Борба, 14. 10. 1956., стр. 7
Недеља, 14 октобар 1956
Паф а пешењ че чи
а зе тимар тате пете ата тоа па
хХ КУЛТУРНИ ЖИВОТУ ИНОСТРАНСТВУ »
Дан по
ОДЈЕКИВАЛИ — ПОЗНАТИ И НЕПОЗНАТИ — НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ СОВЈЕТСКИХ ПЕСНИКА
, . . „ (Специјално за »Борбу")
Москва, почетком октобра
о је одиста био, дан пов-
| зије. Стихове, који су 30
септембра ове године од-
јекивали у преко двадесет московеских књижара, читало је око 140 песника. Органи-
затори ове велике поетске манифестације били су Свесгвезни биро за пропаганду уметничке културе, Савез писаца СССР (Московска секција песника) и Московско предузеће за трговину књигама. Тај дан, тај сусрет читалаца са истакнутим мајсторима стиха (ист; -
пали су, поред осталих, П. Антоколски, С. Маршак, В. Инбер, А, Безименски) пока-
зао је д> руски лирски текст вије у некаквој кризи, боље рећи да читалац итекако зна да цени оне вредне уметнине својих писаца.
У градској четврти Черјомушки
Подалеко од центра, у четврти Черјомушки. у једној једноставно уређеној књижари читали су своје стихове Л > нид Мартинов, Борис Слуцки, Григорије Левин, Марија петрових и други. Места за седење није било, дли је била једна интимна атмосфера, једно велико интересовање, живо учешће присутних у свему што се овде догађало, Поменућу два случаја.
Леонид Мартинон, данас свакако један од најомиљенијих совјетских песника, прочитао је тек једну своју песму рекавши да не уме да чита стихове. Читала их је потом нека драмска уметница, читала са једним сувишним патосом, па се одједно“ у тишини заорило: „Та то је завијање! нека чита Леонид Мартинов. Он боље чита" И тако смо опет слушали Мартинова, Његове стихове, савремете по свом духу, оригиналне по својој структури, слушаоци су дуго поздрављали,
песникиња вих
Марија поставила је
петропитање; Полђале | „Аушобуској сшаници“
и Мерилин Монро, носпоцу таађне улоте
Мерилин монро
По драми „Аутобуска станица", познатог драмског писца Виљема _Биџа' (аутора драме „Врати се, мала Шибо" и „Пут вик" (снимљена је, према општем мишљењу критике, успела комедија са Мерилин
онро и Дон Марејом у главНим улогама.
Млади фармер (Мареј) долази на родео где среће девојку (Мерилин Мокро) у једном "трећеразредном бару. Он се заљуби у њу и решава да је освоји на начин којим укроћава коње и бикове. Отима је, ставља је у аутобус и вози на своју фарму. Успут девојка, која је у почетку била противна, све више се привиказа ва идеју да живот у бару замени животом на фарми, тако да на крају путовања радо пристаје на овај прелом у својој судбини,
Сви наслови чланака који коментаришу овај филм истичу добру глуму Мерилин Монро: Критика тврди да је Монро коначно доказала да је глу
мица и то комичар квалитета '
далеко изнад просечног,
„смем .ли да читам тужне стиховег' П; еесак јој је одговорио одобравајуће. И она је дрхтаво-нежним гласом изговарала строфе тешке и чемерне љубави, непспуњених нада, неодржаних састанака, Било је то, ван сваке сумње, веома искрено, иако и помало старински, али нас је зато песма ,„Продају ђурђевак" Гриторија Левина запахнула и мисаоном и лирском свежином.
На крају смо чули и оштре антисирократске стихове Владимира Мајаковског — управо оне који се раније готово и нису штампали („Службеник", например), до којих се веома тешко може доћи,
Сергеј! Јесењин (Досада необјављивана слика)
У књижари се продавао и зборник „Дан поезије" који је изишао истог дана. Купујући га, понеко би упитао: „Имате ли Јесењина2"' огромно је овде (као и у нас) интересовање за стварање овог песник чија ће сабрана дела ускоро почети да излазе. У плану је да с» појаве и дела Едварда Багричцког, Марине Цветајеве и других писаца.
Све то давало је један општи утисак: ту се обнављају, изнова потврђују поетске вредности и одређена дела, ту се на уметност (особито двадесетих година) тледа далеко шире. него досад, ту поново, У доброј мери, добија своје место интимна лирика. И људски бол, разуме се, има своје право грађанства.
О зборнику „Дан поезије"
То је позамашна књига великог формета (тираж 30.000 примерака) — са поетским прилозима 18 песника. Ивтересантан је несумњиво већ и њен предговор. Тамо је на једном месту записано; „Бивало је и таквих дана у нашој поезији, када су литерарни догматици хтели да је вештачки ограниче и сместе у догматичне оквире, да заваде грађанску са лирском темом. Али зар грађански жар укида жар личних осећања. Наша поезија има сва прсва да каже: „Ништа ми људско није туђе". д на другом месту: „Ми отварамо наш данашњи „дан поезије" мислећи на нова тражења, на нове поеме и на нове песнике који ће сутра доћи".
Не може а да се не помене да су у овај зборник поетских текстова ушли и Никола дсејев, Борис пастернак и — једном песмом из 1945 године Ана Ахматова. Та одређена афирмација старе литературе очигледна је и из критичкотеоретских написа објављених У четвртом и петом делу књите. Тако Ј. Прокушов пише с великим симпатијама о С. Јесењину и објављује нове материјале из његовог књижевног наслеђа (ране, необјављиване стихове песникове, пуни текст четврте Јјесењинове биографије итд), Л. Резников о Едварду Багрицком, Ан. Тарасенков о Марини Цветајевој (штампани су и стихови ових песника). То су тек неколико имена,
Такође су необично интересантни чланци Н, Асејева, Александра Јашина и других, Већ и сами наслови много говоре; „О структуралној осно-
ви у пгезији" (Н, Асејев), „За заштиту лирске индивидуалности" (Б,. Руњин), „Спор о поезији" (Л. копељев), "0 критици, песнику и читаоцу" (А. Кирејева),) „Дошло је време стихова" (Л. Ошанин), У тим чланцима има и оваквих мисли; „Према поезији почели су да се односе као према послузи која испуњава одређене функпије растурача позива за ова или она заседања. Третира се ово или оно питање — у поезији треба да буде одзив. Одзив требл да напише такав и'татав друг кога сви поштују Он то и чини, али да га запамти никоме не пада напамет. Стихови о домовини Ево их, молим! Стихови о миру! О, колг > хоћете! О колхозима7 Много је и таквих,, ." пише нН. Асејев о -недавној поезији жалећи се да је она лишена надахнутих строфа.
У сусрет новим стремљењима
Већ и сама чињеница да св о поезији много и с разних аспеката говори, да данас интензивно живе многа (раније потиснута) имена стиха и прозе — указује на 'несумњивзо позитивна кретања совјетске књижевне мисли, Стога уверљиво звуче ове речи Александра Јашина (чланак „шта је то структурална основа У поезији7")...' почела је 06нова поезије. Као један пример у том смислу може да послужи, чини нам се, и овај зборник московских песника „Дан поезије", Ми ћемо, вероватно, писати на нов начин, На нов начин зазвучаће и наша грађанска поезија, грађанска лирика, Разуме се, биће
"поезији
езије у Москви
НЕЗАБОРАВНИ ТРЕНУ ЦИ КАДА СУ У МОСКО ВСКИМ_ КЊИЖАРАМА_
Еладимир Мајаковски
и отпора. понеком биће и тешко и незгодно да се одрекне парадности, да тражи изворле животне конфликте, да се Удуби у компликован духовни свет совјетског човека, јер је за то потребна не само енертија, него и таленат, и размишљање, и право општења с народом, Ми смо већ видели каквим су бесним нападима били дочекани први покушаји да се на нов начин осмисли и образложи захтев за властитим лирским говором, за властитим изразом совјетског човека— песника."
да, отпора има. Али тај изабран пут, у томе не можемо не бити сагласни са Јашином, управо и омогућује да се У „појаве нова велика имена", им Дан поезије, и зборник који се тог дана појавио сведоче нам 0 томе: поезија овде може да расте и ми се, верујемо, у извесном смислу већ можда. и налазимо пред њеним слављем. |
= Павао БРОЗ
НОВА ИЗДАЊА САБРАНИХ'
ДЕЛА СОВЈЕТСКИХ ПИСАЦА
Московско Државно издавачко предузеће за књижевност приступило је објављивању
сабраних „дела. познатог совљ,
јетеког романесијера) преповедача и драмског писца Валецптина Катајева. Досад су изишла два тома, а укупно ће их бити пет, У први том ушла је и обимна сетирично-хумористичка приповетка „мроневе-“ раши" која веома дуго није прештампавана Совјетском Савезу, као што све доскора пије било ни нових издања романа Иљфа и Петрова „два наест столица" и „Златно теле“. Уводни есеј о Валентину Катајеву и његовом опусу написала је за ово издање Лидија Скорино. Тираж издања је 150.000 примерака. Катајевљева дела имају веома велики број читалаца у СССР-у, тако да су роман „Бели се усамљено једро" и „Време, напред!“ доживели више издања, Као и дужа приповетка „Син пука“. Раније, међутим, није било ниједног издања са браних дела овог писца.
Исто. издавачко предузеће штампа у тиражу од 15.000 при мерака сабрана дела истакнуте шездесетосмогодишње књижевнице Маријете Шагињан, аутора романа „Своја судбина“, „Промена“, „Мес менд“, „Хидроцентрала“, „дДоживљај жене из вишег друштва“ итд. Маријета Шагињан је досад написала седамдесетак књига, од којих ће ново издање обухватити мањи, зли најзначајнији део. ЛПредвиђено је шест томова, и већ су отштампана лва. Редактор издања и писац есеја о Маријети Шатињан је критичар Лидија Скорино Ов“ је четврто издање сабраних дела ове књи жевнице, њему претходе излања објављена 1929, 1983 и 1985 тодине.
Изишло је и ново издање сабраних дела Олге Форш, зу тора историских романа од којих су најпознатији „Ради„У каменом руху“ и
шчев", Р „Михајловски замак“. Олга Форш, која је рођена 1878 го-
дине, обрадила је у својим до садашњим делима низ историски значајних тема из претпрошлог и прошлог века. Чла нак о књижевном мајсторству ове романсијерке написао је за ново издање Николај Тихонов, а критичко-биографеки есеј Павел Громов. Поред сабраних дела у четири тома, која је штампало Државно издавачко предузеће за књижев ност (у тиражу од 75.000 при-
· мерака), изишла је пре крат-
ког времена и велика књига
која садржи ужи избор из стваралаштва Олте Форш, У току је излажење сабра-+
них дела Михаила Пришвина, једног од најталентованијих совјетских прозамка, извреног
НОВИХ ПЕТ ФИЛМОВА ХЕХТ-
__ ДАНКАСТЕР
Следећих пет филмова које ће реализовати независна компанија Хехт — Ланкастер, која је досада дала већ неколико врло добрих филмова,
су:
„Слатки укус успеха" са Тонијем Кертисом, „Партија нежења“ по сце-
нарију Џадија цајевског и у режији Делберта Мена, тандема који је маправио „Мар“ тија". ~ „Ђаволов ученик" по драми Бернарда Шоа, у којем че наступити _ Лоренс Оливије, Монгомери Клифт и Берт Ланкастер. „Бандула", која ће бити снимљена ма Цејлону са Софријом Лорен у главној улози,
„Западни пут" у којем ће у
КОМПАНИЈЕ
тлавним | улогама наступити Берт Ланкастер, Гари Купер и Џемс Стјуарт.
ж
ВИЛАНД ВАГНЕР ИНСЦЕНИРА ОПЕРУ „КАРМЕН“
У току ове сезоне Виланд Вагнер, син Рихарда Вагнера, инсценираће У хамбуршкој државној опери „Кармен" од Бизеа.. Ову изненађујућу вест објавио је интендант Хајнц Титјен на својој првој конференцији За штампу коју је одржао по свом доласку у хамбуршку оперу. Вагнер се, после својих успеха које је као режисер имао у Бајројту и Штутгарту, решио да окушеа режију 'и других опера, сем Вагнерових,. и то на наваљи» вање Титјена.
писца који је дубоко повезао У свом опусу човеков улутарњи | живот с продуховљезим доживљавањем._ лепоте. пора, ттумских предела, река; Нењадашњи агроном Пришвин дао је низ приповедака и прича које су га, према познатој 0оцени Горког, уврстиле међу знамените руске писце. Умро је почетком претпрошле године, на почетку девете деценије живота. Од предвиђених шест томова Пришвинових дела досад су изишла два, а У првом је објављен уводни "апис приповедача Константина Паустовског у чијим текстови ма тема човекова односа према природи такође заузима истакнуто место. Ово издање штампа се У 90.000 примерага.
Пре кратког времена навршио је шездесет содина живо та Павел Антокољски, један од најпознатијих совјетских песника, коме је Државно издавачко предузеће штампало ове тодине изабрана дела у два тома, Скоро истовремено објављен је, такође у две књи те, избор из поезије Михвила Исаковског, као и књига песама и поема шездесетседмотодишњет Николаја Асејева. Књига пружа читаоцу мзабра не Асејевљеве стихове од почетка његова рада до данас. У овај избор је ушла поема „Мајковски почиње" — најсна
жније дело Асејева који је
друговао и сарађивао с Мајажовским. ПОСЛЕ
1 ћ
8 ивот поручника Воганова може
~
еротика Би
СМРТИ
њ
Портре су штампали у дивизиским
да се исприча у три речи: де-. новинама и сви они који су га ви-
; тињство, школа, училиште. А 9 његовој смрти треба писати томове и компоновати песме. Дешава се да и у најдужем животу постоје свега три сата који вреде као и сав живот. У Воганова су то била три последња сата.
__У те сате било му је дато да се ' Уздигне на надљудску висину подвига, када већ нема ни живота, ни смрти, ни границе векова, — постоји само вечност и бесмртност. У те сате потпуно је сагорео живот Фјодора Воганова. Али немачки тенкови нису прошли!
Цео пук је изишао да дочека Вогановљеву батерију када се она враћала с положаја, Цео пук је гледао пун поштовања и тако зачуђено па ове људе и ове топове као да их први пут види. Отсад То су били Љљуди-легенда; ови полуспаљени топови припадали су већ музејима и историји, али сами артиљерци ништа о томе нису знали; намрштени, они су Кутке ишли поред лафета на којем се тихо њихало тело њихова командира. ' Е
Феђу Воганова су сахранили у околини, под тополом. Одржани су говори, Умукле су опроштајне салве. Писар, уздахнувши филозофски, прецртао је поручника Воганова из списка, и пук се вратио редовном животу,
Али увече, у свим батеријама, У свим рововима, у кухињи, у амбуланти, само се и водио разговор 0 подвигу и смрти Воганова. Распитивали су очевице, сами су настојали да се сете, А онај који никада није видео живог Вотанова, једио би се:
— Па како! Живео је међу нама такав човек, а ја сам пропустио непажњом,. .
А онај који је знао Воганова тру“ дио се да се сети свих својих сусрета са њим, његових речи, свеједно да ли су се односиле на ствар, и његових навика.
— Он је волео брзи кас — рече неки јахач. .
— За хељдину кашу све је био спреман да да — сетио се кувар.
И мада многе од тих успомена нису објашњавале ни подвиг, ни величину хероја, сви су ватрено настављали да се присећају као да су хтели да колективно, из најситнијих делића, направе покојников портре и да га, као таквог, запамте, да би затим, у старости, причали деци и унуцима.
Тако је оживљавао, почео да живи новим животом херој пука Фјо“ дор Воганов, можда не сасвим налик на оног коврџастог дечака какав је био у животу, него такав какав треба да буде херој по мичиљењу артиљериског пука."
А затим је неко нашао фотографију и показао је друговима;
— То смо се он и ја фотографисали још у училишту. Та Воганов и "ја смо вршњаци...
И сви су видели на фотографији посве младог, Кицошки одевеног командира, који је на живот гледао широко створених очију. Као таквог кицоша никад га нису видели у пуку. Тада је секретар партиског бироа показао Вогановљеву партиску књижицу. Мала фотографија била је заливена крвљу, крв се стврднула управо на челу и слепоочницама, и сви су се сложили да је та фотографија слична. Артиљериски извиђач Дорохов дуго је разгледао фотографију и затим ју је измолио у секретара за једну ноћ. Целе ноћи он је радио зна великом портрету Воганова и ујутру га је показао друговима. И сви су се сложили да је портре сличан. 'Неко, одиста, рече да нос није веран, да је Воганов био прћаста носа, али се извиђач увредио.
— Човек је лепо живео и лепо умро, — рече он с горчином, — а ви хоћете ружан нос, Не! Нека ону свему буде леп.
ПОЗОРИШНА СЕЗОНА У ПАРИЗ
дели закључили су: „Као да је жив" — и сачували су број за успомену.
Воганов је оставио за собом мало имовине, али је остао државни пиштољ марке „ТТ", такав какав су сви имали. И мада на њему није било ни сребрних шара, ни просто урезаних знакова, и мада он, ве-
( Борис ГОРБАТОВ
роватно, није био бољи од других, — сви су командири одједном силно пожелели да добију у трајно власништво Вогановљево оружје, као да је то био талисман славе,
— Па зар нема сваки од вас свој пиштољ — наљутио се потпуковник кога су измучили молбама.
Али комесар рече да ће бити праведно дати Вогановљев | пиштољ оном командиру чија батерија буде најбоља. И тада је почело у пуку такмичење. Пиштољ, којим је Вотанов одбијао последњи јуриш Немаца, постао је наградом,
Батерију, чију је командир некада био Воганов, попунише, У њој су се сада појавили нови људи, који никада нису ни видели Воганова, али већ од првог дана они су себе почели да називају „веогановцима" зато што је свако у батерији себе тако звао. И нови командир се нимало није вређао тиме, него се чак мало поносио као да и на њега пада одблесак бесмртне славе ранијег командира. Да, он се поносио што командује вогановском батеријом, том истом вогановском батеријом коју сви знају.
А затим су допутовали дописници и са страсним интересовањем почели да распитују људе о Воганову, да сакупљају најмање подробности о ономе што је још недавно — у рано „пролећно јутро — била стварност, а сада је већ постало легенда; и по свој земљи расејале су се вести о Фјодору Воганову, о његовом кратком животу — у три речи мотућно га је испричати, — и о смрти
помене мито и
ПЕДЕЉНА ПРИЧА „БОРБЕ
о којој треба писати томове и компоновати песме. 4 Та је вест допрла и до далеког сибирског села, одакле је Фјодор Воганов био родом, Чланак о фјоручниковом подвигу прочитали су мајци, али из великог чланка, у којем се много говорило о мушкости и хероизму, мајка је чула само једно: Феђушка је умро. И заридала је. И пала је на руке суседа и уго се трзала у њиховим топлим рукама. А суседи је нису тешили, него говорили једноставно; ;
— Плачи, Степановна., Треба плакати, али и поносити се!
А У сеоској школи стари учитељ је одједном прекинуо час и гласом, који је дрхтао од узбуђења, рекао:
— Децо! На овој клупи је некада седео Фјодор Воганов, бесмртни херој... коврџасти дечак, ..
И сва дечурлија се осврнула на ту клупу, а њени садашњи житељи — Вањушка Гладких и Пећа Костиков — заруменили су се и постидели од среће. А учитељ је стално гледао на клупу и није могао да каже ни речи,
А затим су грађани на колхозном скупу решили да назову село, колхоз и цео рејон именом Фјодора Во.
споменик на
ганова и да подигну тргу. И ускоро је из града допутовао млади вајар и стао да моли од Степановне синовљеву фотографију. Она је скупила све што је могла, — и ону фотографију на којој
је Феђушка коврџави ученик, и ону на којој је он кицошки командир, — али све то вајару није одговарало. Та он није допутовао да постави споменик дечаку, него суровом ратнику! ИМ створио је онакав споменик какав је замишљао: остале су Феђушкине очи, широко у живот отворене, и коврџе, и чело, али то је био велики и сурови ратник као да је Фјодор Воганов продужавао да живи, да расте и после своје смрти. ·.
души",
(Из „Прича о војничкој 1942)
Богатство и разноврсност тематике
ПРЕОВЛАЂУЈЕ САВРЕМЕНА ДРАМА
Тотово је немогуће комента--
рисати париски репертоар, овотодишњи или било које друге сезоне, као једну хомогену це лину заједничких особина. Тридесет најпознатијих пари ских позоришта приказују ове сезоне комаде који варирају по тематици од телепатских и метафизичких феномена У драми „Са друге стране зида Силвија Ђованинетија у позоришту „Ербето“, до фарсе „Јаје“ у позоришту „Атеље“, у ко јој један сиромашак налази са свим прозаичан трик помоћу кога ће да поправи своје економско стање. Мпак, остаје неколико особи на које везују репертоаре свих париских позоришних сезона — а то су богатство, разноврсност и савременост. Џосетилац позоришта у Џаризу, може, то тово без изузетка, свако вече да нађе комад према својим мо ментаним жељама, без обзира да ли је расположен за јевтину' комедију, психолошку драму. трилер или ревију. Позориште „Дону приказује од 1 септембра „човека У
прилици“, „тужну комедију |
емтлеског писца Емлина Ви- :
љемса, у режији Франсоа пероа. а „Путовање у Торино Анре Ланга, у режији чувеног пјера сфрреснеа, пеихолошка је комедија која, према проблему који обрађује, (могу ли двоје људ од педесет година да се заљу-“ бе као кад им је било двадесет7) не обећава много. Критика; међутим, тврди да је пи шчева вештина направила И од ове фабуле успелу коме "а · покрет Ирски национални т који је нашао свој играз У ДР ми — последњих година све по пуларнијој и чешће играној у свету — претстављен је У Паризу У »Театр де
не- '
пош“ св
три једночинке Виљема Батлера Јемтса, добитника Нобелове награде и духовног оца овог покрета.
„Занат госпође Ворн" Бернар да шоа, у позоришту „Атене“, друго је значајно дело енглеске драматургије на овогодишњем париском репертоару. Режиђао га је Жан Вал, а главне улоге тумаче Валентин Тесме,
лик
Емануел Рива и Мишел Ечевери. Највише буке у штампи изазвао је покушај чувеног француског књижевника
Албера
лбер
|
Камија у позоришту рен“. Ками је пре неколико година изјавио да је „драмски 06 најсавршенији чки књижевни облик“ чега је сасвим озбиљно почео да ради на овом подручју. по-
одговорна за смрт свога детета. После драматизације и режије
Ками са глумцима у ком аду, „Реквијем "за калуђерицу» Ме и “: 5)
„Мати- је Фокнер највећи
стваралапосле чувеног аутора
ставе
знати француски
шар.
Москви и
ва:
»БИТКА У КЛАНЦУ",
УјЕСМО л КЖАПЛАРИ“, 7
Мастрочинквеа,
књижевник на свету и материје, каква је у његовом роману, могао да испадне само добар позоришни комад. Главне улоте тумаче Катрин Селер, Татјана Мукина и Мишел Ок-
„Шеве", Ануја. Он је и режирао овај
„дубоко плавб море“ у Народном позоришту, улоге тумаче Жан Обер и по| филмски и позоришни глумац пјер Блан-
позориште Жана Вилара, ко је је ових дана гостовало У поститло ванредан
ФИЛМОВИ КОЈЕ ЋЕМО ГЛЕДАТИ
мн
Наша предузећа за расподелу филмова добила су копије за приказивање следећих филмо-
~ АПАШКОМ мерички филј боји у режији а Бојл,
Главне улоге тумаче: Џеф Глав че: ендерс, Џон Ланд; Сузан Кебот.
љуДИ_ или : италијанска филм ска комедија у режији Камила Главне улоге
успех, почеће своју сезону У палати „Шајо" трећег новембра Чеховљевим комадом „Платонова лудост“. Овај комад је Биларов ансамбл. већ приказао на фестивалу у Бордоу где је доживео леп успех.
савремени да је
следњи продукат његових но- лер, Комад је режирао свем _ 'рреба још поменути комеди-
вих концепција јесте драмати: Ками. ју „Немо“ Александра Риће-
И Па а не ованки Сатира „Ручак главешине“, мала коју ће можда у најпо-
пр а раном, судбином Која се ПОНЉАЗУЈЕ у порт знатијем париском позоришту, удбино: = у “
једне жене која је делимично „Монпарнас ати“, дело је „Марињи“, режирати Жан
Жана Пјер Греније.
! комад који наилази на веома маца и режисера по овог дела, Ками је МИ Да похвалну _ критику _ пармске до раја“ ове толике а покој 5 „штампе. ницама Париза Ако се помену У позоришту. Мадлен“ при- дела „Топаз“ и „Фабијан“ Мар казује се „Уснули принц“ Те- села Пањола, „Сенка“ Жили= ренса _Ратигана, београдској јене Грин, „Огледало“ Армана публици познатог преко прет- Салакруа, „Краљица бунтов=
Главне
сне, Пјеб
Табар, срилип Е
Нико
Мили
отварању богатог париских позоришта.
рела Амри, Нерио Бернарди. РУ СРЦУ МЛАДИХ“,
Главне улоте тумаче:
Етел Баримур. У режији (Феликса
Скот, сона
Читав низ других аутора, тлу
пика“ Уга Бетија, затим редитеља Клод Мартен, Жан Мејер, Жозе Каљо, глумци Пјер Ппре-
« Мати, 1 — биће поменут само један део уметника који ће у овој сезони учествовати у репертоара
тумаче: Тото, Паоло Стопа, Фјо
америчка љубавна драма у колору у режији Гордона Дагласа. Дорив Деј, Френк Синатра, Џиг Јанг,
УЧОВЕК ИЗА ПУШКЕ“, амерички вестерн филм у боји,
сФреиста. Главне улоге тумаче; Рандолф
метрис Вајмор, Дик Ве-