Борба, 14. 10. 1956., стр. 3
Падеља. 14 октобар 1956 пр А и.
мирни ааљњ
ди мин
ама цетеи на:
КАКО УПРАВЉАМО СТАНБ
ЕНИМ ЗГРАДАМА
улози правника, књиговође и техничара
Приближава се
крај године, а са њим
истиче и мандат кућних савета, изабраних на почетку ове године. У многим станбеним зградама већ се осећа код неких људи, који ина-
че показују
интересовање за добровољно
обављање ових послова, извесно оклевање да ли да се поново прихвате дужности у кућном савету. Већ сада се могу наћи станбене зграде без органа управљања, било зато што је до-
садашњи кућни савет поднео оставку,
било
зато што још није изабран нови. А при свему томе, понављамо, највећи број станара свуда и увек истиче да има воље и спремности да учествује и непосредно одлучује у управљању
својим зградама.
Покушали смо да потражи::о узроке овој, у извесној мери необичној, ситуацији. Можда је у одговору на ово питање најближи истини био претседник једне велике станбене згра-
де у Београду, који обавити све послове
нам је рекао: „Лакше је у згради, укључујући и
спорове између станара и решавање заједничких проблема, него свршити само један једини посао који се тиче регулисања обавеза између станбене зграде и разних установа .
15 ОМЛАДИНАЦА ИЗ БОбР
Према обавештењима
оу. топреса, у земљу се вратило 16 младих Југословена који су у времену од 1945 до 1947 године, као деца палих бораца и жртава фашистич ког терора, 'бити ,упућевне “У војну академију '„ Суворов" | У Совјетском Савезу.
У Централном одбору Савеза бораца Народноослободилачког рата, који оргснизује прихватање ових младих људи, сазнаје се да је досад преко 40 „сувороваца»" — од укупно 65 — изра зило жељу да се врати у земљу. очекује се да ће се сви Југословени који су по“ хађали војно училиште вра тити У домовину.
Одлуком надлежних просветних органа „суворовцима", који су завршили училиште, призната је средња стручна спрема и они ће се ове године уписати на југословенски универзитет. ПОјединци су изразили жељу да студирају славистику, те хнику, право, фискултуру итд, Као студенти они ће примати стипендије,
Међу (бившим питомцима налази се и мањи број оних који нису завршили училиште, Они ће се уписати У одговарајуће разреде гимназије, односно У средње стручне школе,
У времену кад су отпутовали у Совјетски Савез „суворовци" су били деца од осам до десет година. Неки од ни добро оворе матерњи језик, док су га појединци заборавили, на факултетима ђе бити организовани _ посебни — семинари на којима ће студенти — „суворовци" изуча вати српско-хрватски језик, историју, географију "“л
(Југопрес)
ДАНАС ПОЧИЊУ ОНТОБАРСНЕ СВЕЧАНОСТИ У НРАГУЈЕВЦУ
Крагујевац, 13 октобра
У Крагујевцу је изабран одбор за прославу петнаестотодишњице _ масовног _стре
љања седам хиљада родољуба и дванаестогодишњице 0слобођења града. Та два најзначајнија датума У историји Крагујевца падају у исти дан, 21 октобра.
Традиционалне трајаће
октобарске
свечаности недељу
дана, почев од 14 до 21 окто- |
бра.
Двадесет првог октобра биће одржана свечана седница Народног одбора општине. Том приликом биће подељене „Д'пломе града Крагујевпа» — најзаслужнијим _ грађанима. .
Мр
ЛАВОБОЉУ кућним
саветима задају већ
и они, наизглед, најједноставнији послови. Узмимо, например, плаћање комуналних услуга, као што је, рецимо, рачун за воду који се распоређује на све станаре, затим изношење смећа које се плаћа из касе кућног савета, па рачуни за осветљење у заједничким просторијама итд.
Већ у тим мање компликованим обавезама кућни савети имају много посла. Они т гба да саставе рачун, пруже објашњења станарима, сустанарима, потстанарима и упознају се са разним прописима које је издала свака комунална служба. Неки кућни савети успели су да се ослободе свих тих послова. Станарина им доноси већи приход и они себи могу да дозволе: „луксуз" да узму стручно лице које ће све то да им води. У оваквим зградама кућни савети не знају за малтретирање с" пред шалтерима банке и у другим установа-
„ма на које су упућени. Али, | нема тако много зграда ко-
је су у стању да уз одређени хонорар другоме повере посао. Зато чланови кућног савета обично између себе поделе све оно што треба у току једног месеца да учине.
Седам уверења за један кредит
За све „сиромашније“ кућне савете праве муке настају кад наиђу крупнији послови. Ево, баш у овој години, наступио је у готово свим нашим градовима период већих оправки стан бених зграда. Разговарали смо са члановима неколико кућних савета у Београду. Желели смо да утврдимо шта све они треба да предузму да би добили кредит за оправку.
Да се добије кредит од Комуналне банке у Београду треба поднети седам разних уверења. Да их набројимо: 1. Поедмер са обрачуном
— за ово уверење треба узети техничара који ће дати стручну оцену радова
— предмер се затим УПУћује комуналним органима општине, који предмер и обрачун треба да овере; пре него што ће издати потврду комунални органи шаљу свог инжењера на терен
2. Мзвод из књишког Улошка, 3. Потврда од урбаниста да се зграла неће рушити
— ту су потврду дужни да прибаве кућни савети свих зграда, па макар се радило и о таквим грађевинама као што је „Албанија“ или па. лата „Истра“
— урбанисти неће да приме молбу, док им се из књижног улошка не поднесе број парцеле на којој је зграда подигнута
4. Изјава власника да се зграда може задужити — изјава се даје у суду — ако је власник отсутан или не пристаје, предмет се износи пред савет за стан. бене послове општине; савет
је дужан да саслуша стран-
ке и да власнику дозволи
формално право жалбе.
5. На посебном обрасцу треба депоновати два потписа — пре подношења обрасца
са потписима акт се овера-
ва у станбеној управи
6. Специјални образац уговора, који такође оверава станбена управа,
7. Специјални образац из кога се виде приходи станбене зграде и којим се доказује да кућни савет има на свом текућем рачуну или књижици — десет отсто траженог кредита,
— ову потврду издаје под.
ручна банка.
Овако дуг поступак за добијање кредита натерао је многе кућне савете да одустану од оправке. Додуше, банка жели да има гаранцију за новац који даје. Међутим, да ли се при том довољно води рачуна да кућни савети раде искључиво на добровољној основи Од њих се ниуком случају не може тражити онолико колико се тражи
од разних других организација у којима ове послове обављају службеници са одговарајућом стручном спремом.
Без помоћи
Пре неколико дана у једну станбену управу стигао је акт јавног тужиоштва. У њему се каже да човек који је понудио услуге кућном „савету није могао да се пронађе. Цео случај објаснио нам је шеф станбене управе.
— Кућни савет је желео да оправи зграду. Кров је прокишњавао и требало је што пре пронаћи мајстора. Узео је првога који се понудио. Дао му је аконтацију за почетак ралова, а овај своју адресу. Лаковерном благајнику је човек који се претставио као мајстор, уместо адресе свога стана, на цедуљи написао улицу и број једног бифеа...
Многи кућни савети'су досад овако били преварени. Понуди се извођач, узме новац и јелноставно се изгуби. Касније га треба тражити преко органа унутрашњих послова.
Истина, неке станбене заједнице су преузеле већ све послове око оправки зграда. На позив кућног савета оне шаљу техничара да утврди шта треба поправити, ангажују извоЂача и врше надзор над радовима. Тиме се бар донекле о растерећују кућни савети. На станбену упраВУ пала читав посао, евентуални ризик и вођење спора пред судом у случају да је оправка несавесно извршена.
Међутим, засад се само мањи број кућних савета обраћа за помоћ станбеним управама. је њихов стручни кадар прилично · слаб, било зато што треба дуто чекати. Један техничар не може у исто време да води надзор над више од пет објеката. А станбене управе нису у стању да,. поред једног сталног техничара,
Било зато што.
имају ,
више од два хонорарна. Уствари, многим кућним саветима не остаје ништа друго него да се постарају сами о оправкама. Зато чланови · савета морају У исто време да буду и књитовође, и правници, и техничари. А обично нису ни
' једно, ни друго, ни треће.
Зато се тако често и догаЂа да их неко превари.
У општинским управама прихода жале се да кућни савети не познају пореске прописе. /
— Најбоље би било да кућни савети, пре него што повере посао извођачу, доЂу код нас. Порески прописи су веома компликовани. Постоји "утврђена скала када и колико треба дати извођачу на почетку радова. То је једини начин да се онемогући појединим занатлијама _ да избегну плаћање пореза.
Значи, 'у 'току овог једнотодишњег мандата чланови кућних савета треба да проуче и све пореске прописе. | ми
И неки друти прописи стављају кућне савете пред обавезу да се бацеу озбиљно изучавање правничких формулација. Због тога се у многим зградама често доносе и незаконите одлуке. То готово редовно доводи до спорова са станбеним управама и другим установама, а онда, разуме се, опет искрсава маса прописа процедуралне и друте природе
Има, значи, доста разлога што грађани одбијају да раде у кућним саветима. Поред малог броја оних који „траже — комодитет", далеко је више оних који сматрају да су то сувише велике обавезе. Они кажу да је боље не прихватити дужност, него не извршавати је.
У оваквој ситуацији постоје само два излаза или да установе које послују са кућним саветима упросте поступак, или да се оснују услужни сервиси који ће за поједине станбене зграде водити администрацију или друге послове. Кућне савете треба растеретити, било на један или други начин.
Изгледа да би било боље да установе смање своје
захтеве. То је и целисходније, Јер, у том случају би се за оправку станбених зграда могао утрошити далеко већи део средстава од кирије, док се сада троши око поливине. Све остало одлази на разне потребне и непотребне процедуре.
| 3. ДОГАР
џ
БОРБА
КУДА ОДЛАЗЕ СТРУЧЊАЦИ СА НАШИХ ФАКУЛТ
· Инжењери ван погона _ Процес нерационааног размеципаја инжењера пи даље се настађљаа онп заузимају шуђа радна места, а њихођа остају празна...
4
Команда места са којих се рукоВоди организацијом рада и технолошким процесом у многим нашим су непоседнута стручњацима-инжењерима. Њих замењују људи који обично имају доста искуства у производњи, али недовољно знања о тековинама савремене технике. На
фабрикама – још одговарајућим
овакав начин попуњена
руководећег техничког кадра у на.
шој привреди може у
случају само да обезбеди да се производња одвија на традиционалним
ПРЕМА попису који је прошле године спро веден у целој Хрват
ској, број висококвалификованих службеника са фа култетском спремом у овој републици износи 14.996; од тога су у провреди 3853 (или 25,6 отсто), у буџетским органима и установама 7.427 (или 49,5 отето), У установама са самостагним финансирањем 3.590 (или 24 отсто), у задружним ортанизацијама 89 (ила 0,5 отсто) и у друштвеним 00ганизацијама 37 (или 0,2 отсто),
На туђем радном месту
"Од 791 пољопривредног инжењера-агронома у пољопривреди их је запослено свега 284, док су остали: У индустрији па рударству (53), у шумарству (20), у грађевинарству (4), у саобраћају (2), у тртовини ми угоститељству (53), комуналној делатности (5) У
културно-просветној и со-
формација најбољем
Хрватске.
лазимо такође на велику склоност на рад у институтима, школама итд. Тако је од 430 машинских инжењера на том послу 59, од 469 електротехничких 89, а од 521 инжењера технологије — 166. '
Интересантну слику пружају и подаци о распореду постојећег броја инжењера између предузећа, залруга, буџетских установа и установа на самосталном финансирању. Од поменутог 791 агроноМа у привредним предузећима и пољопривредним добрима ради 247, у буџетским установама 266, у Установама на самосталном финансирању 224, а у задругама и друштвеним ортанизацијама 54. Слично је и са шумарским инжењерима: од укупно 510 њих, они су према горе наведеном реду послова распоређени овако: 191 — 155 162 — 2.
У погледу осталих инжењера слика је нешто повољнија. У привреди је од
Са Београдског електротехничког факултета
цијално-здравственој — делатности — То јест у разним институтима, школама и тако даље (209) и у делат-
носта државних – органа (161). За шумарске инжењере
(да не бисмо опет ређали све оне делатности у којима раде а у којима им углавном није место), напоменућемо само то да их од укупно 510 у — шумарству ради свега 312, док су остали распоређени на сличан начин као и њихове колеге која су дипломирали на пољопривредном факултету. Од 305 архитеката у грађевинарству је запослено 212, у културно-просветној и сопијално-здравственој делатности 48, у државној администрацији 36, а понеке од њих такође можемо наћи у свим осталим областима привреде. Грађевонских инжењера има 454, а У грађевинарству их ради 298. Од осталих највише их има у државној администрацији (55) и у разним ин ститутима и школама (48). Међу машинским, електротехничким и хемиско-технолошким инжењерима на-
Од свих инжењера одређене струке највише је п електроинжењера, (1), геодета (2), архитеката (3), рударских инжењера (') и агронома (8).
305 архитеката запослено 223, од 454 грађевинских инжењера њих 343, од 430 машинских инжењера 365, од 469 електротехничких инжењера — 371 и од 521 технолога — 360. Остали су по разним надлештвима и установама
углавном у канцеларији.
И у предузећима су многи на административним пословима
Многа од оних инжењера, које је попис у Хрватској затекао по предузећима и задругама, ипак нису ангажовани на пословима где је присуство инжењера данас најнеопходније у производњи, у погону. Знатан број њих привукла је у своје редове она непрактична и нерационална администрација, каква је данас још карактеристична за низ предузећа, и посадила их за писаћи сто, претрпан актима који немају ничег заједничког са инжењерским позивом. Тешко је, додуше, чак и у:задацима оног инжењера који ради у погону издвојити
хемичара. (4),
роцентуално запослено
основама, али не и да прихвати брзи темпо кретања унапред ка усвајању пи примењивању нових достигнућа, какав иначе диктира наш послератни привредни развој.
Јасно је да наше високе школе не могу још да обезбеде сасвим довољан број инжењера. Али, да ли и постојећи број тих кадрова рационално распоређен На то питање интересантне одговоре пружају подаци прикупљени на територији
техничких
је
417“
ВТА
Хрватској у самом Загребу запослено је 47,9 отсто. Међу њима највише стручњака, запослених у Загребу отпада на електроинжењере (75,9 отсто укупног броја запослених у целој ропублиши), затим на геодета (11,6 отсто), архитекте (70,4 отсто), хемичаре (65 отсто), грађевинске (59 отсто), шумарске (55 отсто) и ру“ дарске инжењере (52 оте сто) и агрономе (29 отсто). У просеку од ових инжење ра са техничком факултет ском спремом у Загребу је запослено 61 отсто. ЈУ
Распоред висококвалификованих службеника са факултетском спремом у Хрватској: у привреди (1), у буџетским
органима и установама (» У
установама са самосталним
финансирањем (3) и у задружним и друштвеним организацијама заједно (4)
чисто техничке послове од разних административних колима се они понекад силом прилика преоптерећују у нашим фабрикама, задругама и пољопривредним добрима.
Покушали смо да о томе прикупимо податке из три наше велике фабрике: „Ли тострој“, „Раде Кончар" и „Искра". Услови производње у свакој од њих по много чему су различити, па отуд и разлике у пословима које у њима обављају инжењери.
У „Литостроју“ од 44 инжењера осам их је у пого-
' нима; по двојица У одеље-
њима за контролу и организацију рада, тројица У продајном сектору, тројица У лабораторијуму, 19 у кон струкционом бороу, шест У пројектантском бироу и онај још један је директор. Из података о стању у фабрипи „Раде Кончар" види се да тамо од укупно 142 инжењера 107 ради у производњи, тројица су стажисти, а 32 су на разним адугпнистративним пословима. У „Искри' ради 40 инжењера: у продајном сек тору један, на пословима срганизације рада 2д и у припреми рада 19. Непосредном производњом руководе искључиво технича ке, док су инжењери махом шефови организационих одељења. У „Литосторју" је онакав распоред инжењера вероватно диктирала сама производња која је у највећој мери индивидуална а не сериска. У предузећу „Раде Кончар" пада у очи релатавно висок проценат инжењера-административа ца. А у „Искри“, где су тех нолошки · процеси иначе на доста савременом нивоу, велики брол инжењера У улози оперативно-оргактзационих шефова веросватно је у знатној мери окупиран и разним непотребним адумнистративним пословима. Напомињемо, разуме се, да би из ових података било тешко извући неке одређеније закључке, будући да се и инжењеги у непосредној произвотњи силом прилика често баве администрацијом, и да би у погледу свега тога биле потребне сасеим конкретне анализе за свако радно место на коме се данас налазе наши инжењери по предузећима.
Само у Загребу — 61 отсто свих инжењера
О нерационалном размештају инжењера јасно говоре и следеће бројке.
Од укупног броја запосљлених стручњака са факултетском спремом у
Ф)
у самом Загребу: трађевинара (5), шумара. (6),
Оваква концентрација. инжењера у главном граду. Хрватске очигледно не омо гућава да се свима њима у загребачким предузећима и установама обезбеди инжењерски. посао у правом. смислу, па се многи задовољавају и радним местима. која често немају никаква везе са њиховим позивом, С друге стране, многа инжењерска места у унутраштњости републике остала су упражњена. 4
Карактеристично је да су у Загребу у највећој мери жонцентрисани баш најмла ћи кадрови. Тако на разне: стручњаке који су зевршили факултет у периоду“ између 1945 и 1955 године“ отпада 48,8 отсто укупное' броја факултетских калрова запослених у Загребу. Од свих бродоградилиш= них инжењера који раде У
Загребу ти млађи кадрови '
сачињавају 72 отсто, од свих електрсинжењера 69,6 отсто, рударских 69 отсто, хемичара 62,8 отсто, архитеката 56,2 отсто, машинских инжењера 51,5 отсто, грађевинских инжењера. 50,3 отсто, агтронома 49 отсто и тако даље.
Посебну пажњу заслужу је чеањеница да је овакав“ процес с концентрације У сталном порасту. Тако су од јуна прошге до јуна ове тодине на разне послове У Загребу дошла 524 нова. службеника са факултетском спремом, и то 319 са факултета и 205 из разних места у унутрашњости, а Загреб су напустила све“
га 162, ж:
Узропи који су довели до сваквог, за нашу прив“, реду веома неповољног размештаја висококвали= фиковзких стручњака сва= како су и сугише много=. бројни да би се могли свести под неке опште закључ ке. Па ипак, чак ми ако апстрахујемо све оне разноврсне индивидуалне мотиве и потстицаје који у сваком поједлначном случају“ могу бити друкчије прироре, тешко би се могло оспорити да су баш услови рада и награђивања — оно осневно што привлачи или одбија стручњаке.
Ако инжењери радије одлазе у разне институте, државна надлештва и на сличне послове него ли у
редузећа и задруге, ако се многи од њих затичу у сасвим другим струкама негд што је она за коју су оспособљеки, ако већина оних. са тек завршеним факул= тетом остаје у великом тра ду прихватајући било каКав посао, уместо да се за= посли тамо где је инжењер данас назпотребнији — он-= да је све то знак да систем и пракса натрађивања ових стручњака вису ни довољ= но стимулативни ни довољ но еластични. Разуме се с ТИМ је повезано и питање колико се сваки од наших стручњака са факултет= ском спремом осећа одточ ворним према свом позиву и према заједници, али и колоко се, с друге странг, цени њихова улога у нашим предузећима и у на шој привреди уопште. МБ
: