Biološki listići

14

viti, kojom brzinom i u kakvim skromnim pogodbama to.

mmezdo tolikih anačajnih pojava postaje iz elemenata mineralnoga sveta.

Međutim, taj predmet našega divljenja za većinu je 5 ljudi primer svakidašnje banalnosti. Da iz ugljene kiseline, koju izbacuju naše pluće ili koja se Tazvlja u dimu cigarete.

ı nekoliko soli postaju evetoyvi sa svojim bojama ı ı miris sima,

plodovi koji sadrže šećera, ulja, kiseline i dr., da iz istoga gradiva postaje kaučulk, kakao, smole, hrastovina i abonos, tome se ne ćude mnogi. Sejač se ne čudi da iz zemlje ı đu- -

breta izvlači hleb, iz kojega će on crpsti snagu svojih mi- šića. e ri se čudi, i s razlogom, kad seme ne proklija. Ali |

prođe li selom E čarobnik, koji vadi deci groševe iz : nosa ı zna vešto da smota povereni mu časovnik, divljenju nema kraja. Pa dabome, Drvo Je »prirodno«, a ovo poslednje ·

A u prirodnim &tvarima čuda su tako potpuna i mno- 6

M. da obično nisu predmet čuđenja.

Živa se materija dakle gradi pred našim av nodušnim očČ ma, ni ma čije čuđenje. Poreklo žive materije nije dakle tajna: Živa materija postaje iz mrtve. Ali pod jednom pogodbom: uzdizanje iz mineralncea na organski stupanj vrši se Jedino posredovanjem života. Mrtva se matenja može neograničeno pretvarati n živu, ali podstrek, impnis tome, mora doći od života. od jedne klice, spore, zima. Na planetu sličnom! Zemlji, na /kome bi život bio nepoznat, moglo bi se reći alično onome: Dajte mi oslonac pak ću podići svet... Dajte mi klieu, pak ću naseliti svet.

Problem posta lea života syodi se na poreklo Jedne klice, jedne ćelije (stanice), manje još: jedne čestice Žživc materije. Jer ne sumnjamo, da beskrajno mala količina žive

materije može natrasti ı beskrajnost na račun mrtve, Razno- .

likost pak oblika. a kojima &e živa bića ukazuju, objašnjuje evoluc jona teorija, po kojoj bi iz trunke žive materije, pod ufIC ajem različmih činilaca, u toku vekova, postali svi složeni stvorovi, Životinje ı biljke. Ako kome izgleda nemoguće, da je čovek mogao postati iz kakvopa nižepa organizma.

kakve praživotinje slične jednodelijskim stanovnicima kapi i

barake vode, spomenućemo «la i dan danas, i ako u dru-

}

ri 5I DO islo -RBTII 25 „97% ord OBT .19. 9rl 971