20. октобар

· ргобутјоц 4а ушсе 2е2—е4);

| б—еђ; 8. 141—а3, 2а7—а5;

После две године оправке породилишта

паша

9бог тридесет и три метара електричног кабла...

пратити пити стите

написати

"; ДР која данас раде не ва. довољавају _ потребе _— Београда. Њих има врло мало, преоптереће-

на су, јер свакодневно примају велики

број будућих мајки, не само из Београда, већ н из његове најближе око: шине, а често и из унутрашњости. Да би се стање у овом погледу поправило

_ биле су предузете мере да се једна

стара зграда у кругу бивте Опште др. жавне болнице, данас Управе института и клиника, после потпуне и темељне поправке, преправи у породилиште. Радови на овој згради били су поверени Грађевинском предузећу Трећег ре“ јона а започети су још 1947 године,

Већ од самог почетка све је текло врло споро а у Грађевинском преду“ већу Трећег рејона није било чврсте руке, која ће спречити да се и овога лута понови традиција овог предузећа; а каква је она, може се закључити по томе, што су до сада три днректора смењена са дужности због лабавог и неправилног рада. Тако је дошло до тога да ни данас, после више од две тодине, радови на овој згради нису у потпуности завршени и она оспособљена ва сврху којој је намењена. Сама управа болнице, предузимала је разне мере у циљу убрзавања радова. На ње» ну иницијативу били су смењени н ди. ректори овог предузећа. Управа болнипе нобавила је сав потребан матери. јал н ставила га на расположење Грађевинском предузећу.

После много отезања п застоја, нај вад се пришло довртавању зграде. Грађевински радови су довршени, уведене потребне инсталације п — онда је поново запело. Породилиште још увек не може да отпочне са радом. Зашто Фбог тога што недостаје 33 метра едектричног кабла, којим би требало спојити електричне инсталације у зградн. Породилишта са трансформатором који се налази у дворишту болнице! Управа болнице је, док су још трајали трађевински радови, набавила ни овај материјал и доставила га Грађевинском предузећу Трећег рејона, а оно га је употребило на сасвим другом месту. Не само да је овде у питању пемарност и неодговорно схватање овако важног вадатка од стране Грађевинског преду“ зећа Трећег рејона, већ и злоупотреба. Оваквим радом оно спречава отварање једне важне устапове.

У Грађевинском _ предузећу Трећег рејона покушавају да оправдају овакав рад недостатком радне снаге. Међутим, ово се пе може примити као тачно. Посреди је недовољно озбиљно схвата“ ње задатака који се постављају овом предузећу. Оваквим радом оно не само да штети свом угледу, већ и угледу осталих грађевинских предузећа. Ако јв већ тако, онда оно не треба да при. ма на себе вадатке које, или неће, или није у стању да изврши,

ПС 21 2 (таронндиски одбрана

Жегапо 10 зерфетрга им Гиргомшки ц рејпаефоји, рогедпјет Кога Геуеђе 5аћоузка оштрјладе.

Вен: Метеја (Ека) — Стипић 4г ХлЕипомј6е (ЕМЕЈ)

1. 42—а4, 528—16; 2. се—64, 47—96; 3 551—е3, е7—е5; 4. 44—45 (Ргону Еаого“ош вета Кој; је Зхабгао ст, пајује је чоћбајеп пазауак 4. 5Е1—13, 558—47; 8. е2—е4 фа.), 1.28—15 (Стта зад 5ргесауа 5 1С1—Е5, 1в—е7; 6. ре5:16, ре7:16; 7. е2—е4 (вен вргоуео фај рофел, ам је гаго ртонут ки озфаујо _ ргенпиезуо _ Лоуабков _ рага.), (Ста та џи Рата да Копја ва'68 ртгеко рођа аб чђас! па с5, ра на ипаргед озшигауа 04 параФа ргонушеков 5 — ребаКка.); 9. БЕ1—е2, 858—аб; 10. 0—0, 0—0; 1. 5е2—Е3, 27—Е6; 18, раз—е2, 116—Е7; 13. 863—01, 52а6—05; 14. њаз—е2, рев—47; 15. 541—е3, р48—Е5; 16, ра—ра, 17—15: (5ада ст ита ројрипо јтеђјануц м 5уоје' тике.); 17. ТП—е1, ћб—ћ4; 18 5Е3—11, #7—15; 19. 51—82, ћа—ћ3; 20. ваг—#3, ре5—16; 21. 24:15, кбМ5) 22. Беара, еђ—е5 23. 513—42, Пр:б—ВА; 24. Тај-ад, рваћа; 25. 12—18, 1ат—е8:) 25 тај=-ђ1 (вен оређ тога 47 ђе – Форота год ртеђије тев—15.), ре8—ћ5; 27. рег—12, Таро3) 28. Жел—1а, 13:82; 29. теј—Е1+, ЖЕВ—47; 30. ТЕТ—ЕЗ (вен лета а Агиво

ојег ртен љбб— 136), 1,82:е3; 31. Пе

Ролофај розје 31 рофеља Ђејога:

КУ А: Ме

192 иРА

2 „У, – пате

Та

У

ко ж

; # 2 #

из и мо

(Ррођрипо когекпа 1 Тефауајиба фифбуа.); 32. 236 105—135 3 Кере, "вв; 34. 1402—41, ТВО—в1 72 35, Кет—12, 565—03-+; 36. рез:аз (Зато па оуај падп Бен тоде да оЏлол та), ебаз; 37. жасиз, 'тав—еб; 38 т,41—е2, Тара; 30, Жерића, 43—62, Бем ргедаје.

Оуа рођеда џ роџедпјет Кој адомеја је Јивомауји цм теси ргону Кјпзке ч обшфуо 5а 1:0, док је Казгаје рог1е рореде аишолба пад Векот ! гепи-рагија Реса 1 У тага тЈаден рознипи+ гезинаћ 81, Роје фод изрећа јинозоуепзкој ејар! _Рбо је ођежђедело ргмо тлезјо па оштр!-

8. ..•. риз:ЕЗ! !

дад, ' 3 ; | а!

РЕОРГАНИЗАЦИЈА УГОСТИТЕЉСТВА_

Нако би се боље руководило

угоститељским предузећима

СКУДНИ јеловници, некултурно и

() робуско понашање келнера и оста-

лог особља према посетиоцима, недостатак ситног инвентара (чаша, стол> њака, тањира и осталог прибора за јело) слаб руководећи кадар и недовољно ин. тересовање за рад особља, као и гломазан и бирократски настројен административни апарат, главне су кочнице за пи напредак и развој угоститељства У еограду, У циљу отклањања пропуста и грешака, оздрављења угоститељског рада и постављања на базу са које ће најбоље одговорити потребама грађана, Извршни одбор Народног одбора Беотрада у сагласности са вишим органима државне власти донео је решење о реорганизацији угоститељске мреже у Београду. Ова реорганизација је предузела и потпуну дементрализацију руковођења угоститељством, што практично значи Ууклањање свих сметњи, које су долазиле од гломазног апарата Градског м рејонских угоститељских предузећа. У оквиру овог програма укинуто је. Градско угоститељско предузеће, а пословање локала, којима је до сада оно руководило (изузев алкана" и „Касине'у пренело у надлежност рејона. Фузијом „Балкана“ и „Касине«“ образовано је посебно предузеће, којим ће руководити ЏПовереништво 3за угоститељство Извршног одбора Народног одбора Београда. Поред ове мере Повереништво је, у циљу потпуне децентрализације, ставило рејонима у задатак да путем дискусије са стручњацима за угоститељство, под“ несу предлоге које сматрају ефикасним, да се, у оквиру реорганизације стање У основи поправи,

Обишли смо неке рејоне да видимо шта су предузели у овом правцу и које предлоге, према своме досадашњем искуству, сматрају најбољим, Ево шта каБУ рејонски повереници за угоститељтво, РУКОВОЂЕЊЕ ПО ТЕРИТОРИЈАЛНОМ ПРИНЦИПУ

— Наше Угоститељско предузеће са својим укоченим бирократским формама није одговарало постављеним задацима. Реорганизација овог предузећа, као и градског и рејонског угоститељства уопште, била је неопходна, Предложићемо децентрализацију и реорганизацију угоститељских предузећа по територијалном принципу. Значи: објектима се не би више руководило по принципу категорија м врсности (ресторани посебно, а бифеи и крчме посебно) као до сада, већ свим угоститељским радњама, без 06зира на величину и време, управљаће три мања предузећа. Реорганизацију рејонске угоститељске мреже на територијалном принципу сматрамо да треба усвојити из следећих разлога: Прво, руководиоци предузећа моћи ће лакше да контролишу рад особља по локалима, и у току једног дана сваки руководилац (ова три предузећа) моћи ће да обиће ове подручне објекте и на лицу места исправи грешке. Друго, постићи ће се узајамно допуњавање у раду, а нарочито помагање мањих објеката од стране

већих. Руководиоци неће дозволити У интересу предузећа, да се један објекат развије на рачун другог, Треће, снабдевање ће бити боље, руководиоци локала . имаће већу самосталност (нарочито фи-

, чансијску), тако да неће бити приси-

љени да чекају намирнице и другу робу из централног матаципа, која као што је познато, често уопште не стигне, Користи свега овог су следеће: ефикаснијом контролом избећи ће се досадашње гре-

· шке у раду, што практично значи да ће

снабдевање бити брже, редовније и 60ље, услуге келнера и другог особља културније, а самим тим и акумулација већа, — рекао је повереник за угоститељство, УПРАВЉАЊЕ ПО ВРСТАМА

— Према предлогу који смо послали Повереништву Извршног одбора Народног одбора Београда, реорганизацију треба извршити на принципу врспости објеката, рекао је повереник за угоститељство « — У нашем рејону, уместо досадашњег једног, основало би се неколико угоститељских предузећа. Тако свим хотелима на територији рејона, без ресторана и бифеа, руководило би једно предузеће. Сви ресторани били би подељени У четири предузећа. Једно би руководило пословањем и радом бифеа са роштиљом, а једно бифеима са хладним јелима. Такође, предложили смо да се за веће _ ресторане, као што су „Таковски Грм“, „два рибара“, „Албанија“, „душанов Град" и друге, створе самостална угоститељска предузећа, која би објединила два до три објекта ове врсте. Чиме правдамо овај предлог На првом месту, снабдевање би се побољшало. На пример: набављач предузећа за бифеа са роштиљом имао би да купује намирнице и потребне артикле само за ову врсту предузећа. Значи, не би морао Као што је то случај био до сада, да набавља и за угоститељске радње друге врсте. Ако би се децентрализација и реор-

ганизација угоститељства извршила по принципу територије већи објекти угушили би мање. Оваквом реоргапизацијом постигла би се боља контрола рада објеката и олакшао начин пословања, Такође, број особља би се смањио, На пример, у хотелском предузећу постојао би само један директор са четири службеника, у место четири директора и већи број службеника, како је то било до сада. Поред оснивања нових преду“ зећа, најважнији задатак који стоји пред нама, је отварање већег броја нових угоститељских радњи. Ето, то је наше мишљење и предлог. Оно је условљено искуствима из досадашњег рада,

ВЕЋУ САМОСТАЛНОСТ РУКОВОДИОЦИМА ОБЈЕКАТА

— После реорганизације ми би према нашем предлогу имали осам угоститељских предузећа, организованих по територијалном принципу. Сматрамо да организација предузећа по врсности 06јеката или категорији, не би дала одговарајуће резултате. Ако би се предузеће организовало по вресности објеката, онда би са снабдевањем ишло те• шко, На пример ресторан »Загреб“ налази се у једном делу, а „Скадарлија“ у другом делу рејона, значи било би потребно двоструко више времена да се ови објекти снабдеју него ако је угоститељско предузеће организовано на територијалној бази, У циљу што бољег просперитета предузећа, руководиоци морају истовремено да обраћају пажњу и мањим и већим објектима, који се налазе под њиховом управом. Већу самосталност у вођењу послова (нарочито финансијску), добили би руководиоци угоститељских радњи, који имају кухиње или роштиље. Сметња пуном успеху реорганизације угоститељства је недостатак магацина и неисељавање Уустанова и предузећа из локала, који су грађени у угоститељске сврхе, рекао је помоћник повереника за угоститељство,

Зашто је „Атина“ затворена петнаест а „рина“ 8 месеци

ГРАЂАНИ Београда често и са правом се питају када ће бити довршени ресторани „Атина", која се проширује већ петнаест месеци, и „Дрина" у којој су радови на уређењу почели пре осам месеци. Угоститељских радњи овог тупа нема довољно у Београду. Утолико је чудније зашто угоститељска предузећа Трећег и Првог рејона која руководе овим радовима нису предузела ефикасне мера за њихов благтовремени завршетак. У чему је ствар

Обишли смо ове објекте. Из разговора са радницима сазнали смо да је ресторан „Дрина" био цео месец мај затворен без постојања стварних разлога. У почетку се радило без плана. Једна екипа радника са знањем руководиоца радова извадила је и поломила паркет,

у

Три пионира |

ВИ наши биоскопи, с обзиром на

скоро непрекидно препуне сале и слабу вентилацију у њима, имају као сталну појаву да су им места на гале. ријама и балконима најтора због рђавот ваздуха и запаре, која се пење под тавапицу. Поред тога, са ових се места, у највише случајева, и најгоре види, испарења, нарочито у летњим месеци“ ма, рђаво утичу на гледаоце. Због тота пекн тешко прате другу половину филма.

Међутим, нако је тако, ова места на галеријама најскупља су, сасвим недправдано. Тако је код „Козаре“ 1 балкон 20,5, динара, код „Јадрана“ ложа у балкону 28,5 динара, код „20 окто“ бра" незгодне ложе у балкону 28,5 динара и код „Звезде“ исто тако, Слично је и код репризних бпоскопа, И док су ова места тако скупа, цена седиштима у партеру; тде су места знатно

у

Један читалац „20 октобра" указао је на то, како су од историјских зидина, поред саме Небојшине Куле, саграђени свињци, који на једном таквом месту остављају ружан утисак, Свињци су подигнути без ичије дозволе, а уз њих се налазе и нехигијенске прљаве бараке, које наводно служе и за преноћишта,

За сваку је осуду што се на до маку Малог и Великог Калемегдана, који се баш ових дана преуређују и добијају лепши изглед, до“ звољава упропашћавање и разно“

ти

боља, с обзпром на ваздух и видљи- |

— Е кад би и остало уредили као Калемегдан

пи ви СлљА Љ урар иштти

НАЈГОРА БИОСКОПСКА МЕСТА НАЈСКУПЉА

вост „крећу се углавном од 9,5 до 20,5 динара,

Наше биоскопске карте нису скупе, али би било нужно извршити бољи распоред пена седиштима, а истовремено предувети све могуће мере да се по: бољша вентилација сала и избегне досадашње „кување" на галеријама но у

ложама. П, Кит

Х

Трагом Бритиће и предлога

шење драгоцених успомена из историјске прошлости. За ове преступе сносе кривицу углавном Градско повереништво комуналних послова и његово повереништво Првог рејона, јер нису смели да дозволе да се свињци подижу на овоме месту, поред многих других погоднијих места на периферији. Што се тиче примедбе да су они подигнути „без ичијег одобрења", то их нимало не оправдава, јер је требало одмах предузети брзе и ефикасне мере да се свињци отклоне,

демонтирала радиаторе, порушила гипсана венце са ивица плафона, отворила вентиле са апарата за хладњачу одакле ја исцурио сав хлор-метан, који се тешко набавља. Касније су разрушили балкон сале „Риунионе" чији отвор до данас није зазидан, тако да је онемогућено одржавање приредби. После овог демолирања, радови су престали за период од месец дана, јер је између „стручњака" дошло до неслагања7

Најзад радови су поново почели. Међутим стварни стручњаци нису консултовани што св види из следећег: Да би св простор ресторана повећао, станбене власти доделиле су три просторије суседних локала. Међутим, сада када се радови на реновирању налазе при крају, простор за публику мањи је него што ја раније био, јер су стручњаци нашли да је потребно да се пултови поставе у сали на простору који је одређен за публику. Неправилним распоредом степеништа изгубљено је 8—10 квадратних метара простора. Најлепши део горње сале одакле се имао леп изглед на' Дунав и банатску равницу претворен је у радне просторџије. Питање радних просторија мотло се решити и на рачун другог простора сале, али незаинтересованост и незнање допринели су да се ово на учини. Хладњача која је раније по обиму била мала и имала минималан капацитет остала је не само иста већ ја просторни капацитет смањен за 20 од сто, мада је било могућности да се исти повећа за сто од сто. Мако се у локалу изводе већи радови, проблем клозета не само да није решен, већ је и погоршан. Мушки и женски клозет имају заједнички улаз кроз један дугачак ходник.

Слично је стање и у ресторану „Атина". Радови и инвестиције који су утроиени на реновирање овот ресторана, показали су сла резултате, иако је било услова да они буду добри. У циљу проширења ресторана добијено је цело приземље зграде. Код преправки није се мислило да се из дворишта уклоне уџерци и да се од целокупног дворишног простора и рабатних кухињских просторија направе под терасастим кровом радна одељења која су потребна типу ресторана као што је „Атина". Уместо да учини ово, пројектант је под изговором да ја то јевтиније, повећао број уџерица, угушио двориште, а радна одељења ипак нису добиле све просторије (одељења за посластичарски и месарски рад). Да су сва радна одељења направљена под једним кровом избегле би се нове инвестиције и преправке које ће морати доћи кроз годину две дана, а које ће поново довести до обустављања рада. Мако су постојали услови да се роба. амбалажа, дрво и смеће уноси и износи кроз суседно двориште број 30 ипак то није учињено. Исто тако и питање клозета није решено. ,

Не само дужина времена којим се изводе напред наведени радови већ и за јавашлук и неодговорност при решавању конструктивних питања у даљем раду ових објеката не треба позвати на одговорност само угоститељска предузећа Првог и Трећег рејона већ и повереништва за угоститељство ових рејона. Случај „Атине" и „Дрине" може да послужи као пример како се не сме радити.

Један од најбољих дечјих ресторана

У Земуну је отворен четврти по реду де ји ресторан који по својој уређености,

Јарко 255

пара

Једна од многих носачких станица у нај ужем центру града, на простору између хотела „Москве > и „Балкана"»

ЗА БОЉИ ИЗГЛЕД ГРАДА

Носачке станице више не мољу

да остану на досадашњим местима

АЈУЖИ центар Београда још

увек не оставља слику добро

и културно уређеног града. Низу недостатака и) грешака, које се чине у погледу уређења улица, тргова м осталих делова града, треба додати још једну: носачке ста= нице, Данас г Београду постоји рђава пракса да се носачка колица групишу по најпрометнијим деловима града, Само на простору између Трга Димитрија Туцовића и Калемегдана, постављен је велики

ЕИИРАИИАИААРРИАЛАРААРИАААИАМАНМАРАВВАРАРАМРАВАМАЛРРАРИВАМММАИИ мн миивомипиппипи

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ

ИЗГРАЂУЈЕ СЕ БАЊИЧКИ КОЛЕНТОР

ПЕЕ неколико дана отпочела је изградња Бањичког колектора на делу од „Шарене ћуприје" до имања „Градског млекарства> у дужини од 783,62 метара. Канал ће бити израђен од бетона и код „шарене ћуприје", израдиће се левак од набијеног бетона, а над левком заштитна мрежа од гвожђа. Левак у мрежа имају задатак да правилно доводе атмосферску воду и спрече свако загушење канала.

Радове изводе омладинске радне бригаде са 40 омладинаца, што је за овај посао довољно. Већ је ископапо око 150 метара. поред овога предвиђено је да се поставе три таложника на делу канала за прихватање атмосферске воде. Један таложник ће се поставити код границе имања уГрадског млекарства", један код Улице Сердар Јола и један код „Шарене ћуприје".

Изградњом канала моћи ће дефинитивно да се регулише терен око стадиона „Црвена звезда" и Валонске улице, а Градски расадник добиће око 3.000 квадратних метара корисне земље за узгој културе, јер да данас се овај терен није могао употребити због отвореног канала, Осим тога, досадањи канал био је нечист и легло комараца.

8 а И И Ота

5 Е 5 Б = 8 Б 8 5 5

= Е Е

број оваквих станица на најживљим раскрсницама. На углу Улице Маршала "Тита и Народне Републике, где је у свако доба дана вр“ ло живо, налази се десетак колица поређаних уз ограду од дасака. Она не само да ометају правилно и несметано кретање грађана у овом делу улице, већ дају врло ружап изглед Тргу Димитрија "Туцовића, који је после реконструпције постао један од најлепших у Београду. Осим на железничкој станици, где оваквих колица има највише, и где су она најпотребнија, она се могу видети ми на многим другим местима, Тако, на гглу Кнез Михајлове и Седмог јула, у Чика Љубипој улици, код Маркове цркве и код Шравног факултета. На свим свим местима колица заузимају добар део тротоара, а као по неком правилу, простор око ових пун је разне нечистоће, отпадака од јела, изгужваних новина и „остале хартије, које сопственици ових колипа бацају свуда око себе, после 0бављеног ручка на глици, На овај начин ствара се још један извор нечистоће.

С обзиром да су носачка колица корисна, јер служе грађанима за лакше и брже преношење путничког пртљага, робе и осталих ствари, не треба их сасвим уклонити, Али,

зато се она могу поставити на мање.

прометна и упадљива места у граду. Повереништво 32 комуналне послове при Извршном одбору Народног одбора Београда, да би решило ово питање, треба да одреди, у сваком рејону, једно или више сталних, сли склоњенијих, места за ове станице. На овај пачин грађани би и даље имали користи, а колица би била уклоњена са главних и прометних места.

ПРВА ФУТБАЛСКА ЛИГА

ИЗГЛЕДИ ЕКИПА ПОСЛЕ ТРЕЋЕГ КОЛА

УСРЕТИМА Џартизан — Црвена зве-

зда, Хајдук — Сарајево. и Динамо —

Будућност завршена су такмичења трећег кола Прве савезне футбалске лиге.

Карактеристика до сада одиграних утакмица је добар успех Партизана и клубова који се налазе на средњем и крајњем делу табеле. За прва три кола Партизан је постигао шест бодова. Најзначајнија победа је над Црвеном звездом. Посла овога сусрета екипа Партизана смањила је разлику у бодовима и при“ ближила се челу табеле Од осталих тимова најбољи успех постигла је загребачка Локомотива, Сва три сусрета завршила су са нерешено. Нарочито је значајно што је Локомотива узела бодове Црвеној звезди и Хајдуку. Нерешени резултати са најбољим екипама потврдили су чињеницу да Локомотива спада у ред наших најбољих футбалских тимова. Посла ових сусрета има доста изгледа да побољша свој положај на табели, пошто углавном све утакмице митра изузев са Партизаном, са екипама исте или слабије вредности, Наша крила добила су, захваљујући крајњем залагању свих играча, два драгоцена бода против БСК-а. Ова борбена екипа са оштрим стартом има изгледа да побољша свој пласман. После трећег кола Сарајево и БСК имају подједнаки број бодова. Од три сусрета БСК је два завршио нерешено, против Динама у другом колу и Будућности у првом. До краја остају теже утакмице са Партизаном, Црвеном звездом и Хајду-= ком. Екипа Сарајева играла је у трећем колу нерешено са Хајдуком што претставља велики успех. Ако се погледају резултати ове екипе из првог дела такмичења и прва три кола другог дела, видеће се колики је постигнути напредак. Сарајево игра сада једноставнији, бржи, модернији и ефикаснији футбал. Главна карактеристика њихове игре је

чистоћи и изгледу претставља узор. На слици: у новоотвореном ре сторану за време доручка

оштар старт. На своме терену претстављају озбиљног противника свакој екипи. Динамо има 12 бодова и налази се на четвртом месту табеле. Неуспех ове добре екипе претставља нерешена игра против БСК-а. Сусрети са Хајдуком и Црвеном звездом одлучиће да ли ће Динамо имати изгледа да се бори за највиша места. Разлика између Црвене звездеи Динама после трећег кола је осам бодова. Она се може смањити крајњим залагањем појединаца и екипе Као целине., Разлика између екипе, која се налази на челу табеле, и Хајдука, износи свега два бода. Велико изненађење претставља нерешен резултат Хајдука у игри са Сарајевом у Сплиту. Један драгоцени бод је изгубљен. Хајдук има да на своме терену одигра још три тешке утакмице (са Партизаном, Црвеном звездом и Динамом), које ће одлучити џизглед чела табеле. У сваком случају Хајдук претставља најозбиљнијег кандидата за освајање првог места. Из досадашњих сусрета Црвена звезда успела је да извуче свега три бода, што је у многоме побољшало ситуацију осталих екипа из горњег дела табеле, Неуспех претставља нерешена игра са загребачком Локомотивом. Сусрети у Сплиту и Загребу, као и са осталим тимовима, одлучиће да ли ће Црвена звезда задржати наслов првака и јесењег дела такмичења,

Јес лао мр...

... да је Футбалски одбор Београда за протекла три месеца, добио од Комитета за фискултуру свега 18 пари футбалских ципела, како би их поделио на 90 јуниорских и сениорских тимова, колико их има у Београду.

.

... да на улазу за горње трибине ко.

шаркашког стадиона Црвене звезде још није постављена капија, спречило „провале“ многобројних љубитеља кошарке, које се дешавају на свим већим утакмицама. Очекује се да ће сутрашња утакмица Партизан — Црвена

звезда опет показати, шта би значила.

једна врата, па макар и дрвена. •

••. да у првом колу првенства Београда за футбалски подмладак, није одиграна ниједна утакмица, јер је пет друштава предало утакмице без борбе, Да ли је могуће да стварно нема толико реквизита, или се можда подмлатку ипак не поклања довољна пажњат

•

•.. да је савезни и интернационални кошаркашки судија Гердов, хтео да нлпусти суђење утакмице између женски“ екипа Е Загреба, јер се није сложио са једном одлуком свога колете Радојковића. "Тек на интервенцију другова из Кошаркаш-

ког савеза Гердов се „смиловао“ да ма-

стави суђење. . ~

«.. да, ни Футбалски одбор Београда, #

ни Футбалски савез Србије, још ништа нису предузели поводом случаја игра: ча Андоповског, који је истовремено

члан „Новог Београда“ м земунског Је |

динства,

како би се.

Црвене звезде и Локомотиве из

У

“ – а ДУ

3 «