20. октобар
Грађани су на 360-
|ровима бирача дали
низ корисних предлога
д 20 марта одржавају се У
() свим рејонима у Беопраду : зборови бирача на којима Е одборници подносе изве-
_штаје о раду народних одбора У 1948 тодини ми задатке.у овод години. Зборови су у већини рејона углавном о одржани, а 9 априла. биће завршени у целом ДУ. ; .
У почетку одржавања зборова основне _ ортанизаци народног фронта нису схватиле са довојо“ Лио озбиљности свој задатак да добро _ организују У припреме зборове бирача као и да обаве сте сваког грађанима да ће се збор одржати, збот тога су у неким изборним јединицама зборови. морали да бУДУ одлагани због недовољног броја присутних тра-
| Ова грешка је одмах уочена и на ЊУ је указивано тако да су зборови бирача У већини изборних јединица били боље посећени. : У неким рејонима на неколижо места извршено је спајање две или три изборне јединице У једну што је врло погрешно. Та» ко је у Првом рејону за чЧетрдесет пету им Четрдесет шесту изборну јелиницу одржан заједнички збор, У Другом рејону 1рва им Четврта изборна јединица су спојене, а у Седмом рејону било је случајева да су чек и три изборне јединице спајане У једну. У почетку одржавања 360 ова јасно је указивано да се зборови имају одржавати у свакод ивбарној јединици посебно. Спајање неколико јединица зна== да је неколико „зборова одржано само формално,
Неки грађани у Раковици предлотжили су да се отвори књижара. ми. папирница и јавна телефонска, товоргица. Исто тако, на збору У Кошутњаку неки грађани су захтевали телефонску товорницу, „књижару и задружну бербертиљу. Уопште У мтотим изборним јединицама грађани су тражити рођење јавних телефонских говорница пошто су многи пруишвал ни телефони укинути, а грађани немају одавло да телефонирају У хрРИИТМ случајевима.
ап предлози А од ФУ се на отварање колонијалниж ми занатских радњи као ' им продавница за воће и поврће, на неким зборовима у петом и шШествова редону многи бирачи су предлатали да се неке улице, к0+ је су препуно блата, калдрмишу
односи-
бар привремено уз помоћ грађа“ на мили бар наслу шљаком. Било је неколико предлота и за просепање улица.
У неким крајевима У којима пељља водоводних инетаталшија. мноти грађани су се жалили на недостатак воде, на велике редове око малог броја чесама ш желели да се гради што више јавних чесама, Тако су _ бирачи "тражили јавне чесме у Кумодрапакој улици, У Брејачкој и у неколико -лрутих улица.
Миноти грађани су се жалили на
врјио неуредно изношење сметлишта им велики недостатак канти за ђубре, м тражили да се канте шеро више производе а исто тако омотући крпљење старих, Било је доста жалби и на уцењивачки однос неких радника Градске чистоће који траже бакшиш за изукашпење Ђубрета које стоји ван канти, Такав се случаф на пример, десио у Десетој изборној је“ диници _ Петог рејона. грађани насеља па Миријевском путу тра жили су да се изтради ма какав приступ _ зградама за становање, жалили се на недостатак воде и желели да се зграде у насељу обележе бројевима, и да се изгради једна јавна телефонска товорница» Било је неколико критика и на рад _ угоститељских предузећа. Бифем неће да издају пиво и · друто пиће грађанима да односе кући. грађани су тражили да им се ово отсада омогући. на неким зборовима било је критика и на неправилан и. неучтив однос неких службеника У рејону према странкама, као на пример у ре ферату за карте У Народном одбору Петог рејона. Неки прађани су предлагали да се У народном одбору истакне на видном месту шта све треба да се понесе за "добијање потрошачке харте да "би се избегли непрегледни редови и сувишна објашњен,
Народни одбори о проучити све предлоте м критике грађана. да се не би чекало са одговори“ ма на постављена питања, пред> логе и критике чак на идуће 360рове бирача, сви народни одбори: могли би да пођу примером Седмог рејона који је након прошлогодишњих зборова упућивао свим
грађанима. писмене одговоре ва.
све њихове предлога и запажања.
о љљнитинитнориниттнанитљанаиатиининтинан
На. скупштини је кроз исцрпан реферат о раду у 1948 години и. кроз дискусију ран рад синдикалних организа. кија Београда у другој години Петогодишњер плана, подвучени су пропусти који су често омета. ли правилан планских задатака.
Беотра-_
дикалних организаци,а у 1948 години, а У духу одлука Дру гог пленума ЦК КПЈ, које је радничка одушевљењем прихватила, скупштина је по.
А
•
ПИ папина ан
чувени
~. ов
,
вих дана одржана је у Београду Четврта редовна годишња. скупштина Месног синдикалног већа.
свестрану ин детаљно
плодну анализиУ овој
уложити основни _ недостаци и града знатно марксијстичко
ток извршења На основу анализе рада синтеве класа Београда са
поздравила и пешније
ставила пред синдикалне ор.ганизације Београда низ важних задатака, чије ће правилно спровођење допринети Успешном извршењу треће планске годиће, што је у основи И најважнији задатак синдикалтих организација. години организације Београда морају много труда веома важан идејно-политички рад међу трудбеницима
васпитање треба објашњавати трудбеницима специфичне пунаше социјалистичке изградње, и кров тај рад мобилисати их у борби за што усизвршење ких и привредних задатака.
синдикалних овој години чешшће чланства у раду ног фронта, као
синдикалне
да се народне интелитенције
сталих — труплбеника.
; Бео- синдиката Београда треба акпојача. Кроз тивно да учествују у раду 96лењинистичко. новних организација Фронта
политич-
"Међу железничарима у београдско! Ложионици
_ Како се извршавају задатци
У „АМБУЛАНТИ
Ллежиснице
Марко Николић, новатор
е називају железничари без разлога простор
београдске железничке Ложионице „слепим
цревом" београдског чвора. Ако се погледа са
висине моста који са улице, преко колосека, води до Ложионице, човек добија тачан утисак да је цео тај сплет пруга им радионица, кроз који без престанка, дању и ноћу, тутње локомотиве напрегнут до крајњих граница, да на тесном, не може бити тешњем, простору примитивним средствима подмири потребе миновског саобраћаја.
Без Ложионице „амбуланте локомотива“, без људи које је чине, без „литале" свих ватрених коња где се хране угљем и напајају водом, где се лече м поткивају, јер се точкови лижу од трења на прузи па треба да им се мења „бандажа“, не би им било живота, Прошле би једну, две туре. па би им стао дах. М не би имао ко да превуче сировине за фабрике и грађу на градилишта,
дужина живота локомотиве зависи од с њеве марке и народности, од тога шта је превукла и претрпела, али м од старања оног који њоме Управља, ко је чува м одржава. 'локомотива тражи пету и вешто руковање да ради пуном паром, као добро отимарени коњ, ;
Локомотива 05-61. која је јутрос, као сваког дана, дохуктала у Ложионицу са нишке, најтеже, пруге види се, на први поглед, да је у добрим ру“ кама. Превалила је дуги пут па ипак ни на једКом њеном делићу нема дуже наталожене прашине што се уљем и водом у муљ претвара. ложач, Миладин живадиновић, као да није још ноћас ло-
" патом четири тоне угља убацио у незасито ждре-
ло „ватреног коња", да не рачунамо шљаку · што је избацио, превлачи гужвом намука преко љених црних бокова испрсканих мрким капима.
— мазут, промрмља посматрајући тужву. уштеди и даје силне калорије. Са двоструко мање угља пређемо туру откад и њиме ложимо.
| __ кажем вам ја да ћемо овом машином, обратио се шефу вуче машиновођа, Филип Клаужер, мали, чврст човечић, замазан као и ложач, као од шале прећи 120.000, место 60.000 километара, без 0правке. Ту обавезу морамо испунити. Главно је одржавати машину у вожњи. По 50.000 динара ћемо тако за сваку оправку уштедети. Хе, хе, није то за бацање. '
Могли би они сатима да говоре о локомотиви као сваки стручњак ад свом послу; о својој омиљепој машини, Љубав према прузи је незаменљива. Како она привлачи на путовање, ха новим · видицима, ка вечном покрету зна само онај који је осетио. : | у
— главно је што: се увело да се зна ко ти" седи на машини, Тодор Миљковић, машиновођа, Богољуб Павловић, ложач и двоје што нас видиш др= жимо ову. Па не сме да омане, да те изненади што на туђој, коју не познајеш може да се догоди. Зато имаш вољу и да је држиш у реду.
Нагло се окренуо машиновођа, као. да се.нечеу присетио, и повукао једну ручицу, на дохвату Руке, испод локомотиве, „Снажно је захуктало у котлу и читав слој муља излетео је кроз отвор да се-наталожи, на: дну канала над којим је стајала.
Угља
|
ЛОКОМОТИВА“
Вентил за издувавање котла чијом употребом по месец дана не треба да се пере котао, од каменца што се хвата по зидовима, није једини изум бравара арматуре Марка Николића, новатора, Ложионице. Изумео је и апарате за напајање локомотива, који су, постављени у октобру, већ донели уштеде Ложионици, али никакво материјално признање свом изумитељу који још до данас није награђен.
хтитаве бригаде радника и ученика у привреди запоселе су локомотиве у пространој радионици, мењају им делове, дотерују их, чисте па не могу да се познају, какве су дошле, зарђале, прљаве, када крену на вучу. Локомотива изнутра потсећа на радијатор. Е |
Принцип је исти — пара оживљава м овде машину, али је њена снага неизмерна.
Прошле зиме су се локомотиве запустиле јер нису, због претрпаности саобраћаја, добијале редовну пегу. Тада се радило на дохват, да би се извршио задатак. Када су возови почели да се држе возног реда и Ложионица је могла да одахне. Потражила је нове начине, нове организационе форме, да боље ради свој посао. Оживљавањем производног саветовања људи су почели да мењају и употпуњују своја знања, да се више интересују за своју службу. Бригадири СУ почели да се старају за локомотиве и да бде над њиховом исправ-
_ ношћу.-У руководству службе вуче није се знало
за одмор ни дању ни ноћу.
тешкоће ложионице могу се свести ва три ствари: тескобу, немање радне снате и примитив. ност рада. Тескоба ће се решити само сеобом на друго место, механизација би решила остала два питања. Посебне бригаде Народног фровта Србије помогле су и Ложисницу у раду. Пиротска бритада је чак остала два и по месеца а дошла је на месец дана. Али се показало да треба више познавања радних места, више брзине и спретности за рад на њисхрани“ локомотива. Ако се шаљу бригаде у ложионице треба да се што више задрже у њој, да користе и себи и железници тиме што ће више знања стећи. Треба у Ложионицу, треба на железницу да долазе бригаде таквих људи који су и сами осетили привлачну снагу пруге. А радници више да им се приближе, више да их поучавају јер међу њима има и таквих који ће остати м када бригада оде да нађу у Лложионици нови колосек живота.
Све табле за очигледну агитацију у Ложионици су чисте. Ни један машиниста, ни један радник, не зна ни колики му је задатак ни птта. поститне. такмичење тече. Људи узимају обавезе м изврша. вају их. Преко 20 од сто локомотива Мтремашује норму у километрима. Аљи све су обавезе дате, отприлике, не зна се њихов однос према стварној потреби, према плану који би се разбио на месеце, декаде и дане. Генерална дирекција још данас није доставила Ложионици тодишњи план рада нити је управа Ложионице довољно настојала да та добије на време. Људи у Ложиовици не знају ни за годину па чак ни за овај квартал шта све треба да ураде па не могу ни такмичење да поставе на стварну; опипљиву, основу У Ложионини не постоје још рада на свим радним местима, у свим радионицама. Догађало се да се једног дана норма испуни за 30 од сто, а другот за 200 од сто јер се рачунала према броју локомотива а не према обиму оправ» ке, Када се уведу реалне норме, и постави, коначно план, створиће се тек услови за правилну организацију такмичења,
Радници Ложионице спадају међу најбоље, највредније, трудбенике. Међу њима има шест одли~
кованих Орденом рада и тројица одликованих Ме-,
даљом рада. Међу њима има им таквих људи као што је Стојан Миленковић, машиновођа, што чува машину и штеди угаљ више но остали, као Ђуро Стојанац и Вујин Вујић, машиновођа, дратомир КРстић и Живота Ранковић, ложачи, што 7.500 километара возе без оправке теретним возовима. па чо-
"век мора "да се запита: шта би тек урадили кад би
им било боље организовано такмичење, да им је живљи синдикални радт Сарадња између управе им подружница је педовољна ла управа подружнице муку мучи да извуче од пословођа податке о најбољима на раду. П
Аналфабетски течај су започели па се растао, ми опет започиње, политички кружоци слабо раде. Хор се-распао те од свог културно – уметничког рада живи готово само драмска секција. Повремено се одржавају само предавања. пододбори су неучвршћени и слабо раде. Нашло би се стотине „објективних разлога" што подружница довољно не ради. Многи радници живе ван Београда, многи раде у вечном покрету. Али м ту се може наћи, са мало иницијативе и еластичности стотине решења. синдикални рад не сме се спроводити по шаблонизираним директивама, већ према врсти посла и потребама. Црвени кутић у углу вагона, кратка, занимљива и поучна предавања после рада, посете Ложионици културно . уметничких група, могли би | заинтересовати раднике за питања којима се
раније никада нису бавили. и. Б.
Један од основних задатака организација У јесте активно УНарод~ јединствене општенародне политичке организације, којом руководи Комунистичка партија и кроз коју се још више јача савез радничке класе, радног сељаштва, џи 0. Чланови
и да се боре за едејно-политичко јачање Народног фронта. У вези са радом у организацијама Фронта задатак синдикалних организација је да развијају широко политички рад на мобилизацији и упису
ПИВА АЕ А Р
ни реалне норме, реално мерило
аи питала навали инв ввиниааананинон ни
_ Скупштина Месног синдикалног већа _ поставила је одређене задатке
· пред синдикалне организације Беорада
у добро-- рачуна. о. побољшању квалите- | ста производње.
чланова синдиката вољне радне бригаде Народног фронта, које ће-у овој години дати“ огроман допринос на остварењу инвестиционог плана изградње Београда за 1949 годину. Поред (тога, синдикал—
не организације треба да пру-.
же пуну помоћ у идеолошкополитичком и куатурно-просветном раду бригадама Народ ног · фронта из' унутрашњости,
које долазе да изграђују Бео-“ Е - треба У овој години, обзиром
град. | · Радничка класа _ Београда треба у овој години да пружи пуну помоћ народним власти ма у спровођењу свих задатака предвиђених одлукама Дру-
гог пленума Централног коми-,
тета КПЈ и свих одлука и других мера које је донело наше партиско н државно руководство. Ам ! "Један од врло важних залатака сивдикалних организаци-
· ја Београда У овој години је-
сте и пружање: помоћи у реконстркцији пољопривреде на селу. Ту помоћ пружиће синди калне организације узимањем патроната. над. сељачким ралним задругама, пружањем помоћи радном сељаштву на: идејно-политичком и културно просветном уздизању и организационом сребењу задруге, 38тим објашњавањем _ огромног значаја колективне обраде земље за даљу изградњу социјализма, за подизање животног стандарда села и града, као и културнијег и лепшег живота сељака-задругара.
Најважнији · задатак Синди“ калних _ организација и трудбеника Београда јесте борба за извршење плана у овој години и то нарочито у тешкој индустрији, "саобраћају, грађевинарству и трговини. У том циљу синдикалне организације треба даље да развијају соци-–
јалистичко такмичење, да се боре за равномерно и свако. дневно _ испуњавање планова,
ла пооштре борбу за штедњу материјала водећи при томе
"развијање
| 4
1 Цу
СТРАНА З——=
Кроз свакодневни политички“
"рад треба објашњавати радни-
цима огроман значај нових домаћих сировинских база, значај унапређења“ производње и повећања продуктивности рада и на тај начин даље развијати _ и омасовити ударништво, рационализаторство и нораторство. Укључењу жена у привреду
на велику потребу нове радне снаге, посветити далеко већу . пажњу но до сада. С тим у ве:
"зима да би се истовремено пољ
бољшали: услови рада већ. за-. послених жена, треба повећати број дечјих јасала, вртића, 06давишта и дојилишта.
_ Поред још неколико веома важних задатака, као што СУ побољшање радне дисциплине, · бригадног · система и учвршћење већ постојећих бригада, борба против флуктуације радне снаге. пружање помоћи. управама предузећа у увођењу · реалних норми, пред синдикалним организацијама Београда стоји још низ организационих · задатака, _ затим задатака у погледу побољшања спабдевања, _ хигијенско. техничке заштите рада, фискултуре и низ задатака на културно-просветном пољу делатности. Да би се културно-просвет. ни рад у редовима радничке класе појачао, треба шире организовати изучавање марксизма-лењинизма кроз широку мрежу кружока, кроз боље организоване семинаре, предавања и читалачке групе. Један од веома важних задатака на културно-просветном пољу рада јесте ликвидирање – непис. мености међу радницима.
Правилним спровођењем свих ових задатака синдикалне организације и трудбеници Бео-
града даће огроман допринос у општој (борби за изградњу
социјализма У нашој земљи.
ГРАДСКИ ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА
ОРГАНИЗУЈЕ КУРС ЗА ДОПИСНИКЕ
. циљу што ширег популарисања политичког живота основних организација Народног фронта и разноврсне делатности чланова срронта у борби за испуњење Петогодишњег. плана, и да би се путем штампе омогућила размена богатих искустава из рада основних организација, Градски одбор Народног фронта преко Комисије за агитацију и штампу организује курс за дописнике.
Основне организације Народног срронта послаће на овај курс дописнике са своје територије. Курс ночиње са радом у среду, 13 овог месеца, трајаће месец 'и по дана, а предавања ће се одржавати у просторијама библиотеке „Гласа“ једанпут недељно, На курсу ће се прећи одређени _ програм са теоретским м' практичним) делом.
ЈУ теоретском делу. обрађује се значај, улога.“ задаци који се постављају пред штампом. у начтој земљи.
"Практични део . курса. обрађује питања садржине дописа, њихово обраде, језика, стила, као.м чи-
59
_обраћала пажња. Са
, ~ У : ал У у 1: а | | р + | МАО А АИ СМ
таву проблематику дописништва. У практичном делу курса искусни новинари редакције „20 октобра“ и „Гласа“ указиваће дописницима помоћ у њиховом раду, преносиће своја искуства, запажања и оцене, што ће несумњиво допринети да дописниџи дубље и шире захвате живот на својој основној организацији.
Основне организације Народног фронта треба уз помоћ рејонских одбора да одаберу за овај курс чланове' који имају наклоности м смисла за дописништво и који активно учествују у животу и делатности основне организације, Досада се питање дописпиштва., У основним организацијама сРронта доста занемаривало, сматрало као формално задужење једног човека, 2 слање дописа се мерило по количини а на садржај се није оваквим схватањем треба прекинути јер наша штампа без масовне подршке дописника не може обухватити сву разнолику делатност и искуства основних организација Народног фронта.
попео ВИНОВЕ АБР В ИО ~
Сваки члан локо- = 3 мотивске посаде, = сваки машиновођа: «и ложач, зна лав покомотива има 2 свој живот, своје 2 „Болести им своје ћу- = ди; зиа да је трс-= ба брижљиво одр-= жавати да би мо-= сла добро да вуче. и не само зато. постоји код који раде на локо-2 мотивама дубока = приврженост пре-2 ма својој машини 7 коју тешко може= разумети странап Уз свету железница. 2 Јер то је посебан => свет са својим своја ственостима. Ни је2 цан члан локомо- = гивске посаде неће: отићи на одмор по сле путовања које = је дуго и заморно 2 зак им за путника: У купеу, пре него = што се побрине за локомотиву, пре = него што је очи, сти им доведе у ред. Зато ми може после: с њом да премашу 2 је норму киломе- = траже, _ да прева-т= љује дуга путовања без квара им 0 правки, |
тип