20. октобар

аша земља располаже обимним и разноврсним „природним богатствима која нам омогућују широку изградњу _ производних

· снага и претстављају главну си-

ровинску базу наше индустријализације и основне изворе наше електрификације. Петого дишњи план се заснива на искоришћавању стих богатстава која су некада неискоришћена дежала у утроби земље,

Наше богатство у рудном благу није значајно само по томе што располаже великим количинама сировина, него и по обиљу разних основних сировина и погодних услова за њихову експлоатацију. Исти је случај са нашим изворима, енергије- Поред резерви угља, наша земља располаже знатним воденим снагама, које се могу релативно јевтино и лако иско-

_ ристити, У погледу водне енер-

· гије Југославија располаже са

резервом од 2.500 киловатчасо-

_ва по становнику годишње,

_ што претставља готово два пу-

та изнад светског просека.

Упоредни преглед резерви _ водних снага са неким земљама "које граде социјализам изгледа

овако: Е 5 ФНРЈ 500 КС на 1000 ста-

новника;

| СССР 460 КС на 100 станов-

· ника;

| ЧСР 67 КС на 1000 станов-

_ ника; ~ Мађарска 18 КС на 1000 ста-

вовника

Ове велике резерве водених

' снага нису само кичма наше

електрификације, већ и један

од предуслова наше индустрије уотиште, а пресудне су за успостављање неких грана пронзводње као, на пример, производње алуминијума, електро-

металургије, едектрохемије и _ других.

Р Искоришћавање водене енергије даје јевтину електричну енергију и пресудно је за рационаљлно Успостављање неких грана индустрије. Али остале основне сировине пресудне су за индустрију у целини. На шеми је показан упоредни преглед резервних сировина кључног значаја којима наша земља располаже, И

Код овог прегледа је нарочито упадљиво да је већ предратна производња руда и метала у Југославији заузимала значајно место у светској производњи. Али искоришћавање те богате сировинске базе није доносило никакве користи на-

__родима Југославије Ископане

__ руде и из њих добивени мета-

| ли нису се прерађивали у југо-

! словенској индустрији у готове "производе, већ су се извозили

као сировина из полуколони-

_ јалне Југославије за индустрију

великих империјалистичких др-

жава као средство за богаћење иностраних монопола.

Поред малих предузећа у ко_ јима се радило на примитиван начин страни капитал је изградио и неколико значајних и Крупних предузећа у старој Ју-

гославија да би што боље искористио напа богатства. Укупно су инвестиције страног капитала: износиле 49,17%» ол свих ин вестиција у индустрији Југославије~ Основна сировинска и. енер-

· гетска база наше индустријали-

зације има поред своје величи-

не, разноликости и поузданих резерви још једну изванредну карактеристику. У нашој земљи су необично повољно географски размештена рудна налазишта и енергетски извори, што је необично важно м често пресудно за могућност економичног искоришћавања сировина.

У многим државама света је

повољан размештај рудних на-

лазишта 'и извора енергије вео-

__ ма редак, те се сировине транспортују на велике удаљености.

На произврдњи алуминијума може се одмах уочити велика важност географског размештаја сировина и енергет-

«ских база. Алуминијум се често

назива _ металом _ будућности

због његових изванредних физичких но хемиских особина,

Његова примена је у сталном

порасту, а његова важност за

_ привредну и одбранбену снагу

земље је непроцењива. За по-

следњих четрдесет година производња алуминијума је порасла 250 пута, а и даље је у непрекидном порасту. За произ-

' водњу једне тоне алуминијума

потребно је утрошити око че-

тири тоне боксита, око седам тона угља и око 23.000 киловатчасова електричне енергије“

У нашој земљи наилазимо на идеалан а истовремено и редак случај да се сировина, извор јевтине електричне енергије и угаљ налазе У непосредној близини. Наш Петогодијњи плал одредио је центре наше будуће

алуминијумске . индустрије У

Налазишта сировина кључног економског значаја у земљама | социјализма

ФНРЈ

СССР

ПОЉСКА

ЧСР

МАЂАРСКА

БУГАРСКА РУМУНИЈА

АЛБАНИЈА

Место Југославије у светској производњи

Значајне количине

Ограничено значајне количине

· Велика природна богатетва наше земље.

Користиће се изградњом Петолетке |

АЗБЕСТ ПИРИТ МАНГАН _ МАГНЕЗИТ

СРЕБРО _ АНТИМОН

ги а

(5 5 0

55 '

А.

ОААСОООО ИВЕЕОСАОИО сораооовосоа ОООООООООАОО 2 2 ООООООЖОМО осавооооаовоо (23 (23221 68) (83 (23 (8) [2] 0 [8] (8) 81 2161

олово ГВОЗД, РУДА

040

Безначајне количине

Аутор нема података

Стрнишћу, Лозовцу код Шибеника и у Мостару,

Без каблова се цивилизовани живот уопште не Може замислити: развод електричне струје врши се кабловима; за изградњу фабрика, станова итд. потребне су огромне количине каблова. Без каблова се не може замислити телефонски <а0браћај. Основне сировине из којих се

израђује електрокабел су бакар

и олево. У бакру је Југославија највећи произвођач у Европи (изузев СССР), а у олову не само да је највећи европски про-

извођач већ суделује у светској производњи са значајнем количином. Наш рудник

олова у Трепчи је један од највећих рудника олова у свету: Треба узети у обзир да се производња бакра и олова врши у нашој земљи на истом индустриском подручју. Зар има енда икакве логике У захтеву да наша земља производи само олово и бакар, које би се онда из Бора и Трепче извозили, рецимо, у Чехословачку или Пољску, по цени од 100 јединица девиза, — па да онда Југославија из тих земаља увози ка: блове по цени од 500 јединица девиза за исту тежину, Зашто је потребно транспортовати на две и више хиљаде километара прво бакар и олово, па онда каблове и тиме расипати народни доходакрт Наш Петогодишњи план предвиђа да се 1951 постигне производња од 10.000 тона. каблова. Фабрика каблова која ће производити оволику количину, налази, се

и започеће 1950 године са радом, дакле, годину дана пре одређеног рока. Мађарска је одбила да нам испоручи машине за ту фабрику и једностра- · но прекинула уговор и одбила чак да испоручи оне машине које су већ завршене. Машине које су потребне за ту фабрику сада се израђују у нашој земљи. Нашим грађанима је познато да овај пример ометања наше изградње није усамљен.

Петогодишњи план предвиђа у 1951 години производњу уређаја за руднике и фабрике у висини од 2.500 тона: Такве производње пре рата у Југославији уопште није било. Производња ових уређаја је већ 1948 превазишла залатак који је био постављен за 1951 годину, а у овој години остварује се производња 7.030 тона уређаја за руднике и фабрике што је 2,8 пута више Него што је било предвиђено ла се прризводи 1951 године.

Фабрички и рударски уређаји би били мртва ствар ако их не би могли снабдети са довољном снагом погонских електромашина, Петогодишњим планом је у 1951 гадини предвиђена производња од 135:000 киловата електромашина. Године 1948 већ смо постигли паонзводњу која је била скоро петнаест пута виша него производња 1939 године, а ове године остварује се производња кеја је 1,4 пута већа него планирана производња, у 1951 години.

" Тако се одбрана од контрареволуционарних. санкција про-

већ у завршној фази изградње тив наше земље претворила у

“Са Загребачког велесајта

У Загребу. је отворен трећи међународни Велесајам, на коме је приказан огромни _ напредак наше индустрије. Изложени су мпогобројни нови производи ко“ ји се стварају у нашој земљи, Пре ко пет стотина нових артикала

најречитије показују велике резултате индустријализације. Велики' колектив трудбеника Југо славије освојио је многе пове производе у новим фабрикама и гигантима наше Петолетке Ве песни је у правом смислу смо

победу изградње. социјализма.

Успех борбе за индустрија лизацију у Југославији види се по освајању читавог низа нових машина и производа који се пре рата код нас нису про изводили. Осим поменутих фабричких уређаја, наша индустрија сада производи специјалне и тешке машине-алатке, уређаје за дубинска бушења, уређаје за експлоатацију нафте шлеп-циркуларе, за дрвну индустрију, индустриске центрифуге, разне тешке и грађевинске машине, тешке пољопривредне машине, трактори, тракторски култиватори _ ИТД.

Крулна нова предузећа, налазе се у изградњи. Њихова је карастеристика што се изграђују на савременој техничкој основи у којима ће се приме“

нити најновији резултати науке и технике. Темпо пораста наше инду-

стриске производње је непрекидан и брз. Радни колективи наших фабрика богате се но вим искуством, стварају се нови стручни кадрови, води се широка "борба за повећање продуктивности рада, за побољшање квалитета производа, за снижење пуне цене коштања. Хиљаде новатора и рационализатора својим изумима потломажу остварење наших планова, Тако ће извршењем Пе тогодишњег плана наша земља коракнути огромним корацима напред у искоришћаћњу великих природних богатстава наше земљб и стављању овог на-. шег блага У службу народа.

тра резултата у остварењу Пла

на и изградњи социјалистичке индустрије.

На Велесајму, пажњу) огромног броја посетилаца привлаче производи _ израђени у домаћим

фабрикама.

ти проширење

СТРАНА 3 ——

ПОЈАЧАТИ БОРБУ

| ЗА ОСТВАРЕЊЕ ПЛАНА

НАПЛАТЕ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК

жсновно и најважније питање нашег државног буџета јесте питање 0 стварења и премашивања планом предвиђених при: хода у одређеној години, Прибирање финансиских средстава у циљу повећања наше државне и друштвене" акумулације један је од главних задатака који се поставља пред народне одборе, а у првом ре

ду пред финансиске органе: Од благовременог, равномерног И потпуног прибирања

ових средстава зависи обезбеђење нормалног тока финансирања инвестиција и привреде,

зависи развитак основних гра

на наше привреде, материјално и културно уздизање маса, њихово социјално обезбеђење, Као и јачање одбранбене моћи наше земље.

Приходи наше нове, социјалистичке државе из основа су измењени, како по обиму, таКо и по карактеру, У односу на оне из старе Југославије, који су имели чисто фискалнопорески карактер и носили обележје, као и У свим осталим буржоаско-капиталистич“ ким земљама, експлоататорске државе, Међутим, наши при ходи као и буџет у целини претстављају верзн израз наше нове друштвене економске структуре. Наш буџет је по: стао буџет привреде и ослања се не на фискалне приходе, већ на социјалистичке изворе акумулације: порез на промет производа, с лобит државних привредних предузећа, снижење пуне цене коштања, тржишне добити итд. Дакле, Наши приходи су првенствено друштвено-привредног карактера.

У бившој Југославији главни задатак прихода био је У томе, да издржава државни

апарат, док, међутим, сада пи тање прихода, питање остварења општедржавне акумулације претставља стварање јединственог финансиског фон“ да, стварање мећне финансиске базе, неопхолно потребне за задатке капиталне изградње продукције Уопште. Порез на доходак као врста прихода претставља један од индивидуалних извора релубликанске акумулације уз процентуално учешће и свих осталих органа народне власти. Карактер ове врсте прихода такође се битно изменио.и претставља _ даље _ развијање наше финансиске политике у правцу праведног и сразмерно провресивног опорезивања. Овом врстом пореза блаже су опорезовани службеници, рад“ ници и намештеници, задруге и задругари, сиромашни и средњи земљорадници, занатлије и друге друштвене корисне професије, а јаче су захваћени и опорезовани остаци капиталистичких елемената. Овај порез плаћају радници, службеници и намештеници, пољопривредна домаћинства, задруге и задругари, занатлиска домаћинства и домаћин. ства осталих занимања и имо-

а о

На горњој слици: зентилатбр израђен у творници вентилатора у Загребу.

На слици лево: двоструки

млински ваљак домаће производ ње од нашег материјала, изра.

_ђен у фабрици „Ступник“

вине из својих прихода као свој допринос за извршење државних планских задатака. Међутим. стање _ наплате овог пореза у Београду иако се у последње време знатно поправило, није ни из далека онако, како би требало да буде. Ако анализирамо план наплате дужног и текућег пореза на доходак и реализацију истог за протеклих осам месеци у овој години, установићемо да је порез на доходак радника, намештеника и службеника остварен <а 90,2%, порез на доходак од задруга и задругара за претходну и раније године са преко 1009/, а за текућу годину са 131,2%/. Док се код ова два облика пореза на доходак план наплате остварује и премашује, дотле реализација плана наплате кодф

пореских _ обвезника осталих занимања и имовине (бивши трговци, _ кућевласници, превозници, адвокати, _ лекари

итд.), занатлиских ломаћинстава и пољопривредних _ дома“ ћинстава _ знатно _ подбацујеТако је план наплаће дужног пореза на доходак код пореских обвезника осталих занимања и имовине испуњен са 49,54, а код занатлиских ДОмаћинстава са 44%, док је план наплате аконтације остварен код пореских обвезника осталих занимања и имовине са 45%, а код занатлиских домаћинстава са 43%, Међутим, код земљорадничких домаћин“ става од укупно планиране суМе за | наплату – остварено је 76%.

У наплати дужног пореза на доходак од занатлиских домаћинстава најслабије резултате су постигли извршни одбори народних одбора Првог, Дру“ гог и Трећег рејона, а у наплати дужног пореза од осталих занимања и имовине народни одбори Другог, Петог, Шестог и Осмог рејона. Што се тиче наплате текућег пореза на до“ ходак од занатлиских дома ћинстава, ту су најмањи успех показали народни одбори Трећег и Шестог рејона, а код пореских обвезника осталих занимања и 'УИмовине народни одбори Првог, Другог, Четвртог и Петог рејона.

У погледу наплате пореза на доходак од пољопривредних домаћинстава најмањи успех показали су МНО Борча, Жар“ ково и Железник.

Шта нам показују наведени ниски проценти у наплати пореза2 Они јасно показују како известан део пореских обвезника изврдавају да плате по рез и обмањују органе државне управе злоупотребљавајући до максимума нови и основни систем _ рада наше – народне власти, који се састоји првенствено у методу убеђивања. Међутим, метод – убеђивања остаће и даље Као стални, основни и главни начин рада органа државне управе у на: плати пореза.

Најзад, слаби проценти пам показују још и то да партиске и масовне _ организације _ нису овом пктању озбиљно прилазиле, нити су га до сада довољно узимале У расматрање. Међутим, _ питање остварења плана прихода нераздвојно је везано 3а испуњење нашег привредног плана, 3за свако“ дневно побољшање животног ставдарда наших трудбеника. Минтензитет У нарлати треба да буде исти свакога месеца и свакога · дана од почетка до краја године, јер ће се само на тај начин моћи обезбедити нормалан _ прилив» буџетских средстава, правилна и благовремена употреба истих, а помоћ у наплати партиских и ма совних организација треба да буде стална, а не повремена и кампањска.

Сада, када се налазимо пред завршетком трећег тромесечја 1949 године, треба појачати борбу за остварење плана наплате пореза па доходак, предузети све политичке и орга= пизационе мере, ла се како дужни тако и текући порез на доходак у потпуности наплати. и _финансиским _ планом предвиђени приходи.у целости остваре, а с друге стране не треба. ни један порески обвезник да уђе са дугом у 1950 годину. Благовремено и потпуно остварење прихода нај већа је гаранција да смо на свима секторима наше делатно сти остварили своје задатке. Испуњење овога задатка биће наш крупни прилог социјалистичкој изградњи наше земље и достојан одговор разним ињ формбироовеским _ клеветнишцима