Борба, 14. 10. 1956., стр. 5
Недеља, 14. октобар 1956 ;
Даља и ближа перспектива | __ уједињења
(Од сталног дописника
снаге
одвојена табора: десницу левицу. Строго странке су исцрпљивале
делатност у бацању стрелица политичке полемике из свог према дру-
гим таборима. Нови усл
штања међународне затегнутости донели су у том смислу један нови.
резултат: између табора
центра престале су свађе и политичари су се помолили иза таборских утврђења да би усмено, вичући преко бојног поља, повели дискусију о новој ситуацији. Како су
ОРАСТ својих гласоП ва на последњим административним изборима протумачиле су дирекције Социјалдемократске и Социјалистичке. стран ке као захтев бирача за У“ једињење социјалиста. Социјалдемократски секретар Матеоти разрадио је тада, пре сусрета са Ненијем, један програм зближавања и консултовања двеју странака,' најпре у новим општинеким већима, а затим постепено и на националном плану. Сви ови планови су имали карактер _ даље перспективе, тим пре што им се супротстављао потпретседник владе Сарагат назирући у њима опасност по садашњу владу и по „сарагатски карактер" Социјалдемократске партије коју је он основао раскинувши са Ненијем. Када је при тисак партиске базе као захтев за уједињењем постајао све већи и отворенији — стимулисан новом ситуацијом коју је осуда стаљинизма изазвала у раду партија — Саратат је одлучио да преузме иниџијативу из руку Матеотија. Тако су се два противника која су се растала рас- цепом Социјалистичке странке 1947 године неочекивано састала у Пралоњану а да о сусрету. нису претходно обавестили ни дирекцију својих странака. Како су се својевреме-. но били разишли око односа према комунистима и према Западу, пришли су један према другоме са сле лећим обећањем: први Нени — са ублажавањем антизападног става, а друти — Сарагат — са ублажа вањем вербалног антикомунизма. и Покушаји зближавања са сарагатовцима
Све је изгледало да плова пуним једрима, па је у Рим убрзо допутовао и делетат Социјалистичке интернационале, секретар француске социјалдемокра тије Комен, да би посредовањем убрзао процес. Била је то најускомешанија и
Рим, октобра
Има већ девет година како су на италијанском политичком
попришту фиксно подељене на три
забарикадиране
'
„Борбе“)
, центар и
сву своју
ови попу-
левице и
сеца.
најоптимистичкија: _ фаза овог процеса, Али,-ускоро су почеле и
тешкоће. Социјалдемократ-.
ска дирекција је једном резолуцијом затражила – од Ненија да раскине савез са комунистима, а социјалисти
'чка дирекција од социјал-
демократа да.раскину савез са коалицијом из центра и изађу из владе. Инсистирајућла свака на предности свога захтева и настојећи да га објасне, обе су странке прекршиле фак тичку обавезу да прекину полемику. Сарагат је нападао „антидемократичност" комуциста и штетност савеза две радничке партије, што је значило оспоравати вредност деветотодтиш њег постојања Ненијевих социјалиста, Социјалисти су нападали конзервативизам и коалицију центра, што је опет значило нападати деветогодишњу поли=току социјалдемократа Прешлго се тако у нову фазу извесног укрућивања две странке на супротним позицијама. На пленуму цК Сопијалистичке партије Нени је доживео оштру критику због брзоплетости своје акције, критикован је што се састао преурањено са Сарагатом, без знања руководства, странке, и што није од социјалдемократског лидера затра= жио одређеније гаранције и концесије пре нето што је приступио процесу зближавања, који је заправо више ра-
подвукао
Пијетро Нени
ове дискусије откриле један нови елеменат и развиле нове перспективе, нашла су се и двојица која су напустила утврђења својих табора да се нађу на пола пута, да изблиза поведу дискусију, док су остали помало и са неверицом, очекивали исход овог разговора. Та двојица су била секретар Социјалистичке партије Мени и социјалдемократски владе Сарагат. Њихов састанак је одржан усред верских празника, неочекивано, у летовалишту Пра"лоњан и означио је прву фазу политичких струјања, која је својом новошћу заокупљивала италијанску јавност током читава два ме-
лидер, потпретседник
Палмиро Тољати
злике него заједничке погледе двеју странака. ·На основу скоро .2.000 протеста из провинциских ортанизација и на основу анализе социјалне, економско и полелтичке ситуације у – 3емљи, социјалистички централни комитет је на крају закључио већином гласова да се уједињење сопи-
јалиста може остварити само „у оквиру јединства свгх радничких снага и
покрета", ад не у знаку „пре живелог антикомунизма". Нени се није сложио са овом „одлуком. централног комитета своје странке, сма трајући да она бтежава про цес уједињавања.
Споразум између комуниста и соци-
јалиста Већина из централног комитета ·– Сопијалистичке
партије такозвана левица која је изгласала резолуцију — затражила је тада да се среде у новим оквирима им односи са Комунистичком партијом. Због тота је и дошло до састанка претставника секретаријата две странке на челу са Тољатијем и Ненијем, са кога је објављен документ о регулисању нових односа између две савезничке пар тије. У том документу констатује се да нова ситуација намеће укидање пакта о јединству акције из 1946
ПРЕТСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У С.АД. 01)
На коју
Њујорк, октобра
Све до недавно опоз
листу својих критика, као прво,
стављала питање утиц бизнеса на послове вл
чини и данас, али у другом плану. Њен главни налет води се на сељачком терену. Републиканска одбрана, исто тако, концентрише се на терену пољопривредног појаса · — америчког Средњег Запада.
Политички принципи и фармерска логика
ТАЊЕ америчког села (израз је можда преживео у већем делу пољопривредног појаса, али бољег нема) даје овакву слику:
— Тржиште је презасићено вишковима. — Цене диктирају купци и
оне, природно, падају.
— Индустриски производи. посебно они, неопходни за Механизацију (без које се фарМер тешко може одржати У јакој конкуренцији), иду у раекорак са фармерским производима и затварају маказе цена на штету села, Предлога је пуно. Странке ммају програме и политичке принципе опремне ла ускоче у сваку ситуацију. Републиканци кажу да су вишкови последица демократске вледавине и њене пољоприврелне политике, Опозиција тврди да
иција је на
аја крупног аде. Она то
суде.
до њих долази услед усавршавања метода обрвде зе е и гајења стоке. Влада уводи систем „земљишне банке" из које се сељацима исплаћује накнада за сваки хектар незасађен оним житарицама којих је већ превише у склади-
· штима. Демократи сматрају да
се проблем вишкова не може решавати овакд: јер, прво; они могу корисно послужити у случају нужде и, друго, „земљишна банка" не гарантује такозвани паритет цена од кота фармер једино може имати неке користи. _
устанона- Принцип паритета вио је Конгрес, који је шао да је период између 1908 и 1913 био "добар за фармера. Ако је овај тада, например. за три бушела пшенице могао да купи пар ципела, данашњи 190 постотни паритет би значио гарантију државе да му три бушела откупи за текућу вредност такође једног пара
страну
Политичари тврде да је битку условила чињеница да. је положај фармера критично тежак. Скептици и цинични коментатори тврде да је разлог мање хуманитаран а више уперен скупљању гласова у тим државама које, поред тога што чине главнину пољопривреде, могу имати и одлучујућу реч у изборима за новог претседника САД. Бирачи не тврде ништа него слушају и
ципела. Рачуница је, наравно, упрошћена и у пракси се индекс паритета израчунава на основу низа сложенијих елемената:; цена машинерије, текстила. висине пореза, терета одржавања фарме, инвестиција и многих других фактора. Републиканска платформа у Сан Франциску усвојила је
принцип „клизавог паритета" за кључне производе, Његов је циљ да дестимулацијом
фармера смањи натомилавање вишка, „ок би земљишна банка вршила делимичну надокнаду штете. Али, традиционално републиканско село показало се врло критично према програму и начину интервенције владе. Демократи су ускочили са својом старом идејом (коју “у, док су били на власти, углавном спроводили) о чврстом паритету, Знајући да би пуно уравнотежење пољопривредних са индустриским ценама било неиздржљив терет за државни
године, те се као најбоља форма _ односа _ утврђује пракса консултовања о про блемима који су од интереса за радничку класу. Као полатичка платформа 992бе радничке класе утврђена је у документу борба за остварење републиканског устава. Укинуте су организационе форме које су везивале две партије и обавезивале их на доношење заједничких ставова и Успостављање идентичне по литичке лингје.
За и против
Гледтште супротних стра на према новом споразуму комуниста и социјалиста откривају истовремено и то да у партијама постоје две сасвим супротне концепције о уједињењу 00нијалистичких странака. Сви се слажу да то уједињење треба извршити. Само, свако полази са супрот не тачке. у
Једни схватају уједињење као стварање искључиве Социјалистичке партије која треба да се супротстава Комунистичкој партизи, а с друге стране да са рађује са грађанском гевицом. Други, пак, сматрају да уједињење социјалиста треба извршити у оквиру јачања већ постојећег јединства две највеће рад“ ничке партије, које је кроз девет година показало своју константну снату. Они први истичу да би стварање једне јаке социјалистичке партије, одвојене од комуниста, присилило и Клерикалну странку да се оријентише према социјално-економским реформама, што би побољшало положај радничке класе и створало у земљи гресивно оријентисане демократије. Присталице дру ге тезе опет кажу да неуспех досадашње политике Социјалдемократске странке, која је учествовала У низу демохрашћанских вла да, јасно говори сам за себе и да је баш досадашња константна снага социјали'ста и'комуниаста на лизбори= Ма показала да радничка класа подржава јединство и сарадњу радничких странака. У оваквим условима је перспектива уједињења сонијалиста и даља и ближа. Зависи са Које тачке гледишта је ко посматра. Охрабрулуће је да се заступници и једне и друге струје налазе и на једној и на друтој страни, и међу социјалистима и међу социјалдемократима, што значи да се ни једна ни друга стран ка не могу више ексклузивно забарикадирати на својим позицијама.
Ф. БАРБИЈЕРИ
буџет, опозиција опрезно заступа (0 посто паритета, пре четири године она је Ајзенхауера натерала да се у самоодбрани такође изјасни за 90 посто и сада демократи хватају владу за реч што није испунила обећање.
Многи стручњаци за село верују да би Ајзенхауерова велика популарност међу фармерима била неокрњена да се он на време одрекао секретара за пољопривреду Бенсона им тиме бар индиректно пребацио кривицу на његова леђа. Претседник је, уместо тога, одлучио да се суочи сам с последицама, ~
Извештаји са терена говоре да је ризик замашан и да многи, који су 1952 били за
ОШТРИЦА ПРОБЛЕМА
„Демократи оштро подржа“ вају захтеве фармера за одр“ жавање високих цена пољо“
„" привредних производа • 1 _ (Карикатура
у листу „Сан Дијего Јунмон")
У Синнјангу ·_ Азије
владу про-
= ту:
Полазили смо у
Синкјанг. Све што смо
знали одређеније о тој земљи било је да се она налази негде далеко, далеко — пет-шест Хиљада километара на западу од Пекинга.
Полазили смо у срце
централне Азије, за ко-
је су причали да је мртво, земљу бескишних пустиња, оаза и потока. — од снега отопље-
них, чије воде никад
не виде мора. Полазили
смо у некад срећно ловиште великих ловаца, предузимача и археолога. У земљи у којој су и после Другог светског рата колале најфантастичније, у савремено атомско доба обучене, причице, у једну од ретких земаља о којој због тога што се знање о тој земљи мери километрима неприступачности и аршинима
тајанствености; Уместо камила преко „Небеских врхова“
Пекингу смо Фе зором У укрцали на авион да би-
смо ручали у историском Сијану и приземљили се једног од првих јулских ужерених поподнева на обале Жуте Реке У граду Ланчоу. По уобичајеној маршрути требало је сутрадан здрсм наставити лет авионом до Урумчија, где се стиже истог поподнева, после дужег лета преко пустиње; попели смо <2е преко „Тјеншана", што ће рећи „Небеских врхова“, чији снегови високо на чистом плавом небу бодре тешке караване који се с муком приближавају из праштњаве пустиње,
Вратили смо часовнике за два сата и спустили се у главни трад Синкјавга Урумче«. ИМ поред главобсље услед. лета на висинама, одајемо признање кинеском _ ваздухопловцу на зналачком лету и успостављању ове линије, свакако једне од најтежих у свету.
: . „Нисам Рус него Енглез“
На аеродрому дочек — камере „ролејфлекс““, поздрави групи совјетских виших струч“ њака, специјалиста за школство им језик. Док чекамо пртљаг и пијемо врели незаслађен чај, то најблагословеније пиће кинеске гостољубивости
“1 ЗаЖ За Зе иу А СО и освежења.
домаћица. аеро-
Ражњићи
Ајзенхауера па би и сада за њега: гласали у другачијим условима, почињу да се озбиљно колебају. На Средњем Западу изборне листиће испуњава сложена и практична фармерска лотика,
Андерсон и Вудворд излажу свој случај
Индијанаполиг је велика сточ на пијаца Индијане. На главној улици пада у очи радња каква се не среће по местима ван пољопривредне области: хиљаде боца и лимених кутија носе натписе инсектицида, гнојива, лекарија, Власник спремно одговара на питање: „Пре рата било је упола мање производа, заправо 40 посто мање. Медицине за стоку су махом сада исте какве се употребљавају и за људе. Сложено је и скупо господарити фармом",
У локалном листу некад су крупним словима биле штампане вести да је сељак тај и тај добио 35 оушела жита (Џ бушел око 35 литара) по акру (око 0,40 хектара). Данас — 8ко добије 2: бушела он ћути. У новине улази тек онај са приносом од 50 до 55 бушела. Исто је с кукурузом и 'друкултурама. Друмом пролазе камиони: фармери довозе на пијацу, млеко, јаја. свиње, Једноме је име 'Андерсон. јуче је продао товар по 16 долара за 400 фунти живе ваге (око 45 ки-
дрома љубазно нам нуди да пређемо у репрезентативем салон за чекање, Говори нам, наравно, руски. Мој енглески когела је плануо џи Одговара кинески „пуше сулијен — инто", што би требало ла значи ивисам Рус него Енглез“, жена — Ујгурка збуњена је, наравно — откуд сада Енглези, а ми задиркујемо пријатеља, не ради ли се о експлозији утињале старе енглеске синкјаншхе љубоморе.
Тихва пажња концентрисана је на људе, на град, Очигледна је поделажфрада на три дела — кинески, ујгурски и Рруски. После осамдесетих година деветнаестог века и гтушења буне Јакуб Бега постао је главви град тада основаног „вовот доминиона“. Синкјанг је уствари кинеско име за „нови доминион",
уУјтура и друге туркестанске нарфде, расно веома блиске нама, срећемо живахне, бучне, У њиховим шареним _ капицама. Девојке су лепотице као м све жене Азмје, са својим дугим кикама ми лаким хаљинама са веома високо скројеним струком. Брадати улични ћевабџије пеку јатњетину на сваком углу. Гости се служе сами непосредно са огњишта и по десетак ражњића, без хлеба, ножа и виљушке, свакако поетстављају изванредну вечеру.
„Ми смо део Кине, господо. , .“
Прима нас потпретседник општине, снажан млад Ујгурац, У,
мача И лов епропскем _ оделу, и ујгурској
се пеку и једу одмах на улици (
%
Ујгурка и Кинез
капици. Части нас првим и чувеним турфанским грожђем, чајем, шећером, бовбонама, а ми се посебно радујемо не мање чувеним синкјаншким лубеницама. Сви ти дизни продукти прате нас по читавом Синкјангу. Када је исцрпео све информације и проблеме свога града, пачела су питања — ко лико има Руса, колико Белоруса, ко све има конзулате, откуд се град снабдева нафтом, да ли из Кине или СССР За иностранце је меродаван Биро за иностране послесве. Што се тиче снабдевања Синкјанга — потребе се задовољавају углавном из својих средстава џ из Кине. Машине набављају у Кини. Путања но винарска су, међутим, прециз-
на и неумољива — да ли се извози гише у Кину мили СССР, ко гради пругу Алма
Ата — Ланчоу, да ли постоји и руски конзулат, ко је мер сптштиве, откуд толико Кинеза, који је језик званични7
Абдурахим Саиди капут и рече да има једну примеадбу пре него што одговори. Желео бих, рече, да умате У виду једну ствар — Синкјанг је неодвојиви део Кине. Синкјаншко-ујгурска аутономена област фермирана је 1995 са аутономним крајевима у оквиру Кине. То желим, господо, да вам буде јасно!
скину
Дакле, железницу гради Кива (сагласно _ споразуму са СССР). То је унутрашња ствар Кине, Што се тиче и“мпорта и смепбрба, с тим такође влада
(Од сталног дописника „Борбе"“)
ће фармери2
лограма); данас је 3за 1,200 свиња добио света 15 и по долара за 100 фунти. Чист губитак за 24 часа закашњења: 186 долара! Понуда је била јача од тражње.
Крај њега купац претставник „Хајгрејд компаније" задовољно гледа на поворку која не престаје. Стоку је лако набављати ових дана. И све јефтиније.
На својој фарми Андерсон поносно показује механизацију. Коње су заменили трактори и камиени. Машинерија му је ослободила два сина да пођу на школе и у војеку. Са овом техником и. електрификацијом коју је увео Андерсон може сам да ради.
Дошао је ту 1983, у доба депресије. Узимао је зајмове и успело му да се из њих извуче током рата. Да сада прода
имање, вредело би му 150.000 долара. На толику инвестицију. он је лане. и ове сезоне
забележио дефицит,
„Што продајем све је јефтиније, вели, што купујем све скупље. Неки фармери нешто зарађују, али корпорације добивају милионе. Много их је који још слабије стоје од мене. |
Ратни ветеран Вудворд спада у те многе. Узев је кредит пре три године и закупио 350 акдра које је и дотад обрађивао њетов отац, Машине, колико их има, и радници спадају под његову режију. ГаЗДА добива паловину приноса и стоке, Код Вудворда се ви-
НЕЗАВИСНИ БИРАЧ „Није баш тако независан
као што верује" (Карикатура ид „Минеаполис стара“)
ше ради мишицама него челиком, Највише има свиња, 15) комада и нешто стоке, 90 грла, Звучи лепо. Како зарађује7
— Банци дугујем 10.000 долара уз пет посто камата. Интерес можемо да плаћамо; главница остаје за боље дане, Три
године, све једнако. У чему види решење7т — Мали фармер купује на
мало а продаје навелико. Кроз кооперативе би се то могло боље уредити. Овако, кад идем да купујем, морам да платим цену коју траже, а кад продајем да продам — морам узети колико ми се нуди. жо ко х
Андерсон ће, каже, вероватно мтасати за Ајка, Вудворд не зна, јаш није сигуран да ли ће ићи на изборе.
Милионске инвестиције странака за текућу кампању упе-
|
, “
срцу
.
заједно за стругом
директно руководи, према нач шем плану и општој политич ци, Индустриску опрему доби“ јамо из Кине. Чак им онда ка“ да је. „мејд ин СССР“. Синк= јанг нема доректних односа са СССР. У Синкјангу живи 75 стето Ујгура, Кинеза има десет отсто или 500.000, а свих осталих наџионалности има 400.000. претседник општине је Кинез. Историски је доказано да је у Урумчију увек Сило више Кинеза него других. Не мају потребе да тај однос мењеју — и у Урумчи долазе и даље техничари из Кине. И ујтурски и кинески“ су службени језици, а остале напџионал= ности служе се својим јези= цима. ! Док одговара, радио поче да свира музику за тимнастиху. Све особље напушта канцеларије, излази у двориште м ве жба 20 минута. Десет је сати, дакле, исто као и у Кени.
У претставништву Министарства иностраних послова прима нас млад, интелигентан жинез. У приујемној луксузној соби налазе се Маова =“ Стаљинова слика. Претставник Пекинга је кинески стрпљив, што значи да хладно прима свако питање. Сов јетски утицајт Совјети нас, каже, помажу технички. У Сунк= јанту немају већег утицаја не= то у другим прсвинцијама Ки не. Помажу нам иу трасићању пруге. Али, ми све плаћамо. Да, открили смо и велика
у нове изворе нафте у близини
совјетске транице — У Шунгари бисену. А уранијум и атомски центарт За то нисмо чули. Сова јета има 500, а Белоруса још, пет хиљада, али се брзо врач“ ћају у СССР. Поред Урумчија. Совјети имзју кочзулат и У Кажгару. Желмте да разго= варата са конзулатомт То је ваша ствар, ми с тим немамо ништа. Једино вам можемо дати адресу. Омогућићемо вам све што желите да видите у Синкјантгу. ;
Хтели смо пробати кобиље млеко
А новинари су, како знате, љубспитљив свет. Желели су да посете неку ујгурску породицу, да потраже вомаде и пију косиље млеко, да спавају под шаторима, да виде Турфан или Хами, чувене градове ко-+ је је још Марко Поло. списао, да виде подземне канале за наводњавање, нова индустри“« ска постројења, да интервју“ ишу возаче камиона и мулач хе. да посете неку армиску је“ диницу, да добију бар стотину одговесра да нема „ропског рада“ у Синкјанту, да виде продаје ли се још: чија роба осим кинеске, да поразговарају омсторији Синкјанта и „учешћу Британаца у немирима између. два рата" итд. итд.
Када смо задовољили љубот= љивост, примио нас је прете седник аутономне владе и треч ћи секретар КП области Сај« фудин. Разговарали смо у па узи између седкица повот синт јеншкот конгреса који је би= рао 13 делегата за осми контрес КП Кине. Сајфулин је млађи човек, с кукастим носем у оделу кинеског стила, преводе му одговоре на кинески.
Дакле, значај Синкјанга за Киву Исто онолики колики је и "значај Кине за Синкјанг, Тежи се поетварању тровин= цеје у један од економских центара Кине — за памук, ву“ ну, жито, нафту, За све је бит на помоћ коју ће од Кине доСети. Аутономијат Резултати су огромни — ту су ласт, финансије, језик, Број Кинеза расте убрзано, јер требају људ-= ску радну снагу, а првенствено техничаре. Па чак и да до“ ће лет милиова Кенеза — то неће утицати на аутснемију, на сужавање њених окКеира.
За време ручка разговарамо о квалитетима кобиљет млека, пемуку, женама и корану, „»Пеови сусрет служи за упознавање, други за пријатеље ство", рече нам на растанку Сајфудин, позивајући нас да поново дођемо.
Зато „хошболон“ , (ловиђења) Синкјангу најкинескија и вајперспективнија провинција Кине! „Рахмат“ (хвала) за твоје бројне „саламете" м твоје тостољубље! Чини ми се да сма
рене су стога великим делом ка Андерсонима'и Вудвордима.
мн Јаша ЛЕВИ
се не само упознали него -м ~
саријатељили, у 6 Владо ТЕСЛИЋ
_ Страна 5