Biološki listići

19

samo onda, kad se ona počmje prekomerno razvijati; (sguša«). Arsena imamo redovno u koži, noktima, kosi.

Glavno Je za pitanje kojim se ovde bavimo, da je živa; materija sastavljena isključivo iz gradiva mrtve prirode..| ı to naročito 12 Vrlo rasprostranjenih hemijskih elemenata. s; Bez ugljenika ıli vode ili malo gvožđa, nema života, dok de »plemeniti« metali, koji su od tako velike važnosti u dru--u štvenome životu, nemaju uloge u f'ziološkome životu. Našesž telo, po svom hemijskom gvradivu, ne vredi nekoliko para...“

Ali život mije samo materija već i energija: Živ Jel, stvor sedište različnim igrama ı promenama energije: Živa 5; bića proizvode toplotu, rad, elektricitet. svetlost: mi ra_E· dimo svojim miš'ćima, u nama rade srce i drugi organi; ui unufrššnjosti ćelija (stanica) nepokretnih stvorova, mikvo-. Ž skop otkriva atrujanja i kretanja: ı »hladokrvne«·životinje 5}, proizvode toplotu, pa i same biljke. Odakle životu ta snaga no ih energnja, kojom se tako raznoliko izražava? Da li je uvu tome pitanju tajna veća nego u pitanju hemijskoga gradiva ny Žive materije? Nije, Jer nije nikakva tajna. Sva enerpija..n koja održava životne pojave, dolazi stvoru spolja, iz mrtve 53 prirode, kao god ı materija. Izvor našega mišićnoga rada,,E naše toplote, rada naših orgama, Jeste naša hrana. Komad bi hleba. kao i komad uglja, sadrži određenu količinu potajne'5n energije, snage, koja će se u jednome slučaju pretvoriti u n nama u srčani rad, erevne pokrete, rad naših mišića ili našeon mozga, a u drugome slučaju u toplotu na našem mi ognjištu, u snagu koja pokreće lokomotivu ili parobrod, u ı električnu energiju ı svetlost. A odakle hrani ta prikrivena.. n potajJna moć? Sa Burca. Jer je biljka saeradila zrmo žita n} iz mineralnih soli tala i ugljene kiseline atmosfere. vezavši, „iž tako reći, te različne elemente Sunčevim zracima E koje zeleno lišće upija. Ta sunčeva energija nalazi se u ı pomenutom komadu hleba, a ona je takođe i u komadu |} sira, prešavši iz trave koju krava pase n njeno mleko, a i ona je takođe i u komadu uglja, koji nije drao do ostatak li Jedne biljke.

Dolazimo do ovoga važnoga zaključka kojim se nauka > može ponositi: znamo šta je gradivo života. znamo iz čepa e