плата и надница радника на које се била обавезала. Бродарци су захтевали да се повећају наднице, да се обезбеди осмочасовно радно време и правилно награђивање за прековремени рад, обезбеђење од старешинске самовоље. |
Штрајк бродараца трајао је свега два дана и убрзо је обустављен, 18 априла 1920 године потписали су претставници синдиката бСродараца споразум са управом бродарског синдиката СХС, у коме су сви захтеви за побољшање надница, а и други, испуњени.
Док је штрајк бродараца брзо завршен, штра јк железничара је трајао читавих 14 дана, јер влада п Министарство саобраћаја нису хтели уопште да изиђу у сусрет радничким захтевима, Поп Корошец, који је тада био министар саобраћаја, покушао је најбруталпијим средствима, терором, војском и полицијом да угуши штрајк. Разна полициска насиља, туче, премлаћивања, и масовна хашштеља били су начини којима се влада обрачунавала са радницима. То је била година у којој се владајућа велико-српска буржоазија приремала за терористичко обрачунавање са рад-
чким штокретом. -
Влада је позвала војску и покушала да оружапом силом матера раднике па носао, тако да су
понекад два до три војника с шушкама стајали
а РОМАНИМА МА
одговорили. Ако би их мозвље ша шиво, окренули би му леђа, као да их је неко ошамарио. Пословни пријатељи нису му више хтели ни за тренутак одложити исплаћивање ма м најмањег дуга. и на њих као да се беше пренело оно што је било пеобјашњиво, оно што је сада висило над Грином као тешка оптужба. Једном је неки Гринов неисплаће-
ни рачун ишао од руке до руке, по целој пијаци.
Грин у То време још није лоше стајао, и могао је да им сав тај новац баци у лице, али није ни сањао шта се дешава.
Све чешће му се догађало да непродато поврће укопава у земљу. Једнога дана се на пијаци није ни појавио. „Нико више неће од мене да купује“, шапутао је потиштен. Губитке је морао надокнадити раније зарађеним новцем, а ускоро су стварм пошле тако низбрдо да је морао продати земљиште
првоме купцу, баш у часу када се у оном делу
града радило на извођењу крупнијих планова. После шлест месеци имао би, као што је речено, милиончић у џепу.
Када је сазнао коливо је тиме изгубио, нестало је и оно мало његова самопоуздања. Одрекао се дотадашње усамљености у коју се био повукао не би ли поново увребао згодну прилику, и појавио се на пијаци — нијан већ од шест часова изјутра, у мизгужваном оделу, услужан према свакоме ко је хтео да га части пивом. За 'чашу пива постао би преко мере љубазан, и, убрзо после тога, прихватао се свих пословчића и смицалица типичног пијачног паразита.
Можете то видети — најбоље у зиму око шест часова изјутра, док град још спава, а тама ни цича зима, просто да човек омрзне живот. Са свих страна пристижу аутомобили, пијаца сада потсећа на велику шумну која избацује намирнице; то вреди видети. 5
Грина можете маћи у источном делу нмјане. Седи мш дрема над чатом, алп, чем мримети нешто оке
· Из борби наше радничке класе |
ПИ ИРА ИЛИТИ железничара ситни бродараца
„му се да је још увек онај стари Грин — и зато га,
шоред шатиновођа и натеривали их да терају воз. | Међутим, све насилне мере нису успеле да ки |
„отпор штрајкача, чији су редови били јединстве-_
ни. Влада се нашла у тешком положају, јер саобраћај није функционисао; Због тога је четвртог | дана генералног штрајка издат указ 9 милитари- | зацији железница и о мобилизаци ји железничара | на двомесечну војну вежбу. Мобилизација желез- ЊЕ ничара била је мера којом су отворено гажена 8 радничка права на штрајк и која је изазвала ве- 2
лики револт у редовима целокупног пролетари- |
јата. Железничари нису уопште хтели да се ода“ | зову позиву на вежбу, склањали су, се у своја | села и сакривали на разне начине, - | |
Ки
Услед појачаног терора над |железничарима_ штрајкачима, Извршни одбор Централног радничког синдикалног одбора Југославије позвао јел целокупни _ пролетаријат у Југославији ва дво- У дневни генерални штрајк, 21 и 22 априла 1920 " године, у знак протеста против појачаног насиља не само над железничарима него и над рад | ниским покретом и његовом авангардом уопште. . 91 и 29 априла радници су напустили рад у целој _ земљи, у знак протеста против нечувених насиља и гажења радничких права. , Генерални, дводневни _ штрајк обухватио је све категори је радника, "У њему је учествовало, у знак солидарности, поред _ целокупног сипдикално организованог „радништва, | и неоргацизовано. радништво. У Београжу тих дана трамваји нису радили електрике није било, хотели, биоскопи и позоришта били су затворени. | У Београду је за лва дана стао цео привредни _ живот, а грађанство је са напетошћу чекало како ће се штрајк даље одвијати. Дводневни штрајк , у целој земљи био је велики израз солидарности _ радничке класе са железничарима -штрајкачима “ протест против самовоље властодржаца.
ГУЕ
Разним насилним мерама влада је настојала да
успостави саобраћај, не водећи уопште рачуна 0 захтевима радника. .Шефови и потшефови стани ца управљали су локомотивама, које су се ква-. риле и упропашћавале, војска је бајонетима терала | машиновође у локомотиве, полиција је масовно. хапсила и преби јала, | Министарство саобраћаја | није хтело уопште дами поред поновљених пред лога главног штрајкачког одбора, пристане на ма | какав споразум. Почело је масовно отпуштање | железничких радника из државне службе. Отпу- | шттено је око 5.000 радника, а многи одлични ма- | шиновође отпуштени су заувек из државне слу- о жбе и поништена су мм сва стечена. права на пензију После 14 дапа тешке борбе, железничин ри су били шриморани да се врате
на посао 30. априла 1920 године, а захтеви им, и поред обе- _ ћања Министарства, нису испуњени. Тако је ва
вршена једна од највећих штрајкачких акција у. периоду револуционарног таласа који је обухватио нашу земљу у то време. Херојски отпор желез-_ ничара у овом великом штрајку остаће заувек. исписан у историји радничког покрета, у нашој земљи као једна од његових најсветлијих 'стра- | ница. 4)
себе, оживи. Помислио би човек да је цела плађаа његова. Зна све, ни брине туђе бриге; сналажљив је јопх увек и окретан. Када некм баштован наврати. у крчму, он му, м без.позива, пази на кола. скреће му пажњу да не верује пијачним радницима, и даје му упутства. „добро, Грине“, одговарају му, не гледајући ка, и бацају у шаку педесет ора1 | он ми сада зна да је коњунктура пијаце колебљива, и за трен ока закључује носао са зарадом од неколико стотина круна за трговчића који и жди у некој крчмици им ме брине се ни за што. За ту услугу добије опет педесет ора, и срећан Ка — схватио је да је потребне бринути се и за добро других. | | Ма Педесет ора му је довољно да утоли све своје. жеље, да се завуче у неки кутак крчме, ми да. дрема над великом чаптом алкохола и чашом пива. Тешко је тада с њим разговарати. Заборави се, чини
док има још коју мару у џепу, нико не прима посао, 6 времена на време се тргне, удари руком Ф сто, и грмне класом пуним некадашње надувеностизј „Пиво, човече — ја плаћам!“ Мало доцније допире. му до свестр сазнање да је и он сам такав „обичан човек“ — и неприметно се дошуња до вукући своју бедну обућу, ] Вреди га видети! Његова судбина је дело трач ведне осуде Копенхагена, града у коме се „мали | људи“ чврсто држе једни за друге. Грин се данас не разликује/од осталих пијачних паразита: безобзиран је, дрзак, м сав модар. Његова спољаштост не одаје некадашњу охолост, Ако запитате кога на. пи јаци, зашто су му људи тако пресудили, одговорићи вам: „Огрешио се и о људе и о ствари...“ ШИ (Превод А, ВО |
1 Ор — шовац, битнији од данско руже (пр. РО МОИађ | . .