Борба, 14. 10. 1956., стр. 2

5 Зал. аматерског филма Југосла в

_ квалитету пријављених филмо | 30 овај фестивал спада у ред з

У Страна 2 и

жал а

ето) Р 5 А

~"

__БЕДЕљА, 14 ОКТОБАР

' ПОВОЉНА ·

ћ ВЕСТ ·

5

5 4

2 з Њујорка је стигла

х5 вест да су се министри иностраних послова

Британије, Француске и Египта, у приватним разговорима код генералног секретара УН

Дага Хамаршелда, споразумели о основним принципима за решење суецког питања, „Ти= ха дипломатија" овога пута није изневерила наде које су У њу, изузетно, полагане,

"Ослобођени пропагандистичког баласта, који често непотребно везује руке, министри Вританије, Египта и Францу“ ске имали су прошле недеље бројне. међусобне контакте коЈи су им помогли да бар до» некле рашчисте појмове и, што је најважније, одбаце „аткпителшт Ђасиитит" — тојест онај метод по коме се ствари расправљају штало“ вима,

Протекла недеља показала је тако да су наде које је највећи део светског јавног мнења полагао у ово заседање Савета безбедности биле оправдане. Министар Далес назвао га је историским, јер је поново постало јасно да је овај међународни механизам још једном стављен на озбиљну пробу. Та је проба била велика, јер се проблем о коме се већ близу два месеца расправљало кретао по ивици силе, диктата, а можда и оружаног сукоба. Зато је не мало задовољство код оних који нису губили наде у ефикасност међународне организације: са“ да је јошш једном потврђено да управо пред њу треба изла= зитч з оваквим споровима, а не тражити друга решења. Досадашњи рад Савета 6безбедности омогућио је да се смањи затегнутост око Суеца и да се решавање тог проблема упути једним разумнијим правцем.

Шест министара послова претстављају

иностраних своје

земље у раду Савета, а дола: зак њиховог египатског колеге дао је широке могућности за ефикасније разговоре и ван овог организма,

„Британија и Француска нису, по свему судећи,. остале при свом првобитном предлоту резолуције, за који је и самим подносиоцима морало постати јасно да не може послужити Као база за преговоре, Док се пред светом, изгледа ради по» треба домаће политике, још доста говори о крутом ставу француског партнера, Британци су Јасно дали на знање да су за решење путем преговора.

Египат је, са своје стране, изразио пуну спремност за мирно и разумно разматрање спора, нудећи систем сарадње и споразума, Као што се по очекивало, он је одбио да разтовара на бази предлога осамнаесторице из Лондона, свеча“ но се изјаснивши за принцил обезбеђења слободне пловидбе,

Став наше земље од самог почетка овог спора доприносио је умиривању духова и конструктивности дискусије, То је дошло до изражаја и у Савету безбедности, где се Југо-

Титоград, 13 октобра Извршно веће Црне Горе ортанизовало је данас саветовање са привредним и политичким руководиоцима аз срезова и општина у вези са одређивањем локације за. алуминијумски комбинат у Црној Гори. На дневном реду била су организациони, технички и кадровски проблеми које ће поставити предвиђени радови у следеће четири и по године, Поред осталих, саветовању је и претседник Народне скуп штине Црне Горе Блажо

славија поново _— одликовала Јова ћ мирноћом, стрпљивошћу и У" ПН – ношењем атмосфере поверења ретседник Одбора за

привреду Републичког већа Народне скупштине Црне Горе Јефто Шћепановић подвукао је неке основне моменте од Којих зависи темпо градње комбината.

У преговоре, Све је то у служби начела у коме се с нашом земљом слажу сви заинтересовани: најважније од свега јесте да промет Каналом тече слободно и ефикасно, Обавештења из Њујорка говоре о томе да је поред тога начела дата важност и принципу да треба поштовати су. веренитет Египта над Суецким Каналом, који, опет, треба, од“

Студије, геолошки радови, пројекти и припреме

Друг Шћепановић је под

присуствовао

војити од националне политике земље.

То су повољне вести из Њу“ јорка, где се, по свему судећи, улажу озбиљни напори да се реши једно отворено питање и учврсти углед и поверење у УН и Савет безбедности. А њима је само то и потребио, јер има још неких проблема који не би светској јавности задавали толико главобоље и узнемирења кад би се поштовали добри и ефикасни предлози што их је на лицу места, рано у лето ове године, донео генерални секретар Хамаршелд обилазећи уза: вреле границе Блиског Истока.

з. п.

вукао висок рентабилитет ове гране индустрије за коју су се у Црној Гори стекли многи основни услови. Комбинат ће предвиђеним капапитетом моћи, поред редовне отплате ануштета, да даје још добит од 16 милијарди тодишње. Према њетовом мишљењу, треба даље наставити са проучавањима резерви боксита. Ситурне резерве у Црној Гори омогућавају рад комбината за 55 година. а неутврђене резерве цене се на седам пута више. Извоз боксита не тре. ба занемарити већ га наставити, јер он годишње

САВЕТОВАЊЕ ПРЕТСТАВНИКА ИЗДАВАЧКИХ ПРЕДУЗЕЋА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ПОВИЛЕ У ИЗДАВАЧНОЈ ДЕЛАТНОСТИ

же Мостар, 13 октобра После рада по 'комисијаменгу< којима» се свестрано: расправљало. о конкретним проблемима и задацима из давачке делатности у: на» шој земљи, на заједничком састанку претставника из-

ДОТАЦИЈЕ ТЕН 10 ЗАВРИЕНОЊ СНИМАЊУ ФИЛМА

=— закључак Савета за науку и културу Хрватске

- Загреб, 13 октобра Савет за културу и науку Хрватске данас је распривљао 0о' начину дотирања филмске

произведње. Детаљно су размотрени предлози Друштва филмских радника Хрватске као и филмских предузећа „Јадран-филма" и „Загребфилма“. После дискусије до-

шло се до закључка да је немогућно игране филмове дотирати док не буду завошени Пракса је показала да добар сценарио као и филмско име не могу бити довољна гарантвја да ће филм који се налази у пооцпесу рада заиста и У: спети, Такви разлози навели су Савет да се определи за. до тирање филмова кад се 'виде коначни резултати права на-. мера дотаџије у томе је да олакша и убрза филмску производњу. ,

„Што се тиче документарних ми цртаних филмова, републички. Савет за културу закључио је да дотације додељује етапно и то за филмове које препоручи филмски савет продуцената ових филмова. 75

__ФЕСТИВАЛ_АМАТЕРСКИХ

„БОРБА“ ЋЕ НАГРАДИТИ НАЈБОЉА ____ПрИвАЗАНН_ФИЛН

ј

Зод 19 до 21 октобра одржаће

се у Београду Четврти фести-

је. По броју учесника, по

начајнијих манифестација овакве врсте, досад код нас одржаних. Осим „тога, фестивал има и јубилађни карактер, јер се организује у оквиру про славе десетогодишњице оснивања Народне технике; непо= средни организатор фестивала је Кино клуб „Београд' из Београда.

За фестивал ;е било пријављено 69 филмова, остварених од ослобођења до данас. Од њих је приређивачки жири; Жорж Скригин, Владета лукић, Златко Судовић Ђорђе Вукотић, Аки павловеки, сФвранц Клупић и Јосип Кар= дош, одабрао 27 за приказивење. 8

“Организациони комитет је предвидео десет награда, · по фи награде за сваку категорију: категорију експерименталног, играног и документарног филма, Награде ће сачињавати златна, сребрна и бронзана статуета Победника, направље на по моделу познатог "Мештро вићевог дела. Исто тако; “биће додељено и више, специјалних награда, например. за највећи

| број приказаних филмова. за

најбољи избор итд. Њих ће допо разне установе и дру“ Палене организације, под усло

давачких предузећа Југославије дискутовало се о

предлозима комисија, При.

хваћени су скоро сви предтози комисија што' уства-

чане награде за најбоља књижевна. остварења намењена „деци. „У, ИМ ИКО. боље“ опреме -књита организоваће се саветовање са

чвебном« састанку струји

ри значи прихватање мно- | стручњацима о уметничкој

тих новина б издавачкој| и културној опреми књига пракси. (а Осим тога, усвојен је

Најважније је свакако тој тредлог да издавачка прешто ће се издавачи удру- | дузећа убудуће | омогуће

живати када је у питању неки већи подухват. Убудуће ће издавачка предузећа појачати критеријум · при штампању књижевних дела, нарочито страних, и озратити већу пажњу преводима. Наша издавачка поедузећа ће заједничким чапорима штампати на наш 'езиц позната дела светских Класика. Осим тога, здаће се целокупна дела старијих јутословенских писаца. У ла Издавачка предузећа су се такође обавезала да ће више преводити и објављивати дела књижевника начтионалних мањина на српскохрватски и обратно. попед превода са словеначког и 'македонскот језика. Џ О дечјој и омладинској књизи било је мното речи. Решено је да се изврши анализа о издавању књига за децу и омладину. Удружење издавача треба да оживи рад секција за омладинека и дечја издања. Поред тога, треба да се установе сталне годишње нов-

ФИЛМОВА ЈУГОСЛАВИЈЕ

објављивање дела савреме. них домаћих писаца и ван подручја на коме ови живе и раде, као и низ других предлога ради остварења што свестозније издавачке делатности у нашо: земљи (Ш. ИП.)

На јучерашњој заједничкој седниџи домова Народне скупштине Србије, којој је претселавао потпретседник Душан Петровић, вођена је трочасовна дискусија о проблемима шумарства. У дискусији је учествовало осам народних пославмка: Радул Плазинић, Јанко Симеонозић, Саит Затрићи, Света Трифуновић, Сретен Цвијовић, др Душан Братић, Велимир Јововић и Александар Шевић. Посланаци су истакли следеће основне проблеме шумарства: дрвета се много више сече нето што је годишњи прираст (према неким подацима четири пута више), дрво се нерационално троши, законски про писи из ове области не спроводе се у живот, у акцијама пошумљавања ишло се прешироко па оне нису дале очекиване резултате иако је то најефикаснији начин да се земљиште за-

вима које сами одреде и по избору сопственог жирија, ако то "желе.

На фестивалу ће бити додељен и прелазни пехар редакције „Борбе" за најбољи приказани филм. Одлуку о добитнику овог пехара донеће жири састављен од чланова редак-

ције.

скупштинск а жигот 5 ШУМАРСТВО — ЗА ПОСТАВЉЕНА ПРИВРЕДНА ГРАНА У СРБИЈИ

Скула тина Србије заврштла рад

У Словенији почела прослава 200-годишњице рођења Антона Томажа Линхарта

Љубљана, 13 октобра (а (Танјуг) Вечерњом премијером ШЦанкаРрових „Сабласти у долини Шентфлоријанској“ у _Словеначком народном позоришту почиње у Словенији јубиларва прослава 200-тодишњице рођења Антона Томажа Линхарта, истакнутог словеначког историчара. и драмскот писца, У оквиру прославе, средином деџембра биће одржан у Љубљањи фестивал словеначких позоришта уз учешће свих позоришних колектива ове републике. На дан рођења Антона. Линхарта, 1 децембра, доделиће се новчане награде лајбољим позоришвим раднишима, Драма Словеначког народног позоришта у Љубљави обновиће у време ове јубиларне прославе Линхартово, дело „Матичек се жени“.

ти

штити од ерозија које наносе огромне штете (стручњаци тврде преко 50 милијарди динара годишње) Нарочиту пажњу привукло је излагање посланика Братића. Иако је Народна скутиптина за протекле две тодине шумарству посветила више времена него ма ком другом привредном

проблему, конкретне акпи-

је заостају иза дискусије. Републички _ Секретаријат за пољопривреду и шумар-

уство концентрише готова

сав свој рад на пољопривреду, док је шумарство запостављено. Фондови за унапређење шумарства су "тотово симболични, чак и у поређењу са осталим репу“ бликама. Док је тај фонд,

БОРБА

Црна Гора се припрема за градњу алуминијум-

ског комбината

__У ТИТОГРАДУ ОДРНАНО САВЕТОВАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ И ПРИВРЕДНИХ РУНОВОДИЛАЦА НА НОМЕ ЈЕ ГОВОРИО И БЛАНО ЈОВАНОВИЋ

доноси 15 милиона долара,

Пројектовани алуминијумски комбинат у многоме ће зависити од тога како ће бити проучени услови за потпуно Коришћење бок сета. Анализе су показале да у бокситу има 20 до 25 процената гвоздене руде Добијање сировог гвожђа из црвеног бокситног муља било би за железару у Никшићу од неоцењиве користи. Затим, боксит садржи 2—3 процената титанок сида, Каро и нешто ванадијума. И један и други ме тал служе за легирање високо квалитетних врсти челика. Боксити садрже и известан проценат торијума, У Пљевљима треба да се отвори рудник лигнита капацитета милион тона годишње, изјавио је друг Шћепановић. Извесна пројекти постоје, али нису сви прошли ревизију. За механизацију рудника биће потребно 4 милијарде динара. У вези производње гаса у руднику за потребе алуминијумске индустрије и никшићке железаре треба проучити производњу осталих нузпродуката. Рачуна се да ће споредна производња износити око 20.000 тона високооктанскот авиобензина, око 65.000 тона вештачког фђубртва, већа количине катрана за асфал тирање путева, фенола за пластичне масе и друго.

Слична испитивања и пројекти биће потребни и за нове хидроелектране,

Оеноваће се главна инвестициона управа за гралњу комбината

На саветовању је усвојен предлог да Извршно веће Цоне Горе још током наредне недеље образује јелно тело — главну инвестицтону управу која би имала за задатак да координира. руководи и надзирава изградњу _ алуминијумског комбината. На. једном по-

размотриће се начин кори= шћења грађевинске оперативе, њена опремљеност механизапијом и стручним кадровима Посебно је истакнута потреба да се У овом склопу проблема изу. че могућности локалне пољопсивредне производње и мелиорацизе. саобраћајних услова, трговине, угоститељства, смештаја ралника а стручњака

На саветовању се могао стећи утисак да ће 1957 го-

Србији износио само 250 милеона динара. у Босни и Херцеговини је износио 2,5 милијарде динара, а у Хрватској 1,5 милијарду. Проблеми, по републикама стоје у обрнуто) сразмери. Босна и Србија, например, имају готово једнаке површезе под шумама, али, док је Босна по количини дрвне масе на једном хектару шуме на првом месту у земљи, Србија је на петом.

Да би се проблеми шу-!

марства почели систематски решавати, по речима посланика Братића, треба прво установити колики је шумски "фонд, извршити инвентаризацију и уредити катастар, затим енергично спречавати даље узурпације шума, јер, према неком подацима, само од 1945 па наовамо узуопирано је око 20.000 хектара,

Скупштина је закључила да се извештај Одбора за привреду о овим проблемиМа и дискусија упуте републичком Извршном већу, Секретаријату за пољопривреду и шумарство и народним одборима срезова ради предузимања потребних мера у

На крају седнице Скупштина је извршила избор и разрешење неких судија окружних судова: за судију Окружног суда у Чачку изабран је Милутин Лапче вић, за судије Окружног суда у Нишу др Димитрије Марчетић и Велимир Илић, за судије Окружног суда у Београду Милан Радосављевић, Ђорђе Срећковић и Миле Пантовић и за претседника Окружног: суда у Шапцу Боривоје Коцић, Усвојен је предлог о разре-

например, проптле године у шењу дужности Драгомира

дина значити завршетак главних радова на железари у Никшићу, на прузи Титоград — Бар и на делу барске луке. То би у многоме растеретило и грађевинску оперативу и терен око Титограда на Коме ће почети основна изградња комбината.

Узимајући реч у дискусији, претседник Народне скупштине Блажо Јовановић захвалио се свим струч њацима који су савесно припремили техничку документацију и елаборате за алуминијумски комбинат у Црној Гори и позвао на даљу сарадњу

„За нас изградња алуминојумскор комбината претставља велику одговорност пред заједницом — рекао је Блажо Јовановић — па зато ангажовање свих нас мора да буде потпуно. Посао је такве природе да се по темпу градње и рокови» ма скоро не може упоређивати са досадашњом град њом у Црној Гори. Зато у Пљевљима, Никшићу, Титограду, Бару и друтим местама привредна и политичка руководства треба

одмах да се укључе у припреме за радове који претстоје", Р. СОКОЛОВИЋ

Отпутовао претседник синдиката Пољске

Претседник Централног већа Савеза синдиката Пољ ске Виктор Клосиевич који је боравио у нашој земљи Као шеф делегације пољских синдиката, отпутовао је јуче у Варшаву Проетселника _ Клосијевича испратили су на Земунски аеродрому претседник Цен тралног већа Савеза синди ката Ђуро Салај и члан Претседништва Централног већа Марјан Вивода.

|- о фтворена ЈА Т-ова““ линија Београд С. Зија

Јуче ујутру са Земунског аеродрома полетео је први редовни авион Југословенског аеротранспорта на линији Београд — Софија. На овој линији авиони ће отсада летети два пута ведељно: средом бугарског аеротранспортнот предузећа ТАВСО, а суботом ЈАТ-ов

Вазлушну линију Београд Софија успоставило је бугаоско предузеће ТАБСО у мар. ту ове годизе им досал је одржавало саобраћај једанпут недељно. СЕТ:

Милошевића, судије Окружнот суда у Ваљеву, Костадинкг; Марковић, сулије Окружнот суда у Врању, Боривоја Коцића, судије Окружног суда у Светозареву и Саве Чучковића. судије Окружног суда У Београду.

Пошто је усвојила извештај Административног одбора о извршењу предрачуна прихода и расхода, Народна скупштина Србије завршила је рад.

Дд -В.

ИДИ НАГОВЕСТИО ПРИБЛИНАВАЊЕ

_Недеља, 14 окто у тобар 19

БРИТАНИЈЕ ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ

говорећи на митингу конзервативаца у Хландидноу

(Од сталног дописника „Борбе“)

Хландидно, 13 октобра Добру половину свог говора на митингу британске Конзервативне партије ко јим је данас закључена го дишња скупштина торијеваца, с претседник владе Идн посветио је суецком проблему и — с тим у вези — изјавио;

Прво, да је Британија од самог почетка спора око Суеца па до данас непрестано деловала у складу с Повељом Уједињених нација настојећи да исцрпи све могућности за споразум на бази британскофранцуских захтева пре о браћања Савету безбедности, али резервишући за себе право да примени и силу као последње – средство, чега се ни сада не одриче;

друго, да је у интересу Британије и – Комонвелта веће приближавање ове зе мље Западној Европи, што би једног дана могло попримити вид много присни јих односа са тим државама. Остали део Идновог експозеа био је прожет жељом да се аргументима ло каже исправност владине унутрашње политике — ко ја неће претрпети засад ни какве битне измене — и да се изврши нека врста жестоког обрачуна са блек пулским програмом лабури стичке опозиције и њеним држањем уопште.

Суецки део Идновог говора мање је, чини се: био намењен самој годишњој торијгвекој скупштини а много више британској јав ности уопште, Јер, премијед Идн се дуго задржао на образлагању не баш по-

пуларних војних мера и, посебно, освртао на разно“ врсне критике којој је његова политика према суецком проблему била изложена. Тешко се може отети ути ску да наговештени курс према Западној Европи није у неку руку и упозорење америчкој влади због њеног става према Сувцу. Идн је говорио стално о британско-француском савезништву, слози, гледиштима и пслитици, а САД је у свему томе споменуо те; толико што се сложио са Ајзенхаугровим речима да „прави мир може бити само праведни мир".

Британска влада остаје при свом оригиналном мишљењу, рекао је премијер, да: се може прихватити само такав аранжман који Суецки Канал „неће оставити под неограниченом контролом једне једине силе која би га могла кори-

стити искључиво у свохе своје националне политике". То што Лојд јавља из Њујорка да је забележен известан мали напредак у разговорима, треба захвалити — по Идновом мишљењу — само чврстини бри танске политике и војним мерама.

Идн је оптужио лабуристичко руководство да је најпре било жешће од владе у нападима на Египати претседника Насера, а после променило свој став и постало спремно да се због својих страначких циљева солидарише са сваким дру гом ставом само не са оним које је, по мишљењу кон-

РЕОРТАНИЗАЦИЈА БОНОЋЕ ВЛАДЕ НЕЋЕ УТИЦАТИ НА ДОСАДАШЊИ _КУРС_АДЕНАУЕРОВЕ ПОЛИТИЋЕ

— истиче западно немачка. штампа _.

Бон, 13 октобра (Танјуг) Западнонемачки листови доносе данас информације у вези с реорганизацијом

бонске владе, која треба да |

буде коначно објављена у уторак, после састанка канцелара Аденауера с претседником Републике Хојсом. Саветовања коалиционих странака о изменама у кабинету држе се у строгој тајности. Добро обавештени листови, мећутим, тврде да из владе треба да испадну вицеканцелар Блихер, министар одбране: Бланк, министар правосуђа Нојмајер и министар за спепијална питања Крафт, док ће неколико других министара променити досадашње ресоре, Е . 3

Нарочиту пажњу привукла је одлука о именовању Штрауса за министра одбране, Балкеа за министра за атомска питања, и дискусија око именовања новог вицеканџелара. Тврди се да су кандидати за овај положај министар спољних послова фон Брентано, министар привреде Ерхард и министар финансија Шефер. Штампа изражава уверење да је демисија четворице чланова кабинета, припадника Слободне народне странке била само спољни повод 3а реорганизацију владе. Сматра се да је то више резултат Аденауерове

БРИТАНСКЕ ТРУПЕ _ БАОКИРАЛЕ ЛИМАСОА _

у потрази за пукобником Гриђасом

Ликозија, 13 октабра (АП-Ројтер) Британске војне снаге на Кипру блокирале су синоћ град Лимасол и претражиле све куће у потрази за пуковником Гривасом; који се сматра једним од вођа Покрета отпора. | Како је саопштено, британске власти у Никозији дозволиће данас поновно отварање грчких биоскопа, кафана и осталих места за разоноду која су затводена од 28 септембра када је уведен полициски час у гра ду.

Нема разлога за оптимизам у погледу Кипра Изјава грчког министра иностраних послова,

Атина, 13. октобра

Како јавља агенџија Атина, грчки мињиста) иностраних послова Авероф

изјавио је, поводом извесног оптимизма у грчкој јавности у вези с питањем решења кипарског проблема да „нема никаквог јаз лога таквом оптимизму". Он је додао да се тај оптимизам појавио на основу неких догађаја „другоразредног значаја". „Влада није подлетла овом оптимизму" — подвукао је Авероф. „Ебој је познато да ситуација у вези с кипарским питањем није промеЈЕ у основним линија» а".

На крају, министар Авероф је истакао да ће у погледу кипарског питања но литика грчке владе, «која је у више махова била маБифестована, остати и у будућности чврста, све док се не постигне коначно решење на основи коју је предложио архиеписком Ма

кариос,

235338, (52: ~

жеље да рад у Кабинету концентрише на мањи број личности и тако га „оспособи за брже акције“, с обзиром на претстојеће задатке, које влада треба да изврши пре парламентарних избора.

Добро обавештени „Ди велт“ тврди да се у вези с именовањем Штрауса за министра одбране очекују и знатније промене у руководству Бундесвера., Лист пише о озбиљној намери да се воћство џелокупних орусжаних снага повери једном човеку у рангу државног секретара, који би се бавио изучавањем развоја индустрије наоружања у свету и проблемима опреме западнонемачке армије савре мемим наоружањем.

Листови такође истичу, да ова реорганизација неће “тимати на досадашњи курс Аденауерове спољне и унутрашње политике.

ДЕЛЕГАЦИЈА САВЕЗнНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА ОТПУТОВАЛА

У ПОЉСКУ

НА позив пољске владе јуче је ависном отпутовала у Варшаву делегација Савезног извршног већа, састављена од стручњака за законодавна и привредна питања. Она ће с пољским функционерима изме њати искуства 0 изградњи правног и државнот система. Делегација ће у Пољској 60равити недељу дана.

У делегацији, коју предводи др Лео Гершковић, секретар са организацију и управу Савезног извршког већа, налазе се Никола Срзентић, секретар за правосудне послове СИВ-а, Миленко КЖангрга, секретар за законодавна питања Извршног већа Србије, Владо Водопивец, секретар Савета за просвету Извршног већа Словеније и др Никола Балог, помоћник државног секретара у Секретаријату за опште послове Са везног извршног већа, Земунском аеродрому, делегацију су испратили прет ставници Државног секретаријата за иностране послове. Испраћају су присуствовали и отправник послова пољске ам басаде г, Пјерушински, први секретар г, Матишек и аташе г. Пивоварчив.

На

ПРОМЕНА ИМЕНА ТЕРМОЦЕНТРАЛЕ У ДИМИТРОВГРАДУ

__ Софија, 13 октобра Како јавља Радио Софија, Президијум о бутарског Народног собрања издао је указ на основу кога је термоцентрала „Влко Червенков' у Димитровграду доби ла своје старо име — Термоцентрала „Марица 3",

зервативне владе, у британ ском интересу.

Лабуристима је цио све: од њихове грамске декларације и бор бе за једнакост коју не сматра уопште корисн па до њихове политике » времену кад су били на влади. Идн је рекао деле гатима да је конзервативни кабинет у времену о последњег _ лабуристичко; мандата три пута смањи вао директне порезе, да је давао потстрека на штедњу која је достигла ре. кордан ниво, да се са инфлационим опасностима у“ спештно носио, и да ће у. купна овогодишња британска инвестирања какоу Комонвелту тако и у све, ту бити веома – значајна, Иди је поменуо успехе у коришћењу атомске енергије у мирољубиве сврхе, напредак у школству са мање издатака него под лабуристима итд,

Оштро је поред осталог подвука“ ла је влада одго. ворна Парламенту и би рачима и ником другом. То би се моглс схватити као упозорење синдикатима да је влада решена да оствари планове којима би се увели законом обавезни одређени уговори између по. слодаваца и радника и тајно гласање по предузећима о сваком предлогу да се штрајкује. Идн је такође подвукао да у Британи ји више неће бити национализације, Кад се томе дода Иднов апел торијевској омладини да мобилише ново чланство држећи се, међутим, „квалитета Као критерија а не квантитета", може се рећи да овогодишњу конзервативну скупштину не обележавају неке новине у њеном програму и унутрашњој политици, него оштро поентирање управо класног карактера странке,

Б. ЛАЗИЋ

-

РГ

· МАНДЕСФРАНС. -;

ПОНОВО ИЗАБРАН ЗА ПОТПРЕТСЕДНИКА ФРАНЦУСКЕ РАДИ- _

КАЛНЕ СТРАНКЕ _

Лион, 13 октобра (Ројтер) Бивши претседник фран= цуске владе Пјер МандесФранс данас је поново иза“ бран за првог потпретсед-= вика француске Радикалне

странке, На конгресу стран

ке који се одржава у Лисну Мандес-Франс је од 1838 гласа добио 1298 гласова.

ДЕЛЕГАЦИЈА ЈЛА ПОСЕТИЛА АКАДЕМИЈУ »ФРУНЗЕ« У МОСКВИ

13 октобра (Танјуг)

Делегација ЈНА, која на челу са генерал-пуков“ ником Павлом Јакшићем, дошла у Совјетски Савез на позив Министарства од“ бране СССР, посетила је данас војну — академију Фрунзе" у Москви.

Делегација ЈНА посети“ ла је јуче војну академију „Ворошилов“ и пољопри“ вредну изложбу,

Москва,

Потписана југословен“ ско-румунска конвенција о заразним болестима

У Београду је јуче пот“ писана Конвенција о спре“ чавању заразних и паразит ских болести у погранич“ ним областима на југосло“ венско - румунској грани“ ци.. У име Југославије Кон“ венцију је потписао др 74" домир Герић, директор Хи“ гијенског института Срби“ је. а у име Румуније др Јун Спину, директор Ане тиепидемиолошке дирек 3 је Министарства здрав» Румуније.

Потписивању Конвенције присуствовао је и оба дор Румуније у Београд Николае Гуина. (танјут)

ЛИПЛОМАТСК НИЋ 10 ова бАдОг ВИ Нион : ПРОСВЕТЕ Анкара, 13 октобра Песак амбасадор ЈЕ Анкари _ Драгомир вучин посетио је јуче турског 5 нистра просвете Ахмета ЊЕ ла и водио с њим разгово о културним односима ђу две земље.