20. октобар
| м 54 . ф
' . Борислав“ Ивков, омладински првак Југославије Игра на десетој плочи у екипи наше репрезентација у мечу против САД
и И
РАЗ ГОВОРИ
__ ЈУГОСЛОВЕНСКА
пред својим најтежим задатком
..:
ПАОЛА
Нестручно лечење штетно је и опасно
ЕДНОСТАВНО, нестручно и просто схватање лечења — као што се види из примера које смо дали, као што га многи схватају, свесно или несвесно, заинтересовано или не јесте појава врло раширена код нашег дела народа. Готово сваки човек сматра за потребно, несвесно, чак и
америчким. Према распореду такмичења меч почиње данас, у су-
боту
подне по нашем времену, односно У десет часова пре подне по њујоршком времену. После уобичајене кратке свечаности у Београду и У Њујорку почиње игра Првога дана нашти мајстори имају беле фигуре на; парним таблама (2, 4. 6, 8 и-10), а Аремирканци на непарним.' Другогдана, у недељу 12 фебруара, настављају се прекинуте партије из првог круга, Трећег дана такмиче-
добронамерно, да даје савете како да се неко најбоље излечи — некада то раде безобзирно и у присуству лекара. У томе има много наивности и примитивности или неоправдане тежње за важношћу. Таква пракса нестручнга, површна, подржавана је на жалост од лаковерног света. Свет често олако прима савете у болести од нестручних лица. Можда и мноти лекари нису нашли прави пут и начин да створе поверење у науку, у медецину. То ствара и одржава многе заблуде у нашем народу у питањима хигијене, здравља и лечења. Лекар у свом позитивном раду наилази на велике тешкоће баш због ових заблуда. То проузрокује непотребна и штетна лутања болесника, место да се обрате лекару у право време по свим питањима здравља и болести. Међутим, ти исти лаковерни људи, кад им се поквари сат, например, они га однесу часовничару — стручњаку — а нису свесни да је механизам човека много сложенији и да захтева много више стручности
Али поред ових наивних, чак и добронамерних, има једна група људи који због специфичних околности злоупотребљавају и то неолговорно ову општу појаву лаковерности 6олесног света и то се некад кобно свети. Обична је појава да извесне бабице преузимају улогу гинеколога, да лече женске болести, да врше побачаје, итд. Честа је појава да неки болничари „ординирају“ и да „знају боље да лече од лекара“. Још је че-
“ шћи случај, нарочито у унутрашњости, да се болесници обраћају апоте| кару за лечење, и ови поступају као
нису
дија дата
Ка
ња. у понедељак 13 фебруара, игра се други круг у Коме Југословени имају беле фигуре на непарнимта“ блама (1,8, 5, 7. и 9), а Американци на парним. Четвртог дана, у уторак 14 фебруара, играју се недовршене партије другог круга.
Радио ће повезати људе Који СУ удаљени једни од других многе хиљаде километара и који се никада
ћи радију они ће одмеравати своје снате и показати која је земља 60оља у шаху. Меч ће имати потпуно нормалан изглед, јер ће бити постављени шаховски столови са фи-
ликог мајстора др Видмара. Ово претставља нсво признање и почаст г5ликом мајстору др Видмару који је пре две године био врховни су-
ски савез Југославије са своје стране одредио је Као заступника у Њујорку интернационалног мајстора Кмоха.
ко се сазнаје из Њујорка, аме- — спех.
но коментаришу рецепте и савете
"нвповерење у медицину као наукуи "у лекаре као њене извршиоце. Апотекари су уствари извршиоци на-
~
"здравља и болести су једно велико;
јеви надрилекарства по малим ме-
“ Здравље је највеће богатствб и о-
ди. Надрилекарство, нестручност, по-
да су лекари, или да јавно, негатив-
лекара, и на тај начин повећавају
редбе лекара. Изко они справљају лек, иако они знају само донекле својства лека, они у ствари немају никакве везе са медицином и то им не даје право ла се мешају у посао за који се нису спремали. Напротив позвани су и имају дужност да се боре против нестручности и заблула, јер они немају оправдање да су нешколовани и прости људи, г
Познати .су добро и многи случа-
стима, селима, па и у већим градовима Овакве појаве биле су увек штетне „али 'се нису озбиљно и плански сузбијале. · Данас, међутим треба свакб да схвати правилно своју дужност и да ради оно за што се спремао, да се у свом послу усавршава и да буде користан и себи и својој околини, Треба свако да попринесе да се Заблуде отклањају, па тако и
' |
А
историји нашег шаха по први пут је организован међународни меч преко радија, у коме се најбољи југословенски ·
мајстори такмиче са најбољим
11 фебруара у четири часа по-
видели у животу. Благодаре-
меч-турнира петорице кандиза светско првенство. Шахов-
МАЈСТОРСНА ЕНИЛА__
рички функционери и, чланови ски“ пе озбиљно су схватили значај о"вога сусрета и за такмичење сучи+нили обимне припреме. Познато је да САД имају. после Совјетског Савеза, најбољу шаховску екипу на "свету. Међутим нагли напредак ју"тословенског шаха, нарочито после“ победа у међународним сусретима „са Мађарском и Чехословачком, по“ ставио је питање другог места У.
"светској рант-листи. То значи даа-. мерички шахисти морају да бране своје позиције у међународном шаху, постигнуте после великих успеха на предратним олимпијадама, А за нас је овај сусрет уствари нова проба вредности југословенског ша“ „ха и евентуално његова још вреднија афирмација на пољу међународног шаха.
Шаховски савез Југославије велику пажњу је посветио техничким припремама, у ком циљу је извршено више проба, Важно је билода“ наши организатори стекну потребна искуства и да пренос потеза тече без застоја. Да је у томе било успеха, посведочио је пробни пренос по“ теза у једној партији између Београда и Њујорка. Партију је у Београду итрао. мајстор Божић, а у Њујорку мајстор Бател, уредник часо“ писа „Чес ривју“. После два, часа,
АН етренице, сипа крупан ноћ, као пљева из вЈ
бЕлјег сипа и мете, а ипак не може замести сви-
јета; ждере га нагло незаситна, и још увијек од-
Свећ топла земља. — А онда наједном снијег стане:
Небо поново поста високо и кедоотитнон. „Дунуо = у мих неколико сати приј Е; 2 јако сјеверњак, па у сами олико сет лотворан М жи.
ва овао сва црна дебла“
ковали и
пре ај Бр бев 1 лево. стакло ок == рови хладно, свјетлу :
=, о њи грање; и то стаклено грање сада на вјетру Х2 клопара и клопоће попут мртвачких костију. из Нана = Смрзнута шума постаје непријазна. _ Накостри, у тла птица није стању | ЊЕ тилен псе да Јаве до разасутих по тлу сјеменки из 'ских трава, па цвркуће од јада, тужно, изнемогло цврку :; и лисица“ се извукла из вододерине. Очи су у ње гладне пл у опаке, по риђем крзну ухватили 'се ледени звончићи; а = се шуља, страшљиво се осврће — ледени звончићи звец ају =ена репу и под трбухом као струка од стаклених зрнаца; д Ни ' == ље звјера очима — залеђене гране клепећу страним игре = 'Залајат ће најпослије промуклим, злим гласом у туробно Севече и одшуљат ће се страшљиво шибљиком према селу. « Зи Туђа је и непријазна та ледена шума. А кад се на небу =- попне рани мјесец, она у хладном сјају мјесечине дође још == тчепријазнија, још леденија.
= Дјед Мишко Брдар прошао је опрезно цесту, мимоишао == јункер на. цести и други, ограђен нашироко жицом, при ==ерху винограда. Онда се брзо спусти низ бријег и, кад се ="дочепао брезова шумарка, одахне. „Добро је, Мишко“, рече = сам себи; „добро је“. — Најрадије би смјеста запалио лулу ==и сјео спокојно у црну сјену грма да одахне, да даде маха шзадовољству што је тако сретно прошао најопаснији дио ==тпута, Али, није било могуће, Не, није било могуће, Тамо, 54У Окружном одбору, рекли су овако: „Нашим друговима који штампају летке однијети треба тубе црнила. Што веЗлишт Смјеста их треба однијети“. А Мишко је, пошутјевши :-мало, рекао; „Та однијећу; како да их не однесем!“ — Ето, 22и сада он носи те тубе црнила, пун их је ранац, помало
већ тиште и жуљају плећа, али хитно је — рекли су; па. колико је проба. трајала,: повучено кад је хитно, не можеш онда пушити лулу и дангубити!
је 17 потеза и у изједначеној позицији мајстори су се сложили на реми. Пренос је одлично функциони-
сао, Радиотехничка служба била је == цатлух, посустао од животних тегоба и година подједнако; на пуној висини, а исто Тако служ- -а и слабо је одјевен. Иде и мумља: „Еј; куд се метнуло
= Зато смјеста пође даље, њишући се понешто смијешно на орасклиманим ногама. Иде, а вјетар звиждећи шиба ниско грмље, штипа и сатризе по читавом тијелу, и пјева: Зиму носим, лед вујем, шахугуху-ху-хууу!. .. Проклети вјетар!
Сјар је Мишко: сав некуд згужван и мали, крезуб и
ивиевииитилил» 45 ан ЈЕ
ће препући од смрзавице. Тако он осјећа.
ситним кљунићем прокљувати
ашљају о оном што је некад било. Ако пак не сједе у, з8-
"против законите се државе уротио“.
ба шаховских функционера. (секун“ даната, контролора итд... __
У многим већим местима наше земље организован је пренос такмичења, који се врши на великим демонстрационим таблама и уз тумачења најбољих стручњака, У Београду ће љубитељи шаха ток такмичења да посматрају у биоскопу „Београд, у Загребу у сали Глазбеног завода, у Сарајеву у сали Фискултурног дома итд. Радио-Беотрад даваће повремене извештаје, тако да ће шахисти широм земље моћи да прате ток меча:
ГАМП она ба
22 вост. „И онако нећеш етићи на циљ“.
= ља. „Нећеш стићи. Не можеш. До кабалске воденице има
Наши мајстори обећавају да ће се заложити пуном снагом да по стигну што бољи резултат. Они су свесни тежине задатка који их очекује у сусрету са најбољим америчКиМ репрезентативцима. Пред микрофоном Радио Београда наш државни првак Глигорић је изјавио
са већом турнирском праксом и већим међународним реномеом, алида = насом!“у — не дају му никако мира. Како би добро било
авио и 60 рат
| 2Зоно некад, Што ти је мени, мили мој, било некад као срњаж == вагребеш — само се пара пуши из тијела. А гледај ти сада, ај, ај!...
=" Јадикује он тако наглас, самом себи јадикује, почесто : шштрља укочене прсте и дува у њих, али једну мисао не мода су на америчкој страни мајстори = же никако истјерати из главе. То је мисао о — лули. На
дугом камишу с новим рогом, издјелана властитим рукама == од здраве вишњевине, та лула (и дуванкеса с љутим „арба-
== креснути кременом и запалити! Пустити танку струјицу
је наш шах последњих година од 2:дима из угла устију и пљуцнути послије тога! ослобођења напредовао гигантским =
= Али дјед се напасти треса што је могуће одлучније. = то не може бити, Мишко; не може! Само глупим жељама
корацима. па да према томе југо- = завараваш своје старо срце. Јер шта су оно рекли другови
у Одбору, а7 Рекли су: Жури се, Мишко, о теби овиси, да
словенска Репрезентација претста- Шли ће наши другови моћи штампати летке или не. Макар вља прилично равноправног про= ноге поломио, веле, али се жури и жури... Дабоме, о лет-
ишл . . У == цима се ради ,а летци — еј, мој куме! — нису мачји машаљ; гурама, Ри и, ин тивника америчкој репрезентацији. Ш'летци — охо, то су велика ствар... њи Мишко се одмах заставицама, једино што ће се наши ј = као мало занио, забио главу међу рамена и корача хитро ћ 6 5 а ки Глигорић је закључио да ће борба и ситно, ваља се поскакујући попут пања кога си гурнуо мајстори орути а "невидљивим бити веома тешка, а да се не може = пизердо, а тубе у ранцу мијешају се и сударају као слијепи = мачићи, противницима. предвидети ко ћебити победник. Са = је он дете, жури се: најпослије ипак посустане. е к ска едера а : = „„да ми је бар запалити лулу", тврдоглава се мисао. наАмеричка шахов федерациј мишљењем Глигорића сложили су враћа упорно као смрт, „лакше би ми било...“ за свог претставника и судију меча се такође у својим изјавама пред = И тако је дошао и брви., У глупој шуми испријеј == чила се она, црна и грбава, над каналом узбуркане воде у Београду одредила је нашег ве- _ микрофоном Пирц и Рабар, Најста- :=- која преплављује обале и свјетлуца на мјесчили као рви:
рији члан југословенске екипе Бо" 2ливени ескоруп. „Пријећи ћу преко брви“, вели Мишко гле: 4: ,
= "дајући под ногама ту узаврелу бујицу; „пријећи ћу и на
ра Костић је рекао: „Познајемина- .-- концу конца, ипак запалити проклету лулу, потари је свети
4
= криж, па макар се одмах небо срушило на мене!“ ИМ он од-
ше и америчке шахисте. Ако СВИ лучно закорачи. чланови наше репрезентације буду играли хладнскрвно, борбено, можемо очекивати повољан резултат“ Млади мајстор Матановић је. у име своје и свога друга Ивкова, нагласио да ће обојица уложити сву снагу да постигну У"
“ Одлучно закорачи,.и.., Касније се тек извукао из воде, стресајући се као мо-
без треме и шшхар пас. И као мокар пас зацвили дрхтурећи на жестоком
==вјетру, који је нагло претварао у лимени оков водом напи= јене, биједне прње на њему. Како је то билогт Што се догошдило:... Нејасно! Потпуно, потпуно нејасно! Као да се и шунутрашњост његове лубање напунила водом, па се тамо шитро скрућује, смрзава... Еј, Мишко, јадни, стари Ми+ У глое .
= Сада каса просјеком (као изнемогло, дотрајало, одви=ше старо кљусе) између узбибаних зидова брањевине, и саМо једно зна: посустане ли. смрт је сигурна. Зато он неће,
„осјећао је како у жељезном стиску пуцкетају смрзнуте
Изшбљене спава љекају фласнине
рани темпо градског живота често повлачи за собом и непријатно“ сти. Многи грађани губе и 5460. рављају своје ствари по саобраћајним возилима, ресторанима, надлештвима, по биоскопима и по улицама. Није нимало пријатно изгубити
_ драгу успомену, годинама брижљиво
заблуде о здрављу и болестима, јер 5'
је то: у интересу како појединаца тако и народа. а ин 3
Држава данас чини огромне налои а створи широку мрежу народних амбуланти, поликлиника, болнида, клиника, санаторијума и бања, да створи целокупном народу могућност правилног лечења и праву и стручну заштиту здравља. К.
но не сме да буде ловедено'у опасност од нестручних и несвесних љут
вршност и једностраност по питању
зло на чијем сузбијању треба. ла раде више но икад сви који су за то позвани, а у крајњој линији сваки просвећен и добронамеран грађапин наше земље, мталЕн жајн Др. В. Т.
|
мољење“ =
с“ = =
а =
ми,
По Ј
ма =
= = = = = = па = = = за ка ва ја = = = = = = = = = = =
чувану, или скупоцени накит, готов но вац илн какву другу потребну ствар. Но, када би сви људи били поштени и савесни, па нађене ствари одмах предавали властима, тих непријатности би било далеко мање, очи
Има људи који и не знају да у Београду, при Извршном одбору Народног „одбора, још од месеца фебруара про шле године постоји Биро ·за нађене стварн, који се спеџијално бави тим пословима: прима нађене ствари, про»
_ налази власнике и предаје им ствари __ва које су многи од њих већ сматрали
да их никада више неће добити. датим, да има знатан број поштених трађана
__који нађену ствар одмах предају вла, „стима, Ту .нма људи најразноврснијих
ванимања, увраста и имовинског ста-
_ња —од Ђака“ основних школа, па до „старих домаћица и пензионера.
_ | Поступак: са нађеним стварима
„Сваки је грађанин. дужан да нађену
_ ствар преда најближој станици Народ“
не милиције, рејонском народном одбо“ ру илп директно Бироу ва нађене ства“ ри, који се налази. у Узун-Мирковој улици број 1. Бироу се достављају и све оне: ствари које су предане мнљпџпији или рејонским народним одбори,
„ма, тако да је-то-местотде-се- стичу све, >>
нађене ствари. у Београду. Власт је ду“
жна да прими нађену ствар, да о томе изда потврду палазачу, па да предузме мере за чување ствари и проналажење лица које ју је изгубило, :
Налазак свих ствари сбјављује Биро на својој огласној табли, а ствари, од веће вредности и путем огласа у днев пој штампи. Али, и поред овог објав. љивања, мноти уопште не долазе у Биро да се распитају за своју ствар, нако би требало да ту најпре дође сва: ко ка изгуби неку ствар. Ако се лице, које је изгубило ствар, не јави у року од тодину дана од дана објављивања наласка, нађена ствар постаје опште“ народна имовина.
Налазач изгубљене ствари има пра-
_ва на награду у висина од. 15%0 од вредности ствари. Али, онн који доносе _
властима нађену ствар ради предаје, обично св одричу тога'свог права, сматрајући предају ствари свбјом човечанском и грађанском дужношћу. Тако, је Урсула Тодоровић,“ домаћица, предала златан женски сат, не тражећи никакву
· награду, Бранко Вучковић, контролор
Градског саобраћајног предузећа, пре: дао је мушки златан сат, Стеван Мило. сављевић, милпцнонар, женски златан сат и новаџ, Живојин Михајловић, ми'жиционар, око. 11,000 динара, итд. Занимљив је пример једног малитана — ђака основне школе. Он је на:
"-шао пакетић са 16.000 динара, Своту
од 1.500. динара је потрошио на био“ скоп пи на колаче, а остатак је донео Бироу, искрено признао да је нашао 16.000 динара. али да је 1.500 динара потрошио и да сматра да му то влас ник неће замерити. Власник, међутим,
ви данас још вије дошао по изгубљени
вовац.
| титана + "У БИРОУ ЗА НАЂЕНЕ СТВАРИ
Скупоцени накит и златни са>
тови чекају власнике Људи губе и заборављају најразно“ врсније ствари. У Бироу се данас на лази свота од око 140.000 динара гото• вог новца, ту има златних мушких Н женских сатова, златног прстења са најскупоџенијим камењем (бриљантима),
млнђуша, ланчића, наруквица, бурмип ·
разног другог накита, Поред тога, мно штво других ствари: бицикла, електри“ чних пегли, кухињског посуђа, кофера са, стварима, пакета са дутшецима, [тор гтанима и јаступима, кишобрана, капу“ та, хаљина, шешира и капа, по једна инпела или по једна чизма, скупоценог крзна, балон мантлова, разних кључе ва, чак и једна фотеља и вештачке ви. лице.
У дневној штампи често нанлазимо на огласе којима неко објављује да је изгубио ту и ту ствар и моли налазача да му је врати. Међутим, он не дола»
ви у Биро да се ту претходно распата,
иако је највероватније да ће бат ту наћи своју ствар.
У току прошле године предато је Бироу 1.443 разне ствари, а власници су подитли свега 416 ствари. Остали се нису јављали, а њихове се ствари још
· очима. „А ја сам стар, је лит И тешко ми је било, и лулу ни“
увек "налазе 'у Бироу. Међу власницима
су сигурно и многи из унутрашњости, који су ствари | изгубили у' Београду, када су ту долазили радн свршавоња својих послова. И онп могу добити о бавештења у Бироу.
_Интерес је свих људи да се упознају са пословањем Бироа: оних којн губе ствари, да би знали где да их нађу; а оних који их палазе, да би знали где треба ствар предати и како испунити своју грађанску дужност, |
дару! Он је свој задатак извршио како треба!“
денице учинио пртину, а под прозором, гдје спава млинаро= ва цура, утабано чак читаво гумно. Онда је траг одлучно.
забринуто шубару с је 5 >: зорно траг. МЕ
та је он извршио у једној ноћи и у једном дану.
.
%
4 . не смије посустати. Каса и каса, осјећа како му дах запиње у тла поште се и кркља као вода у преуском грлањку чутуре, осјећа како се лимене прње на њему леде све јаче, али од касања не расте топлина у тијелу, него нестаје брзо, туби се, смртна студен увлачи се у утроби, још Мало и срце
"И јер тако осјећа, последњим снагама појачава јадни, климави, старачки кас, а пред очима му-сијевају жуте-и. плаве звјездице, читав, ватромет шарених звјездица.
И онда је почело привиђење.
У силном замаху вјетра скочио преда њ — он: длакав, с репом међу ногама, сав покривен ињем, црвених очица, без трепавица, с кратким рошчићима на избоченом ниском челу; скочио и запухнуо га. изблиза смрдљивим дахом. „Пих, пих“, нацерио. се подругљиво, „што. си то наумио, старит Мене си наумио да побиједиш, ухуј!“ И глас му се расплинуо на вјетру. _. 4 а
„А ти си то, црнит Ти си дакле тај, који ме је намочио у јарку:“ | . 2
„ја сам те намочио, да! Ја сам ти подметнуо ногу на брви, глупи старчићу! И ја ћу те ево наскоро претворити у страшило од иња и леда, ухуј!“ =
„Нећеш, враже! Нећеш ти мене никада претворити у страшило, ма хиљаду пута био и сам враг!“ о
„збиља нећут Како то" А једва већ мичеш петама, будало! Још мало! Још сасвим · мало!... И луљу ћу ти, да знаш, утакнути у ждријело! . : ,
ик за зубе, наказо!“ у На: сат А зар ти је требало тогат Сви честити
старци сада сједе у запећку, пуше, кашљуцају, и разми-
пећку, онда с бабом леже под губером и тријебе бухе. Ево то Радо Нови старци у оваквој ноћи! А тиг Партизанима тубе црнила преносиш, јуначиш се, курир си постао,
„Аха! Сада знам, да су усташама савезници — врагови!" „Поуздани савезници, дакако! за : : „Далеко ће с њима дотјерати! „Зашто и и би7 МЕ о салате У пакао дабоме; та Ј Ђаво се МЕ уфио Сијевнуо црвеним очицама, накостријешио длаке на хрштењачи, подвио реп и ударио твко силно копитама о земљу, да се залеђена груда распрсла у облак, као дим ситне прашине. Поскакивао овако љутит неко вријеме, трзао мачјим репом, шкргутао зубима и плазио дуг, шуљаст језик (из рада му је заударало на крепану мрцину), а онда се опет узтобочио пред дједом, али није имао снаге да га заустави. Дјед само забио главу међу рамена и, онако залеђен и смрзнут, трчи и трчи; трк му је климав, разглављен, али он ипак трчи. _ ЋЕ „Ти стани!“ викне враг изгубивши најпослије стрпљи-
„Мислиш7т А ја велим, да хоћу!“ о - иТврдоглав си.“ Под копитама је бијесно звонила зем-
још: километар пута, и тамо те неће дочекати другови, премда те нестрпљиво очекују. Неће те дочекати ни ове ноћи, ни никада. Остат ћеш ,„на пола пута као хрпа смрзнутих, ињем покривених прња.“
„Лажеш. Домоћи ћу се ја кабалске воденице још прије зоре.“
„Но добро! Можда ћеш се и домоћи! Али само под једним увјетом,. .' ~
„Под сваким увјетом!"
„не, кажем, само под једним!“ Дуге му се ушке прилијепиле уз шију, црвеним језиком лиже свијежи обраслу брвду и врти, проклети, репом подмукло као мачак. „Доћи ћеш до кабалске воденице“, вели, „али само под једним увјетом: одбаци одмах овђе ранац!“
„Ранацт Никада!" он
„Зар ти је тако срцу прирастаот" ЈУ]
· „Дабоме да ми је прирастао. Због њега сам и пошао на овај пут. И њега ћу предати заједно са свим тубама точно на број — друговима, који те тубе требају због свога посла! Предат ћу га, па макар ми се сви врагови истрије. чили на путу!" ! 5 : ЈЕ
„Полудио си, Копитама ћу те..."
„А ја ћу тебе ногом!“
н„Роговима ћу...“
„А ја тебе шаком!"
„Бацај ранац!“
„Нећу.“ % :
И они се почели рвати. Рвали се, рвали, онда лдједу рвање дојадило. Раширио укочене прсте, напунио „плућа зраком; узтобочио се, одупро се Чврсто ногама о земљу, и тако дивљачки пограбио наказу, да је смјеста зацвилила од бола ситно као псетанце. Дјед је стискао све јаче и јаче,
длаке, како се повија кичма, а онда још крајњи напон, још... Враг је најпослије тешко уздахнуо и зашутио.
Опет је дјед слушао, како вјетар махнита у шуми, повија и ломи смрзнуте гране. Затече се, гдје клечи пред неким бусеном, дише тешко, а из чврсто стиснутих шака стрче преломљене бодље осушене леденом цаклином пресвучене шумске траве. Погледа као чудећи се те шаке пуне траве, сјети се на једном свега = и пута, и туба у ранцу, и дру“ гова који га нестрпљиво чекају, па скочи хитро попут кривца и настави кас кроз шуму, коју је ломио и тресао по пеое вјетар, сопћући неуравнотежено као прошупљени мијех... и
Дебела кћи кабалског воденичара у саму зору изашла из Млина. Она је заправо без разлога изашла. Бијаше још буновна и топла од сна. Погледа низ вјетром -брисану, ињем и ледом покривену голу пољану, и — ни сама није знала зашто — дође јој наједанпут жао људи који сада немају свога дома, ни огњишта, или напросто немају ни најбједнијег кута гдје би склонили главу. Буде јој тих људи истински жао. Добро је срце имала та млинарева кћи! Буде јој жао људи и јер је имала добро срце, она је чак била склона због њих пустити и једну сузицу из ока. Принијела је већ руку да отаре ту сузицу, али — бацивши још једном поглед низ пољану — предомисли се. Пољаном је поскакивао шумски пањ човјечје висине сав покривен ињем и ледом; поскакивао је и посртао, а циљ му је без сумње била воденица. „Ајаој!" јаукне у себи воденичарева кћи.
И одмах се сјети онога што се догодило јуче. Дуго се скањивала, дуго је напасти измицала, али је јуче попустила, па ју је ковачев син из Отока изљубио пред кућним вратима толико колико је само хтио; доста је времена још послије = тога морала отирати с лица гараве трагове ковачевих прсти- = ју. А сада, ето, низ голу пољану, у вјетру и леду, долази грдно = страшило да је на концу конца казни за све... Била је дебе~ = ла, добра срца, али и глупа та воденичарева кћи! |
= _ Но дјед није њу ни примијетио гдје дрхтури и цвокоће = зубима и стоји непокретно на мјесту као да ју је нетко тамо = прилијепио. Он само муне мимо, звонећи бучно лименим пр- = њама на себи, и удари тако жестоко по вратима, те се учини- = ло, "Ео Де“ је Мајр У близини опалио топ.,, „~
да се с особитим задовољством раширио по
јагодице му се запрвењеле од топлине и те кога Пал РБ пуши лулу и приповиједа. Слушају га сви; и шутљиви, мрки воденичар с високом штубаром на глави, и његова жена = која мијеси тесто па су јој руке брашнене до 'лаката, и = ковачев син који збуњено цури помаже руљити кукуруз иг притом јој крадомице дотиче руке, и пет другова из Про-. подјела Окружног одбора, који су начас прекинули посао, ис сви га они слушају, а то дједу годи што га тако слушају, па Привовиједа нашироко, везе кићено, с потребним
Приповиједа он како су управо њега одабрали (геј, мој = куме, није то' шала!“), да изврши тако одоговоран а 5 као што је преношење црнила за летке; како је прошао по-. ред усташких бункера, испред носа им је прошао, и још. је бандитима притом показао фигу; како га срушило с брвиу= воду; и како се је — буди бог с нама — борио са самим не- = частивим, и како га је најпослије савладао, до грла га је на- = се оирануту земљу. „И тако, додаје на концу самоувје- =
, ам задатак извршио. Јесам ли за = или ние „58 рг м задатак извршио =
„јеси“, веле другови из Проподјела, „Јеси. Што је истина, истина је, јер да тебе није било, богами не би било ни ле- = така.., „И показују свјеже комаде лијепом црном бојом = отиснутих Прогласа. народу. „Свака част и хвала дједу Бр- =
мини наново авиона аи
ти
'"
ВАВА пи
„Јесте ли сада чули“ обраћа се дјед воденичару и његовој жени, сваком посебно, затим њиховој кћери и Млвдому ковачу, који се изненада силно збунио. „Ко може рећи, да стари Мишко Брдар није извршио свог задатка“
„Боме нитко,“ веле они.
„Дакако и ја тако мислим: нитко! „циједи дјед ријеч по ријеч и све испод ока мјери ковача, који не зна а а с
сам смио запалити, је лит А толико још дерана има који не знају камо. би са својом снагомт“ Разљутио се. Почео нагло пуштати кратке димове из луле, а све погледава испод ока момка који се зацрвенио као пуран, најзад пљуцнуо .презирио у великом луку и зашутио,.. „ У До другог јутра запао снијег. Нетко је од Отока до во-
кренуо пољаном према шуми. „Ко је то само био" мислио је ујутро млинар
Хјед Брдар лукаво сакрије дланом најежени брк који =
му је задрхтао од смијеха. Касније истом рече цури: „Ајде =
не плачи, будал деран | „+ Оудало! Та вратит ће ти се као командир,,. онај
и
Ето, и то је био други задатак дједа Мишка Брдара во 2
и
Еп
Иван Дончевић
ж Литија ара“
Београд 11 фебруара 1950 године •» Одговорни уредник Дра»
тутин Шолајић, Улица Драгослава Јовановића 1/Тту " теле.
фон 20-443 "• Чековни рачун 103—90 60386 • Поштански фах
152 • Штампарија „Борба“ — Београд, Кардељева 31. Руко“ . писи се не враћају