20. октобар
сарадњи с радним народом
; ж . А | | | њ да 1 леђима још и данас, као наслеђе политике владе: _ на путу остваривања бољег живота радничке _ себе. Највећи радови по паану 5 о ЕЕ У боје јуће класе бивше Југославије 0 | класе. пре ИЕ ~ ја Пек оре равне пр иолиниваА се __Повереништво за станбене послове! ГНО у Љу- _ Недавно је била поведена систематска акција крају "Тр прев ће бити минимални (за 5 станбљани, свесно од колике је важности сарадња на- у циљу да до краја ликвидира раскошно стано- Ени блокова. око 9 милиона дитара), јер ће сви родних власти и широких народних маса, сту _ вање инепродуктивних и проти ни Х. елемената, радови бити обављени добровољном радном снагом. = пило је у везу са синдикалном и фронтном орга-' док хиљаде радничких породица живе у неподе-. За МЕ па ицијативу не- 3 визацијом у Љубљани, ради што успешнијег ре- _ сним становима, На иницијативу широких маса и __ Упоредо с овим, поменимо још тиши а Пиза шавања станбеног проблема, Са онидикатом је би- _ синдикалних организација, а под руководством о ких синдикалвих организација, које грало 5 ле + ла постигнута уска- сарадња, која је донела веома __ КП, одлучено је било да се приступи том питању _ ве за своје чланове добровољним радом и 7)
ои у селу: Вино“ | д евултате већ за кратко време; те све виш свом револуционарношћу. Најбољим претстав ед обавеза за план Фронта. Предузеће „ а обре реву ра реме; више _ са револу Па аградиће 18 станова и 15 соба за самце, грађе-
истим задацима налазе се и код сваке синдикалне _ вано око 200 породица, које ничим не могу оправ- . но подјетје итд. На иницијативу А Уа подружнице, Откако раде ове комисије, не само дати своје присуство у па јбољим деловима града, | синдикалне организације об: зеза је у ПН Це да су тромесечни планови дистрибуције станова — 71Ме одузимају на јосновније животне услове рад“ граде недовршене ПА НЕ па ма реалнији, него су! створени сви услови, да се они _ ном пароду, Који све жртвује за изградњу сопи“ — око 275 станова. Ни од " пи с | могу потпуно реализоваћи, У. сррадњи с. члановима _ јализма. Једаш део тих породица био је исељен дограђено или се За“ МА ИЕ "синдиката дата је могућност ла се тамтије и пра- _ на периферију, а неке породице чак из града. уко- Тако се Г. Н.. О. фроћтовске и синдикалне ведније одређује приоритет, појединих чланова, а — лико имају ма какву могућћост да живе на селу, | организације у граду спремају да ову сарадњу рејопска силдикална КЕ саставља приори-= _ Овај начин, решавања станбеног питања а уке још више продубе в прошире у идућој години, тетни списак за читав рејон. Нарочите успехе по- . ће се све дотле, док се потпуно не измени струк“ | у
1 к реј а у | пу У уверењу, да само овим неће моћи до краја да.
и више ишчезава бирократско и бездушно репта- нишдима радничке класе било је поверено да ску“ 1 к г винеко, прадузеће „Меград“ 12 станова; даље стижу комисије при утврђивању недовољно запо- _ тура становништва, догод непродуктивни људи бу- |
седнутих стапова, у које се могу сместити самци _ ду уживали угодности центра града, доклетод _ реши станбено питање, Г Н. О. завршава припре-'
: вање појединих случа:ова При сваком рејону фор- _ пе податке о 'непродуктивним и шпекулантским а : кан НЕ
_ мирана је синдикална комисија чији је задатак — елементима, који заузимају наџбоље станове у сре- _ „Литострој“, Министарство издустрње 8 МЕ М да се стара о станбеним. питањима. Комисије са _ дишту града. кратко време било је регустро. _ Ства, Творница папира, „Тканина“, Сплошно
|
као потстанари. У Последње време скоро све ове _ иједан шлекулант, одпосно агент реакције и им~ ме плана изградње нових станова за 1949 годину, . у
случајеве решавату самостално те комисије, које _ перијализма, ужива плодове радних руку. Радни козе ће бити“ изграђено мпого више станова ј
утичу на чланове ситдикота уберивањем и при- _ народ је са одушевљењем прихватно ове мере ма" Пого Ове године. Истовремено ће упорно тражити 4
Неботичник у Љубљани
"ао # у свим градовима где се брзим темпом изграђује индустрија, тако н у Љубљани
Г
__њГг станбене прилике заостају иза све бржег => - .
5 "развитка града. Успешно решење станбе- казивањем станбених потреба у граду. у "родте власти, што се нерочито одразило на поме- о важе предузеће односно установа гралт срба |: __ | ног питања могуће је једино правилним спрово-, : Као пример може да послужи конференција НуТОј мн лат па аи 4 Зов за снеје раднике и памештенике. јер ће је- ] је. > ђењем у живот липије коју је поставио друг Ки- одржана у новембру са стамбеним референтима. оЛеИНо асТе је. | димо тиме ово питање бити повољно решено. Но,
ул дрич, у погледу подизања животног“ стандарда – свих синдикалних подружница. Овој конферењи ~ Треба да поменемо још један начин спајања, 6 извршењу овотолтшњег планаји о будућем пларадног народа, — линије коју треба са свом оз- ции присуствовало је бко. 400 чланова синдиката, _ задатака народне; власти с радом масовних орга- ду требало би говорити на другом месту.
и ди Па, пр ПИахаИ о ДОРА па рад унела, који су јавио претресли 80 случајева за додељи“ Тизација, Ради се, наиме, о а АШ | Мако нисмо још успели да 'решимо станбено | ~ сви о 1 ЈИ . Мако | ановх вак ћорент мовао је аргумен-= Жи, онта, : не авиу : | : ~пћа! ро, р ] вање станова и еваки референт морао је аргумен лилтне фронта, која је ове году Уа мабе. _ питање, ипак смо успели да решимо пао ствари.
___ то једини начин, решења станбеног питања, Које _ товати нужност и Хитност свог предлога, Конфе- | стити план изградње станови као и лругих гр | ж ____ће до краја ликвидирати станбену кризу у нашим ренција :е после дискусије с разумеђањем при- вина. Фронтовека организашија али је дала ини- — Прво, вратили смо станове свим породицама коЦеа о овима, и би било неправилно н штетно за- _ хватила све предлоге које су „израдиле и цијативу за извођење. оваквих радфва. или ам Х+ Зима их је окупатор одузео, а лруго, упркос станИ арити административно-политичке мере наших у сагласности са повереништвом за станбене по- _ везала да изврши неке радове из ипвестицлон У о ТАРИ · народних власти, које бар донекле усавинавађу те. слове, Учесници су били одушевљен таквим на- ита Н. о Овит а чаном било је могуће ва- бене кризе. данас у Љубљани енец пи ан шко стање, а што је још важније, поправљају не- _ чином решавања вежних животних питања радтог — интересовати мтого већи број становника за до- _ века без крова, што је пре рата била веома ч
4 "правде учињене радном народу у погледу ста- _ народа и својом дисциплином омогућили услешан _ бровољни рад“ него на другим радолима, јер су _ појава, ВАЧ. ИЋ . |“ . нова. Те неправде осећају радне масе на својим _ рад конференције, која значи и политичку победу. то обавезе које су примили чланови Фронта на Лео КОВА ~
,
Шо. | ПОВОДОМ ОАРЖА ЗОГ ТАКМИЧЕЊА КУЛТУРНО УМЕТНИЧКИХ АРУШТАВА
миран и |
' |
__ Могућности даљег развоја драмских секција београдских
Е к културно-уметничких друштава :
претстава треба помоћи у том , помоћ у току њиховог рада, тада са овог такмичења за пример Бал _ црађани“ које је смело прихватио ;
правцу, указати им на њихове не на идућем такмичењу нећемо ви заковог „Меркаде“-а), а У, кома- | „Торан“" и „Механа на друму“, те- | | у ришних група заузима, У погрешних концепција. Ту ману достатке и пропусте, усмерити њи дети више грубље грешке у из-: дима који се буду играли свако шка једночинка А, чехова коју Ма > 7 · последње време, значајније. налазимо више пута и на нашим хове способности на правилан пут. бору "репертоара, подели улога и ће итрати улогу која му заиста је можда још смелије предузео ;
професионалним сценама, али као "Ако се изврши ревизија редите- идејној поставци претставе. тада највише одговара. да прикаже „Жарко Зрењанин“), “ макбо најуравнотеженија, спољње
; културном _ животу Вео- неколико талентованих интерпре| града рад аматерских позо- тација сасвим или скоро сасвим,
место него што је то био случај 1 . прошлих неколико година. што се са њрм не можемо тамо ља драмских секција, те онима нећомо гледати како се доброна- Најистакнутија остварења овог 5 ~ "Живо сведочансто о тој чиње- да помиримо, тако не можемо ни који имају услова за даљи рад мерни "аматери муче са комади- _ такмичења („Кир Јања“ у интер- дотеранаји са више прилично зре ници, позитивној за наш позори- овде. Тим редитељима аматерских пружи уметничка и идеолошка ма којима нису дорасли (узмимо претацији „Абрашевића“, „Мало- Лих Рлу ачких остварења, У мо- | 6 | » гледу идејноси имају јасних“ не- | 1
| шни живот уопште, пружило нам Е . УНИ илианИнин ПАН . = Пра прања таме: МИНИМАЛАН ЛАНА достава. ј | : Кир Јања није ни вечни шшкре
ш
драмских београдских културно-2 2 Р , с | | = „уметничких друштава. На том тажЕ Д “ Ми а ЛИ Јој 3 У рт МЕ ин а И : | У ' = тац који од рођења носи у себи. ·__мичењу не само да је учествовао= 71 ЧЋ = клице неко ванвременске и ван-_ « велики број секција, већ је запа- = · " = Е просторне шкртости, развијене У | жен и знатни пораст квалитета | | Љђ | | | | Ј | || | | | | | [ | = патолошко грчење над новцем, већ _ _ претстава. = Ма | 2 живи, истинити продукт једне од- _ о "Фраза ненаучних улога м прими- = = ређене Дружтнене констелације, 5 |__тивне опреме, пуне грубих греша ФРАНСОА ПОНСЕ У СПЕЦИ- ли телеграф“ који је објавио чланак у коме _ гове. Као што се могло очекивати „тајан- 7 о а пен пије Бира ~ И “ ка, очигледно је прошла. Да није ЈАЛНОЈ МИСИЈИ каже да британска лабуристичка странка зтвени“ британски сведок, који је из ВЕЛИКА позајмио Из Пе а (=: е, | било неких изузетака, који су наг и воћсве редчуниона у току последњих 12 удаљености „видео“ мине на југословенском већ га тенијално Зи етИО из жи- ј њу потсећали у јачој мери, човека . месеци упутили Елумовој странци им цепач- _ броду у крфском Каналу, одбио је да одго- зота своје “средине з заузео пре, Ими -би на њу и заборавио, Е ејова влада извукла је из прашњавих ~ ком синдиКкату „ирорс урријер“ пет хиљада _ вори. Британски генерални заступник увидео нечујно %, Водеће секције ступиле су у фа- архива „искусног“ дипломату Фран- фунти стерлинта, Новац ја упућен у Фран- је да се њетов сведок збуњује и прискакао У Ки 1 о ЕН ИН зења то БА ју када дилетантизам појединаца соа Понсеа и поверила му вођење цуску са дозволом британског министра фи- му је у помоћ. На крају ни то није помогло нисмо осетио одана веша реди- | У, | уступа место преживљеној глу-: преговора око Рураса англо-америч- нансија Морисона, а трансакција је извршена и затражио је да се одложу епитивање: тељ | Рао Кин 5 глумац, о мим када ансамбл приступа прет 2 "ким монополистима. То није случајно. Понсе преко енглеске Народне банке, Половину нов- Тестаповац Ковачић био је приправљан на вели оу РЦ ет у о >, е У»
има за собом дугу дипломатоку каријеру, са- ца примио је Блумог „Потилер“, лист у ко- сва питања. Ништа му није помогло, Он Није обраћао је и био у присним везама за Хи“ ме је неки дан сам Леон Блум бестидно пи- изврштио задатак им све више луби поверење 3 тлером м Мусолинијем. Понсе је увек; одла- сво да Совјетски Савез потпомаже долазак код својих британских гост и: = зио тамо тде је требало умилостивити импе- фаштисте де Гола на вљаст, јер је овај тобо- дар
у стави као озбиљном и одговорном ·колективном делу. Ми се радујемо успеху позори-
местимично у скоро трагичну, ис- | крену патњу због злог удеса. Сатира и оштар, али здрав смех су нестали. Оштрица је отупљена, а
и
шних аматера нашег главног гра- > ; |
-да и одајемо признање њиховом= ријалистичке агресоре. же антиамерички расположен. Да су комуни- „поход У ЕВРОПУ“ 2 «0 с аја ситур 1
ха несебичном раду на пољу позо-= по традицији француски амбасадор у Не- стички посланици били у праву потврђује и Једно америчко добротв о „во при- = теру итурно није желео. | = „Мапотрађави“ Максима Горког,
ришне уметности у слободним ча-= мачкој био је „човек поверења“ француских изјава претставника пао рако федерације ра- редило је у Њујорку изложбу на којој је - совима после редовног радног: магната челика. Понсе је био уско везан са да да је „Рорс увријару“-у из Америке у- изложило сликарске радове Винстона. 'Ччер“ времена. Нас одушевљава њихова: свемоћвним трустом Комите де форж им као пућено шест и по хиљада фунти стерлинга. о цила и Двајта Ајзенхауера. Слике су прода-“ — _ тежња да постигну у Том раду оз: такав, односно као претотавник Француске То су чињенице, ване у „добротворне“ сврхе. Обојица аутора Е- биљне квалитете, уместо да у сти= провео у Берлину од 1981 до 1939 године, Го- Али комунистички посланици пису у ве- изјавили су да немају никаквих уметничких дине 1938 њега је обавестио фон Нојрат да ће, Њиви у француској скупштини, Атент 2ме-, претензија, — радили су их одмарајући се у
без носиоца новог и здравог. у лику Нила у првом чину и с њетовом ноја ћфм тек у другом чи-= њу са неочекиваним, изразом силничаве пакости, — то су малогра
___ лу предратних дилетаната траже ; | уснех код публике кроз јевтине: Немачка упасти у Аустрију, али ни оно ни _ Ричког капитала, Блумов социјалиста 3855 Африци шре искрцавања на европско копно. ђани. без пуне осуде, то нису ма Ћ ефекте. француска влада нису ништа предузели. За _ оптужио је комунисте да примају новац уз Међутим, изко немају сликарских претен- пограђани“ који уступају, хтели. |“ Али баш зато, што се томе ра-ц време Минхена Понсе је спроводио наређе- _ ипостранства, да је штрајк рудара финанси- _ зуја, Черчил и Ајзенхауер већ су стали на. или но хтели, место бољима од 1 ња Бонеа, француског министра спољних по- ран из Кремља, из земаља иза „гвоздене за- вело ранг-листе ратних хузикамча, себе. Тетерев херојске лепоте и геста (у интерпретацији талевто~
дујемо и што се тиме одушевљавамо, смета нам оно што их, спре-чава да постигну прред свих на-: пора још и више. Конкретно ми-
___слим на питање редитеља, Познато је да ми ни у професионалним = Шшљања извршио инвазију Француске,
ваног Миодрага Терзића) није; моч ђ гао да једном грешком искупи дугу. |
У „Механи на друму“ нисмо до —
слова и умиривао Хитлера, уверавао га уочи _ весе“, Солидарност и помоћ радника Свих . — Ајзенхауер, командант савезничких снага самота рата да француски народ није за рат. _ земаља рударима штрајкачима претставници _ у другом светском рату, пошао је путем рат= Разуме се; немачки фирер повукао је из то- француске. реакције прогласили су као помоћ •ног хушкача Винстона Черчила. После Черга потребне закључке им без великог разми- _ Француској Компартији. Располажући већи- чилових мемоара и Ајзенхауер је објави ном у скупштини, „када се скупштина при- - своје успомене из рата назвавши их „поход
ПБ ИНИИ И
| позориштима не стојимо добро саз Пре тога Понсе је поносно у свом послед- _ брала“ („Фигаро“)лаређено је дасеповедеис- _ у Бвропу“. Америчка штампа увелико рекла- ВОЉНО осетили онај свет ван ме- —
" редитељима, али то никако јошЕ њем извештају Ке д Орсеју написао, попа- | трата против лица Х — лица преко кога је _ мише ову књигу: Поред све рекламе изда- хане, који се на сцени не види —
"не значи да.због тога треба. о- = вљајући Гебелсове речи: „На. лутрији нико не кп тобоже примала новац из иностранства. вача Даблдеј енд кампени и друтих читалац У бвојој целини, већ кроз своја и
| 'риштили да ба драмским секција-2 добија, ако не рескира да купи срећку“. то _Уствари, лице Х је веома познато у Фран- _ може бити исувише- незадовољан, јер у њој трагичне одломке скупљене слу- 4 5 = цуској. То су воћодтва. Блумове странке и неће наћи ништа ново. Ајзенхауер развија и
.чајно једне олујне ноћи. Судбине | свих тих одломака нису случајне | као њихов сусрет. Њих псасљуја За све иста нит једног одређеног ра- Ми звоја, нит која нам није дочарана, јер није била јасна ни редитељу. Објективности ради мора се ис таћи, да споменуте три претставе правилније постављене и само са изузетним изменама у — подели, мирно би се такмичиле са бољим остварењима наших мањих проз. фесионалних | позоришта, Према томе и глумци-аматери и редите-
'ма културно-уметничких друшта- 2 је било образложење заједничке француско- и стр за реде и људи који никако не-2 немачке изјаве, изјаве која је довела до 0о- Жуосовот ,Форес увријер“ -а. Жао прилог истра-: | образлаже теорију пмверимене“ зњит ери аЈтихота.
3 купације Француске. зи против лица Х потребно је навести и ово. о ћоћреби одрицања и ограничења нациснале Понсеова дипломатска каријера пуна је Претседник Апелационог суда одбио је захтев пог суверенитета појед Бе нта а, је једина квалификација што сув сличних примера. године 1889 он је седео у напредне француске штампе да одреди СУД | „демократије морају схватити да је свет су___на овај или онај начин били или= италијанској скупштини када је Ћано др- коме би могла тужити префекта пајхиза Лео- више мали за зефута схватања. Ној И "су још увек запослени у неком: жао свој велики антифранцуски говор. Фа- нарда ради забране појединих бројева љлисто- суверенитета, која су се развила али ка: "професионалном позоришту. шистички посланици су клицали: „Џибути, ва. У исто време суд Сенске области шовео су нације биле довољне саме себи и; кад су Такмичење је показало -да има= Корзика, Ница“, а чланови фашистичке вла- „је истрату „због убијања морала код војске се, Ма бноје "Клаоемње иВ > акта “ а случајева сде је рад таквих „ре-:5 де потсмешљиво су гледали на претставника | и народа путем плаката од стране КП“, 32 | ослонити на саме себе. Н! пење на ак та а дитеља“ бис више од штете негол Француске, Понсе, непомичан — сведок ових што: Из једноставног разлога што су на пла~ нас, закључује бивши командант савезничких |__. од користи, јер када позоришниз фашистичких захтева за француском тери- катима приказивана крвава, измрцвафена де- омата, не може бити сама“. На исти начин воторијом — није напустио фашистичку скуп- Е ца услед експлозије. атомоких бомби, зато вори десни социјалиста Влум и ратни жхуштину, Али зато заједно са Бонеом он је за- што су плакати били антинацистичкот ка- кач Черчил. "Разуме се, сва теорија 'одри-
ит
_ човек оставља аматере у првој фа= ј и, тада их је теже уверити да ву 5
__ на погрешном путу, него када сале потамткао шољу аферу, — француска штампа је ·рактера,. у · _ дања националног суверенитета нема много љи тих-претстава имају још веће“ ми раде. Они примају његове по-5 приказала овај догађај као безначајан. присталица у западној Европи, сем уског сло- мотиве 50 што су јоллии и КИ зе ЈУ + Ра
%
ликом показали, .
Основни је утисак да су сразмерно веће могућности и осталих драмских секција и да им свима треба помоћи да те могућности и | остваре. У њиховим редовима има и талентованих појединаца и задивљујућег“ колективног елана. Питање је само времена када ће'
грешие савете као путоказ, а про: Ових неколико „сличица из дипломатске „ТАЈАНСТВЕНИ“ БРИТАНСКИ СВЕ- ја крупне буржоазије, = | пуштање исправљања грешака кад“) каријере Помсев, _ човека који претставља ДОК НА ХАШКОМ СУДУ 4 Ајзенхауер понавља многе познате ствапризнање талентованог рада. Француску у име трустова челика приликом у | | . Ри. Али једно је интересантно. Он говори о ШД, · Има добровољних редитеља ког разматрања' руреког питања, довољно убед- Добро тренирани агент Гестапоа, сада брим« _ „чуду“ које је-довело до окончања рата ји воде секцију до извесне мере= љиво говоре како и на који начин ће бити _ тански сведок на Међународном суду у Халу, _ англо - америчком јединству. Но, он мора да __вапред, али нису у стању да из-5 брањени н нални _ интереси. Чрранцуске, Ковачић, не може да одговори на многа пи- · призна да је између њета и Черчила дола"вуку из ње све могућности, Њи- 3 Понсе може само да заступа интересе тру- — тања адвоката Пјера Кота. Провокатор Кова- _ зило често до размимоилажења и да је Чер= ма треба помоћи, колико је то: стова челика м да се унеколико погађа са _ чић, иако изгледа више као британски струч- _ чил био упоран све до последњег часа у из| само мотуће, саветима искуснијих = експонентима/ америчко-енглеских монопола. _ њаж него сведок, стално се збуњује пред пи- _ вршавању предвиђених акција. Пун хвале тањима албанског браниоца Кота. Британци _ за ратног хушкача, „вођу и инспиратора који
“:
а
и,
пи
ДЕП НАИВНА АВАРА ви ићи анти:
_ | позоришних радника. Б. пе че и 5: Најзад, има добровољних реди- 5 ИСТРАГА ПЕОТИВ УН А се жале да је дезертер Ковачић подвргнут _ отелотворује британску храброст и отпорност и кир а У Би бе за | теља који су, по својим способ- = Комунистичка _ парламентарна трупа у — сувише дугом 'испитивању. у У незгодама“, Ајзенхауер индиректно при- је се' засада издвајају у одећу з 'ностима и искуству, у стању да: француској народној скупштини оптужила је | Као што је познато овај главни сведок Ве- знаје да је Черчил онемогућавао отварање групу, н Е | постигну и веће резултате, блиске5 Блумову Социјалистичку странку и њен ор- _ лике Британије на хаштком суђењу тнрдио је _ другог фронта да је био присталица опера- Што бе тиче прве три групе у _ границама мотућности ансамбла.= ган „Попилер“ да примају новац из иностран- _ тачну висину сунца оног поподнева када је _ ција преко „слепог црева“ — на Средо- . зет је према њима у го њим о: Зи __али којима недостаје оно што је: ства. Комунистички посланици затражили су _ тобоже видео југословенске мине, На то је — земљу. џ Е 2» : довима строжи критериј Зе ар УН "најбитније: схватање мдејностин да се поведе истрага. Ови су изнели .мното= , Кот хтео да испита његов вид. Он је поднео Черчил је стекао са својим мемо сла- колико је нека група боља еп њему и] чв и Ц
њиховим режијама видели — смо дио је и лондонски реакционарни лист „Деј- од ова- два приложена крута има мале ро> | , ; , 3 4 : У | ; у : МА "ж ј |
Ши...
"дела које постављају на сцену. У: бројне доказе за то, Њихове "наводе потвр- _ суду мали диатрам и упитао Ковачића који _ ву међу империјалистима. Ајзенхауер је мо- св више и тражи. « , - : ; „Станислав БАЈИЋ Е
МР ам си плоиин си кал ~“ рају: