20. октобар
аи"
ГЕНЕР АЈ ПЛАН БЕОГ!
ЗА,
|
еловна на све. ова века
Т ћ А
до
ИЗВРШНОЦИ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА
а рада Градске и пејонсних
_ ПРЕДВИЂА ОГРОМНО ПОВЕЋАЊЕ
ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Пн
ЕОГРАД се, мако има ванредан
положај, не може похвалити
неким богатством зелених површтина. Изузев Калемегдана. Топ= чидера и Кошутњака. Београд пре рата није имао неких већих зелених површина у којима би радни Београђанин нашао свежине и одмора. Ту и тамо, откидане су од улица, од камена, између блокова. зграда, мале зелене површине, оазе У мору бетона и асфалта. Али ти скверови, травњаци и друге зелене површине нису ни изблиза задовољавале потребе Београђана.
Пре рата Београд је имао 23 парка са око 61 хектаром површине, Ратом и пустошењем окупатора уништено је неколико паркова, тако да је 1945 годину Београд дочекао са 21 парком на укупној површини ·на 54 хектара. Одмах у првим данима обнове, а касније и у изградњи, гедклања се велика пажња повећању зелених површина. Већ у 1948 години Београд има 25 паркова са 69 хектара површине. Тај број у односу на предратно стање није много повећан, али паркови се · стварају споро. а требало је преуредити, до» терати и реконструисати старе,
Поред стварања паркова после рата. је много урађено.и на пошумљавању. Пре рата под шумом је било
903 хектара (Топчидер и Кошутњак), .
а већ 1948 године зелене површине, укључујући ту шуме и: пошумљене терене, простиру се на 1059 хектара.
По овим бројевима пораста" паркова и хектара пол шумом могло би се закључити да је попастао и проценат зелене повошине по једном становнику Београла. Међутим, то није случај. У односу на број ста-
новника, зелених површина у про «“
центу све је мање, јер израстањеа паркова и другог зеленила не може да достигне брзи темпо насељавања нових становника у Београду. Тако је 1939 године било укупно 33 кв. метра зеленила по једном становнику, одмах после рата. 1945 године, 30 кв метара, 1947 — 27.5 кв метара, а 1949 године тај број је износио 2% кв метара по једном становнику. Самих паркова било је у 1939 години 2,2 кв метра по једном становнику, док у 1948 години тај број пада на 17 кв метара.
Генерални план Београда предвиЂа огромно повећање зелених површина, као један од услова за удобан и леп живот становника једног милионског града. Према плану, 1966 године, на сваког становника Београда доћи ће 28 кв метара паркова, што у односу на садашње стање (око 15 кв метар) претставља огромно повећање.
Према Генералном плану, данаш»
њи“ Калемегдан ·ће:се. проширити "све доле до Дунава. Доњи Град ће се' претворити у модеран парк чија ће.
се површина протезати дуж Дунава, све до Електричне централе, На простору данашњег Ташмајдана, од пркве св. Марка па до Техничког факултета. подићи ће се музејска четврт, која ће сва бити у парку. Испод „Пионира“, па преко Новот гробља (које ће се преселити) протезаће се огроман парк све до Звездаре, где ће се везати са Националним парком. На простору данашњег Жајдпарка уредиће се велики Омладински парк, у коме ће се изградити летња позорница и разни други објекти за забаву. Простар данашње Железничке станице, на коме ће се подићи нове зграде, биће сав у зеленилу, а одатле ће се, оба= лом Саве све до Господарске механе, простирати шеталиште. Простор данашњег Макиша биће У скорој будућности пошумљен и служиће као излетиште Београђана. На том терену ће се изградити нови хиподром и аутодром за мото и ауто трке, На падинама према Жаркову биће велики Зоолошки врт. Поред тога, на падинама изнад Макипта предвиђа се изградња једног фолклорног села са разним типо-
иде до Железника, за одатле се везује за Филмски град у Кошутњаку. Острва Ада циганлија и Ратно претвориће се у паркове са свим потребним објектима, за разне спортове и разоноду.
Данашњи Пионирски парк реконструисаће се тако да ће добити пролаз из Улице маршала Тита на Булевар Црвене армије. Тај парк ће бити декоративан оквир Президијуму и Скупштини. ;
На левој обали Саве предвиђено
је: доста зелених површина. Цела
Бежаниска Коса ће се пошумити. Нови Београд ће имати широке зелене булеваре, а зграде ће бити изграђене у слободном систему са доста зеленила. 3
'Остварењем _ Генералног _ плана Београд. ће поред низа других, ствари добити још: доста нових паркова, зелене површине у њему заузимаће далеко већи простор него до сада. Територија на коме ће се развијати Београд заузимаће око 8.000 хектара земљишта. Од тога ће зеленилом бити покривена једна четвртина целокупне, територије, односно 2.000 хектара. Ако-се томе додају и околзе шуме, Београђани ће моћи у часовима одмора да се освежавају зеленилом, које ће покривати укупно 9.000 хектара земљишта.
"евосвеванацеваввоновевавивововвновофвввовававовановввнненао
УЧЕСТВУЈЕ У РАДУ НАРОДНИХ
изградњи и развитку народне
власти и у ширењу њене де-
тократичности, огромну улогу игра све веће спајање државног апарата са народним масама, Снажна подршка и: помоћ грађанства, као и непосредно учешће великог броја људи у раду органа народне власти, огромно доприносе да се обимни и тешки задаци обаве лакше и потпуније. Разне форме преко којих масе учествују у управљању, 060гтатиле су се кроз протекле године и усаврштиле, Скаро у свим задацима учествују радни“ грађани Београда. Ево само неколико чињеница. ж
У периоду од 1947 године па до маја :1950, одржано је у Београду 2:334 збора бирача, на" којима“је' учествовало · о 200.500 бирача. На њима су одборници полагали рачуне бирачима о своме раду; ту су грађани. постављали питања, критиковали и давали предлоге и мишљења. Од 28.611 предлога, спроведено је преко 25.000 умесних, Они су помагали.да се побољша рад народних одбора и реше разна привредна, комунална, здравствена и друга питања,
о ж
По станбеним, хигијенским и комуналним питањима, кућни савети
_ станара претстављају један од наџ-
ширих облика учешћа грађана У помоћи станбеним властима. У Београду је до данас формиране 8.000 кућних савета, са преко 30.000 чланова. Они су досад помогли да се реше и спроведу у живот око 600 разних питања, што је од велике користи за грађанство. |
У раду разних повереништава, народне масе сарађују кроз савете
грађана. Стално се учвршћујући, они су пружили стварну помоћу
беневивнзнонинннвнавннениненнаннвељичананнаенинеовивевивевавевененевоввнатевннноневненевевивева наиве навинњениивовивнтоввооаа
посевсцененовосеноконе
шњег ппана,
оевовиневсвнаннеа
аеананивининнавеннннкннињинннне иенннннннивнннен вепененавовнненни
етар.
Петар Била несумњиво смнада међу најпопуларније раднике у Београду.
Бећ доста времена говоре о њему кројачки радници, као најбољем. Вредан, дисциплинован, до краја предан послу који обавља, успео је високо преба“ цујући норму, да свој први Петогодитињи план изврши новембра 1949 године. Т Када су у Војно-трговачком предузећу на свечаној конференцији први пут проглашени ударници, Петар Била. био је међу њима. Отада па до данас, својом марљитолићу, успео је ла освоји гштеснаест пута частан назив уларника Петар Била носилац је Медаље рада, Ордена рада П реда, а исто тако залагањем је стекао и многз синликалне и фронтовске значке и похвалнице. Најмилији од свих поклона, ручни сат — поклон маршала Тита, носи поносно као најлепшу успомену на своју велику победу — извршење Петогоди“
На предизборној конференцији Четврте основне организације Првог рејона, кандидован је за народног одборника за Градски народни одбор. певненненинане оеебивнннннојевиннановаввовнненаевновнотаете
зеианиннанавваввиневнвнннвннванваноннонвенннввннннвовевнинененни везенннинннонасннвовоненовваонон
Велики бр фиађана
раду власти. У 86 савета при рејонским повереништвима, активно ради преко 1.500 грађана.
ж
Најнепосреднија контрола широких слојева грађана по уличним одборима, предузећима, становама и осталим областима живота у граду, најбоље се одражава кроз рад народних инспекција. Живим радом, сигнализирањем и исправ-
љањем свих неправилности, борбом против бирократизма, народни
"инспектори су стекли велику попу-
ларност и симпатије радних људи. У предузећима и фронтовским организацијама, изабрани су и раде 3.142 народна инспектора.
жх Велики број, преко 1.500 судија —- присудитеља, учествује у раду судова. · Ови поротници, изабрани
ва. аза ааави НИНА РАИ ПААВНАИРААААЕРМправааалаавевааеааааеввавеваа леве
О НАШЕМ ДРЖАВНОМ УРЕЂЕЊУ
Ко сачињава управни апараш народних одбора
ОСЛОВИМА појединих грана државне управе у среским, градских, рејонским и обласним народним одборима руководе повереништва, Планска комисија и Контролна комисија. Повереништва при народним одборима оснивају се за следеће гране управе: пољопривреду и шумарство, индустрију, државне набавке, комуналне послове, трговину и снабдевање, Финансије, унутрашње послове, рад просвету и културу, народно здравље, социјално старање, локални саобраћај. ћ На челу сваког повереништва стоји повереник за ту грану управе. Повереник је у исто време и члан извршног одбора народног одбора. Поверенике "именује и разрешава Извршни одбор Народног одбора. Планска комисија је орган народног одбора за припрему и израду
привредног плана и евиденцију о
њетовом извршењу. Радом Планске комисије руководи претседник, кога именује и разрешава Извршни одбор.
Контролу над пословањем и радом органа државне управе, уста-
нова и предузећа којима руководи народни одбор, као и осталим установама, организацијама и предузећима над којима држава врши контролу, на основу закона и осталих прописа, врши народни одбор преко Контролне комисије. Комисијом руководи претседник кога именује Извршни одбор.
Повереништва, Планска и Контролна комисија, у исто време су за свој рад одговорни како народ“ ном одбору тако и вишим органима власти. :
Међусобни однос нижег и вишег Народног одбора,
Виши народни одбор руководи радом нижег народног одбора. У оквиру ове компетенције виши народни одбор има.права да донесе опште прописе за јединствено остваривање њихове делатности, даје упутства за извршење задатака, указује организациону и стручну помоћ, помаже уздизање и расподелу кадрова, врши надзор над законитошћу рада нижег народног одбора и др.
_ ДАМА доста случајева да грађани, после подношења извесне жалбе или молбе органима
"власти, добију као одговор, службе-
нички акт, где се на дну исписаног текста на машини, налази пасус следеће садржине; „Против овог решења странка нема праго на жалбу". То значи, да, после другостеспеног решења које доноси Извршни одбор градског Народног одбора, дотична особа са таквим решењем не може се жалити даље ни једном вишем органу власти. Но, обично, мислећи да се тиме и завршава њихова могућност решења неког _ проблема, они одустају од даљег настојања, не знајући да се за такво решење, уколико га сматрају неправедним,.могу жалити Градској контролној комисији. То је орган народне власти који је д:жан да провери и испита случај притужбе, до танчина, у службеничком акту, и да поступи по закону, а уколико нађе да је решење неправедно донесено. обавештава о томе повереништво које је заинтересовано за овај случај.
И свакодневно, у Биро за жалбе и притузибе, долазе грађани и подносе своје жалбе, Те жалбе или притужбе различите су садржине, а понекад су врло замршене, па је и лотребно дуже времена да би се могла добити извесна тачла слика, дотичног случаја жалбе. Службеници Градске контролне комисије увек настоје да на самоме терену испитају и провере читаву ствар, изнесену у службеничком акту. Но, то не
о... беннннвернвеновннвнвновнавнановињњеи вевннввнневавивнкна
ВЛАСТИ
од стране народних одбора, претстављају у судовима жеље и мишљења широких маса грађана.
ж
Васпитању школске деце поклања се велика пажња. Ради координирања рада између школе и куће, одржавају се многи родитељски састанци, У току прошле године одржано је при школама преко 5.500 родитељских састанака, којима је обухваћено преко 160.000 грађана.
Ж
Велика многострана активност Беогдађана У помоћи органима народне власти, разноврсна је. Између осталот, скоро на свим објектима који се граде у Београду, учествују е бригаде Народног фронта. Само у току прошле гогодине трудбеници Београда дали су 7,253.256 добровољних радних часова у вредности од преко 82 милиона динара.
Х
Наведени примери ни издалека не показују сву активност маса Београђана у борби за социјалистичку изградњу. Велики број људи, који није обухваћен наведеним формама рада, пружа знатну помоћ радом кроз организације Народног фронта, синдиката, омладине, АФЖ-а и осталих. Поред велике помоћи на грађевинским и комуналним радо вима, народ помаже своју власт и добровољним радом у дечјим обдаништима, јаслама, ђачким кухињама, дечјим ресторанима, у припреми зимнице, истовару и утовару робе и угља и слично. Од неоцењиве је користи помоћ коју грађани пружају приликом пописа становништва, при издавању потрошачких карата, у разрези и наплати пореза, исправци бирачких спискова и тако даље.
"КОНТРОЛНИХ комисија ___
искључује да и они могу да погреше при доношењу негативног ре'шења. Зато постеји и право жалбе,
за странке, и код надлежних кон· тролних комисија.
Ако ђазгледамо статистичке податке Градске контролне комисије о' жалбама и притужбама грађанњ
" видећемо, да је само у првом троме»
сечју, ове године, Градској контрол-
" ној комисији поднесено 789 жал-
би, Највише се жалило службени-
"ка (606), а најмање радника (свега
њих 7). Шротив. стапбених решења донесених од стране Градског Извршног одбора највише је било под-
' несено жалби (608), а најмање за
порез и откуп. Интересантно је напоменути да у периоду од три месеца није било ниједне притужбе ни жалбе на државни сектор и државне органе, на експозитуру Народног здравља, на дирекције наших
· предузећа, на поједине грађане или
раднике. Углавном око 907 жалби и примедби долази на решења стан= беног питања. Од тих 789 подмесених жалби решено је у року од три месеца 737, од којих као оправда» них 99, а као неоправданих 606 жалби и притужби, Ако се узме у 06зир да су то решења другостепеног значаја, онда се може сматрати да је то добар успех рада Градске контролне комисије.
У том истом периоду, за три прва месеца ове године, рејонске кон“ тролне комисије-у Београду решавале су 537 жалби грађана. И овде је највише жалби поднето по станбеним питањима, затим на службенички и радни однос, на рад предузећа, и тако даље. Жалбе се највише односе на решења рејонских извршних одбора, а мање на предузећа и установе. Запажа се да радници у много већем проценту жале се рејонским контролним комисијама него Градској контролној комисији, Док у статистици Градске контролне комисије, поред 606 слу= жбеника стоји свега 7 радника који се жале, дотле је у свим рејонским контролним комисијама – поднело притужбе 144 радника, поред 172 службеника.
Због недовољног познавања надлежности Контролне комисије не керисте радници све оне могућности за жалбе и притужбе, које им овај орган власти пружа,
Догађа се често да грађани са решењем рејонског народног одбора, првостепеним решењем, директно се жале Градској контролној комисији, верујући да ће на тај начин пре успети да реше своје потешкоће, У таквим случајсвима службеници Градске контролне комисије, упућују грађане са одређеним упутствима, надлежним органима власти који треба да донесу другостепело решење њиховој жалби. У
· Крадску контролну комисију долазе
људи и жале се за опе ствари, за које су надлежни други органи власти, Такви случајеви су, на пример, свађе и несугласице станара,» који траже размену станова, доносећи писмене предлоге кућних са“ вета, или потврде основних органи= зација Фронта. Или на пример, ако је у питању чистоћа дворишта, зграпе или улице, уместо рејонској комисији за прекршаје, они се обраћају Градској контролној комисији, Таквих примера, непознавања над-= лежности Градске контролне комисије, има врло много, Да би се то отклонило потребно је на конференцијама у основним организацијама Фронта објашњавати значај и улогу рејонских и Градске кон“ тролне комисије,
Ипак, из рада Градске контролне комисије, види се, да учешће маса у коришћењу помоћи и могућности за исправку неправилних одлука, које им пружа Контролна комисија, све се више и више користи. Данас, из дана у дан, све већи број грађана долази, у случају потребе, да заштити своја права ако је неправилно решено извесно питање од стра“ не претставника власти,
И ИМАМА ВАРА ИРИНА РАВНА
НАЈ крај, код Роспи-ћуприје, Карабурме, Мири-= () јевског пута до близу Вишњичке Бање, много се | изменио последњих година. Некад, то је био нео-
Народна одборник
светљен, мрачан део града, блатњавих улица, нахерених тескобних кућица, без воде, прљавих и заразних бунара — сиромашна радничка периферија. Са своје две руке они су зарађивали толико колико. би могли живети до сутра у несунчаним, трском и блатом подигнутим приземљушама, качи Па. :2 5
Зар може неког да чуди што у овом крају, данас, раде и стварају себи радостан живот, људи чије су основне организације најбоље у Другом рејону. Ето, · Двадесет пета, носи три прелазне заставе! Само они
људи који су осетили тегобе, најбоље знају да цене
плодове новог друштвеног живота. А И И ту, у томе крају. у Двадесет петој основној орга-
низацији народни одборник је !
но се догађа да ако неко некоме учини добро да се то
(брзо заборавља. Људи много лакше памте неправду и
"зло. Но, Стеву људи и радничке породице са
Није то само због тога што је он исувише учинио за њих да би се то могло заборавити, већ и због тота што "им је он приступачан, из њихове средине, што носи У себи, и у свом тихом говору, нешто што привлачи, што се с њим могу о свему посаветовати и за све му се обратити. ; | - Када су га, давно је, још на првим изборима 1947 "тодине изабрали за народног. одборника, обећао је да _Ће : све што буде могао и да ће увек настојати | ари њихове потребе. Био је то више завет него мињу.
ћање, топло изречен, који још данас радници спо-
· И отада он је сакупљао мисли и предлоге својих сутрађана, износио их пред одбор народне власти и
истрајно је радио до успешног решења. Висок, просед, |
он је био свуда упоран и са том ретком одликом ства-
рао је себи пут који је увек доносио понеку нову ра-. _дост његовом крају, Још када није саобраћај радио,
после ослобођења, њему није било тешко по два па и три пута доћи у народни одбор, ако је то било потребно, ако је, ма због чега био у питању један грађанин из његове средине. : Ма МЕ Прва жеља чланова Двадесет пете основне органи-
Стева Филиповић, Обич- |
Роспи- . ћуприје, не само да добро познају, него га воле и цене, |
ПРЕТСТАВНИН НАРОДА
' аације изречена на њиховој конференцији била је: осветљење кроз улице и куће. Са својом упорношћу, знајући шта то значи за Роспи-ћуприју и Карабурму, за ђаке, радничку децу што морају да уче поред петролејке, он је на конференцијама Извршног одбора "рејонског народног одбора, па и Градског, стално, за читавих шест месеци износио то питање на дневни ред. У одбору су одмах прихватили његов предлог, али није било стубова за стровођење струје. Ипак, једне јесење ноћи, засветлело је двадесет осам уличних светиљки око: Роспи-ћуприје, Сами су, својом радном снагом, поставили стубове и довели струју у своје куће. ·- Тако су се, на зборовима бирача ређали захтеви · грађана као потребе које су неопходне. А Стева, увек, добро размотри известан предлог па га одмах износи пред народни одбор. Тако се, током времена, отворила трафика, млекара, па Гранапова продавница, онда месарница, затим друга млекара... А људи су видели да се њихови захтеви и предлози, на зборовима бирача, остварују кроз рад народног одборника Стеве Филиповића. Тако су они заволели „свог одборника“ и све га више поштовали, У Рејонском и Градском народном одбору причали су да се такав одборник ретко среће. Али, Стева никад није заборавио да каже својим бирачима колико се за њих све заузимају другови и у Ре: јонском и Градском народном одбору, и колико се труде, да што пре остваре њихове жеље. Обично, поред мањих проблема, наиђе и неки већи. Било је неопходно спровести воду становницима овог · дела града. Још 1947 године, на зборовима бирача, радници и грађани говорили су народном одборнику да се добави материјал па ће они сами „довести воду“. Дискутовали су дуго о томе. У својој малој просторији основне организације правили су план где да поставе чесме, о свему што је било повезано са спровођењем ' водовода. Скоро тодину дана Стева Филиповић је ишао
од Рејонског одбора до Градског, и од Градског до Рејонског. Али цеви за водовод, и поред њихове највеће предусретљивости, није било, Понекад, Стева би им пребацио да су спори у решавању ствари и да се сувише подају административној преписци. [
— Брже, брже треба радити, не вреди прести паукову мрежу кроз администрацију...
Негде, крајем 1948 године, фронтовци Двадесет пете основне организације подигли су четири чесме и „доведоше воду“ на Роспи-ћуприју. То је био најтежи задатак за њиховог народног одборника.
— Ништа нам неће доћи на готово! — говорили су грађани Стеви, када су дошли аутобуси за градски саодраћај у Београду. — Треба им рећи да их и овамо упуте! -
Никад Стева у таквим моментима није био лењ и неодлучан. У Рејонском и Градском одбору одбијали су тај предлог са изговором да је то немогуће и за сада неизводљиво. Али народни одборник био је упоран. Комисија, која је обишла терен, поднела је извештај да не постоји подесна улица за аутобуски саобраћај. Овом крају појачање саобраћаја било је неопходно, јер многи радници са Роспи-ћуприје одлазе на посао чак у Земун, А зими... колико би то вредело! Повереништво комуналних послова одобрило је замисао да се изврши реконструкција Вишњичке улице, На конфејенцији организације пао је предлог: не чекати! И својим рукама радници, фронтовци-бирачи, калдрмисали су Вишњичку улицу од Карабурме до Роспи-ћуприје И аутобус је прошао новом улицом.
Често народни одборник Стева Филиповић обиђе и њихову основну школу. Оп учитеља је дознао да, према лекарском прегледу. доста деце има проширење плућних жлезда. Просторије које има. школа недовољне су и сувише оптерећене. Он је због тога пред"ложио народном одбору зграде које би могле да послу-
На раду У фабрици
же за школу, док се не подигне нова, Сад: очекује решење одбора. ж
Све су то само неки детаљи из рада Стеве Филиповића, народног одборника, А читава једна фијока његовог стола пуна је разних аката и решења. Колико је ту само ситница, малих, остварених жеља грађана које су можда већ и заборављене. За њега то су драгоч цене успомене, у којима се може наћи три године живота и рада једног правог народног одборника,
Машинског мајстора „Октобарске слободе“ и народног одборника већ дуже времена замара болест очију, Понекад када чита реферат пред својим бирачима, очи му засузе и онда не може даље да чита, већ почне да говори обичним речима радника,
— Осећам да не могу више да одговорим пред љу= дима онако како бих ја то желео. Али када ме народ тражи нема ту шта да се каже.. Не би било лепо да се одрекнем њихове жеље да им будем кандидат, Ра-
дићу увек док будем могао.., #
В. Војводић _
Пн = да ВА оси париенсуји: [1 а оне · =
Бањ 4
|“
+ ак]
и ла
== ко
у "и нн=< "Ен" ==
и о •
Па 24,
С =
Ба