20. октобар

_„Ведаће трпи"

______СТРАНА 4

у београдским трговинским предузећима

0, шочеле су живе припремо у целокупном трговинском апарату. Како, ни џутем штампе, 2 ни другим неким начином (конференције, бноскопске рекламе, пароле) нијо довољно објашњевано каква је, уствари, улогв Недеље трговине и шта њоме треба да се постигне, неки непријатељски елементи почели су да шире неосноване гласове о томе да ће у дане, када се буде одржавала Недеља трговине, сва роба бити пуштена у слободу продају. По причању тих људ, изгледало је да ће то, уствари, бити недеља слободне трговине, да ће се и роба која се иначе про· "даје путем обезбеђеног снабдевања,

продавати без тачкица. Природно је да су овакве приче изазвале помет-

њу међу грађанима, који су се питали на који ће начин доћи до робе, ако сви навале да купују. ,

·Међутим, шта се очекује од Недеље трговине и какви су њени задаци»

"Повереништво трговине и снабдевања, у жељи да сав трговински апарат Београда покрене на свестрано такмичење за што боље, потпуније и културпије извршење задатака социјалистичке трговине, организује Недељу трговине која ће отпочети 11 и трајати до 18 овог месеца. Тих дана треба пред потришачима Београда да се покажу резултати које је наша трговина постигла у својим настојањима за подизање нивоа културног трговања. Поред тога, што ће се водити рачуна о културном услуживању, о томе да се продавац учтиво и, љубазно обраћа купцу трудећи се да задовољи његове захтеве, обратиће се. пажња и на личну хигијену особља, као и на хигијенски уређај про сторија. И спољашињи изглед продавница треба да пружа културну слику. Већ се могу видети у нашем праду многи лепо уређени излози који привлаче пажњу пролазника, а почетак Недеље трговине чеће затећи ни један излог, ни једну продавницу, ни један угоститељски објект, прљав и неуредан. У те дане ће све просторије бити темељно очишћене, прозори, излози и врата опрани и псркети на„мазани. Такође ће се обратити пажња и на тротоаре испрод продавница. Исто тако, водиће се рачуна о чистоћи робе, како у стовариштима, тако и у рафовима и излозима. Код менан и ресторана обратиће се пажња на чистоћу посуђа, столњака и кухињских крла.

четком марта да ће се

Све особље запослено у нашем трговинском апарату повешће рачуна да ни једна жалба не буде уписана у Књигу жалби у току те Недеље, Књига жалби треба да буде изложена на видном месту, тако да буле свакоме приступачна. Рад ' треба ла се одвија брзо и експедитивно, што ће допринети смањењу редова пред продавницема и чекања на издавање јела у. ресторанима, Продгвнице ће бнтв снабдевене хартијом, канапом и кесама, тако да ће потрошачи купљему робу добијати укусно спаковану. Старе-фирме, заостале још од шриватних" радњи, уклониће се и на њихово «места ставшти тачан назив 06јекта; 'Ови "угоститељски објекти и продавнице -се. реновирају: е, малају, перу, тако да ће Недеља трговине заиста заблистати чистоћом.

ТУ те дане ће набављачи, шефовиђ продајних отсека и магацинско особље колективним залагањем обезбедити што боље снабдевање продавница робом. Осим тога, надлежни ће водити рачуна да се обезбеди што правалнији и разноврснији асортиман робе, Код ресторана ће се обратити пажња да јела не буду свакога дана иста. Тежиће се да продавнице буду снабдевене робом што бољег квалитета, док ће се мензе и ресторани трудити да јела буду што боље и укусмије справљена; _ |

Током Недеље трговине · организоваће. се по свим трговачким радним колективима низ предавања, са стручНим темама. Предузеће „Шумадтја“ већ ' штампа. пароде на вишебојној хартији, које ће бити истакнуте на видним местима.

Важно је истаћи, да по истеку тих седам дана, колико ће трајати Недеља трговине, наш трговински апарат ин даље настави са такмичењем у, што бољем уређају просторија и излога, културнијем услуживању потрошача и чистоћи. |

ЕНИ ап

ИСПРАВКА

У броју 226 „20 октобра“, у члан

ку под насловом „Појачајмо на-

„море за чување станбених“ згра-'

да“, отштампано је омашком По-

вереништва за станове међу ли-

__цима која се због штеточинског

односа према станбеним просто-

__ријама исељавају у лошије ста-

__ нове и име Димитрија Андоно-

“ _ вића, пензионера, са станом у У.

- дици Браће Баруха број 2, што се- овим исправља, у

7 По!

одрокати Недеља трговине, ·от-

потрошача у погледу асортимана и квалитета робе, чија коли чина порастом производње дозвољава све већи избор, поставља пред наш апарат трговине и снабдевања нове м све обимније задатке, Наша градска трговина снабдела је, У приличној мери, фвоје продавнице основном робом обезбеђеног снабдевања, међутим, у њима још увек недостаје велики број предмета широке потрошње који су ситни али неопходни за: живот цивилизованог човека.

Баш у снабдевању овим предметима широке потрошње, у слободној тродаји, које не производи индустрија везана чврстим плановима, показују се слабости и недовољна покретљивост нашег градског трговинског који још ије изгубио дистрибутерски карактер. Г

— „... Локалну привреду, истакао је друг Кидрич у дискусији о општедржавном буџету, треба директно везати са трговачким предузећима. Обезбеђено снабдевање осигурати | из републиканске и савезне индустриске производње, а у локалној привреди развити најширу иницијативу за допунску производњу и допунско снабдевање, пре свега, најразличитијим ситним али за живот неопходним артиклима,.“ Градски трговински апарт у свом до садашњем раду није извршио тај зада так, у развијању широке иницијативе за мобилисање свих могућности локалне 'привреде у снабдевању грађана предметима широке потрошње. Поверегништво трговине им снабдевања : обратило довољну пажњу кретању кри тичних артикала, и уопште асортимана робе, на тржишту, већ је пратило углавном само финансиско остварење робног промета. Стога није могло ни да има увида у стварну проблематику снабдевености тржишта, проблематику потреба, грађана за појединим предметима широке потрошње. Због слабог евидентирања и вођења рачуна о тој проблематици Шовереништво трговине и снабдевања није се ни озбиљна позабавило питањем чвршћег повезивања са локалном производњом м бољег коришћења локалних извора робе.

Управе за снабдевање „при Повереништву трговине и спабдевања ИОНОа задовољавају се вршењем диспечерске службе у реализацији артикала 0безбеђеног снабдевања, не пружајући помоћ трговинским предузећима у решавању читавог низа питања снабдевања предметима слободне продаје, споро реагује на њихово указивање на проблеме живог тржишта и, својом непокретношћу, коче њихову самоини цијативу чији је циљ повећање разноврсности и количине робе широке г трошње у продавницама. Управи — за промет индустриском робом одратило се, на пример, Градско предузеће

ПТ

тални пораст потреба м захтева.

апарата

" Трговински органи треба

о: нарави ПЛОДНУ

„Текстил“ да му помогне У набавци шиваћих машина јер располаже добром радионицом у бившој радњи Ђу ре Јаношевића, Ту би се производила ситна галантерија,. мушке машне | низ сличних предмета којих нема на тржишту. Предузеће „Текстил“ _ је

предложило овој Управи и производњу _

дечје конфекције која би се продавала, по нижим ценама, уз отсецање одговарајућег броја тачкица. Управа за промет индустриском робом није прихватила ове корисне предлоге низ ти се заложила код Министарства тр-

товине и снабдевања да се прихвате

· рију,

и спроведу, ма да би се дечја конфекција могла израђивати од текст» них отпадака трикотаже „Зеленгора“,

_ која их прерађује у вату, јер „то није

предвиђено Уредбом“. Израдом дечја конфекције снабдели би се грађани јевтиније дечјом одећом него да

купују на метар, а тржиште би се обогатило разноврснијим избором робе,

Повереништво трговине и снабдевања ионоО-а није се гозабавило питањем бољег искоришћавања локалних извора робе, бољег повезивања са производњом ситних робних произвођача, занатлија, иако су градска трговинска предузећа, највећим делом, упућена на њих у снабдевању предметима штроке потрошње. „Београдски магазин“, на пример, мора своје набавке за. од сто да оријентише на ситне робне произвођаче. Према непотпуним лодацима Управе за индустриску робу у продавницама градских им рејонских предузећа недостаје око 520 артикала које месечно тражи 1.500 до 50.000 потрошача. Већи број ових артикалг, као вим, разна средства за одрж ње чистоће, пертле, вешалице, оклагије, варјаче — могли би производи-

ти ситни произвођачи у Београду

би им се пружио материјалци потстрек и боље могућности за рад. Само у Првом рејону има 28 радионица им нва произвођача кућне радиности, који, због недостатка сировипа, поврсмело или уопште не раде а могљи би израђивати четке, корпе, кожну галантевешплав, штипаљке, зембиље, играчце, комзетичке производе — дакле баш оне артикле који недостају.

Градска трговинска предузећа иг лазе на знатне тешкоће, приликом откупа робе од ситних произвођача, јер

| је не преузимају без потврде о плаће-

ној порези на доходак нити им је дозвољено да исплаћују рачуне пргхо 5.000 динара у готовом вовцу што

пљлинује процедуру око нашлате. Због тога је „Градски магазин“ одбио понуду у преузимању 2.000 кашика од једног македонског сељака који није имао потврду о плаћеној порези. Да

би у пуној мери искористила производњу ситних робних произвођача за обогаћивање тржиттта, да би спречила одлив њихове робе, разним каналима, Бан социјалистичког сектора

да покажу

ПНАРОНО ПОТОКЕ

трговине, градска м рејонска преду“ зећа треба с њима да утврде сталне

и чврсте пословне везе, да их пома-

жу у набавци сировина и алата 7 склапају с њима уговоре, да им отва». рају текуће рачуне за фипансирање производње м да им пруже потрес новчани стимулус за квалитетан и 0-

билан рад. ; Широко обухватање локалних изг ра робе не може се спровести без развијања веће самосталности, оперативндсти и илпицијативе рејонских трговинских предузећа. МПовереништво тр говине и снабдевања није им до сада пружило потребну помоћ за осамоста

љење у набавци робе ма да је то био основни циљ њиховог оснивања, Рејопска предузећа се задовољавају да продају робу коју добију од Повергништва, па им је асортиман више пего сиромашан. Колонијално предузеће Трећег рејона, на Теразијама, број 33, већ месец и по има у продавници само оранжаду, купинов сок, резине и лилихип. _ Реорганизација — гломазног градског предузећа „Гранап“ на осем рејонских предузећа требало је да допринесе проширењу градске трговинске мреже и оживљавању промета робе. Због неучествовања рејонских предузећа у набавци робе, мостигло се баш супротио — изгубљени су у мнотим местима извори роде који су редовно снабдевали „Гранан“,

Све ово указује на потребу по ћивања мпого веће пажње ЏМовереништва трговине мш снабдевања ИОНО-а рејонслим трговинским предузећима, шотробу веће сналажљивости људи који у њима раде, сузбијања њиховог чиновничког, канцелариског, уста залог, схватања трговине. Да би рејопска предузећа могла у пуној мери извршити свој задатак, на задовољавању потреба потрошача, потребно је и да повереништва трговине и снабдеувања рејонских народних одбора познају њихову проблематику, усмеравају њихов рад. Многа понереништва тртовине и снабдевања рејонских нар одбора још увем нису офор-

ла све'своје реферате а њихове управе утаноју се у канцелариске нпослове место да прате кретање робе и стварних потреба на тржишту, и да их сусклађују у што већој мери. Рејолска предузећа треба са далеко већом оперативношћу, позљавањем тржишта и извора робе, на својој територији, него гломазна градска предузећа, да обухвате производу ситних робинх промзвођача, да пронзлазе сировине, од којих се могу израђивати разни неопходни предмети и ла самоиницијативио тогжа нове начине за набав-

предмета ширске потрошње којих нема, које грађани свакоднерхо траже м захтевају а саз мало вит:е сналажљивости и залагања им са мало мање крутости м бСирократисања могло би и морало би их бити, ј

љање

лижи се крај школске 1948/49 годе

У београдским гимназијама на крају првог полугођа било је 22 од сто без слабих оцена а од 1 априла 50 од сто

з године у годину _ поправља се успех по нашим школама. То долази не само од побољшања материјалних услова већ и залагање ученика и настав-

ника бива -пуније, рад масовних организација у школама бољи, а сарадња са родитељима чвршћа. Успех школске био је најбољи по ослобођењу, а постоје сви услови да се резултати ове године још више

тодине –1947/48

поправе, с обзиром да су резултати првог

полугођа за 4,16 од сто бољи него они у првом полугођу прошле 1947/48 године,

да би ови успеси и даље расли, нужно

је борити се противу лекцијашког, несисте_ матског рада 'ученика, говори на родитељским састанцима и пише У нашој штампи.

о коме се стално

Како се то показује у пракси У свакој

школи постоји бар 40 од сто ученика који не уче или уче врло мало, стално у току тодине имају бар две а често и већи број слабих оцена. Они се мало заложе пред прво полугође, па смање број слабих, а после маново одустају од посла и то траје до априла или маја месеца. Онда се заложе поново и почињу да мољакају наставнике или здиректоре да

„говоре". Каткад и њихови родитељи учествују у овоме, Овакво учење не доноси трајно знање, већ се градиво са-

влада механички, за врло кратко време. Та-

ко је 1946/47 школске године у првом полугођу било 43 од сто без слабих оцена, у пр.

вом класификационом периоду другог по-

лугођа 40 од сто, а на крају године 80 од сто. Школске 1947/48 године у првом полугоЂу је било 48 од сто, а на крају године 90 од сто без слабих оцена. Школске 1948/49 го-

дине у првом класификационом периоду би-

ло је 40 од сто, у првом полугођу 52 од сто, а у првом класификационом периоду другог полугођа 50 од сто без слабих опена,

Ова појава је тешко наслеђе прошлости. Одмах после ослобођења она је уочена им отпочела је борба претиву ње. Ову појаву треба првенствено да сузбијају наставници, сталним проверавањем ученичког знања и борбом против оних наставника; који преда» ју месец дана ново градиво, па потом испитују за оцену и на тај начин подгревају стари, лекцијашки начин учења. Једновре. мено треба и организације Народне омлади-

не да помогну наставницима у овом погледу, а исто тако и родитељи, као чланови Народног фронта, морају бити животно заинтересовани за овај проблем. Њима не сме да буде свеједно шта њихово дете ради у школи м колико стварних знања износи из ње.

Мако су наши наставници показали ве» лики напредак од ослобођења до данас у стручном и методском погледу, мако су савладали доста из политичке области, ипак настава по школама није квалитетна у толи_ кој мери да ученик не може да одоли њеном утицају. Из дана у дан јавља се све већи број наставника које ученици толико це-

" не, да се стиде да дођу на час несавладав-

ши задатке. Но то још не одликује колу као целину. Осим тога, још се не користи очигледност у настави, колико је то потребно, како би ученици доживљавали градиво са више чула. Још постоје они који нису схватили значај очигледних средстава па их и не употребљавају. иако се она могу набавити. Још има и таквих школа које нису организовале ни најпримитивнију радионицу иако је помоћ оваквих радионица значајна за теориску наставу. Ни сарадња наставника им ученика није чврста ји стална. Они не рачунају једни на друге, нити схватају ко. лико су у могућности да помогну једни другима. Исти је случај и са сарадњом родитеља са школом. Родитељи долазе да чују, а не да кажу, да се обавесте, а не договоре, још тај однос није довољно топао, другарски, и родитељи не осећају да наставник свога ученика воли као и родитељ и да му,

"исто тако, жели добру будућност.

постоје и објективне тешкоће у Раду. То је, пре света, велика оптерећеност школских зграда. Школске су просторије заузете од раног јутра до касно увече и све што се могло употребити за учионицу употребљено је. То значи да се ученици не могу задржавати у школи после завршених часова и да организације НО и пО нису у могућности да развију ни културно - просветни рад, ни да ту, где би најприродније било, укажу помоћ у савлађивању градива својим дру.

товима који теже схватају. Ово се одража-

ва и на понашање школске омладине, које је постало деликатан проблем У последње време. ја

Са обзиром на велики број школа стално се осећа недовољан број наставника, Отуда долази да су наставници веома заморени, да нису У стању да им часови буду на висини, а не стижу ни довољно да читају.

Даља објективна тешкоћа је болешљивост и старост наставног кадра. То је типично за Београд. У току ове школске године боловало је до месец дана 45 од сто наставника, док је просечна старост наставника 45 година. Овде нису урачунате породиље, же. не са малом децом итд. Тешкоће су и у неблаговременом добијању уџбеника, У недостатку довољно учила, кабинета итд. Па = пак,, чињеница, да је у првом полугођу ове школске године било 29 од сто ученика са одличним им врло добрим зишколским успехом, значи врло много. Исто тако, чињеница да смо имали велики број одељења где је било преко 80 од сто ученика без слабих оцена или са свега 10 до 16 двојака у разреду (који има 50 ученика) такође је позитивна

ствар. Такође и чињеница да је бораца за праву науку и социјалистичко васпитање међу наставницима све више, да је све већи број стручних актива који правилно раде и знатно дижу квалитет предавања, да се по школама све правилније решавају организациона и наставна питања, да се осећа све више колективна одговорност у раду, значи велики напредак и велики корак за наше школе и за нашу земљу.

Познато је да наши ученици умеју да раде, и успешно да раде, када то желе, Они много штолшта постижу кроз такмичење,

Треба и сада, на крају школске године, развити такмичење по школама и између школа. То је такмичење успешно само ако је путпуно, а биће потпуно ако У такмичењу не учествују само ученици већ и наставниди и ученички родитељи, тојест сви они који могу да допринесу да ученички успех буде бољи. Стога је потребно помоћи нашим Ученицима да приступе такмичењу и да испуне свој главни задатак: да савладају пред, виђено градиво како би мотли да крену напред и да се припреме за високе задатке који очекују нашу младу генерацију у изтрадњи социјализма.

ар ». 6. СМИЉАНИЋ

_ СТУДЕНТИ

_БЕОГРАПСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

АКТИВНО УЧЕСТВУЈУ.

У СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ПРЕОБРАЈНАЈУ СЕЛА

дмах почетком марта, студењ ти Универзитета“ и. Високиу школа су развили своју акти ~“ ност у околним срезовима отпочели са испуњавањем залатаца и обавеза које је поставила универ. зитетска конференци;а. „си ђ

У току марта месеца студенти Ви

соке медицинске школе обишли су

апруге Новој Пазови, Ре радне задруге У Ка снику, Новом _ Врбасу. _ Кукугевцу, Бежанији и друге, 9 ОВИМ акцијама учествовало 659 студената меду пине, Том приликом извршено 1.539 прегледа, а културне екипе, са одабрамим _ програмима, извеле су шест приредби. Студенти су понели. са собом и филмску апаратуру и сеоским радним задругама приказали наш. домаћи уметнички филм „Живјеће овај народ“ и два научно-попу ларва филма „Туберкулоза“ и „Шу га“. Члановима _ посећених _ задруга предато је на поклон око 350 књига, еп дочек и пријем, међусобно збла жавање, и радост, запажени су у свим радним задругама. После сваке завршене приредбе настајало је родно весеље, које би трајало до дубоко у ноћ.

Студенти Ветеринарског фактулте та, преко среског одбора Народног фронта Среза београдског, развили су сарадњу са три сеоске задруге: |у Врчину, Реснику и Рипњу. Разговаг рајући са претставницима _ задруга они су расправили питање о налог“ требтијој ветеринарској помоћи у живинарству 4 сточарству. код њих. и о одржавању сталне/ везе између управа задруга и омладинског руко“ водства Ветеринарскот факултета, У сељачкој радној задрузи, у Врчину, студенти четврте године изаицил су вакцинацију 256 свиња и 288 ког кошака. Са студентима ветерине т шли су и студенти медицине кој су извршили 70 прегледа међу члет | новима радне задруге.

Студенти Пољотривреџногштумаре 3 ског факултета најактивнији су до сада у акцији повезивања са сеоским задругама Они су стално на терену, обилазе задруге, одржавају популарна предавања из области по љопривреде и упознају сељаке са. новим начином рада у воћарству, виноградарству и земљорадњи. Њихов колектив од 70 људи, подељен у че“ тири групе, пружа сталну помоћ и даје савете сеоским задругама народе чито по питању пролећних радова.

Студенти Правног факултета од жали су предавања са темама о цијалистичком преображају села у Пилосави, Великој Моштаници,. Ма лом Мокром Лугу, Кумодражу, Рип" њу, Сланцима, Великом Селу, Белом Потоку, Реснику и Остружници. Пре давања су свуда заинтересовала ј љаке, помогла им да рашчисте многа нејасна питања кроз лискусију, И. лакта схвате намере наше Партије и Владе на унапређењу пољопривре“ де и стварању социјалистичког села/.

Актив хемиске групе Народне о"

младине Природно-математичког _фа. култета посетио је сељачку _ радну задругу у Црепаји. Две стотине 9“ младинаца, хемиске групе, разгледа

ло је задружна имања, оазговарало а измењало мисли са члановима 84" друге, одржало предавање о вештач“. ком ђубриву и са успехом — извело приредбу. Растанак је био пун то“ плог другарства, одушевљења и по клика. Предат је поклон задрузи ОД 340 књита, међу копима се налазе | целокупна дела Максима Горкот. По клоњено је много примерака пољо“ поре ро дни, стрјучиих књита.

Уоиште, у задње време, нарочито. за последњих неколико дана, врше се све већа повезивања између сту“ | дентске омладине м сељачких рад“ ' них задруга. Повезују се и факулте“ ти који још нису створили везе са селом. Државни институт за фискул“ туру преузео је патронат над радном задрутом „Црвени пролетер“, Фило“. зофоки факултет створио је сарадњу са задругама „Авала“. у _Рушњу;. „Милија Нвлајетиће у Реснику, „Ми“ ро Попара“ у Сечњу, Срез Зрењанин и „Будо Томовић“ у Равном, Срез. новосадски. ј

Да би створени односи између. на ше студентске омладине и сеоских радних задруга били што чвршћи сталнији, да би се омогућило што ближе упознавање и зближавање 0 младине села и: града, и да би до принос у културној изградњи _ села достигао што већи степен, а чему може много да допринесе студентска омладина, предвиђено је да поједњ. ни омладински активи наших факул тета предузму патронат над појед ним задругама. Заправо, један факуљ | тет имаће патронат над једном 37 другом. Но, то се не мора схватити буквално. Студенти других факулте та удопуњаваће рад и задовољават потребе патроната појединих факул тета. Тако, на пример, студенте ве терине потпомагаће у области фес културе Државни институт фискул туре, медицинари у лекарским пре гледима, студенти права и економ“ је предавањима итд. Том узајамнох | помоћи развиће се свестран утишај #48 пуна помоћ једног факултета, 091 помогнутог друговима са осталих,

култета, на културном и :