Biološki listići

15

some smislu, čovečji organizam. postaje na taj način: iz sićusna oplođena jajeta postaje dete, koje je posle nepunih trista dana samabdeveno svim organima i priborom potrebnim za nezavisan život. Iz klice kokošja Jajeta, svakome poznate, postaje na račun mytve hranljive materije jajeta, belanceta ı žumanceta, pile, koje probivši svoj zatvor — ı kolevku — trči odmah po hranu snabdeven unutrašnjim složenim organima, krvlju, očima, perjem, noktima: a da bi sve te čarobre stvari postale, bilo Je dovoljno da dobroćudna kokoš odleži nekoliko nedelja na jaje... Ali valjada neću zahtevati od čitaoca, da se iščuđava, Što se pilad levu iz jaja!

Ali kad svakome izgleda do krajnosti prirodno da sloŽeni životinjski oblici postaju iz sićušnih klica sličnih najprostijim Životinjskim predstavnicima. praživotinjama, ne može li se zamisliti, da se isto desilo i u historiji postanka današnjih vrsta živih stvorova” Zašto We u filogeniji Jedna praživotinja slična oplodenu ćovećjemu jajetu ne bi u nedoglednom toku vekova postupno pretvorila u čoveka, kad se to dešava za nekoliko meseci u historiji čovekova lična razvitka. f. J. u njegovoj ontogeniji? Istma Je da se oplodeno jaje razlikuje od gornje praživotinje fime, Što ono samo proizlazi od organizma slična onome. u koji će se postupno razviti, i da se prema tome u ontogenetskom razvitku samo ponavlja oblik koji Je bio polazna tačka zametka, dok u filogeniji razvitak ne znači ponavljanje Dprošlosti. već stvaranje novoga. Tu se nesumnjivo tiče različnih procesa. Ali ontogenetski razvitak nam We, prema današnjJemu stanju nauke, ne ukazuje shvatljivijim od filogaenetskoga, neso možda čak i zagonetnijim. U prvome slučaju treba objasniti, kako iz jedne ćelije postaju složeni stvorovi slični roditeljima. treba objasniti masleđe. Međutim, do sada stečena shvatmmja o nasleđu i ontogeniji ne

izgledaju da su na istome stepenu Jasnosti i verovatnosti

kao u pitanju evolucije Žživoga &veta, filogenije, koju nami u glavnome objašnjuju Lamarckovi i Darvwinovi Činioci: uticaj sredine, uticaj upotrebe organa na njihov razvitak. borba za opstanak, prirodno odabiranje. i t. d. Badući da