Борба, 14. 10. 1956., стр. 6

ј лужбеници

било чему

ници са средњом чији месечни сечним.

стручном приходи

жеље, мада

најјефтинији

извесној гледају

мери на

какви су њихови приговори

говоре.

« концерата .

једна анкета, требало да опредељивању позориште или концерте. Двадесетшестогодишња

можда, нормално узима у обзир,

Вера

чин одводе у биоскоп и на

јих родитеља,

она. Када

ипак најјефтинји начин два сата.

је најлакше добити карте,

концерте. — Почела сам

да. већ релативно често и сама карту за концерт, уколико 5 други начин да се уђе.

— да ли мислите да су

- претплати корисна институција;

пут одати велику суму новца. има 8.300 динара месечно плате,

: претплатила. Постоје и други.

концерте са репертоара. Ја,

неке _ мање,

најчешће

и разумем више, уопште не волим,

ман, морам све да их слушам.

требало модернизовати. > волим класичан балет,

"публика оје, међутим,

228

РАЗГОВОРИ

су поред радника нај-

прошле недеље почели међу радницима, овога пута смо се управо због. тога обратили службеницима. Како смо изабрали установу у коју смо пошлиг Нисмо покушавали да нађемо неку која би се по разликовала од осталих у Београду. Желели смо једино да то буде установа у којој претежно раде службеспремом одговарају про-

Од 115 службеника општине Стари Град разговарали смо с неколицином оних па које смо прво наишли, Добили смо занимљиве одговоре, Њихови проблеми

Вера Бенчић: Биоскоп, ипак

на то како службеници културне приредбе у Београду, какво је њихово учешће у њима, и. предлози. Али, пустимо њих нека о томе сами

Стицајем околности чест глелом. посетилац биоскопа

Често и најбезначајнији разлози које

одлучују У појединаца за биоскоп

Бенчић, службеник општине Стари Град, са платом од 8.300 динара, има своје специфичне,проблеме који је на мало чудан наконцерте. наиме, Бера и њен муж су већ шест тодина у браку али, у немогућности да нађу стан, живе одвојено, свако код сво,

— Негде морамо да се виђамо, каже је лепо време шетамо, али када није одлазимо у биоскоп јер је то да се проведу Разликујемо добре од лоших филмова, али често тледамо оне за које

Вера Бенчић много озбиљније гледа на

да одлазим редовно на концерте захваљујући једној колегиници која може да набави бесплатне пропуснице. Тако сам заволела музику. Са-

не постоји

концерти

— Како се узме. Потребно је одједанНеко ко

х таквих није мали, двапут размисли пре 5 него што се одлучи да се претплати. То У је главни разлог зашто се сама нисам

: абонман нас обавезује-да слушамо све међутим,

неке композиторе и композиције волим

због тога што су сувише тешке, Ако имам абон-

У позоришту најрадије гледа балет. међутим, чини јој се да би репертогр

али то не

значи да с времена на време не бих тледала нека модернија дела. Београдска осуђена да чека углавном на неку страну балетску трупу ца би их видела, а и онда најчешће

Шта је новог на репертоару : О АМА ВР МА

није у могућности да одвоји довољно

не на део публике која посе- новца за улазницу

а Е с ;

а о про њер биоскопске и Каком већина анкетираних, Вера Бенр Рриредбе у нашем главном с«ић сматра да су карте углавном скупе

· граду. Настављајући анкету, коју смо

— не апсолутно, платама.

— Било би добро када би синдикалне подружнице могле, као што је то р=није био случај, да добију јефтиније карте за групне посете. Знам да је то тешко изводљиво, али не могу да се сетим друге мере која би повећала посете позориштима и концертима, јер су две основне тешкоће: доћи до улазнице и платити је,

већ према њиховим

„Нисмо отсеченц, алџ, смо заборављени“

Владо Марковић, судија за прекршаје, има сасвим пристојне приходе, а ипак је ређи посетилац и позоришта и музичких приредби,

Разлпогт7

— Станујем на Новом Београду. Можда је тиме све објашњено.

Да би стигао на време у канцеларију, Марковић мора већ у пет часова да устане. Кући се враћа тек у пола четдри. Наравно, уколико тог дана није спречен неким ванредним радом или конферен-

и инвиливидуалне, указују У

цијом. Усто, ванредно студира права. Остаје му веома мало слободног времена. Ипак, мало који филм пропушта.

Можда више воли филмску него позоришну уметност7

— Напротив, Али, на то ме присиљавају околности, На Новом Ђеограду, У Дому културе, недељно се просечно приказују два филма. Близу ми је и не желим да пропустим ову једину кКултурну разаноду која 'није везана за одлазак у Београд.

— Које филмове волимг Италијанске, мексиканске и руске више него енгле-. ске и америчке, Јер, у филму — иако нисам равнодушан према глуми и режији — првенствено тражим садржај.

— А домаћи

— Нови нисам гледао. „Лажни цар“ оставили су на мене најдубљи утисак. Ипак, словеначке радије Садржајнији су, а и техника и тлума су, чини ми се, на већој висини.

„Вучја ноћ“ и

позориште и концертне приредбе Мар-

Владо Марковић: Нови Београд без позоришта у

ковић веома ретко посећује, У позоришту је последњи пут био пре осам месеци, :

— Али, то није само мој проблем. то се жалимо сви ми који живимо Новом Београду. Зар позоришта не могла да учине нешто за нас, Нашла веома захвалну публику.

— Буе, У Народном позоришту опера, драма и балет тешко могу, верујем, да нађу слободне дане за своје претставе. Зашто не би бар неки пут гостовали У Дому културе на Новом Београду. Ми бисмо радо гледали дела Нушића, Стерије, Кад се даје „Коштама“ у Народном позоришту, сала је | би могло

На ма ви би

Станковића, полупразна; то се код нас не десити, Јер, петнаест хиљада људи станује само у павиљонима, не рачунајући студенте који би такође желели да виде ивалитетније претставе, ту у Новом Београду, на домаку својих станова. А за последњу годину дана у Дому није нико гостовао. . — зато се и може објаснити — рекао нам је на крају Марковић — што је неки мађионичар окупио на својој при-

редби У кафани „Грмеч“ толики број

људи. Ми смо жељни разоноде, а кад нема нешто боље — дај шта даш, Недовољно летњитф три-

„ редби м престава за омладину ·

Изгледа да је Александра Симић цео свој живот ван канцеларије подредила интересовањима и васпитању своје (3-гтодишње ћерке. Без обзира шта смо је питали, сазнавали смо после одговора шта њена ћерка мисли о томе. Будући да је девојчици 13 година, природно смо дошли на тешкоће на које се наи"лази у избору позоришних комада за њу. . пи у ~

— Чини ми се да је она прерасла дечји репертоар „Бошка Бухе“. С друге стране, мали је број комада у осталим позориштима који одтаварају ем узра-_

Ур ННВ тате

О КУАТУРНОМ ЖИВОТУ Није посреди само незаинтересованост

ЖЕЉЕ СЛУЖБЕНИКА: ВИШЕ ПОСЛАЕПОДНЕВНИХ ПРЕТСТАВА, ГОСТОВАЊА ПОЗОРИШНИХ АНСАМБЛА, БОЉЕ КОРИШЋЕЊЕ ЛЕТЊИХ ПОЗОРНИЦА И ОЖИВЉАВАЊЕ „МРТВЕ СЕЗОНЕ“

— ____БОРБА:

Пред биоскопом у реду за карте

сту. Али, то није једини проблем, она || врло радо гледа све Нушићеве и Стеријине комаде, комедије као „Ддундо Мароје“ и већину оних са репер-

затим тоара Београдске комедије. Међутим, све Трају до једанасвет, па и дванаест сати, тако да не

ове претставе су увече.

могу да је пустим да их сама гледа, А чак и када ја могу да је пратим, тешко | да је будну | касно у ноћ када знам да сутра мора у:

се одлучујем оставим

Југословенско драмско, рецимо, никада 5

Х нема послеподневних претстава, Мислим 5

да би то била велика предност за публику и да би доста људи гледало те претставе када би

По мишљењу Александре Симић, било

навикао на њих.

би веома корисно давати лети претставе на отвореној позорници. — На — Првенствено на топчидерску.

коју позорницу мислитет

Изгле да да је наша особина да нешто почнемо па оставимо, Та позорница се, поред тога, увек уређивала кад је сезона већ: Врло излет 5

требало да јеку.

сам радо одлазила у Топчидер на

буде у пуном после чега сам посећивала претставе на позорници,

— да ли мислите да би и на Ташмајдану могле'да се дају позоришне претставе летит ; — Што се публике тиче, мислим у сваслучају. Не знам како стоји са позоришним колективима. Било би сјајно, уколико би, рецимо, балет давао претставе на Ташмајдану. Лети свет има < више времена и радије излази. смешно | је да баш у летњим месецима практично

ком

нема где да се изађе уколико се изузму биоскеп и кафана, Мислим да би концерти и балетске ·-претставе на Ташмајдану биле једна од публике веома спре-

Ри

222

мно прихваћена новина, — завршила је,

Шта могу организатори . да учине

222

Остали службеници општине Стари Град с којима смо разговарали чешћи | су посетиоци биоскопских него позори- | шних претстава или концертних при-

Александра Симић: Зашто нема више послеподневних претстава/7

редби. Љиљана Блажек, рецимо, одлази понекад и три до четири пута недељно у биоскоп, што практично значи да не || пропусти ниједан филм. У позориште,

међутим, једва ако оде једанпут ме-: сечно, Јер, поред тежег добевљања кеУ — како она каже

рата, за позориште су како он ко — потребне и посебне припреме, | Као што се види, није увек у питању | 5

само неинтересовање. _ Добављање карата, а понегде и цене улазница, главни су разлози што позоришна и концертна публика у Београду није бројнија, А то је ипак ствар позоришних колектива и! приређивача концерата. Организовањем макар концертних _ извођења одломака појединих дела и приређивањем концерата популарнијих дела у домовима културе, они би — према мишљењу Звонимира Стевовића — учинили много на васпитавању нове публике, а успешније | би решавали и неке своје проблеме, мо-

жда и фивансиске, 22815

# АЕ А И “

| СВОЈИМ ЂАЦИМА«

Прослављен је јубилеј истакнутог · педагога професора Светислава Станчића

на, прослава четрдесето-

годишњице уметничког и педагошког рада професора Светислава Станчића била је по _ свом спољњем облику скромна, рекао бих, аскетски уздржљива. Природна скромност свечара _ противила · се

конвенционалним спољним ма нифестацијама“ које су уобичајене, али које често знају да буду тек форма, акт уљуд ности, лишене понекад правог унутрашњег значаја. Но, ако је скромност спољашњег оквира била ознака ове прославе, она је стављала то веће захтеве,на саму садржину, Па садржини, то је била импозантна манифестација, згусну ти приказ једног животног дела које по свом обиму, квалитету и значају изазива Ђуббко поштовање и дивљење. У три узастопне вечери, 6 оркестром _ Загребачке – филхармоније, девет ученика про фесора Станчића, девет мајстора свог инструмента изређали су се на концертном по“

> тоћрра, цвећа и покло-

> ни

дијуму, свирајући сваки по један клавирски концерт. Три вечери ређали су се репрезентативни ђаци мајстора да би сваки на свој начин по казао одлике и карактеристи ке школе из које је произишао. Били су ту заступљени претставници најстарије генерације Станчићевих као што је било оних из сред ње, млађе па и најмлађе. Али, они, пред овако тешким задатком заједничког иступа ња са већ прокушаним мајсто рима, нису подбацили. Напро тив, за њих се може рећи да су својим младалачким 'жаром дали још више сјаја овим приредбама.

На првој вечери, којој, нажалост, нисам могао да присуствујем, наступили су Иво Мачек (Бетовенов концерт гдур) Наталија Матовиновић Симфониске варијације Фран ка) и Ранко Фиљак (Брамсов концерт д-мол),

Друго вече отворио је млади Стјепан Радић, добитник прве награде на Конкурсу му: зичких уметника Југославије Своју велику музикалност по казао је интерпретацијом Бе-

ђака, .

поре аеауриецу гени «

ДАТУМИ И ЈУБИЛЕЈИ

Професор Станчић

товеновот концерта у ц-молу, подвлачећи пре свега строгосл

класичне концепције. Равелон клавирски концерт извела је у (блиставом стилу једна од

најмлађих ученица професора Станчића, Мирјана Вукдраговић. Витмички ванредно прет

ПРЕДУЗЕЋЕ АЛИ И КУЛТУРНА УСТАНОВА

„ДУГОТОН“, ПЛОЧЕ И ГРАМОФОНИ

Како би наша фабрика грамофонских плоча могла још

више да допринесе ширењу и популарисању музике 2

За машином којом

Загреб, октобра,

а малу и неугледну фа-

брику грамофснских пло“

ча „Југотон“ на Черномерцу у Загребу човек би тешко поверовао да је оча једина своје врсте у нашој земљи, да потпуно задовољава наше тржиште џи да своје плоче извози не само у европске земље, него и у Америку, Канаду и Аустралију.

Прве две године свога плостојања, од 1947 до 1959, „Југотон“ је био само грамофонско, такорећи, . „штампарско“ предузеће. Израђивао је плоче из матрица које су куповане у иностранству, Затим је предузеће успело да формира своју галванизацију и читав техно“ лошки процес, све до умножа» вања плоча.

Стварање сопственог репертоара

Рад и проблеми ове, занимљиве фабрике излазе из оквира осталих привредних устано ва због њене специфичне улоте и утицаја на ширење музике у народу. Ево шта о томе каже директор »„» Југотона" "Славко копун. |

— У последње две-три годинг почели смо у фабрици да умно жавамо наше снимке домаће музике, То је био значајан моменат почетка стварања сопственог репертоара. Сада годишње снимамо око 500 врста стандардних плоча по цени од 260 динара и 16 врста плоча које дуго свирају, од 1.300 до 1.500 динара, са нашим ансамблима и оркестрима. За текућу тодину производња је планирана на 369 хиљада стандардних и 10 хиљада „дугосвирајућих“ плоча,

'_ какав је однос између сни мања појединих врста музике

— према приликама и висини коштања наших производа, ми сада снимамо око 60 отсто народне музике, масовних песама и маршева, затим око 30 отсто забавне музике у коју улази оперетска и џез музика. Свега 10 отсто снимамо озбиљну

узику, и то из разлога који су засад непремостиви,

Како третирати „Југотон“ 7

Недавно се ова фабрика 0, братила Сдвезном извршном

се „штамлају> плоче

већу ради ослобођења од пла» ћања савезног пореза на до“ бит, У тој претставки наглашено је да „Југотон“, као једини преизвођач грамофонских плоча у земљи, има културно-про светну улогу, те је предложен поступак какав је примењен на радиостанице, филмска и из давачка предузећа, која се дотирају. “

— У данашњој финансиској ситуацији — наставио је даље директор Копун — ми не можемо посветити већу пажњу снимању озбиљне музике, која изискује велика новчана средства. Само за снимање једне 0пере хонорари и други расходи износе око три до пет милиона динара, а ми за сва наша снимања годишње располажемо са сумом од три милиона. Из тога се јасно види зашто највише снимамо народну и за бавну музику, које траже најмање финачсиских издатака при репродукцији.

Мремали број грамофона

Сама плоча је мртав предмет,

жоји тек помоћу грамофона открива своју предност, Према томе — грамофони су врло зна-

чајан услов да се једна разноврснија производња плоча при мени и приближи широком кру ту народа, Како, дакле, стоји“ мо са грамофонима у нашој земљиг%

— имамо их око 40 хиљада, од тога приличан број старих типова, а свега око три хиљаде оних на којима се могу свирати и тзв. микроплоче, које и ми производимо последњих неколико месеци. Ми, као што љидите, директно зависимо и

'од развоја индустрије грамо-

фонта, жоја код“нав јопг не по- | стоји. Радиоиндустрија Загреб до недавно је производила грамофоне, али плоче, „Никола Тесла" у Београду се спрема за производњу, али још нема резултата. Грамофони, које и ми сами састављамо од увезених делова, коштају око 23 хиљаде динара са три брзине и две сафирне игле и то ла обичне м за оне које дуго свирају.

Разграната продаја и признања

Фабрика „југотон" ради непотпуним капацитетом, Са својих стотину људи мегла би да преизводи годишње троструко више плоча. Међутим, пласман је ограничен а тиме и отежава могућност снижења цена. њЊене производе купује око три хиљаде разгласних станица У земљи, затим око 1.690 кинематотрафа и десет радиостаница. Одређен број лриватних власника трамофона такође жонсумира један део производ ње ове фабрике,

— Ми нисмо само на ломаћем тржишту, истиче директор Копун. Већ сада наше производе купује велики број страчих зе маља. Са нашим насловом и фирмом по систему лиценце успели смо да наше плоче пласирамо великом броју светских продуцената, између осталог »„Филипсу“, као и француским, швајцарским, енглеским, че-

тим и пољским фирмама, 0вики реципрочни уговори повлаче за собом и признања да су наше матрице таквог квалитета, да их страни продуценти са задовољством преузимају, умножавају и растурају. Н. ФРНДИЋ

Матрице које ће послужити за прављење стотине нових плоча

само за обичне |

м “

на часу

, “ нантна, она је отсвирала ми то финих нијанси које Захте ва ова музика и незадрживиц полетом отсвирала последњу став овот сјајног дела. С Мо то лирског заноса завршил

је вече Дора Гушић са Шуџу новим концертом, претстарљу јући прву генерацију апсолу ната на овом концерту. За; ритентским пултом био је рис Папандопуло.

Последње вече отворила | Мелита Лорковић, која је пенов концерт у е-молу с рала са зрелим мајсторству Јурица Мурај дао је одл интерпретацију Рапсодије тему Паганинија од Рахми њинова. Прецизношћу и убер љивошћу којом је извео 080 | веома тешко дело са мнот бројним пасажама искричавој карактера и широким кантре ленама, он је оставио необи%

но снажан утисак. Напослећ ку, Дарко Лукић је свираб Листов ес-дур концерт ес ла коћом и блиставо. Оркестром

филхармоније диригова је (а мо Хубад.

Одлике Станчићеве школе изразито су се огледале овиж вечери. Сви његови ђаци ле седују беспрекорну техничку спрему стечену у његовој кла си која никада није сама се би ни циљ ни сврха већ слу. жи искључиво као средство да би се тумачила дела која се изводе. Разноврсност изв ђачких физиономија говори“ ла је о индивидуалној методи педагога који не намеће сва| коме исти калуп, већ води сва | ког ученика према његовим способностима и склоностима Познавање стила извођача бис

је доказ да се у тој школи продубљено изучавала музич ка садржина сваке компом

ције, а не само њен суви #71 ни текст или! њену. ћехпину

проблеми,

Шездесет и седам дипломи раних апсолвената клавира изаттло је у четрдесет година Сташчићевог рада из његом Касос. данве вепина њих де лује широм целе наше др“

жаве, преносећи истим жаром

и истом неуморношћу оно та мељито знање клавира и му зике које. су стекли у његт вој школи, Али, има их # само по Југославији, већ ши ром света, у САД (тде делују наш познати длијаниста и КО позитор Божидар Кунц), | СССР и у земљи велике КЕ сичне музичке традиције, је стекао своје музичко 8 питање и сам Светислав (1 чић, у Немачкој (Бранка Му судин). Но, плод овог чета“ сетстодишњег рада није «а% по броју импозантан, Сем Де вет уметника који су настут. ли на прослави, бар би 10 неколицина могли с истим у8 пехом да прикажу као хониф танти успех његове школе. И: мати, пак, на скоро свавк“ пет ученика једног изразитт концертанта није свакидаш ствар, то је сјајан резулте | једне одличне методе. Одакле тако добри резултћ ги једне школе Да'ли ИХ а ба тражити искључиво У стр! чном знању, педагошком 717 лентуг Несумњиво. АЛИ 4 још. један фактор који Је том раду играо подједнаћ рекао бих пресудну улоту.

је морални став Светисл Станчића, „ја сам своје. знање лову

шао да дам својим ђацима рекао је он у свом ДИРЉ це говору У интимном' круту али ка који су се поново ава допутовавши из свих КР 18 земље да би учествовали и прослави свог професора свечаној малој прослави. 1 сле последњег концерта аде су се псред бивших И пре“ шњих ученика окупили и ставници народне власти ид зичког живота и високих, 20] ла. У овој искреној и при | реченици лежи сва Мо И снага, једног људског У ак фесионалног поштења ај се у тој мери ретко сређе

; Др Андрија ПРЕ

Ба“