20. октобар
Е 4 У" Ре ои АЕ х > | орш МЕ с Зе ар 11 || "ПГ а конференцијама које су одр__БГ | жане у основним организаци= јама Народног фронта у читавом граду, извршено је предлагање народних одборника за Градски. "и рејонске народне одборе. Предлатање је вршено уз велико учешће чланова Народног Фронта на кон|| ференцијама и уз живу дискусију || о појединим кандидатима. 0 __За Градски народни одбор предложени су следећи кандидати: _ Први рејон __1. Југовић Миодраг, професор, 2. зорђевић · Миленко, радник, пове_рен за угоститељство, 3. Ристић Божидар, службеник, повереник за трговину и снабдевање, 4. ПШлаовић Радомир, редитељ Народног позори"шта, 5. Аћимовић Риста, службеник, 6. Стефановић Риста, вицегувернер Народне банке, 7. Гргић Иван, судија, 8. Бабић Ана, правни референт, 9. Савић Милан, зуботехничар, 10. (; вић Нинко, претседник ИО"НО-а, 11. Дацић Радован, намештеник, 12. Опсеница Данило, кројачки "радник, 13. Шавловић Косара, текстилна радница, 14. Матаија Сима, " фризер, 15. Милошевић Чедомир, намештеник, 16. Софтић Миодраг, „радник, 17. Јовановић Милка, радница, 18. Била Шетар, радник, 19. Добровић Никола, архитекта, проф. Универзитета, 20. Стефановић Душан, службеник, 21. Недељковић др. Душан, професор Универзитета, 22. Јанковић Светозар, радник, 23. Цецић Марија, радница, 24. Радовановић Рада, радница, 25. Кошчичарић Јела, текстилна радница, 26. Миленковић Божидар, радник, 27. Вучетић Ђура, трговачки помоћник, 88. Буљановић Павле, официр ЈА.
Други рејон —
1. Бошковић Момир, радник, 2. ЏПурић Данило, студент, 3. Ванић Мирко, браварски радник, 4. Тишма" Бранко, словослагач, 5. Петровић Вељко, књижевник, 6. Кићевац-Дедијер Милица, службеник, 7. Максимовић Десанка, књижевник, 8. Максимовић Божидарка, директор гимназије, 9. Каковић др. Вик, лекар, 10. Стојановић Сретен, вајар, 11. Сомборски Милош, архитекта, 12, Аларгић-Стамболић Јудита, текстилна радница, 13. Пантић Добросав, службеник, 14. Продановић Милица, службеник, 15. Вуцелић Воја, радник, 16. Најдановић Бора, радник, 17, Ђакулић Стеван, словослагач, 18. Красоја Лазар, радник, 19. Покрајац Марија, радница, 20. Шауновић Милица, радница, 21. Вуковић Ивка, службеник, 22. Гајић Никола, новинар, 23. Тркуља Вера, службеник, 24. Манић Љубица, учитељица, 25. Петровић Ратко, радник, 26. Шљивић Сретен, професор Универзитета, 27. Стаменић Милан, службеник.
Трећи рејон —
1. Радуловић Миленко, директор предузећа, 2. Михић Љубица, учитељица, 3. Кушић Јелисавета, службеник, 4. Рајтер Јаша, помоћник министра, 5. Бесаревић Мирко, службеник, 6. Деспотовић Васа, часовни"чар, 7. Ивковић Љубомир, пуковник ЈА, 8. Милошевић др. Ђуро, лекар, 0. Павловић Душан, службеник, 10. Поповић Јован, књижевник, 11, Прикелмајер Јосиф, апотекар, 12. Миндеровић Чедомир, књижевник, 13. Булатовић Слободан, службеник, 14. Станковић Душан, професор Универ зитета, 15. Ломбар Блажо, генералмајор ЈА, 15. Никезић Марко, студент, 17. Филиповић Миодраг, радник, 18. Шолајић Косара, радница, дванаест пута проглашена за ута“ницу, носилац Ордена рада ТД реда, 19, Адамовић Милисав, радник, 20 Војновић Василије, радник Речног бродарства одликован Медаљом рада, 21. Срнић Јелена, службеник, 22. Вукотић Дар, домаћица, 23. Достанић Милорад, службеник — машиновођа, 24. Дисић Ранко, радник, 25: Парошки Милица, службеник, 26. Сарић Јуре, радник, 27. Стојаковић Славица, домаћица, 28. Милутиновић Милица, службеник, 29. Беровић др. Радивоје, лекар, проф. Уни+ верзитета, 30. Радуловић Стојан, геометар. Четврти рејон —
1. Живковић Милан, апотекар, 2. Стојановић Братислав, архитекта, 3. Милијановић Станислав, публициста, 4, Николић Драгомир, службеник, 5. Митровић Влада, студент 6, Ловрић Јован, с“ ужбеник 7.
. Шапинац Димитрије, пензионер, 8. Јовановић Загорка, службеник, 9. Шевић Мирко, браварски радник, студент Високе техничке школе, 10. . Јовановић Мираш, службеник, 11. Ђаја Милка, професор, 12. Жостић Момчило, инжењер, 13. Радишић Богдан, намештеник, 14. Божић Љубиша, радник, 15. Хранисављевић Божидар, службеник, 16. Волф · Фрања, службеник, 17. Репак Салке, управник Београдског драмског · позоришта, 18. Бошковић Ђурађ, | проф. Универзитета, 19. Максимовић Бранко, проф. Универзитета, 20, Ђурић Душан, радник, тринаест пута проглашен за ударника, 21. Томовић Рајко, инжењер проналазач, 22. Шуваковић Загорка, службеник, 23. Јоксимовић Миломир, радник, једанаест пута проглашен за ударника, 24. Миловановић др. Александар, лекар, 25. Благојевић Зора, службеник, 26. Смиљанић Ђурђе, професор, 27. Лазаревић Љубивоје,
радник, 28. Иванишевић Милена, намештеник, 29. Радуловић Зора, службеник, 30. Недељковић Радо-
|" мирка, службеник, 31. Сужњевић Мирко, службеник. "Пети рејон —
1, Миливојевић Стојан, радник, 2. Барух Матилда, текстилна радница, седамнаест пута проглашена за ударницу, извршила Петогодишњи план, 3. Маслеша Јелена, библиотекар, 4. Лајтман Стеван, обућарски радник, 5. Бубало Милена, радница, 6. Стаменковић Драги, министар Владе НР Србије, 7. Јанковић Милош, просветни саветник, 8. Поповић Света, службеник — секретар
зата
ИОНО-а Београда, 9. Лекић Љубица, службеник, 10 Павловић Милорад, столарски радник, 11. Војновић Никола, Радник, 12. Цветковић Бранко, радник, 13. Поповић Зорица, радница, 14. Костић Аница, радница. шеснаест пута проглашена за ударницу, извршила .Петогодишњи план, 15. Милачић Деса, службеник, 16. Шалиновић Лука, радник, повратник из Америке, 17. Станић Ро-
дољуб, техничар, 18. Јанкес Маја,
службеник, 19. Стојиљковић Стојан, металостругар, вишеструки ударник, 20. Крчанин Иван, обућарски радник, Извритио Петогодишњи план, 21, Џековић Периша, намештеник, 22. Рогановић Славка, директор гимназије, 23. Костић Душан, књижевник, 24. Матијевић Милка, домаћица, 25. Манојловић Илија, радник, 26. Николић Љубомир, зидар, осам пута проглашен за ударника, 27. Васић Јован, шофер, 28. Лукић Војкан, потпуковник ЈА. _ Шести рејон —
1. Степановић Никола, радник; 2. Ивковић Вучко, радник, 3. Перовић Јела, учитељица, 4. Камперелић Жика, новинар, 5. Иконић Милан, службеник, 6, Ђурић Славка, службеник, 7. Веселинов Станка, повереник ИОНО-а Београда, 8. Јоковић Ранко, пензионер, 9. Дугоњић Рато, министар Савезне владе, 10, Баслаћ
Истакнути трудбеници предложени за одборнике
Лилица Лаџнобић
ЕДАН од кандидата Двадесетпе~
те основне организације Другог рејона, за Градски народни одбор, Милица Пауновић, до сад је осам пута проглашена за ударницу у предузећу „Октобарска слобода“. Иако је мајка троје деце, о којима се сама стара, јер је удовица из прошлог рата, врло је активна на раду у. Фронту, као и у синдикалној подружници. На комуналним радовима дала је велики број добровољних радних часова, и добила је значку за пожртвовани рад у Фронту, Поред других значака, носилац је. и „Јубиларне споменице 1944 1949", Форе Рафоћанавић
Машински радник индурстрије мотора у Раковици. Мако је у производњи од 1948 године похваљиван је и награђиван неколико пута за залагање, Радовановић је кандидат
;
радничког насеља на Канаревом Брду. Врло је активан како у раду Народног Фронта тако и у раду синдикалне организације. ј
Маломиј Јоксшмовић,
Радник о Градског саобраћајног
предузећа Миломир Јоксимовић по-_
чео је да'ради одмах после ослобођења у фронтовској организацији на разним акцијама, Добијао је многе значке и похвале. У току 1946 и 1947 године био је изабран у одбор основне организације. Прошле тодине постаје члан Рејонског одбора Фронта, а сада је и члан Градског одбора Народног фронта, Носилац је Јубиларне Споменице
вим рејонима.
СМ 7
Света, радник, 11. Деспотовић Рад-
"мила, учитељица, 12, Ђурић Бого-
_ љуб, занатлија, 13. Живановић Кр-
вић Тика, обућарски радник, 15. Бобић Душам, радник — рационализатор, 16. Биберџић Данило, металостругар, петнаест пута проглашен за ударника, носиоц Ордена рада П реда, 17. Тодоровић Добрила, службеник, 18. Вучиновић Душан, радник, “а Жижић Родољуб, службеник, 20. Гостенчник Косара, службеник, 21. Христић Марко, инжењер.
Седми рејон— |||
1. Ђурђевић Предраг, инжењер, 2. Поповић Јелена, професор, 3. Миљ-
ста, директор гимназије, 14. Попо-
ковић Бранислав, | професор. "Више
педагошке школе, 4. Ђорђевић Михамло, лимарски радник, 5. Петровић Ратко, електричарски радник, 6. Мишковић Јосип, радник, 7. Врбашки Тома, металски радник, ви"шеструки ударник, 8. Шланојевић Милева, службеник, 9. Затезало Симеон, радник, 10, Ађански Милка; секретар Комитета Народне омладине Седмог рејона, 11. Шавичић Марко, радник, носилац Ордена рада Ш реда, 12. Панић Драгиша, радник, 13. Мијатовић Веља, радник, 14. Симовић Раде, графички радник, 15. Тутунџић др. Панта, проф. Универзитета, 16. Спасић Драгољуб, тесарски радник, шест пута "проглашен
за ударника, 17. Савић Илија, земљеорадник, 18. Јовановић Милош, земљорадник, 19. Марјановић Јован, публициста, %
Земун — 4 Ма
1. Тишма Павле, директор гимназије, 2. Томић Божидар, текстилни радник, 3. Драгутиновић др. Милан, лекар, 4. Јанковић Сава, браварски радник, 5. Јовановић Миленко, службеник, 6. Стојановић Светозар, железничар, 7 Штрбац Петар, радник, 8. Абафи Станислава, службеник, 9. Богић Никола, браварски радник, 10, Пантић Добросав, техничар, 1.
Шутић Слободан, металостругар, 12.
Поповић Александар, занатлија, 13. Бобинац Милка, текстилна радница, 14. Цветковић Славка, службеник, 15. Бабић Лазар, претседник сељач-
ке радне задруге „Сутјеска“, 16, Е- ·
раковић Стеван, металски радник, 17. Међед Милка, текстилна радница, дванаест пута проглашена за ударницу, 18, КЖорчак Михаило, кожарски радник, девет пута проглашен за ударника, 19. Брдар Љубица, радница, четрнаест пута проглашена за Ударницу, одликована Орденом рада П реда и Медаљом рада, 20. Радовановић Димитрије, службеник, 21. Маргетић Јозефина, судија, 22. Пешић Бранко, студент, 23. Перишић Милица, текстилна радница, тринаест пута проглашена за удар-
зна АА МАРА РАМА етен
Већ по други пут после ослобођења бирају се Градски и рејонски народни одбори у Београду. На првим изборима, 1947 године 922 народна одборника изабрано је у свим београдским рејонима, Они су примили први пут нову и одговорну дужност да уз непосредну помоћ грађана управљају читавим Београдом. Све су то били људи из редова радника и службеника, најбољи трудбеници који су свакодневно делом доказивали своју верност народу.
Завршено је кандидовање и за изборе 28 маја. У свим основним организацијама одржане су конференције, на којима су предлагани кандидати и где се дискутовало о особинама сваког појединца, Већином грађани су одавно познавали предложене људе. То су били најактивнији чланови Фронта на свим гкцијама, вишеструки ударници, одлични службеници и активни друштвени радници, — људи које су грађани могли да виде свакодневно какви су на раду. А кандидати из редова обичних грађана када буду изабрани примиће на себе тешку им одговорну дужност, Они не обећавају као некадашњи општински одборници — индустријалци и трговци, већ позивају грађане да буду са њима стално повезани ми да заједнички остварују све задатке који се буду поставили пред власт.
поводом Петогодишњице“ ослобођења Београда, | На прошлим изборима изабран је
за народног одборника у Четвртом рејону. Као одборник био је у те сној вези са грађанима, саслушавао њихове жалбе и примедбе и преносио их рејонском одбору. Сада сву "Трећој основној организацији, у којој се он налази, предвиђа изградња дечјег вртића. Он се обавезао да обави стручне послове у изради љуљашки и осталих потребних справа,
Грађани Десете изборне јединице Четвртог рејона предложили су га за кандидата за Рејонски одбор, а грађани Седме основне организације као кандидата за Градски одбор.
Лабле Фуљановић.
ЕМА ни једног фронтовца у О-
смој основној организацији Пр-
вог рејона, који не познаје капетана
ЈА Павла Буљановића. На свим
акцијама, по свим секторима делат-
ности Фронта, он активно учествује. После мучног живота за време рата, када је био хапшен и отпуштен "из службе, отишао је 1944 године у Народноослободилачку војску, Пошто је рвт завршен, вратио се у Београд, где заједно са својом дру= тарицом марљиво ради на организовању и учвршћивању Народног фронта. Руководио је многим иде» олошким курсевима у својој организацији, Као признање за залагање у Фронту и за учествовање у комуналним радовима, добио је „Јубиларну споменицу изградње Београ да 1944—1949“, | :
На предизборној конференцији Осме основне организације Првог
рејона, кандидован је за народног одборника за Градски народни одбор. ; )
има Матаија, фризер, већ је че-
тири године благајник своје ссновне. организације, Учествује, активно у свим фронтовским радовима, где се одавно истакао. Између осталог, руководи и стручним добровољним радним бригадама своје струке, за услуге омладинцима са Новог. Београда. Поред многих, других фронтовских значака и признања, носилац је и „Јубиларне споменице 1944—1949“, . )
У Двадесетој основној организацији Првог рејона, кандидован је за народног одборника за Градски одбор.
Вера. Лимарља
Док су наши трудбеници, својим стваралачким снагама и новим изузима, освојили нове производе и повећавали продуктивност рада, дотле је, упоредо са њима, у предузећу „Пролек", неуморно радила и стварала инжењер-технолот Вера Тркуља. За њу; рад у предузећу почињао је у седам изјутра и завршавао се у седам увече. Тако је прошла читава 1948 и један део 1949 године. Недеља, за Веру Тркуљу, није био дан одмора, већ дан борбе за план.
Данас, Вера Тркуља, ногилац дрдена рада П реда, кандидат је у Другом рејону, за Градски народни
Ор. ;
%
ду ма ја тезе 18 ме ђ прочаја = Брз крем на 1 у Ен « Је %
" ник, носилац Ордена рада Ш '3. Владисављевић Живапа, домаћи-
ницу, 24. Радосављевић Мита, 36 мљорадник. Му |
ови Београд —
аи Хасан, радник, 2. Ми-
ленковић Светозар. кројачки рад“ реда,
па, 4: Галогажа Стева, трговачки помоћник, 5. Радекљ 'Илија, металски радник, 6, Николић Душан, зидарски радник, рекордер по новом начину зидања, проглашен четири пута за ударника, носилац Ордена. рада Ш реда, 7 Ђурица Милан, радник; носилац Равена рада 'Ш реда, 8. Јовановић Ђорђе, столарски Ва ДНИ 3 ДР МР АМИИ В тесн
Панчевачки Рит. —
1. Бакић •Радован, службеник, 2, Зечевић Петар, трговачки помоћник, 3. Ракета Стеван, радник, 4, Велимировић Ђорђе, пољопривредник, 5. Цурковић Милан, земљорадник, 6. Шкорић Грозда, радница, 7.' Молдован "Арса, земљорадник, Карабан Петар, земљорадник, 9 Бе- ' лић Благоје. радник. У јео у
Железник —
1. Драча Бранко, радник, 2. Станковић Радоје, земљорадник, 3. Константиновић Живота, радник, вишеструки ударник, носилац Ордена рада Ш реда.
Раковица — Е
1. Прица Илија, радник, 2. Милошевић Бранко, бравар, 3. Луковић Славко, радник, 4. Стојановић Александар, радник, 5. Марјановић Павле, радник, 6. Радовановић Бориша, радник,
др Среден шрљићић
Професор на Џриродно-математичком факултету и . Проректор београдског Универзитета. "Професор Шљивић је поред тога и управник Фризичко-хемиског Института на Природно-математичком факултету каји са успехом испуњава своје задатке у уздизању наших младих физичара и хемичара. _ Професор
Шљивић је и писац уџбеника који |
је нарочито недостајао за ову.грану · студија. ' па
(тећан. бракоћић,
Металски радник из завода „Александар Ранковић" кандидат је . за Градски народни одбор · Београда.
Ераковић је два пута проглашен за ударника и активан је члан Народнот фронта. |
_Јаншао Ђиберљић
О сада је шеснаест пута носио частан назив: ударника, Ради. као металостругар Главнеауторадионице у Београду. За свој пожртвовани рад одликован је Орденом рада П реда. У току прошле године био је неопходно потребан предузећу и поподне, због своје стручности. Он јестално долазио ке је требало и дао 1.170 добровољних часова, не захтевајући за тај рад награду. Активан је друштвени радник. У. синдикалној организацији свога предузећа. па Грађани Једанаесте основне организације Шестог рејона, која је у саставу. 158 градске изборне јединице, предложили су га као свог кандидата за Народни одбор града
Београда. а
__НАШИ__ НАРОДНИ
ОДБОРИ.
при СТТАВИ
средно или преко својих извршних одбора и њима подређених органа управе“. Извршни одбори су извршни. и управни органи народних одбора и њих из својих редова именује- и разрешава пленум. народног одбора. На тај начин, као што је истицао Маркс, на челу свих важнијих служби локалне управе налазе се изабрани народни претстав-
__ници.
.6.— Највећи допринос теоретској и практичној изградњи локалних
„органа државне власти и државне
управе претстављају одредбе о е-
'кономској основи народних одбора,
0 надлежности и о међусобним од-
" носима између виших и нижих на-
родних одбора и централних републичких органа и народних одбора, Овим одредбама су разрађени ос-.
новни принципи о нашим народним.
одборима као највишим претставничким органима државне власти у административно - територијалним јединицама и обезбеђена су њихова уставом и законима гарантована права. Народни одбори имају свој привредни план и буџет који доносе сами. Они имају право управљања општенародном имови= ном локалног значаја и могу је ко• ристити и управљати њом под у• словима и у границама који су од= ређени законима.
У јединственом кругу послова ко-,
ји претстављају надлежност народ-
ног одбора закон разликује тако.
звани локални и општи делокруг. Карактеристика локалног делокруга лежи у томе што он обухвата велики број послова у следећим 06ластима привредне, социјалне и културне делатности: план, у финансије и управљања општенарод• ном имовином; локална привреда; комунална изградња и комунални послови; просвета и култура; заштита народног здравља; социјал= но старање; заштити права грађана и одржавање реда и мира. Ови послови се установљавају и мењају се само законом. Послови општег делокруга се установљавају и мењају само прописима виших државних органа који су овлашћени да регулишу такве послове, Поред тога, народни одбор који је овлашћен д 'гетулише послове локалног делокруга сам просуђује законитост и неправилност аката извршног одбора и повереника који те послове остварује и спроводе.
Већи број буржоаских држава не признаје уотгиште или признаје минимално право самоуправљања локалном становништву. У овим 3е мљама у локалним јединицама се налазе локални органи централног државног апарата који су том апарату једино подређени, У другим земљама, 'као што су Енглеска, Америка, Швајцарска, "устави" и" за= кони.. признају постојање тзв. локалне самоуправе; Али локална самоуправа коју остварују локални претставнички органи има врло ма-“ ла овлашћења, лишена је озбиљних материјалних средстава и у пракси је сведена на равнодушно животарење или на послужни ло кални сервис централног државног апарата.
Устави им закони у источним 3земљама нису локалним органима државне власти (народним одборима, народним саветима итд) дали улогу највиших органа државне власти а још мање јединих прете ставничких органа државне власти који руководе свим органима управе на свом подручју.
У СССР-у није још донет ни је дан закон који би разрадио принципе Устава СССР-а од 1946, који истина већ напушта Лењинову тезу из Устава РСФСР-а од 1918 да су „локални совјети највиши органи државне власти у оквиру својих права“. Локални државни апарат у СССР-у функционише према ста• рим законима и уредбама из периода 1924—1934 који дају стварну власт "извршним комитетима који су чврсто повезани са централним државни апаратом, Локални совје“ ти Се још нису израдили као ствар“
_ни органи државне власти који ру-
ководе свим органима државне у“
праве ма свом подручју. По члану
49 Устава НР Бугарске и члану 78
"Устава НР Румуније народни савети су постављнем као локални органи
који спроводе наредбе виших управе них органа и појављују се и по 38кону и у пракси подређени централ• ној управи, а нарочито министаре ству унутрашњих послова, Устав Чеч хословачке уноси подређеност на“ „родних одбора“ министарству Уну“ трашњих послова у основне одре о народним одборима. Слично трети“ ра локалне савете нови: мађарски У“ став од 19 августа 1949 г. По њему локални савети раде: „у оквиру од“ ређеном од стране виших органа Као што се види у СССР-у и ис“
точним земљама народне демокра“ тије изградња локалних органа др“ жавне власти спроведена је према
· принципу бирократског централизма и свођења локалних органа на по“
служни и подређени апарат цен“ тралних органа. Разумљиво је да то отежава и спречава развијање иницијативе радних маса и њихово 8Ктивно учешће у управљању држа“ вом и тиме задржава процес развоја социјалистичке демократије, — тако нужан социјалистичком друштву које мора донети свету више И стварне демократије, пунијег учешћа маса у управљању државом него сви ранији државни, системи, Наша 3 мља је пошла другим путем, путем који повезује развитак социјализма са сталним продубљавањем соција“ листичке демократије у смислу све веће спууптаве ртседних маса И
' њиховог укључења у рад сржавне
како у највишем тако и
у локал“ ним органима) •ласти,' |