20. октобар

Миа

СТРАНА 4.

ПРЕД ПРОСЛАЊУ . ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ

јежу изградње социјализма у нашој земљи и у току остварења нашет Петогодишњет плана, стаориле су се, за протекле три го-

р дине, и скономске молућности за ширу и свестранију помоћ радној жени-мајци. Кад се осврнемо на досадашње резултате на пољу заштите деце 'и матера, покезују се не само знатни успеси, који су до сада поститнути, нето и даљи задаци који се морају извршити. Облик и суштина заштите мајке и децо промснили су се из основа после осјтобођења наше зомље, пошто стварне брите за мајку и децу у бигиној капиталистичкој Јутославији. 0100 ро није ни било. Беда и босправље народних маса, подређен и ропски положај жене, њена културна заосталост, све је то доводило до огромне смртности деце. Просечно тодишње у некадањој Југославији умирало је '110.000 деце до 15 година. Од свим умрлих споро половина била су деца до 10 година, а смртност новорођенчади износила је 5,5 од сто. У неким нашим заосталим крајевима од СТОту живо рођене деце умирало је до своје назршеме прве године живота дводесеторо деце. |

За време злочиначког истребљења наших народа у ратним годинема, удвостручила се смртност деце, Преко 200.000 деце остало је без једног или оба . пивара стотине хиљада породица било је без

ва им огњишта. Окупација је оставила дубоког трага на здрављу деце и будућих мајки.

„У првим данима после ослобођења централно питање у области дечје заштите било је збрињавање деце без сба родитеља, чији је број прелазио 60.000, а која су од народних власти, уз пожртвовани рад АФЖ, смештена у дечје домове и у приватне породице. Под старатељством се данас налази 60.220 деце Без оба родитеља и органи старатељства, уз помоћ старатељских севета и масовних организација, прате њихов живот, помажу старатељима и брину се о њиховој будућности. 14.708 детета налази се у 11 дечји дом а у 1988 години укључено је у привреду 12:19 деце.

Наша отаџбина под руководством КПЈ и друга Тита пружа мајци и детету истинску социјалистичку зеиштиту, доносећи. потребне законске одредбе, дајући плански предвиђена средства за решавање питања мајке и детета, и мобилишући за извршење" тих питања широке народне масе.

Један од непосредних узрска високе смртности деце у старој Југославији био је и недостатак установа за здравствену заштиту мајке и детета, недостатак стручне медицинске помоћи, као и сује верје, непросвећеност и заосталост наших жена, нарочито сеоских.

У 1980 години било је света 638 порођајних кревета, 27 сапетовалишта за труднице и 50 саветовалучита за децу. Преко 50 од сто жена порађало се без стручпе помоћи м према непотпуним педациме умирало је на порођају око 3.000 жена. >

И поред недостатка стручних кадрова, за чије је припремање пстросно дуже времена, обухвата наш први Петогодишни плам, упоредо са задацима индустријализеције, и решавање задатака У којрист здравља мајки и деце. До краја 1948 године било је у целој земљи отворено 303 саветовалишта за трудне жене, 204 саветоватизита за одојчад, а у болницама се број порођојних кревета попео на 1.930. Организација АФРК спроподи утиутран рад на здравственом пресвећивању жена. Број одржаних пре-

давања о нези одојчеди прелази десетине хиљада. Резултати овот рада а у првом реду подизање животнот стандарда радних маса, огледају се у тенден-

цији смањења смртности до навршене прве године живота, која је у 1947 години спала са 562 од сто у односу на 1929——07 годину.

Тако је, благодарећи смерницама Плана за целу државу, и Петогодишњи план развитка Ђеограда утфрдио интензиван рад на пољу здравствене заштите мајке и детета. Он предвиђа при изградњи болничЕот цептра, са 1.500 постеља, 100 постеља за породиље и 200 за децу, Опа одељења 3а мајке и децу имају приоритет при изградњи и треба да се подижу пре осталих сдељења за друге болеснике. Сто дечјих постељи намењена су за лечење зараз-

| __ у оквиру борбе за

БЛНИН УБЛССИ НАША КА.

док мајке раде,

них болести пошто Бебград до сада не располаже савремено уређеном болницом за дечје заразне болести, у

Затим се предвиђа, за заштиту здравља претштколске и школаке деце, обезбеђивање рејонских дечјих диспанзера ом школоких појикјиника У оклопу зграда које се изграђују за рад рејош аи поликлишика, Сем тога, узила је у план и изградња централно штолоке политкоитике, која стручно руководи целочушпним радом ма заштити здрасља прадбске школске деце и омладине. Раду ове здрав ствене службе указана је велика пажња м у првој помвувини наше Петољстке. Јаш пре изградње пла+ нираних објеката срганизовано је 9 дечјих диспижие зера са 11 саветовалишта у сам рејонима грала и 1 школских поликлиника, које су 1948 године обу-“ хветиле 78.000 деце, пружимни им провентитвицу и терстеутску помоћ. Годише 1958 било је свега 10 установа које су све биле смелитоно у центру града и обухватиле 47.000 деце. После ослобођења морао се ред на овом пољу из основа абнавити тако, да је рад постојећих дечјих диспанзера и поолоких 10 ликлиника организован за последње четири године. Да би дечји диспанзери, савотовалишта и школске поликлинике и у свом садашњем обиму што боље користили на сузбијању боловања и смртности деце помажу им њихови активи А'Р.

У циљу опоравка деце после прележаних 60лести, предвиђа План уређење и изградњу дечјих опорагилишта изван града. У току 187 године отво-

здравствени

реко је једино опорапилиште за школеву дему под Кошутњаком са 0 места, а 1945 годиште, опоравилулште са 50 места у Ариљу. У овој годиши пришрема се отварање опоравилшиита под Авалом са 80 места.

За 1960 годину предвиђа се изградња и уређење још 300 места у два опоравелишта. Само ове године летовало је ван града 12.000 деце, док је пре рата годишње летовало око 600 деце. у У циљу сузбијања смртности и обољења здрав= сотвано-сотр јално _утр не слојчади м мале деце организоваћ је и отворен је ММТ Гг тне, према пла» њу, Дом за одојчад и малу доцу У Звечанокој улици,

Дом може да прими 180 доце и 40 мајки дојија.

АГ

пружио најбољу штру од свих

Петолетке су у Београду

360 места а сада

број места бити

ДЕТЕ

прве дечје јасле Фа 55 места, ју повећао се располаже Београд ба 16 јасешта (ба | Дванаест од док предузећа и надлештва рушо. свега четири јасата. Завршена бу

„сазују да ће планом предвиђени

4 _ излрађују по / | 7 премашен већ у 1950. години, На.

рочиту тешкоћу при поред обезбеђивања лекарске _ довојннот броја средњет и

творомесечни течајени за д

них дечјих неговатењица, Опажа се да се за позић ове тако важсне професије не јавља довољан број жеана, жоје би успешно могле да одговарафу ду. заностима дечје неговатељице. Свешако шитавну бива рања јасала мора да посвете већу бригу одговорни руководикци појединих предузена и установа у |

ЈУ циљу предузимања мера предохрање виђа се организација рејонске службе саветов шта за труднице, Почетком 1947 године почело

број места на 215, 1948 гОДИЦе на |

отварању јасала претставља | службе и питање не | нижег стручног овобиња

деца проводе удојан м весео живот у јаслама

К у ,

Поред бутерена и приземља зграда има четири спрата са хипијански уређеним просторијама, _тво– гребним нузпросторијама, терасама и друтим уређађима. Како капацитет овог дома не одговара ствартим потребама здравствено упрожене деце града, ортамизовано је 1948 године збрињавање старије, сна усније одојчади и мале деце — штићеника дома У патронатским породицама, како би се ослободила места за пријем слабузнаве — здравствено угрожене млађе одојчади. Деца примљена у патронатсвтим хвОродицама видно су напредовала само за неколико месеци. Овај начин ззрињавања није до сада давао жељене резултате у погледу броја збришуте деце, пошто би потребно било да се пријави већи број породица за неговање деце. ·

У изпрадњи“ социјализма заузимају, поред оства ривања мреже дечјих установа које се старају о лечењу деце и о сузбијању „боловања и умирања деце, најважније место дечје јасле и обданишта, чији је задати да омогуће жени - мањи учешће У привредном раду и помогну њено културно уздизање. Петогодишњи план предвиђа У Веотраду 1951

' годране 1000 места у ново изграђеним јаслама, пкујитх

8 и кроз њих је само у првој половини све ГОДИНЕ прошло преко 7.000 жена. Изтрађиватњем Кише то

жа |ПЕОЈРСвИ кухиња, млечних кухиња м дечјих |

ресторана. За првих шест месеци ове године зжра-

· лити напори народних власти као и знатна помоћ

"% лем лраду; потребно је да се замвтересују сим, а

лилолилиша обсзбедиће се потребне просторије за бољи рад ових установа.

за снажење дечјег здравља од значада је ш мре-

нито се је у дечјим кухињама око 5.000 деце, из | 26 млечних кухиња Међународног _ Дечјег фонда добијало је 11.000 деце млеко и др сада је опторено 35 дечјих ресторања, кроз које је прошао ошиишан | број малих посетистаца. . Из ових података види св да су уложени ван |

масовних ортанизација на извршењу плана, да би се план мотао у целости остварити, а и премашткинти, како То захтева елан изградње социјализма у ша |

нарочито жене, које треба да изборе тремашње постављених задатака у корист заштите деце. Само

за живот,м здравље наше деце, радећи у активима појединих установа и служби здравствене дечје за- | штлите, моћи ће се, и поред објективтих тешкоћа као што је још недовољни станбени ФОНД као и. недостатак девољног броја стручних здравствених кадрова, знатно утицати ма смањење смртности, као и на побољшање и снажење здравља наше

пи рошла недеља донела | велике успсхе нашим ||| спортистима у земљи и иностранству. Лакоатлетичари, футбалери, кошаркаши, тенисери, пливачи м стрелци постигли су велики број победа, а многи њихови резултати дошли су у ред најбољих европских и светских рекорда. 3 Један од највећих својих с УСпека до сада постигли су наши атлетичари прошле суботе им недеље у Загребу, где су убедљивом разликом би сјајним резултатима европске и светске вредности победили мушку м женску репрезентацију Шшвојцарске, жолико је ноша атлетика напредовала од ослобођења најбоље се види по томе што до сада нису оборена само три предратна рекорда: у тгчању на 100 метара, У троскоку и трчању на мод ме тара са препонама. Сви други ре корди су далеко поправљени, Шгвајцарци, иако су током последњих година имали значајне успехе, нису могли да се одупру много бољим нашим атлетичарима и атлетичаркама. после победе над Аустријом, Белгијом и Луксембуртом им победе зана“ над првацима (Француске и Белгије, наша атлетика је 38белижила још један свој успех. Од 29 дисциплина Југословени су победили у 23 — од тога је 15 двоструких победа. Десет наших "националних рекорда је пало, а 'екслико изједначено, дош су птвајцарци оборили такође своја четири рекарда. поститнути резултати су изван редни. „Хитцем од 56,83 метара

„бацач кладива Губијан заузео је . место на свету у овој

четврто години. У бацењу кугле Марија Радосављевић је дошља ма ше.сто место. Боље резултате од ње имају три етлетичарке Совјетског Савеца, једна Чехиња и једна Италијанка. Жолединова са сво-

„парти-,

је јих 5,67 м, у скоку у даљ дели

девето м десето место на свету. Бољи резултат од наше тттафете 4ах100 м. за мушкарце имају У Квропи само Мађарска, Италија и сссРр. женска штафета 4х 100 м. дели девето ш десето место. Саболовић, који је — изједначио рекорд на 400 м. налази се на осмом месту у Европи, Брнад у скоку у дељ дели дванаесто и тринаесто место. Михелић у трчању на 10000 м. заузима двадесет м треће место на свету, а Шегедин у трчању на 5000 м. два десет седмо место. У бацању коп ља Марија Радосављевић и Мирко Вујачић заузимају двадесет пето место. Рењорд Бутјса ма 100 м, такође се уврстио међу најбо= ље у Европи. =

Наши футбалери су поститли нове успехе. Државна репрезентација је и по други пут победила Израел. Са голдиференнијом 11:22 наши футбалери су се квалификовали 3а друго · квло светског првенства и састају се

са Француском 89 октобра У Бесо-

граду и 30 октобра у Паризу. И тром нашег државног тима на последњој утакмини не можемо бити задовољни. Према досадањим извештајима, тим је играо прилично слабо, а нарочито је навала била растртана. Ова чиње ница указује на потребу врло оз биљних припрема нашет држав. ног тима за сусрет с Француском која је далеко тежи противник од Израела.

Сплитски „хајдук“ је седамнаестом утакмицом завршио своју турнеју по Аустралији, „Хајдук“ је добио петнаест мтара, једну изгубио и једну играо нерешено. Укупна голдиференција од 71:20 претставља велики уснех Сплићана. На овој турнеји „хајдук“ је шест пута победио репрезента цију Аустралије. према тисању аустралиске- штампе „жајлук“ је

футбалских тимова који су РО стовати у Аустрији. =

Кошаркашт „црвене звезде“ по стигли су до сада своје највеће успехе. Они су на турнеји мо Француској добили све — четири утакмице. победили су градску

пуну лепих комбинација и успе. ла да победи своје врло јаке про чивнике, победа над прваком Француске претставља велико изненађење, с обзиром да кошарка код Фраццуза има велику тра дицију, Ф код нас се итра тек од ослобођење "4

„ в “а

у

пре рата није ни бишо. Ток 18945 године отворене дете,

Спаврал Од аљје несеље Огатрави |

која траје од > септембра до 2 октобра 0. г. отво риће другаричца Пада Томшић, претседник Савета за заштиту мај ке и детета при Претседништву Владе ФНРЈ са предавањем пре ко Радчо станице »Оо заштити мајке и детета у ФНРЈ» у суботу 24 септембра У 70 часова.

У недељу #% септембра почеће културно уметнички програм за пионире _ који испуњава целу Дечју недељу а у коме учеству-

Дечју недељу

на државном првенству у Сили |

ту пало је једанаест пливачких рекорда. Затрепчатин |

пливању на 7500 м.

евету, а на четврто у Европи. УбС-

пред њета су само четири Јапан- |

це, два Мађара м један Чуран-

цуз. Такође је вредан помена и | рекорд Чедне Дратање ва 490, зи. | слободем стим. Нови рекорди су |

постављени но на 148 м. леђно за

омтлединке, 4100 мешовити стил,

0 м. прсно лептирестиљ, 4100 м, слободен стил за жене, ах 1090 м. за жене, изједначен . рекорд на 100 м. слободан стил за му» шкарце, постављен омладински рекорд на 100 м. слободно за жене и гх:00 м. слободно за му. зикарце, који је такође један од најбољих у Евроти. » МА,

У Батајници је почело првенство ФНРЈ у гађању. Већ првог дана поститнута су два нова дртавна рекорда. У теђању војнич ком пушком — „Титова мета“ = — четири такмичара су постутла болви резултат од рекорда. Безул

редна вредности Исто тако, оде

личан је м нови рекорда у гађа-

њу војним пиштољем, који је по

ститао Делоренио. Он је од 0

мотућих направио 965 кругова. . >

Сви сви успеби поститнути Су пред крај летње спортске сезоне, после брижљивих припре-

ма током целе године, Интернаши

омажни сусрети, којима је ового-.

дишшви нет спортски програм % биловао, осетно су допринели по дизању маших спортова, Алт пре „свега сви ови успеси су реалан опраз брите коју народна власт води за. развој „фискултуре и спорта у Надим оемдви.

Марјан | Стипетић, који је победио У| четири дисциплине, поститао је У | изванредан || резултат. Овим резултатом Сти- | петић је дошао на осмо место У |

је Мародно позориште, Уугословенско ми Београдско драмско позориште лутака, културно уметничка друштва „Братство“, „Иво Лола Рибар“, „Абрашевић“, ,„Ђока Павловић» м друга. Истовремено одржавају се фискултурне приредбе и То: бициклистичке трке, коњске трке, атлетска так_ мичења, Ффутбалске утакмице итд. оргапизовани су излети на Кошутњану им Авали. Позвато је 200 пионира из индустриских ден тара и радних задруга у госте београдским пионирима, У току не деље посетиће најбољи пионири партиска ми државна руководства,

као им седишта масовних организашија. МШосетиће м мајке народних хероја.

У недељу 75 септембра отвори

ће се налалр на Та Мајдану, који ће трајати за време целе недеље, Поред разних забава за децу спрмљени су на вашару дечји ресторани и продавнице дечје конфекције, текстила, 0– буће, школског прибора, дечје литературе мо играчања,

У понедељак 28 септембра одр-

жаће се предавање за градски

ажтив жена са тешом „Брига нате народне власти о деци ед ослобођења до дишу“,

мстета даша стварају са изложбе у дечјим диснансериша свих јона н радионина дечјег рубља у улици Филипа Кљајића У четвртом рејону.

У уторак 27 октобра отвара се дечји ресторља у преуређеној че кабници „Мајка и дете» на Глав ној београдској лезничкој станици. Уређење чекаонице стпровео. је Градски одбор Црвеног | крста, у

метота дана одржавају се родитељски састанци у свим с де-

6"

У Врњачкој Бањи, Херцегновом завршени су полу. финални турнири за овогодишњи шампионат ФНРЈ у шаху. Такми.

Сплиту и

мења спроведвна У најбољем реду, показала су да се квали-

Сви учесници су — посведочили лепо теориско внање, а често су · примењивали и властите гебри.

„Међу мимијатурама (кратким партијама) истиче се кратка пар. тија Јеношенић = инж, КЖиндиј из дбветог кола полуфинала у „Сплиту. Прни је применио скап. динаноску опорану, зли је нетачно

Квалитетни шах на пол | финалним туримрима

фет нашег шаха стално | уздиже.

Др Марија ГАЈИЋ

чјим јаслама на којима ће ле мари одржатати предавања 0 не зи деце. Џ

У среду 28 септембра одржа. вају се свечане конференције у свим рејопима на којима ће се предати дипломе ш поклони кама, које су најбоље однего! ле н у Социјалистичком духу в питале своју децу. Хом при ком наградиће се и најбољи жбепици из устанора дечје за« штите. На овим конференцијама одржаће се предавања са темом „Брига наше народне власти о деци“,

У четвртак и петак 292 п 34 септембра одржавају се треда. вања на народним универзитете ма; по жредузећима, школанша и обдаништима за родитеље из 6 ласти васпитања ин образовања деце. У исте даше заказани “ састанци социјалних и старатељ. ских актива у себим рејонима У цељу обраде „Основног занона 0 односима. родитеља и деце“,

У суботу 1 октобра отварају се ново израђене дечје јасле ма Ка. рабурми, Трећи дечји диспансер у Седмом рејону мн Станица 3а ' сакупљање женлинот млека у Де чјем диспансеру Осмог рејона У Земуну. "

У недељу 2 оптобра приређују беотрадски пиопмри пријем Ру ководилаца _ Тартије, народних власти ми масовних организација | У Београдском о народном позе | ришту на коме ће – ппопирско културно друштво „Бошко БУХА“ | датк комад „Златна медаља“

У понедељак 3 октобра 0 ће се састанак Градског ОДООР за прославу Дечје недеље који | ће размотрити поститнуте 4 тате такмичења и доделити 1 хвалнице најбољим дечјим Уб новама м радним колективи —

Градски одбор за прославу. Дечје недеље

играо у отварању и брзо у Бели: Јаношевић — прим МУ | Киндиј

1. ед—е4, дп—45; 2. 64:45, Р9 Је 3. 561 63, раб--а5; 4. 42944, 5. раз—ћа, зђе—а7; 6. пас 66: 7. рво—ез, тив=ђа; 8. Мо Бев—-е7; 0. 581—43, 65:84 Ма --а5! тлааа +; ла 818:42, 55 12. вег—е4, рсб—«6; 13. 169" + Га5у 14, вез—16-4, кев—48) 15 7 аб, вет:а5; 16. 0—0—-0, ТО 98 а ред—-43, ст—66; 18. та 89 19. рез—46 47, 'Тев—-е7; 20 7. Гев—е6; 21. Тереб. СТ ргедије |