20. октобар

ОСНОВАНО ЈЕ ПРЕДУЗЕЋЕ _ ЛУРИСТ“

| Београд свакодневно дођу хи-

бар седам до осам стотина, а смештај по хотелима. Да "путници не би лутали од хотела до хотела и тражили преноћиште, још ИЕ ове године отворена је, ј близини станице, Зе У којој је могуће добиза хотел, Међутим ова

и а ица је сасвим мала, неупуан: ради само дању и ни изи а: не одговара својој намени. по то је питање смештаја путника у Београду (нарочито оних на

4 еним путовањима, а затим разних група и туриста) веома ва_ жно, Извршни одбор Народног од _ бора донео је одлуку да се оснује "предузеће „Турист", чија ће првен____ ствена брига бити смештај путника. Поред овог посла, предузеће ____""треба да даје путницима све по

___ "требне информације и да организује излете у околину Београда.

Предузеће „Турист" је већ осно4 вано и донекле извршава своје по5 слове, Још не у потпуности, јер не5" ма погодан локал. Зато се у хотелу „Асторија“, у близини Железничке станице убрзано ради на уређењу његових просторија. То ће бити модеран репрезентативан уређај: канцеларије, у којима ће путници моЋи да добију све информације, Поред тога, у плану је да „Турист" располаже свакодневно са по не колико карата за позоришта и биоскопе, како би се путницима 2 безбедило да за време свог боравка у Београду, посете позоришта и биоскопе. У предузећу ће се уредити и салон, затим бифе и ресторан, за исхрану и освежење путника. Како ће се убудуће преко овог предузећа с обезбеђивати смештај путника

Путник који дође у Београд моЋи ће одмах, ту, у канцеларији, да добије сва потребна обавештења. Канцеларија ће располагати тачмим бројем лежаја по београдским хотелима, и на основу тог броја издаваће упутнице за хотеле, Док чекају на смештај, путници ће моћи,у салону предузећа, да пишу (обезбедиће се марке, писма, дописнице и разгледнице Београда) да обаве телефонске разговоре, да затраже да им се потребне ствари прекуцају на маштини. Поред тога, моћи ће, у лепо уређеним купатилима, да се умију. Одмах поред канцеларије радиће бифе и ресторан, у којима ће непрестано, преко целог дана и ноћи, моћи да се добије јело и. пиће.

Поред свега овога у предузећу Ће постојати гардероба, где ће путници моћи да остављају ствари. Предузеће ће организовати допре мање пртљага путника из предузећа у одређени хотел. Канцеларије и све просторије „Туриста" радиће преко целог дана и ноћи.

Поред бриге око смештаја путника предузеће „Турист' набавиће, за организовање излета у околину Београда, аутобус, који ће стајати на расположењу у те сврхе,.

За сада предузеће „Турист" обавља само делимично предвиђене послове. Крајем октобра биће завршено са уређењем свих просторија, и тада ће ово предузеће моћи У • потпуности да одговори својој пу-

ној намени.

Џес ЗА

__љаде и хиљаде људи, Од њих,

_ ФАБРИНЕ НА УПРА ВЉА ЊЕ ПР

ОИЗВОЂА ЧИМА

УПРАВНИ ОДБОР ИНДУСТРИЈЕ ПРЕЦИЗНЕ МЕХА

УСПЕШНО РЕШАВА ПРОБЛЕМЕ ПРЕД УЗЕЋА

Стојан Стојиљковић, 16 пута ударник, ч лан управног одбора Радничког савета

О ИЗГРАДЊИ ЈАВНИХ ЧЕСМИ НА КАРАБУРМИ

„Неће људи да раде“

А једној од својих конферен-

ција, пре месец и по дана,

фронтовци — чланови Дваде-

сет четврте основне организације у Другом рејону покренули су питање изградње неколико јавних чесми на територији своје организације, Тада су узели обавезу да сами изграде водовод.

Да би се могле подићи чесме, било је потребно ископати ровове и поставити водоводне цеви од Војне академије до куће у Улици Партизански Пут број 29 и од ЏПартизанског пута до Слогине улице, Укупно, у дужини око 1100 метара.

Пошто је овом крају неопходно потребно неколико јавних чесми одбарници ове организације Мића Станојевић и Ђура Атанацковић, предузели су мере да се омогући спровођење у дело ове обавезе. Како Градско предузеће за водовод ч канализацију није било у мотућности да стави на расположење потребну количину цеви, оне су после доста тешкоћа добивене од разних _ грађевинских _ предузећа.

Међутим, каква је ситуација данаст За двадесет дана, колико је про-

шло од почетка радова, ископано,

је свега око 350 метара рова. И поред узете обавезе, на радове редовно излази врло мали број чланова сФеронта и то углавном једни исти људи. Ово је ишло тако далеко да су се, једно време, радови морали прекинути, јер није било никога да ради.

Секретар Двадесет и четврте 0сновне организације, Љуба Ђорђевић каже:

— Неће људи да излазе на рад. Говоримо о томе скоро на свим конференцијама. Данас имамо збор бирача, па ћемо опет покренути питање водовода, Има доста људи који не верују да ће од тога нешто бити.

Узроци оваквом стању не могу се тражити само у неодговарању обавезама од стране чланова Народног Фронта како то чине чланови одбора Двадесет четврте основне организације. Они су на многим радовима у Другом рејону показали да хоће да раде.

Чланови Фронта неће допустити да обавеза не буде жепуњена и да преко 1100 метара водоводних цеви, које се тешко добијају, остане неискоришћено. УОЧИ НЕДЕЉЕ ЦРВЕНОГ КРСТА

Амбуланте у Панчевачнком Риту

ОЧЕТКОМ идућег месеца одржаће се у нашој земљи Недеља Црвеног крста, недеља када ће сваки члан те милионске ортанизације, као и сваки грађанин, показати колико се ангажовао у о стварењу задатака које има пред собом организација Црвеног крста.

У читавом низу тих задатака Градски одбор рвеног крста по светио је велику пажњу заштити живота и здравља трудбеника, А та заштита и помоћ нарочито је била потребна на местима масовних радних акција, где су бројеви несрећних случајева већи. Такав пример имамо у Панчевачком Риту, где недељом изиђе на рад хиљаде грађана, Зато је Градски одбор Црвеног крста и ове, као и ранијих година, организовао неколико амбуланти у Панчевачком Риту и снабдео из санитетским материјалом и стручним особљем. Амбуланте су смештене у Врбоском Ковилову и Глогоњском Риту.

Амбуланте су у току свог постојања, од јуна до 15 септембра, указале око 3.000 мањих или већих интервенција, редовно вршиле контролу хигијене рада, кухиња, про“ давница, штала и клозета. Осим тога студенти медицине који су радили у амбулантама одржавали су часове на курсевима Прве помоћи, за раднике пољопривредних добара. Кроз курсеве прошло је 240 слушалаца и сви су положили испите са врло добрим успехом што сведочи да ће здравље и животи радвика у Панчевачком Риту бити још заштићенији.

Индустрији прецизне механике У Београду производе се делоза ауто-прибор, Ти делови, као бензиномер, централна хидраулична кочница, бензинска пумпа, карданска мазалица, и други (0овогодишњим планом предвиђено је освајање и производња двадесет и четири нова. дела), никада се нису раније код нас производили, а за њихову израду потребан је, често, и материјал кога ми немамо, већ га увозимо. Трудбеници овог колектива прилазе стварању сваког новог де ла без' довољно искуства и често лутају у тражењу најбољих путева и начина производње,

Па ипак, трудбеници Индустрије прецизне механике савлађују своје радне тешкоће, Резултати њихових 'овогодишњих напора већ су видљиви, Од двадесет и четири, о-

-својено је потпуно дванаест делова

и извршена производња одређена овогодишњим планом. Остали делови су у фабрикацији сви су готово завршени, али не могу да се прикажу као финални продукти, с тога што им још недостаје неки материјал, Почетком ове године изабран је

Индустрији прецизне механике Раднички савет од 50 најбољих трудбеника. Савет је већ на својим првим седницама почео да расматра најважнија питања предузећа. Проблем набавке потребног материјала, био је стално на дневном реду.

Средином прошлог месеца и ово предузеће прешло је у руке радника. Изабран је Управни одбор и извршена примопредаја предузећа. Управни одбор, као ново руководе“ ће тело, нашао се пред низом тешких задатака, Колектив је добар, људи се залажу, има и резултата, али како стоји са питањем испуњења плана у целиниг Како тај проблем решитиг

Набавка свег материјала нијеу моћи Управног одбора. Али, зато се може непрестано ургирати код надлежних, непрестано тражити, Поред тога, Управни одбор треба да настоји да се сви задаци унутар предузећа што боље и успешније решавају. Због свега тога, већ на првој седници, постављено је зна дискусију питање испуњења плана. Извршена је детаљна анализа производње свих артикала. Из те анализе видело се да ситуација није баш најбоља, Истина је, за дванаест артикала већ је извршен годишњи план, али зато је остало још дванаест недовршених. Како ту помоћи2 Нема материјала — то је најосновнији проблем. Речено је да потребан материјал ускоро стиже. Шта дотле треба учинити да се заврше започети делови, да се изврше све радње око производње, припрема алата, машина2 Шта учинити да поједина одељења боље радет То су питања о којима су дискутовали чланови Управног одбора на првој седници.

Предузеће не сме да има губита-

Недавно се десило да у одељењу свећица није било довољно чосла, због недостатка материјала, па је око петнаест радника одједном послато на одмор. Да ли је то било само због недостатка материјала7 Није, У овом одељењу не иде све како треба. Потребно је побољшати организацију посла, расмотрити могућности рада у две смене. Поред тога, посао у одељењу је тежак и прецизан, људи немају довољно искуства, а нема ни довољнопотребних машина иинструмената. Материјал са којим се досада радило није увек доброг квалитета. Због свега тога ово важно одељење подбацује план. Да би се тај проблем решио Управни одбор је донео одлуку да се образује једна

„Црвена звезда"

поима.

и која ће испитати све могућности побољшања рада у одељењу свећица.

Због недостатка материјала предузеће има доста умртвљеног новца, Тако је произведено хидрауличних кочница у вредности од око осам милиона динара, али те кочнице не могу да се изнесу на тржиште зато што им недостају неке гумице, које увозимо из иностранства.

Иако тек недавно изабран, без искуства у руковођењу, Управни одбор Индустрије прецизне механике решава све проблеме и управља предузећем са максимумом залагања. На првој седници распра-. вљано с је о радној дисциплини, која је прилично попустила. Решено је да се одрже по том питању састанци са руководиоцима, пословођама и бригадирима, и да се пооштре мере у кажњавању. Поред тога, Управни одбор је решио да прихвати такмичење, које је заказао колектив Товарне аутомобилов из Тезна.

Под руковадством управног одбора, колектив Индустрије прецизне механике, који је за успехе у првом полугођу ове године добио, као заслужан, награду од 105.000 динара и заставицу Централног одбора синдиката металаца. заложсиће се у такмичењу са трудбеницима из Тезна, са решеношћу да пружи на раду све што му је у моћи.

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ПРОИЗВОДЊИ ЧЕТКИЦА ЗА ЗУБЕ

Д' четкице за зубе долази се врло

тешко, или боље речено, никако.

Још пре годину дана појавила се мала количина у продавницама једног трговинског предузећа, а од тада се могу наћн (нажалост!) једино у комисиноним радњама, по врло високим це“ нама. Дрвене четкице, које су се својевремено појавиле, повучене су из продаје, јер нису одговарале квалитетом. Јуна месеца, руководиоци локалне индустрије Београда, предузели су мере да се четкице за зубе израђују у пашим предузећима. Прављење дршкица поверено је индустрији пластичних маса „Пластика“, а усађивање длаке треба да изврши предузеће за израду че. така и метли „Црвена звезда" из Зему. на. У предузећу „Пластика“ израђени су узорци дршкица, али пошто нису потпуно одговарали, алат је преправљен. Поново су, са новим алатом израђени узорци — према напртима конструкционог бироа, Остало је да их у предузећу „Црвена звезда" прегледају, да се изврши пробно усађивање длаке. После тога могла бин да отпочне серијска производња.

Међутим, прошло је месец дана одкад су узорци стигли у предузеће „Црвена звезда" где су, изгледа заборављепи. Иако је то посао од једног сата, обављеп је па тражење Бироа за унапређење производње Извршног одбора Народног одбора Београда тек пре неколико дана. Нађено је поново да дршкице не одговарају. Овај пут због једне незнатне ситнице: тање су за две десетине милиметра од дебљине коју би, према мишљењу · одговорних у · предузећу „Црвена звезда“, требало да имају.

Значи, било је потребно да прође толико дана па да се открпје ситница, која сигурно није пресудна. Можда кривци за ову немарност из предузећа желе да им она послужи као изговор за изгубљено времер

сваком случају, то је пемар п несавестан однос према дневним потребама грађана. Највећу одговорност за ово сноси с дпректор предузећа „Црвепа звезда“ Милан Ракић који је узео на себе да ту ствар уреди.

3.

СЕЋАЊЕ НА ЈЕДНУ ВЕЛИКУ ЕПОХУ убровник у данима Фестивала

АЈ сунчани град, опасан древним јаким зидинама, са звоницима који штрче у модро небо

високо попут копаља, са пепељастим каменим Срђомкоји се уздиже изнад

града као продужетах старих беде-

ма, испод којег се њишу витки там-

ни кипариси, а крошње маслина,

___ "еребрнасте, изгледа да вечно трепере; тај град са палатама госпара У које је готика утиснула свој печат у шиљатим облицима прозора и балкона, а романтика оставила своје полукружне сводове, и где је _ цветао барок у току ХУП столећа а у којем је Ренесанса оставила неизбрисива имена мајстора кипар_ ства, градитељства, сликарства, лирике и драме; тај град са својим заштитником св. Влахом, под чијом су заставом неколико векова пловили морима његови смиони и виспрени морепловци и бавили се вешто трговином; тај град у чијим : __ је Ђардинама још једнако пуно расцветаних ружичастих олеандера и " где палме говоре о близини Ту“ ниса и Кипра; тај град који је вечно био опкољен непријатељима, рушен потресима, горео од великих пожара, и који је, скоро неизмењен, : сачувао свој облик, облик какав је __умао пре више векова; тај град ко_ји је дао тако ведру Фигуру као _ што је био пучанин Марин Држић, свештеник, свирач по црквама и на тозбама господе, глумац и грофовски слуга, вероватно наш најбољи до данас хомедиограф, који је имао — тако оштар језик да је слушаоца те___рао на смех, као што је терао на смех и двадесет „шкртаца смијешних у очима сувременика", који извекећу кључевима увијек спремни на предају града Турцима"; тај град о чије зидине столећима пљу„ скају вали модрог мора попут ултрамарина — био је негдашња чу-

вена Република Рагуза, чувена по ____слави и богатству, по култури, по уметности, по песницима које је да-

ла. А та Рагуза је данашњи Дубровник у којем се, ових дана, одржавао Фестивал Ренесансе.

Онај ко једном крочи на Пиле и пређе преко каменом поплочаног Страдуна, ко само на брзину прелети погледом Кнежев двор и Спонсу, ко види чувене Онофријеве фонтане, и пробави само неколико тренутака у ботатим ризницама манастира Фрањевачког и Доминиканског, тај ће желети дуго да разгледа овај лепи древни град да лута до замора од Плоча до западних врата, до Ловријенца и Минчета Куле. Јер Дубровник је град који улива сваком посетиоцу озбиљност за проматрањем, страст за проучавањем свега лепог, нагон за ужи“ вањем и жуд за поимањем свега што је прошло и што је оставило тако видних монументалних трагова. Видети Дубровник у данима Фестивала, нема сумње, да је још већа благодет. Овај град, који је ризница културног наслеђа, и који је дао градитеље који су са толико знања дизали палате и јавне зграде, сли каре који су имали толико смисла за боје, песнике који су певали својим драганама, своме граду и своме народу, писце који су дали комедије, толико пуне ха, а које су верна слика свога времена — град који и без приредби и програма, има толико евокативну моћ да се човеку, који се налази у њему, чини да поново види читаву поворку људи из Ренесансе и Барока, како се крећу, смеју, певају. веселе на карневалима.

У данима Фестивала, још више је оживела ера, која_је, по речима Ен-

гелса, захтевала дивове и рађала дивове,

На летњој позорници изводиле су се комедије Држића „Дундо Мароје и „Скуп> и три комедије непознатих аутора из ХУГ века. У атријуму Кнежевог двора поново су се чуле живе речи песника Ђора Држића и Менчетића, Ветрановића и Бунића, Марулића и Луцића, На пољани Руђера Бошковића извође-

не су композиције Ивана Лукачића, (одабрани мотиви из дела „Сакре канцонес"), најзначајнијег претставника наше музике из прве половине ХУП века, и каснијег виолинисте и композитора, Ивана Мана Јарновића, који живи у другој половини ХУШ века, уметника бујног темперамента и пустоловне ћуди, популарног у Европи, о чијем су се делу најпохвалније изразили Фран-

Пред „Триптихоном" Николе Божидарг вића у Уметничкој галерији у Дубровнику

_јих прастарих

цузи, Немци, Пољаци, Енглези и Руси.

У импозантној згради Уметничке галерије могла су се видети дела Николе Божидаревића (са почетка ЖХУТ века) који је на својим црквеним сликама дао живе реалистичке ликове својих земљака пучана и рибара, дела Михајла Хамзића, из истог времена, као и неколико значајних дела непознатих – мајстора из ХУ столећа.

У палати Спонса изложено је неколико дела чувених дубровачких златара из времена Републике, а међу вратима од Плоча била је отворена клесарска радионица, која је ту радила у времену Ренесансе, Ове две последње изложбе, иако не богате својим изложеним предметима, могу бар донекле да дочарају време кад су ови занати били на гласу, а њихови мајстори чувени у свету. Изложба дубровачког архива, у Кнежевом двору, даје богати материјал из историје Дубровника, а изложба апотекарства у Фрањевачком самостану, са својом богатом библиотеком пружа нам слику једне од најстаријих апотека у Европи, која без прекида ради већ шест векова.

Кроз изложбене просторије које су отворене у току Фестивала, кроз музеј и цркве дубровачке, кроз улице и на фасадама зграда, кроз архив и богате библиотеке самостана, кроз катедрале у којима се налази неколико слика великих италијанских мајстора Тицијана, Верокиа, Коређа, Веронеза, кроз Дубровник који има у себи, иза свозидина, дела која сведоче о богатству и уметности, о култури која је овде цвала, док су многи градови Европе, и док је Немачка, која се толико хвалила својом културом, а недавно покушала да врати Европу у Средњи век, још једнако чамела у средњевековном мрачњаштву.

д. н.

пре као КПОљи шта лише ПОГвАЈ

Проблем наоружања дапалне Немачке

АОРУЖАЊЕ Западне Европе и

У вези с тим проблем наоружа-

ња Западне Немачке претстављали су главну тему саветовања западних сила која су адржавана током прошле и ове недеље у Њу. Јорку.

Најпре су конферисали министри спољних послова трију великих сила, САД, Велике Британије и Француске. Ачесон, Бевин и Шуман ве-

али су пуна три дана, али провиви коминике који је објављен трећег дана показао је да министри нису били у стању да реше сва питања због којих су се били састали, Није остала ни тајна у чему нису могли да.се сложе. Министри су се разишли на питању наоружања нНемачке. Дискусија је вођена на основу предлога америчког министра спољних послова. Смисао америчког предлога је у овом; ситуација изискује хитно и замашно наоружање Западне Европе. Америка се обавезала да лиферује оружје. Али то није довољно: потребна је велика добро дисциплинована заједничка војска. Она мора да произађе из људскот кадра самих западноевропских земаља. Оквир те западноевропске војске треба да обухвати и немачке војне јединице. Без искоришћавања војне снаге Западне Немачке — и то је поента Ачесоновог предлога — Западна Европа не може бити ефикасно брањена.

Француски министар спољних послова најодлучније се изјаснио против стварања немачке војске ма у ! ком виду. Британски министар спољних послова Бевин заузео је резервисан став и заступао средњу линију: прво осигурати се од ризика нове немачке опасности, па онда приступити наоружању Немачке као саставног дела једне већ добро изграђене и јаке западно- европске оружане силе.

Пошто нису могли да се сложе, министри великих сила изишли су

са својим посебним гледиштима пред конференцију Атлантског савета у коме су заступљене све зекоје учествују у Северноатлантском пакту. То су САД и Кана-

да и десет западноевропских зе-

мљеа

маља.

Конференција Атлантског савета такође је трајала три дана, али и она је завршена са неодређеним резултатом. У коминикеу се каже да су министри спољних послова 3земаља Атлантског пакта тражили времена да консултују своје владе. Због тога ће кроз десет дана бити одржана нова конференција Атлантског савета. У коминикеу се наглашује да су се земље Атлантског пакта сложиле по многим питањима. Сагласиле су се, на пример, у погледу нужности стварања „интернационалне војске", то јест војске Воја би била састављена од националних јединица западних земаља, али би имала заједнички врховни генералштаб, или заједничко министарство одбране, Ммога питања У погледу наоружања такве војске такође треба да су сагласно решена. Али питање учешћа Западне Немачке у том заједничком наоружању остало је и даље отворено.

Међутим и ако је ово питање остало нерешено, три министра спољних послова донели су читав низ далекосежних закључака у погледу Немачке. Оми су донели одлуку да укину ратно стање с Немачком. Западна Немачка истина и даље формално остаје под окупацијом, али надлежност мемачке владе у Бону биће знатно проширена. Оснива <е немачко министарство спољних послова, што практично значи да бонска влада добија право да води немачку спољну политику и да одржава дипломатске односе са страним државама. Западнонемачка по-, лиција биће знатно увећана, модерно наоружана и, стављена на располагање немачким властима, претстављаће уствари оружану силу бонске владе за заштиту републике од „опасности изнутра".

И друге мере министара западних сила показују да је Западна Немачка на путу да у смислу америчког предлога, постане равноправни члан западноевропске заједнице. У завршном коминикеу се истиче да стварање једне самосталне немачке војске не долази у питање. Мини- | стри ће међутим и даље проучавати мотућност немачког учествовања У заједничкој одбрани Европе. Према коментарима америчке штампе _ стручњаци израђују план о стварању западноевропске војске у којој би служили и Немци, Немачким је- · диницама командовали би немачки официри, али не би постојао немачки генералштаб. Немци би поново служили војску, али то не би била немачка војска у томе смислу што њом не би располагала немачка влада или немачки генералштаб већ једно међунационално тело које би

се руководило заједничким интересима свих земаља западне Европе. идеја о здружењу немачке привреде с привредама западних земаља, која има свој израз у Шумановом плану, почиње да добија примену и на таман пољу.

1