Борба, 21. 12. 1958., стр. 5
Недеља, 21 децембар 1958
Да се одлучимо за дискусију о уџбеницима, иако је школска година почела пре три месеца, утицала су два основ-
на момента. око 50 отсто
ФРОЛ: Ове године мноти уџбеници су, готово у свим републикама, за известан проценат поскупили, Када се та сума дода ранијој цени, долазимо до закључака да је данас школовање релативно скупо, па се поново поставља питање оптерећења буџета родитеља.
Ту је питање школских свесака, које су такође скупе, чак и скупље у односу на уџбенике. Јер, оне, осим хартије и то хартије прилично лошег квалитета, немају никаквих других графичких знакова. Оно што поскупљује школовање, што уопште претставља издатак, то су разна тражења школе: школског прибора, разних реквизита итд.
Још једна ствар се појављује сада у нашим школама, нарочито када је реч о савременим методама. Будући да су бумети школа за функционал-. че расходе врло мали, наставници у
мисто случајева траже од деце, од ролитеља разне издатке за увођење савремених метода рада.
Уџбеници, који улазе у склоп свих ових давања родитеља, врло често се мењају. Врло ретко постоје могућности да млађе дете у породици, ако је разлика рецимо две године, може користити уџбенике старијег, Због тога се и поставља зада-
" так да се уџбеници, односно рок њи-
ховог трајања утврди, како би имали трајнији карактер. Савет за просвету Словеније, например, донео је одлуку да се уџбеници штампају за пет година, и уколико је потребно учинити неку измену у њима, то је могуће ако се за 30 отсто мења градиво. Посебно се поставља питање уџбеника за стручне школе, Можда би било корисније да се за оне малобројне стручне школе не штампају уџбеници, већ да се предавања умножавају.
ЦВЕТАНОВИЋ: Нарочито је тешка ситуација у породицама у ко-
· Јима има више деце. Овде сам на-
правио једну рачуницу. Познајем висококвалификованог радника из Мог предузећа са више деце, чија је плата 16.000 динара. Само за почетак школске године он мора да изда око 8.000 динара. Посебно су издаци за свеске и прибор. Кад човек направи грубу рачуницу, годишње за једно дете он мора да изда и до 15.000 динара. Не бисмо смели заборавити и стручне књиге за школе за квалификоване раднике И средње стручњаке. Један уџбеник често стаје и до хиљаду динара, а понегде, као за нашу струку, и по две хиљаде динара Предузећа имају извесна средства за стручно уздизање својих радника, али су. она недовољна. Наша индустрија још нема тог кадра и ми га морамо школовати. Разумем да је хартија скупа, али ми је ипак несхватљиво да је наша хартија скупља од оне која се увози.
ЂУРИЋ: И као издавач и као родитељ слажем се да су књиге код нас скупе, па према томе и уџбеници, Међутим, ако се погледа структура цене књиге и шта све у ЊУ улази, онда ћемо видети да се извесно појефтињење, радикално појефтињење не може очекивати без озбиљне интервенције друштва. Да ли терет који пада на ђачке родитеље пребацити на друштво или 0стати при садашњем стању Ако се хоће једна озбиљна конструктивна анализа стања онда се критички не треба освртати само на рад издавачких предузећа, него и на читав систем — од предузећа до републичКих савета и привредних инструмената којима је регулисано ово питање, Нас критикују због поскупљења једног броја уџбеника. Ми смо то учинили заједно са претставником Савета за просвету Србије. Географија, например, кошта 100 динара, а продајемо је по 150. Ако је штампамо у 10.000 примерака, добијамо суму од 500.000 динара и за толико можемо да снизимо цену буквару.
И сада у појединим школама, из многих разлога, ученика нема уџбенике за предмете.
Идуће пак
ди % 222 554
пе: + ма аАУ
На тај начин смо покривали негативну разлику на уџбеницима и педагошкој литератури.
ЖУТИЋ: Област уџбеника досад је била углавном запуштена и није била предмет бриге свих оних који су позвани да се 0 њој старају. Било је то препуштено самим издавачима и вођено без неке одређене политике.
Сувише се говори о економском моменту код издавања уџбеника. Међутим, када се говори о цени, а о њој се досад углавном произвољно говорило и механички се упоређивале цене једног и другог предузећа, неоспорно треба говорити и о
бруто производу једног издавача — ·
да се види да. ли се цена његове бруто продукције креће навише или наниже и каква је структура, Није
_Јасно да ли је пораст цене једне књиге; например читанке, оправдан.
Ове године смо желели и боље да опремимо уџбенике, јер код нас, нарочито просветни радници, доста приговарају квалитету опреме. Осим тога, на разним местима смо често постављали питање да ли уџбеници за једну врсту школа, например за средњу, могу да се користе за снижење цена других уџбеника — универзитетских, као и за издавање приручне литературе.
Иао Фрол
Може се поставити још једно питање; зашто нико не води рачуна о томе какву политику воде графичка индустрија и индустрија папира7 Зашто, например, индустрија хартије стоји на трећем месту по висини акумулације7
ЋОСИЋ: Цене уџбеника, а то важи и за осталу литературу, треба посматрати са два аспекта: цену књиге, упоређену са сваким другим артиклом, и цену књиге, у односу на куповну моћ наших људи. Наиме, поставља се питање да ли, с обзиром на тежње нашег друштва, на књигу треба гледати као на сваку другу робу или је посматрати са аспекта њене улоге и потребе за наше људе. Графичка индустрија се стално напада, па и овде за овим столом, и каже се да су графичке услуге скупе, а притом се не улази у њихову анализу. Ствари, међутим, стоје друкчије. Ако за цену књиге узмемо као индекс 100, онда трошкови издавача и продаје у просеку износе 50%. Шта су оних других 50 отсто графичке индустрије; основни материјал, углавном папир и платно који износе 27 отсто, амортизација 5 отето, допринос заједници око 5 отето, а то су такви моменти на које графичка индустрија не може да утиче. Значи, она може да утиче само на оних 13 отето, у које улазе нето плате, режиски материјал, струја и остали трошкови и добит од три отсто. Ако се најбољим напорима успе да се извуче 10 отсто снижења, онда се то у цени књиге изрази са 1,8 отето. Поставља се питање да ли је то решење7
Што се тиче хартије и њене цене, заједница је намерно поскупила
А
ок
Страна 5
школске године све основне школе почеће рад по новом наставном програму и плану. И тако, проблем уџбеника још једанпут постаје актуелан и веома значајан.
2
јаде“ Жика Ћосић,
кола Пешић.
у овај производ, увођењем пореза од 20 отсто. То је порез на промет због тога: што је папир дефицитарни производ. Ту би се можда могло постићи снижење уз ангажовање заједнице, Свеске су скупе због тога што се штампају на бездрвној хартији која је знатно скупља.
МИТРОВИЋ: Питање уџбеника састављено је из низа компонената које, свака на свој начин, претставља известан проблем. Досад су проблеми решавани парцијално и не до краја. У Србији је ових дана тај проблем дефинитивно решен формирањем Завода за уџбенике.
Када се дискутује о цени уџбеника углавном се иде на ону линију коју поставља наша шира јавност.
Због тога је економска страна до-
сад, чини ми се, доста претресана, али није и оно најважније питање; стварање рукописа за уџбеник, његово одржавање на потребном друштвеном, идејном и стручном нивоу. Формирањем Завода многа питања ће бити ефикасно решена, јер ће Завод имати и своје органе за стварање уџбеника. Он ће се нарочито старати о томе да уџбеници добију, у
/
Х И — Оачуницу за трећи разред немамо.
— А зашто» — То је већ наша рачуница.
УЧЕСНИЦИ: директор издавачког предузећа „Школска књига" из Загреба Бранко Жутић, директор издавачког предузећа „Научна књига", у Београду Душан Ристић, директор Завода за уџбенике Србије Дојчило Митровић, директор издавачког предузећа „Свјетлост“ у Сарајеву Енвер Реџић, директор Београдског графичког завода „Моша Пипомоћник секретара културу Савезног извршног већа Иво Фрол, главни уредник „Просветног прегледа" Раде Вуковић, претседник радничког савета Радио-индустрије „Никола Тесла" Љубомир Цветановић, наставник основне школе „Гоце Делчев" у Земуну Славка Цветковић и директор београдског издавачког предузећа „Нолит" Света Ђурић, Из редакције „Борбе": Ни-
У А а
У
за просвету и
у
МУ
складу са новим програмом и планом, сталну физиономију, али притом да се не ослаби и иницијатива да се они пишу боље и потпуније. Према нашој економској анализи, цене уџбеника биће за око 30 отсто ниже. То свакако произилази из одређеног карактера Завода као установе и његовог садржаја, тојест рада само на уџбеницима, Зато ће он утврдити цене и публиковати их.
РЕЏИЋ: Напоменућу овде да издавачка предузећа врше само услуге код издавања уџбеника, као и код остале литературе, иако на њима имају највећу добит. Пошто се издавач према умбенику не може понашати друкчије, онда мора формирати економску цену која често не одговара потрошачима, ђачким родитељима. Чињеница је да су због примене свих економских инструмената високе цене уџбеника, као што је и цена књизи уопште висока. Међутим, и поред таквог стања нешто би се могло учинити. Код нас има доста паралелних уџбеника, Када другови говоре о њима, онда они мисле на оне који се издају у једној републици. Ствар треба шире по-
(Карикатура М. Ћирића)
'ставити, јер се на српскохрватском језичком подручју појављује много паралелних уџбеника. Чему 12—16 буквара за српскохрватско подручје2 Чиме се објашњава десетак читанки, па толико или нешто мање уџбеника за физику, хемију, математику итд. То стање има и реперкусија на плану васпитања најмла-
ђих генерација.
ВУКОВИЋ: Неоспорно је да се код издавања уџбеника не води одређена политика. Час имамо један, а час други уџбеник. Осим тога, због високе цене у многим,школама наши ученици немају ни најосновније уџбенике. Уџбеници, као што су буквар, читанка и уџбеници за стране језике, нису смели да поскупе.. То ме наводи на помисао да би у нашој земљи морао да постоји један орган који би се бавио тим питањем, тојест, политиком издавања уџбеника.
ЦВЕТКОВИЋ: Школовање је заиста скупо, а нарочито је скуп прибор. Кад је реч о цени, могло би се говорити и о нашим претераним захтевима у школама. Сада се догаЂају велике промене и ми имамо пуно идеја, али је свака од њих везана за посебна материјална издавања. Ове школске године ми, наставници, почели смо сами да набављамо уџбенике и прибор. Међутим, с обзиром на постојање паралелних уџбеника и на наше жеље
. да сами изаберемо, ми нисмо у ста-
њу да вршимо слободан избор и тај избор уствари врши трговачка мрежа.
РИСТИЋ: Лако би се могло израчунати да ли издавач стварно добија на уџбеницима. Да пођемо од 15 отсто што остаје издавачу, односно 20 отсто у просеку. Полазим од чињенице да у цену данашњег умбеника са 65 отсто улазе стварни трошкови, Међутим, издавач је привредно предузеће и не сме да губи. А он је, кад је у питању акумулација, негде при дну лествице. Значи, ту се мало може уштедети.
ЉЕТА
Ма а ВВ ВАН ЗАРАВАН ВН ВМА АНА
Славка Цветковић
ФРОЛ: На појефтињење уџбеника може утицати низ елемената: кад би се отстранило посредништво између издавача и купца и куповала их школа, кад би се пошло на формирање позајмних библиотека, као што је то учињено у Босни и Херцеговини и у неким комунама у Хрватској. У Босни и Херцеговини ове године одвојена је дотација од 26 милиона и дата је не издавачима, већ школама, с тим да их комуне партиципирају, како би се уџбеници могли позајмљивати ученицима уз наплату отштете.
Чини ми се, осим тога, да издавачи немају довољно стимулације и извесних економских елемената који би гонили на то да предузимају разне мере ради снижења цена уџбеницима. Издавачи имају на производну цену одређену маржу и што је књига скупља, она је већа. Код књига не постоји контрола цена. Због тога су неки издавачи од добити на уџбеницима покривали дефиците на извесним другим делима — на књигама песама или друге белетристике. Пословање предузећа, бесумње, требало би боље организовати у смислу одређених фактора, стимулуса итд, који би ишли на снижење цене књиге, Ту је проблем дугорочних кредита и друге економске мере као и боље коришћење фондова за унапређење издавачке делатности. Требало би размотрити и питање расподеле добити од школске књиге у оквиру самог издазачког предузећа.
Колико се види из дискусије издавача, само један незнатан проценат се може постићи за снижење цене уџбеника. Али сам уверен да би се извесном контролом и непосредним учешћем просветних органа у пословању предузећа могло нешто постићи, ако ништа друго, а оно бар да цене даље не расту. Ако бисмо постигли стабилизацију, свакако бисмо тиме нешто добили.
ЦВЕТАНОВИЋ: У погледу нових метода које се уводе у школама, нарочито кад су у питању школске радионице, хтео бих да дам један предлог. Наиме. школе би могле непосредно да се обраћају предузећима за разне материјале које предузећа
одбацују и које сада користи при- |
4 ј Бранко Футић
ватни сектор. Ми смо у радничком савету често имали такве молбе и увек смо се одазивали.
ЖУТИЋ: Овде је било речи о сталном мењању уџбеника. Колико сам имао прилике да чујем у разговору с многим људима, не би требало питање квалитета, научне, стручне и идеолошке садржине уџбеника сасвим подредити економском моменту. Но, постоји и друго мишљење да издавачи имају извесног економског интереса да штампају уџбенике са променама. Другим речима, да ту постоје извесне шпекулативне тенденције које се иза тога крију. А ја вам могу рећи да то не одговара истини и да сваки издавач од тога има штете. Неоспорно да су ту криви и наставници који стално захтевају нове уџбенике.
Имам нешто праксе у томе како се врши дистрибуција уџбеника преко школа. Наплата је врло тешка и страховито оптерећује наставнике, У Хрватској та куповина и наплата траје око два месеца. Ми, издавачи поздрављамо једну такву меру да се од рабата који иде књижарама утиче на снижење цене, али то није решење.
МИТРОВИЋ: Поставило се овде питање како ће Завод за уџбенике Србије снизити цене уџбеницима. Ми смо нашу калкулацију израдили на основу свих фактора и дошли до закључка да издавачи глобално истим процентом оптерећују све уџбенике. Завод ће уџбенике оптеретити само стварним трошковима. Такође смо заузели став да уџбеници за најмасовнију школу не могу да покривају дефиците других уџбеника. То је основно средство за ученика у основној школи, например, и то не може бити предност слободног тржишта и неких економских комбинација. _ РЕЏИЋ: Ја нисам убеђен у то да се може постићи снижење од 20—80 отсто. Бојим се да ћемо кроз годину дана поставити питање зашто су уџбеници поскупели за 10 отето. Може се говорити о неким другим мерама. Ако у Босни и Херцеговини например, имајући у виду милион и двеста хиљада активних грађана, одредимо самодопринос од 500 динара, добили бисмо суму од преко 600 милиона динара. Сваки ђак у основној школи добио би на тај начин 1.440 динара, без обзира у коме је разреду, чиме би се донекле решио проблем бесплатног школовања.
ВУКОВИЋ: Постоји низ начина да се утиче на олакшање ђачким родитељима. Могу уџбенике набављати школе, ђачке задруге, а можда би се могли стварати и разни фондови. Иначе, дистрибуција уџбеника преко школе на садашњи начин често доводи наставника у незавидан положај. Боље је да се то питање решава у оквиру комуне или на неки други начин.
ФРОЛ: Рекао бих нешто о једном проблему за који не знам колико се може реализовати, али који је свакако интересантан, а то је могућност да се уџбеници користе на једном ширем подручју — српскохрватском. Има таквих уџбеника који нису непосредно везани за националну културу сваког подручја, као што су физика, математика, 30ологија итд., и који би се са једном координацијом издавача и бољом расподелом тржишта могли употребити на целом подручју. Самим тим што би се штампали у већем тиражу, били би и јефтинији. Могли би се и неки од уџбеника за мањинске школе штампати за шире подручје. Сада се, например, за мађарску мањину уџбеници штампају посебно у Србији а посебно у Хрватској. РЕЏИЋ:; Ја бих био за стварање једног централног завода за уџбенике, са републичким редакцијама, нешто слично Лексикографском заводу у Загребу. Ми смо, чини ми се, много тога инвестирали у оне институције за врхунску културу, а можда не би било лоше видети какве су инвестиције које решавају питање основне културе. Осим тога, ако је уџбеник у једној републици | добар, он не би смео бити доступан само неким подручјима у земљи, нето би могао да пређе и у друге републике. Ако бисмо ово питање решавали на овакав начин — да по+ стоји један централни завод, да се хартија за уџбенике ослободи неких давања, да се одреди самодопринос у комунама — овај проблем би могао бити решен.
ВУКОВИЋ: Мислим да се једна таква идеја врло тешко може оствабити. Било би можда погрешно поћи сада на издавање свих уџбеника за цело српскохрватско језичко. подручје и не водити рачуна о мнотим специфичностима.