Борба, 21. 12. 1958., стр. 6
трака 6
ВЕСТМИНСТЕРСКА НЕДЕЉА
о
БОРБА
РЕПАРАЦИЈЕ ЗА ПОРТ САИД_
ЗАШТО ЈОШ НИСУ НОРМАЛИЗОВАНИ АНГАО-ЕГИПАТСКИ ОДНОСИ
(Од сталног дописника „Борбе".)
Лондон, децембра „Најтеже праштамо онима којима смо највише нажао учинили...“ Ту је парадоксалну смисао неко још пре више векова изрекао, а ових се дана њена дубока истинитост – по стоти пут показала: Британци најтеже праштају Египту за зло које су му пре две године нанели.
Најновија политичка шизма у редовима конзервативаца наговештава се симултано са непотврђеним верзијама о томе да тек што није закључен англоегипатски споразум о репарацијама и компензацијама. Стара група „суецких побуњеника“ окупљена око лорда Хинчинбрука запретила је озбиљном гужвом ако влада постане „љубазна према Насеру“.
Недавно је наиме јавље но да се Британија и Уједињена Арапска Република налазе такорећи на домаку споразума о репарацијама за рушење Порт Саида и осталу штету нанету Египту током шестодневног бомбардовања, као и о деблокирању египатског стерлиншког потраживања У замену за египатску компензацију експроприсаним британским компанијама и појединцима.
Још је једина препрека
Писмо из САД
— формалан споразум. Јер, УАР тражи да се јасно назначи да су репарације репарације, док Британци инсистирају да се та неугод на реч избегне и да се уместо тога унесе формула — „исплата за обнову и поновни развитак“. Иначе су износи углавном већ фиксирани. Британци треба да плате 34 милиона фунти стерлинга и да деблокирају „замрзнуте“ египатске паре у стерлиншкој зони — а УАР је спремна да одвоји 116 милиона фунти на име компензације британским фирмама као што су Шел, Кук, ИЦИ, многим банкама које су до 1956 године уносно пословале у Египту.
Немци се укопавају на Блиском Истоку
Британцима је све хитније да затворе мукотрпно поглавље своје привредне отсутности у Египту и Сирији. Они са алармом гледају на брзу немачку пенетрацију у бивше империјално тржиште. Што дуже британске фирме отсуствују, то ће се дубље Немци тамо укопати упозо= рава конзервативни „Дејли мејл“. Оно што још више нервира Британце јесте чи њеница да је Париз већ закључио споразум са Ка-
иром, а француске фирме похрлиле натраг на Блиски Исток, док Лондон, који је тамо имао најдуже традиције и најчвршће позиције, још нема приступа,
Влада несумњиво дела под притиском Ситија али она мора да води рачуна и о притиску свог по. литичкот мњења, а то се мњење рогуши на помисао о „губитку образа“ и „капитулацији пред Насером“. Група „суецких побуњеника“ формално више не постоји. Њене су коловође или напустиле Парламент и политичку арену, или су временом легле на руду и прихватиле положај у Мак милановој влади.
Остала их је, међутим, неколицина који су увек на ивици побуне. Њих у већини ствари нико не схвата озбиљно. Али, у оним стварима где се конзервативци као целина осећају угрожени или криви, „побуњеници“ увек могу рачунати на прећутне, ако не и
отворене симпатије просечног владиног „бекбенчера“, Опозиција избегава суштину проблема
Деликатна ситуација није нимало олакшана метежом који је изазвао Рандолф Черчил својом недавном серијом чланака о поза-
ЊУЈОРК БЕЗ НОВИНА _
У штрајку Синдикалне уније новинских разносача коме су се придружили
подршком и радници у штампаријама девет највећих њујоршких листова —
„ГЂујорк тајмс“ излазио на таласима своје радио-станице — Билтени с вестима по хотелима и на железничким линијама за ширу околину града
(Од сталног дописника „Борбе“)
Њујорк, децембра
Највеће њујоршке листове тешко је погодио штрајк који се сматра једним од најозбиљнијих у области штампе. Синдикална унија разносача новина прогласила је половином децембра штрајк против главних њујоршких новинских предузећа пошто је чланство одбацило колективне уговоре које су претставници уније претходно били прихватили у преговорима с послодавцима.
Тако је Њујорк, једног дана, освануо без новина на штандовима, а ујутро и увече у градским саобраћајним возилима није било оне редовне слике: путника који иду на посао и с посла задубљени у јутарње и вечерње листове.
Првих дана штрајка штампа се још некако могла добити, Листови су били штампани, али су се мотли продавати углавном само пред зградама редакција, на импровизованим штандовима, а продавци су били намештеници листова. Или на црно — по пет пута вишој цени, например, “за „Њујорк тајмс", негде другде у граду, из приватне руке. неког предузетног човека који се постарао да купи више примерака у вре ме берлинске кризе и друтих крупнијих догађаја.
Овај је штрајк унео нов непредвиђени детаљ у ону нарочиту и необичну претпразничку,. атмосферу на тлавним њујоршким послов ним улицама, Пред великим радњама стајали су деда-мразеви белих дугих брада и у црвеним традиционалним оделима. звонећи у сав глас у гужви света који улази и излази из дућана — а ту су се, као и сваке године у ово доба, нашле и разне војске спаса са својим котлићима за добровољне прилоге. Пред редакцијама је опет била маса света чекајући на ред да дође до новина, комешала се, и у њој су жене одтоварале мужеве. од куповине или мужеви одговарали жене — већ према томе како је која страна гледала на штрајк или на новине као, рецимо, насушну потребу.
У тим се гужвама врло брзо појавило „пикетирање" онај специфични вид демонстрирања против послодаваца у САД: члано-
ви синдиката у штрајку на смену у мањим или већим групама носе пароле које позивају на бојкот, идући целог дана у малом кругу испред улаза и крепећи се, У хладном времену, кафом коју дежурни доноси, Одмах затим наишла је и друга фаза у којој је Њујорк остао без иједног издања својих девет највећих листова — „Тајмса" и „Три бјуна", најчитанијег изко не много доброг „Њуса" и других.
Разносачима новина придружили су се типографски радници и штампарије и композиционе сале су за= мрле и више није било ни оног једног, танког дневног издања. Типографски радници су ступили у штрајк У знак пружања подршке разносачима који су гтражили више наднице, боље доприносе за социјално осигурање, а и смањивање индивидуалних норми за преношење свежњева новина — претерано тешких, по њиховој оцени. Ти су свежњеви обично од 25 килограма. Од тог тренутка Њујорк је почео да добија разне новинске сурогате. „Њујорк тајмс" је објављивао неке важније чланке преко своје радио станице, Једна је железничка линија чији су путници становници даље и ближе околине а раде у Њујорку — поставила велики екран у коме је пројецирала вести на станици, а друга је делила шапирографиране билтене с информацијама о најважнијим догађајима. Ово друго су и неки хотели увели за своје госте.
Штрајк је, међутим, добродошао неким малим листићима, слабо познатим по било чему осим по томе што су у малом тиражу забављали своје читаоце У понеком делу Њујорка фан тастичним репортажама 0 разним злочинима, којекаквим авантурама и сличним стварима. И ти су се листови сада нашли на главним њујоршким улицама, а на њиховим страницама су се појавиле, сасвим неуобичајено, вести као што су берлински проблем, суђења у Кини, ужасавајућа намера тимстерског шефа Хофе да синдикално организује америчке полицајце, Никсонов пут у Е-
вропу, Лоџов товору УН о Мађарској. И добро су се продавали, као никад раније, сигурно.
Њујорк је дневно остајао
без пет и по милиона при-
мерака својих девет главних листова. Ово се не мало осетило — штампа спада у свакодневну потребу и живот великог дела становника овог огромног града с више од осам милиона житеља. ·
Благоје Лазић
КО
~
У Андалузији, месеца октобра, врло касно свиће,. У 7 часова још је мрак. Али на путу "од железничке станице до старог, маварског дела града, већ се разданило. Први сунчани зраци обасјали су римски мост на Гвадалкивиру. Кор доба спава. Недеља је.
Калдрмисане уличице, прозори са решеткама од кованог гвожђа, фонтане, мали тргови са басенима од мермера. Још од железничке станице придружио нам се један становник Кордобе који жели да буде наш водич. Идући малте не на претима, шапатом објашњава — знаменитости града. С времена на време, полако отвара оковану капију неке куће и тек тада, када човек загледа и унутрашњост, прожме га у потпуности узбуђење од лепоте _ маварско-андалузиске архитектуре.
Иза капије је, после малог ходника поплочаног ке рамиком, друга капија од кованог гвожђа, Кроз њене решетке види се део дворишта — баште. У средини је, на мермерном поду водоскок чије воде пријатно жуборе. Двориште одаје утисак да је покривено, али на врху има квадратни отвор према небу, кроз који продире свеж ваздух. Око'ло су галерије куће на мер мерним стубовима. По дворишту цвеће, наранџе и палме. Још неколико брзих
дини суецке авантуре. Горке успомене на употребу силе која се завршила фијаском не само што нису побудиле конзервативце на смерност и кајање, него су их натерале да бране своју злосрећну акцију и да се поново јавно солидаришу са поступцима које су две године тако упорно настојали да потисну у дубине заборава.
Опозиција је уграбила прилику да тражи службену истрагу — али не толико истрагу целокупне владине блискоисточне политике која је довела до напада на Египат, колико утврђивање одговорности за неуспех. То не значи да лабуристи не осуђују схватања и мотиве који су нагнали Иднову владу да изврши атресију — него само да нису потпуно сигурни шта 0 томе данас, после две године, мисле британски би-
рачи. Можда и из неких личних убеђења — али сва-
како највише у знак кон. цесије предрасудама јавности — многи су опозициони говорници за последње две године често и радо нападали Египат, називајући претседника Насера „диктатором“. Штавише, они су се прикључили влади у забашуривању успомена на Суец, рачунајући ваљда да од те теме не могу имати никакве користи. А – сада, кад им је та тема такорећи наметнута, они се не усуђују да је развију до њених крајњих конзеквенца, већ се ограничавају на искоришћавање познате истине да се ништа не плаћа тако скупо као неуспех.
„Последњи Мохиканци“ прете. неповерењем_
По данашњој владиној политици, нормализација од носа са УАР један је од економских и дипломатских императива. Трговачки интереси Ситија подударају се са дипломатским интересима Британије, која сво је позиције велике – силе заснива на посредовању и „миротворењу“. Свака њена. војничка акција на подручју империје за последњих пола века имала је за последицу само срозавање њене стварне моћи и поткопавање формалног статуса.
Чак и најзагриженији „насерофоби“ признају да трговинске и дипломатске односе са Каиром треба нор
погледа кроз вратнице које шкрипе. Све су куће сличне, па ипак, свака од њих је на неки начин нарочито лепа. Врата су сва откључа на, нигде човека.
Колачи
У тишини буђења и лепоти маварске архитектуре стари део Кордобе ствара утисак, као да ће иза неког угла искрснути чета Мавара на хитрим коњима и оживети својим присуством овај савршени декор. Сада неко наилази, али то су само Шпанци, муж и жена. Обоје носе корпе. даске, сандуке. Ту, на лицу места, склапају шатру и ложе ватру. Убрзо се осећа пријатан мирис печеног теста. Позорница полако оживљава. Место дивљих Мавара појављују се питоме дечје главице, први купци колача.
Трг цвећа
Лево од шатре налази се минијатурни трг неправилног облика. Са њега допире јак мирис цвећа. Водич нас је повео у један угао. Одатле, кроз прорез широк
два метра, који чине куће |
затварајући трг, види се звоник цркве. „Мескита“, каже Шпанац. Чувена „Ме скита“, али она је још прилично удаљена. Треба проћи много уличица, а сем тога не може се ући у ка-
мализовати. Али се питање „образа“ тако тврдоглаво испречило да до нормализа ције ни дан дањи није дошло. Британија је спремећ да плати репарације, али није спремна да их при“ зна као репарације. Она је спремна да попусти, али упорно тражи начина. да то пред светом прикаже као да је Каиро попустио,
На томе су се у Риму још прошле јесени зауставили англоегипатски преговори, Сада, кад се зуцка да ће они бити обновљени, стара „суецка група“ поново диже главу и претећи режи. У Дому лордова ономад је један бивши „побуњеник“, тражио од владе уверење да „нема — никаквог основа гласинама да влада припрема попуштање пред Насером“. У Доњем дому група преосталих „Мохиканаца“ око лорда Хинчинбрука упозорава да ће поднети резолуцију о не поверењу _ влади, чим се Парламент поново састане, „ако се за време зимског распуста покаже да влада на Блиском Истоку скреће ка пронасеровској политици“,
Можда влада на те претње не би обраћала много пажње — а можда нико не би ни претио — да суецке успомене нису тако неочекивано и тако болно обновљене. Старе су ране озлеђене и опет врашки боле. Како сада сме да „ка питулира“ пред захтевом УАР да се репарације јасно и гласно назову РЕПАРАЦИЈЕ7 Коста Тимотијевић
СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АМБАСАДИ У ВАРШАВИ ПОВОДОМ ДАНА ЈНА
Варшава, 20 децембра '" Поводом Дана ЈНА, југословенски војни изаславик у Варшави пуковник Никола Пејновић приредио је вечерас, у просторијама амбасаде свечани пријем.
На пријему су били помоћник министра народне одбране Пољске генерал Зажички, затим помоћник начелника Генералштаба пољске армије генерал Душицјски, Били су присутни и високи функционери Министарства иностраних послова Пољске, као и шефови дипломатских мисија многих земаља акредитованих у Варшави.
Пријем је протекао у срдачној атмосфери.
пољски СЕЈМ УСВОЈИО НОВИ ЗАкон 0 РАДНИЧКОМ САМОУПРАВЉАЊУ
Варшава, 20 децембра (Танјуг)
Пољски сејм усвојио је ве черас нови закон о раднич. ком самоуправљању, којим се замењује досадашњи закон о радничким _ саветима, донет 1956 године, непосредно после октобарског преокрета у земљи. Као што је већ јављено, на основу новог закона, раднички савети у Пољској губе више права и надлежности које им је досадашњи закоњ признавао. тедралу пре осам часова. Пролази све више жена идући у цркву. Већином су врло лепе, Њихова лепота разликује се од лепоте же-
Мошеја у Кордоби
Писмо из Кине
пој | А
Недеља, 21 децембар 15
У светлу једне
““
позне критике
НИЗ ФИЛМОВА ПРОИЗВЕДЕНИХ У 1957 ГОДИНИ КРИТИКОВАНИ КАО „АНТИПАРТИСКИ_ И АНТИСОЦИЈАЛИСТИЧКИ«
(Од сталног дописника „Борбе“)
Пекинг, децембра
— Мада су у 1957 години и у области филма десничари нападали на Партију, њену руководећу улогу у филму и на служење филмске уметности ма сама радника, сељака и војника, ипак се добар део филмова одржао на линији Партије („Морска душа", „Пламен на граници" _ „Кошаркашица бр 5" и други),
„Али пошто је огромна већина филмских стваралаца буржоаског порекла и нису још потпуно променили своја идеолошка схватања, у њиховим делима су се често јављали буржоаска идеологија, 0сећања и укус. Стога је произведен низ филмова који су у разним степенима испољили буржоаску и малограђанску психологију и погледе или били директни напад на Партију, њену руководећу улогу и ново друштво, те је неке од њих публика 0судила, други су морали бити поправљени, а неки се уопште нису могли при казати..."
Таква је, ето, ауторитативна оцена (у идеолошко политичком смислу свега) критике уметничких филмова произведених у Кини током 1957 и првој половини ове године, објављена сада, у децембру 1958. |
„Промашена сатира“
Грешке и недостатке тих осуђених филмова критика сврстава у три групе. У прву спадају филмови који су „употребом сатире под изговором приказивања стварности уствари ди"ректно нападали Партију и социјалистички поредак". У такву категорију филмова, обележених као скроз антипартиски и антисоцијалистички, уврштени су „Недовршена комедија", па „Бура на игралишту", Три ратна друга", „Срећа" и други.
У тим филмовима, констатује сада критика, искривљују се појаве из жи вота радних људи. Тако, например, у филму „Ко је одбачени човек" произвољно се приказује један стари руководилац чи ји/ се карактер квари по доласку у град. То је нетипична и уска тема, али најважније је што је приказан један лош човек али не и борба Партије и маса против њега. Тако се
на по осталим провинцијама Шпаније. И на њима се одразио пролазак разних цивилизација кроз историју Андалузије. Најпре Рим
пре “
стиче утисак — наставља критика — да стари чланови Партије морају да се мењају на горе кад дођу у град и заузму Рруководеће место, а то је клеветање Партије и искривљавање односа између маса и руководилаца. У другу групу лоших филмова критика сврстава оне који „ликвидирају или искривљавају лик чла на Партије и руководство, партиски живот и стил
рада". Филм „Кораци мла дости" — каже се — јесте типичан у том погледу. | „У филмовима „Дневник болничарке", „Срећа ', „Кћи и мајка учитељи", „Песма
Пазода
феникса" и неким другим виде се личности које на разне начине воде напредну борбу а помоћ и по дршка партиске организације и руководства врло слабо је приказана, — замера критика тим филмовима и закључује да филмски ствараоци не познају партиски живот да »из основа Немају одушев љења за борбу коју води Партија".
|
„Пропаганда буржоаских схватања“
Најзад у трећу групу инкриминисаних филмова укључују се они који „шире буржоаска схватања, осећања и укус, пропагирају буржоаски начин живота". Неки од тих фил мова, каже критика, споља као да треба да буду критика конзервативних гледишта интелектуалаца, буржоаских схватања појединаца, индивидуализма, али су уствари квази-критика и пропаганда буржоаских и малограђанских схватања и осећања. А
Уопште, закључује кри-
ЈОВА
СУСРЕТ С МАВАРСКОМ АРХИТЕКТУРО
Кордоба у свитање
ОДМАЗДА 5 ' 2 |
љани, затим Вандали, одакле и потиче првобитни назив провинције „Вандалузија“, и најзад Мавари, чија је владавина трајала осам векова. Данашња Андалужанка стекла је љупкост цивилизације, али се у њеном погледу још примећује гордост дивљакиње,
МЕТОШТА
Пред улазом у катедралу наш водич нас напушта, јер унутра настаје надлеж ност другог, пријављеног водича. Овај наш није при јављен, он је „дивљи“. Ради негде као радник, а недељом устаје рано и на станици сачекује странце да би зарадио неку песету. Остао је пред катедралом — да нас сачека кад изиђемо. „»МегаиНа« је првобитно била катедрала Визигота. Касније, на њеним рушевинама, Абдел-Рахман , који је од Кордобе створио независан Калифат, сази-' дао је мошеју. У ХШ веку, када су шпански краљеви поново. освојили Кордобу и Севиљу, мошеја је претворена у катедралу.
Она је огромна. У ње-
унутрашњости налазе 5 на хиљаде стубова. Ту је маварски стил сачуван у пуној чистоти упоредо са романским стилом и Ренесансом. Али, најлепши су делови који су остали од
тика, лоше филмовима ЈЕ ли довољно _ истичу. значај Партије и маса, већ „опевају индивидуалну борбу, чије су покретачке снаге ' љубав, пријатељство, индивидуализам и слично пропагирају, дакле, тзв. буржоаски хуманизам, апстрактан морал, — теорију талената, _ малограђанску стил живота ит; |. Аутор критике у „Жен мин жи бао' на крају ис тиче да се она доноси са намером да допринесе исправљању поменутих грешака и спречи њихово по нављање у будућим фил-
от
у Пекинљу
мовима, у којима „треба доследно. очистити утицај ревизионистичких схвата ња, учврстити руководећу. "улогу Партије и створити | одред црвених и стручних филмских радника" да филмска уметност служи ла масама "радника, = љака и војника, Еј Може се, разумљиво, чи талац малб зачудити што“ се општа оцена читаве. · филмске, производње. у. 1957 години доноси ТЕК данас, прилично позно, дакле. Но не треба за60равити да је за протеклу годину дана у Ким ош го до многих промена 14 тако у значајној мери " у мерилима која применити у оцени виХ ности уметничких Деле. Каква су та мерила 1 нас, прилично јасно се У“ же сагледати и из ме да који су примењеви У оцени поменуте . филмске производње,
Ђорђе Богојевић
~
ЈА
старе мошеје, Стубови 07. неједнаке' висине и на њих се наслањају два спрата лукова, У катедралу нам“ лази све више људи, јер почиње миса. Одлазимо, разгледајући мозаике и =" рабеске.
Стари мост
Преко реке Гвадалкивир пружа се стари мост сази“ дан у другом веку пре на ше ере. Та древна грађевина, масивна и једноставна, одолева још данас са спог јих шеснаест аркада Муту ном Гвадалкивиру. На дру7 гом крају моста уздиже га маварска тврђава са висо“ ком кулом. Са мр се ви и равница око Кордоое Зао пресецају обронци „Чјегга Могепе“. На обали пред малом кафаницом, ума уставља се жути такси ко Мадрида. Излази реа друштво. Пијани о и неуредне жене. Сви ои заједно са таксијем, одуда“ рају својим изгледом од о колине, Пролазе два и. дића са широким Пи ским шеширима. Ме мало, погледају дев но. што стоје поред ограде ста и одлазе даље, Јо: из околине доводе нато 5 рене магарце. Живот ТР
~ ним те“ да почиње утврђе ком.
Љубица Радисављевић